Za sada evidentirano 500 žalbi na novi Prostorni plan Srbije

Dan posle zvaničnog završetka javnog uvida, Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da je primilo oko 500 primedaba na Nacrt prostornog plana Srbije do 2035. godine, prenele su Večernje novosti. Ministarstvo očekuje da će pravu predstavu o broju žalbi imati za desetak dana, jer većina stiže redovnom poštom.

Prostorni plan kao strateški dokument trebalo bi da pruži smernice kako će se Srbija narednih 14 godina razvijati infrastrukturno, industrijski, energetski, ali i demografski, ali i u oblasti zaštite životne sredine. U prvom naletu, nešto na tu temu imali su najpre da dodaju građani prestonice.

„Stanovnici Beograda i Pančeva su dostavili najviše primedaba, mada ima dosta komentara koji su dostavljeni elektronskom poštom, za koje podnosioci nisu dostavili svoje kontakt podatke“, objašnjavaju u Ministarstvu građevine.

Zbog toga se kako se dodaje ne zna precizno iz kog dela Srbije bi mogle da budu te primedbe.

Ipak, poznato je da je najviše komentara na stanje kvaliteta životne sredine, na oblasti rudarstva i energetike, saobraćaja, zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa i planirani koncept razvoja turizma.

Ministarstvo napominje da da ima kvalitetnih i preciznih komentara nevladinog sektora, pojedinaca, kao i predstavnika javnog sektora i jedinica lokalnih samouprava. Oni će kako se dodaje biti pažljivo razmotreni i nesumnjivo će poboljšati kvalitet tog planskog dokumenta.

U Ministarstvu objašnjavaju da dosta dopisa ne iskazuje konkretnu primedbu, niti sugestiju.

„Veći broj komentara koji su stigli elektronskom poštom su komentari opšteg karaktera koji se ne odnose konkretno na predmetni nacrt plana, već jednostrano ukazuju na ‘katastrofičan’ scenario razvoja po kome će u budućnosti u Srbiji biti ugrožen kvalitet životne sredine, a samim tim i kvalitet života“, kažu u Ministarstvu.

Prema njihovim rečima ti komentari su rezultat „nihilističkog pristupa pojedinaca, koji po pravilu negativno komentarišu sve razvojne projekte i sve aktivnosti Vlade Srbije i resornih ministarstava“. Dodaje se da ti komentari ne odgovaraju činjeničnom stanju, da su zlonamerni i da često obmanjuju javnost širenjem lažnih vesti.

PRIMEDBE NA NOVI PROSTRONI PLAN

Autori Predloga Prostornog plana Srbije među negativne tendencije prostornog razvoja, između ostalog, izdvajaju činjenicu da se povećava tržišna orijentisanost planiranja u odnosu na javne interese. 

Ističu da se prema tom predlogu nastavlja emigracija i opadanje broja stanovnika, demografski je iscrpljena većina planinskih, prigraničnih i drugih manje dostupnih područja.

Najveće primedbe u vezi sa novim Prostornim planom imale su organizacije civilnog društva, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Jedna od primedbi na raspravi koju je organizovala Beogradska šposlovna škola bila je da Plan nije usklađen sa evropskim standardima, jer se u njemu potvrđuje namera o izgradnji termoelektrana na ugalj, iako Evropska unija planira da do 2050. godine emituje nultu količinu ugljen-dioksida (CO2).

Druga veća zamerka bila je da se javni uvid novog Prostornog plana odvija mimo očiju javnosti, pa je zbog toga zatraženo da se on produži, posebno zbog činjenice da je trajao i tokom prvomajskih i uskršnjih praznika.