U Srbiji se godišnje proda 1.000 tona lažnog meda

U Srbiji se godišnje proda najmanje 1.000 tona meda koji nije video pčelu, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelara.

On je, gostujući u emisiji 150 minuta na TV Prva, rekao da je falsifikovani med obično obojen veštačkom bojom i da su mu dodate arome, a da postoje i oni koji se ne trude da ubace aromu.

„Lažni med je kristalno providan i možemo da se vidimo kroz njega, prirodan med je uvek mutniji“, kaže on i dodaje da, nažalost, naši građani misle da je kristalizovani med falsifikat. 

„To je laž, med se u prodavnicama nikad ne kristališe, u svetu postoji kultura konzumacije samo takvog meda, on se preporučuje deci, i u njegov kvalitet se ne može posumnjati“, rekao je Živadinović. 

Priča se da postoji mnogo vrsta falsifikata, da se u neke dodaju kiseline i da onda može biti opasan po zdravlje. 

„Nažalost, naši potrošači se povedu niskim cenama, a medovi koji su tako jeftini, jeftiniji od otkupne cene, su lažni“, kaže. 

Kako je istakao, ako med košta 300 dinara, uglavnom je reč o falsifikatu, jer je otkupna cena meda trenutno iznad 450 dinara. Savetuje da ukoliko neko sumnja u kvalitet, ode i uradi analizu saharoze u bilo kojoj laboratoriji i sve će mu biti jasno. 

Podseća da trenutno postoji radna grupa koja se bavi samo falsifikovanjem i da će javnost biti šokirana kada se objavi šta su inspektori zaticali na terenu. 

Na pitanje otkud toliko lažnog meda u prodaji, kaže: 

„Problem je u inspekcijskom nadzoru i propisima, jer ukoliko se utvrdi da je neko prodavao loš med, njegova radnja se ne zatvara odmah. Mi tražimo da se uvede nešto kao na primer, u Holandiji – ako se neko bavi proizvodnjom hrane i utvrdi se da je kršio zakon, njemu zatvara firma na dve godine“, priča.