Blagajna na Železničkoj stanici u Novom Sadu mesečno proda 73.000 voznih karata, a dnevno tokom leta i do 2.000.
„Novosađani najviše koriste voz u odnosu na žitelje iz drugih gradova u Srbiji“, kaže rukovodilac Sektora za prevoz putnika Veselin Simović.
Oni se bar dva puta godišnje prevoze železnicom. To ne treba da čudi jer je Vojvodina svojevremeno imala najgušću mrežu pruga, ne u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ već u Evropi.
„Na području grada Novog Sada sva mesta su povezana železničkim saobraćajem osim Kovilja i Siriga, koji nemaju izgrađenu prugu. I po tome je Novi Sad osoben jer nisu svi gradovi tako dobro povezani železničkim sabraćajem“, kaže on.
Svojevremeno je važilo pravilo da bez jake železnice nema ni jake privrede. Po njegovim rečima, od Nove godine do 30. juna voz je koristilo 600.044 putnika, što je 150.000 više nego u istom periodu 2015.
„Sve više se građani opredeljuju za voz jer imamo nove moderne vozove iz Švajcarske i Rusije s klima-uređajima, koji se kreću 160 kilometara na sat, što je evropski standard. Do Beograda se vozom stiže za sat i po, koliko treba putovati i autobusom. Primetili smo da Novosađani koji rade u Beogradu kod nas kupuju mesečne karte pa tako za sada izdamo stotinu mesečnih karata na liniji Novi Sad – Beograd. Karta u jednom pravcu staje 388 dinara, a povratna je 560 dinara za brzi voz“, kaže Simović.
On napominje da se voz sve češće koristi kao prevozno sredstvo i u lokalnom saobraćaju.