Više umrlih, a manje onih koji mogu da se leče

U toku poslednje dve godine smrtnost u Srbiji je porasla za oko 16 odsto u odnosu na period pre pandemije, navodi se u analizi „Uticaj pandemije kovida 19 na učinak i troškove bolničke zdravstvene zaštite u Srbiji“.

Tokom 2020. godine u Srbiji je ukupno umrlo skoro 115.000 ljudi, što je za 13 odsto više nego godinu ranije. U 2021. godini je preminulo skoro 136.000 ljudi, što je rast od 18 odsto u odnosu na 2020. godinu. 

U toku 2020. godine od bolesti srca umrlo je preko 55.000 ljudi, što je za šest odsto više nego 2019. godina, kada je ovo bio uzrok smrti kod nešto više od 52.000 osoba.

Dok je smrtnost bila u porastu, opao je broj hospitalizacija, odnosno broj onih koji se leče u bolnicama. Bolnički kapaciteti su se pre svega koristili za lečenje kovid pacijenata, što je uticalo na smanjenje bolničkog lečenja kada su u pitanju druge bolesti. 

To je naročito bilo osetno kada su nailazili pikovi pandemije u toku aprila, avgusta i novembra 2020. godine, navodi se u analizi.

Pretvaranje većeg broja bolnica u bolnice za lečenje kovid pacijenata je otežalo lečenje nekovid pacijenata i smanjilo opseg medicinskih usluga koje su pre pandemije ove zdravstvene ustanove nudile, piše u analizi.

Tome svedoči i podatak da je istovremeno sa smanjenjem ukupnog broja hospitalizacija, došlo do značajnog smanjenja ambulantnih poseta bolnicama.

„Poređenjem ukupnog broja ambulantnih pregleda u prvom kvartalu 2020. godine (pre početka pandemije) i tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeleženo je smanjenje ovih bolničkih usluga za čak 57 odsto“, navodi se u tekstu analize.

Pojašnjava se da su specijalistički i konsultativni pregledi veoma značajni za nekovid pacijente, a naročito za one koji boluju od hroničnih bolesti. Zbog toga je evidentan uticaj pandemije na smanjenje dostupnosti specijalističkih pregleda, zaključuje se.

„Možemo pretpostaviti da će to rezultirati povećanjem postojećih i formiranjem novih lista“, navode autori analize.

Analizu o uticaju pandemije su uradili konsultanti angažovani na Drugom projektu razvoja zdravstva, Simo Vuković, Marina Topalović i Draško Lazović i Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta.