Uvećana naplata poreza na imovinu

Danas ističe rok za plaćanje druge rate poreza na imovinu građana. 

Vlasnici stanova u prestonici rešenja će dobiti do kraja meseca, kažu nadležni. I bez novih rešenja naplata poreza raste, u Beogradu je u prva tri meseca za 10 odsto veća nego u istom periodu lane. Prošle godine je naplaćeno dva i po odsto prihoda od poreza na imovinu više nego u 2015. godini.

Za oko 100.000 onih koji u prestonici još nisu dobili poreska rešenja, dobra vest je da velikih iznenađenja oko poreza na imovinu ove godine nema. Bez obzira na to što je cena nekretnina u nekim zonama skočila, odlukom gradskih vlasti to se na poresko zaduženje neće značajnije odraziti.

„Isti obveznici za istu nekretninu ne mogu dobiti više od dva posto povećanja poreza u 2017. godini, pri čemu neki obveznici kojima su cene nekretnina smanjene dobiće i manji porez za ovu godinu“, kaže Violeta Nićiforović iz Sekretarijata za naplatu prihoda u Beogradu.

U Kruševcu će najveći rast poreza imati vlasnici kuća u centru grada, za razliku od vlasnika stanova u istoj zoni koji su i ranije više plaćali. U četvrtoj zoni tog grada ima i objekata koji se ne oporezuju.

„Zbog niskih tržišnih vrednosti za tu vrstu nepokretnosti, u seoskoj zoni, tržišna vrednost je ispod 600.000 i oni ne dobijaju poresko rešenje“, objašnjava Mirjana Milanović iz Odseka naplate prihoda u Kruševcu.

U Jagodini su otišli i korak dalje, pa su poljoprivrednike u 52 sela oslobodili plaćanja poreza na zemlju.

„Ja sam i ratar i stočar i povrtar i svaki dinar u ovom domaćinstvu nešto mi znači“, rekao je Goran Miladinović iz Kočinog Sela.

„Kada smo ih oslobodili siguran sam da će i cene njihovih poljoprivrednih proizvoda biti manje, posebno onih koji se plasiraju na pijaci“, kaže Dragan Marković, gradonačelnik Jagodine.

Zbog dobre naplate prihoda, većina lokalnih samouprava ne podiže stopu poreza do maksimuma koji dozvoljava zakon. Posle četvorogodišnje akcije popisa imovine u devet opština istočne Srbije, prihodi lokalnih kasa su udvostručeni.

Za sličan projekat u koji bi moglo da se uključi do 40 opština, švajcarska vlada je odobrila 5,5 miliona evra.

„Gađamo pre svega opštine koje do sada nisu bile deo razvojnih projekata i programa i lokalne samouprave koje imaju do 60.000 stanovnika“, rekao je Aleksander Grunauer iz GIZ-a.

Očekuje se da konkurs bude raspisan u junu, a kriterijumi za izbor opština biće utvrđeni u saradnji sa nadležnim ministarstvom i Stalnom konferencijom gradova i opština.