Osigurani depoziti u Srbiji iznosili su ukupno 27,7 milijardi evra krajem septembra ove godine, što je za gotovo 2,5 milijardi evra više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima Agencije za osiguranje depozita.
U odnosu na 2008. godinu, kad je utvrđen osigurani iznos depozita od 50.000 evra, ukupni osigurani depoziti u bankama u Srbiji su se učetvorostručili.
Prosečna stopa rasta depozita na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih preduzeća u poslednjih 15 godina iznosila je oko 10 odsto godišnje.
Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana.
„Kao najbrojniji, depoziti građana predstavljaju značajnu, diverzifikovanu i stabilnu depozitnu bazu. Sistemom osiguranja depozita obuhvaćen je najveći broj deponenata građana (98 odsto) budući da ukupan iznos novca koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra“, navodi se u saopštenju.
Iako građani na štednim računima banaka pretežno drže novac u evrima, već duži niz godina, usled viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu
štednju, povoljnog poreskog tretmana pošto se prihodi od kamata na dinare se ne oporezuju, primetno je značajno povećanje dinarskih depozita stanovništva, odnosno realno povećanje dinarske štednje u odnosu na štednju u evrima, navodi se u saopštenju.
Agencija za osiguranje depozita, povodom Svetske nedelje štednje podseća da je novac koji građani, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja preduzeća čuvaju u bankama zakonom zaštićen do iznosa od 50.000 evra.
To znači da bi Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi bila u postupku stečaja.
Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute i sve banke u Srbiji obuhvaćene su sistemom osiguranja depozita. Ovakav vid zaštite novca za klijente banaka potpuno je besplatan, navodi se u saopštenju Agencije za osiguranje depozita.
Inflacija jede štednju, gde čuvati pare?