Foto: Pixabay

Udeo e-trgovine u srpskom BDP-u deset puta manji nego u EU

Foto: Pixabay
Elektronska trgovina u Srbiji beleži kontinuirani rast, ali je uprkos tome njen udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) nizak u odnosu na proseke zapadne ili istočne Evrope. Samo 12% kompanija u Srbiji ima elektronsku prodavnicu, tako da je za brži razvoj e-trgovine neophodno uključivanje svih segmenata društva – države, biznisa, nauke i medija, zaključci su događaja koji su organizovali Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i USAID.

Na konferenciji „E-commerce u Republici Srbiji" navedeno je da je udeo internet trgovanja u domaćem BDP-u 0,77% ili tri puta manji nego u susednoj Rumuniji. Prihodi takvog poslovanja globalno rastu dvocifrenim stopama, dok se u Srbiji očekuje godišnje povećanje e-tržišta za 8,9%.

Ukupna vrednost robe kupljene putem interneta u Srbiji dostigla je 319 miliona dolara, ali je prosečni godišnji prihod po korisniku nešto niži od 80 dolara. Taj prosek je u državama Evropske unije desetostruko viši, dok je, na primer, u Hrvatskoj tri puta veći.

Istraživanje koje su sproveli ministarstvo i USAID ukazuje da firme u Srbiji prepoznaju značaj elektronske trgovine, ali da čak 81% njih nemaju elektronsku prodavnicu niti su ikad razmišljale o tome da je uvedu. 

Sa druge strane, firme iz Srbije koje trguju online posluju odlično, a pet najvećih domaćih online shop-ova je prošle godine zabeležilo promet od 40 miliona evra.

„Infrastrukturnih prepreka za razvoj elektronske trgovine u Srbiji nema, a najveća barijera za dalji razvoj elektronske trgovine, i sa strane prodavaca i sa strane kupaca, je nepoverenje i nedovoljna informisanost", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Stojković

On je dodao da je uprkos tome svega 15% ispitanika imalo bilo kakva negativna iskustva prilikom kupovine na internetu , što ukazuje da je opasnost od sive ekonomije u javnosti „predimenzionirana".

Kao najveći prostor za razvoj elektronske trgovine, Stojković je naveo mobilne aplikacije, putem kojih se obavilo 4% svih kupovina, iako 90% ljudi globalnoj mreži pristupa upravo putem pametnih telefona.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić je takođe rekla da negativna konotacija koja često prati e-trgovinu ne odgovara realnosti.
Preduslov za dalji rast ovog segmenta poslovanja je ispunjen, a to su bile izmene zakona o poštanskim uslugama, trgovini i elektronskoj trgovini, navela je Matić.

Ona je kao posebno značjne istakla izmene pravila poštanskom saobraćaju, koje predviđaju veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga evidentiranjem broja lične isprave pošiljaoca prilikom prijema vrednosnih i otkupnih pošiljaka.

Predstavnici ministarstva su za blisku budućnost najavili i podršku tržišnim inspekcijama kontrolišu i ovaj vid poslovanja, ali i izradu vodiča koji bi trebao da razreši nedoumice svim preduzećima koje žele da otpočnu sa trgovinom preko interneta. 

Projekat „Jačanje elektronske trgovine u Srbiji" realizuje Ministarstvo u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj.

PROČITAJTE JOŠ:


Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara