Subvencionisani krediti za mlade počeli sa primenom, Srbija dobila novu Vladu, ponovo poskupela struja, potrošači bojkotovali trgovinske lance – ovo su samo neke od stvari koje su se desile u godini za nama, a koje su ostale u senci verovatno najispraćenije vesti – da su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije NIS-u. Neke od najupečatljivijih događaja ipak nećemo ostaviti u 2025, jer će se njihovi efekti osećati i u budućnosti.
Nova ekonomija je kroz čitavu 2025. godinu svakodnevno pratila ekonomske događaje, a najznačajnijih se svakako treba podsetiti pri ulasku u novu, 2026.
Vest koja će obeležiti godinu osvanula je 10. januara na portalima u Srbiji: Sjedinjene Američke Države proširile su sankcije protiv Rusije, objavivši spisak kompanija u većinskom ruskom vlasništvu koje će biti obuhvaćene novim zabranama.
Na ovoj listi nalazila se i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. U mesecima koji su usledili, NIS je nekoliko puta od Amerike dobio posebnu licencu koja je omogućavala nastavak poslovanja.
Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, koji je kasnije izglasala i Skupština. U pitanju su subvencije koje mladima omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja, uključujući učešće od jedan odsto i nižu kamatu tokom prvih šest godina otplate. Ovu meru Vlada je usvojila praktično kao odgovor na blokade fakulteta koje su počele oko mesec dana ranije, ali će se kasnije ispostaviti da njihova očekivanja nisu ispunjena – blokade tada nisu prestale, a za kredite je bilo zainteresovano manje mladih nego što se očekivalo.
Potom, 24. januara, održan je prvi generalni štrajk na koji su pozvali studenti. Tog dana, desetine hiljada građana učestvovale u protestima širom države, a brojni ugostiteljski objekti, knjižare, frizeri, mali biznisi nisu radili u znak podrške štrajku. Deo medija tog dana se priključio incijativi studenata, tako što je čitav dan izveštavao samo o štrajku.
Samo četiri dana kasnije, 28. januara, premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, čime je pala Vlada. Ostavku je podneo nakon što su maskirani muškarci palicama napali studente u Novom Sadu, koji su lepili nalepnice i iscrtavali šablone ispred prostorija Srpske napredne stranke, čiji je Vučević predsednik.
Tom prilikom, jednoj studentkinji je polomljena vilica. Napadače na studente kasnije je, međutim, pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te oni nisu odgovarali za napad.
U ponedeljak, 10. februara, na poziv Udruženja potrošača Efektiva, počeo je petodnevni bojkot pet velikih trgovinskih lanaca, po ugledu na prethodni, jednodnevni bojkot koji je održan 31. januara.
Samo dva dana kasnije, 12. februara, počela je, kako je objavljeno, “velika akcija u borbi protiv korupcije” na teritoriji Beograda, kada su po nalogu Višeg javnog tužilaštva uhapšeni predsednik opštine Obrenovac i bivši direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić, biznismen Aleksandar Papić i još 13 osoba.
Foto: VJT, MUP, snimak ekrana
Grčić je uhapšen zbog sumnje da je u vreme dok je bio v. d. direktora EPS-a sa saradnicima oštetio to javno preduzeće, dok je Papić osumnjičen da je preko svojih firmi izvlačio novac iz istog preduzeća, na nameštenim tenderima.
Istog dana, Junajted grupa, koja je u većinskom vlasništvu fonda BC Partners, saopštila je da je postignut dogovor o prodaji SBB-a arapskoj kompaniji „e& PPF Telecom Group“. Kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu, koje je do tog trenutka imao Sport klub, prodati su Telekomu Srbija.
Ove transakcije imale su kombinovanu vrednost od 1,5 milijardi evra. Preciznije, SBB je prodat za 825, a Eon i sportska prava za 652 miliona evra.
Početkom marta, Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv tri osobe zbog krivičnih dela sa koruptivnim elementom, u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad 1. novembra. Optužnica je podignuta protiv Slobodanke Katanić, menadžerke za razvoj investicija AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, kao i predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu Milutina Savovića i članice te Komisije Biljane Krstić. Viši javni tužilac Nenad Stefanović je kazao da postoji opravdana sumnja da su njihovi propusti doprineli i da su u uzročno-posledičnoj vezi sa pomenutom tragedijom, jer bi oni, da su savesno postupali i izvršili dužnost vanrednog pregleda, kao i kontrole ispunjenosti uslova u toku samog probnog rada, onda mogli vizuelno da uoče znake loma i povećanog ugiba na nadstrešnici u danima koji su prethodili njenom obrušavanju.
„Slobodanki K. optužnicom se na teret stavlja krivično delo Zloupotreba službenog položaja i krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz Krivičnog zakonika. Milutin S. i Biljana K. optužnicom se terete za krivično delo Nesavesan rad u službi i krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti“, objasnio je tužilac tada.
U petak, 7. marta, studenti su pozvali na drugi generalni štrajk. I ovog puta, deo građana i radnih kolektiva obustavio je rad.
A samo dan pre štrajka, neposredno pred veliki protest na koji su pozvali studenti, a koji se održao nekoliko dana kasnije, „studenti koji žele da uče“ postavili su šatore u Pionirski park, koji je ubrzo postao poznat kao „ćacilend“.
„Ćacilend“ se proširio i na prostor ispred Skupštine, a tu je ostao do danas. U Pionriski park ne može da se uđe, a saobraćaj ispred Skupštine je blokiran.
Nakon toga, 15. marta, usledio je veliki protest u Beogradu, koji je kasnije okarakterisan kao najveći protest u istoriji Srbije, a broj prisutnih, prema različitim izveštajima, merio se u stotinama hiljada. Čitav dan protekao je mirno, sve do večeri. Između 19 i 20 časova, tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, centralnim beogradskim ulicama prolomio se zvuk koji je među okupljenima izazvao paniku, a nastajanje izuzetno opasnog stampeda srečila je samo pribranost nekolicine okupljenih. Kako se vidi na snimcima, veliki broj građana istovremeno je panično počeo da se sklanja sa puta na trotoar, a kako su kasnije posvedočili – mnogi su mislili da će se u masu zaleteti automobil u punoj brzini.
Stručnjaci su ubrzo sugerisali da je u pitanju zvučni top, oružje koje nije smrtonosno, ali koje emituje intenzivne zvučne signale, a pogođena osoba može ispoljiti niz simptoma – glavobolju, mučninu, ali i trajno oštećenje sluha. Da se zvuk koji se u subotu čuo na ulicama poklapa sa onim iz zvučnog topa, potvrdila je i specijalizovana nevladina i neprofitna organizacija Iršot (Earshot) iz Londona. Ipak, predstavnici vlasti, preciznije Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija do danas tvrde da nisu koristili ovaj uređaj.
Američke vlasti su 9. aprila uvele carinske mere na proizvode iz nekoliko desetina zemalja.
Carine se odnose na gotovo 60 trgovinskih partnera sa dodatnim carinama u rasponu od 11 do 50 odsto, sa izuzetkom Kine, kojoj su uvedene carine od 104 odsto. Carine za robu iz Srbije iznose 37 odsto.
Tramp je saopštio da je odluku o carinama doneo kako bi “ojačao međunarodnu ekonomsku poziciju SAD-a i zaštitio američke radnike”. U obrazloženju odluke, Bela kuća navodi da je „pristup američkom tržištu privilegija, a ne pravo“, a da su visinu carina za pojedinačne zemlje računali na osnovu kombinacije carinskih i vancarinskih barijera. Kao primer ovih vancarinskih barijera naveli su porez na dodatu vrednost, koji se naplaćuje nakon carina, odnosno kada robom iz SAD krene da se trguje na pojedinačnom nacionalnom tržištu.
Od vesti iz zemlje, u aprilu se posebno izdvojilo to što je Srbija dobila novu Vladu. Naime, Vučić je 6. aprila predložio endokrinologa i profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu Đuru Macuta za mandatara Vlade. Ubrzo potom, odabrani su i novi ministri, za 25 ministarstva, kao i još pet ministara bez portfelja. U novu Vladu nisu ušli dotadašnji premijer Vučević, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i bivši potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin. Takođe, bez funkcije ostali su bivši ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ministarka pravde Maja Popović, ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja Jelena Begović i ministar informisanja Dejan Ristić.
Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uhapšen je 13. maja zbog sumnje da je falsifikovao dokumentaciju nakon koje je Generalštab obrisan iz registra kulturnih dobara, što je bio prvi korak ka omogućavanju gradnje Tramp kule na ovoj lokaciji.
Konkretno, Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je tada da je Vasić osumnjičen da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba, nakon čega je ovaj dokument bez učešća stručnih lica konzervatorske struke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uputio Vladi preko resornog Ministarstva kulture.
Nakon toga je, 14. novembra 2024. godine, Vlada donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, a potom ga obrisala iz registra kulturnih dobara.
Na taj način je Vasić, kako je saopšteno, “naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije, koje je bio dužan da čuva”.
Evropska komisija odabrala je početkom juna 13 strateških projekata u trećim zemljama “radi obezbeđivanja pristupa sirovinama i podrške lokalnom razvoju vrednosti”, a među njima je i projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto u Srbiji. U pitanju je projekat otvaranja rudnika bora i litijuma na zapadu zemlje.
Oko dve nedelje kasnije, Jusein Bolt, penzionisani sprinter i „najbrži čovek na svetu“, postao je prvi brend ambasador specijalizovane izložbe EXPO 2027. To je saopštio Vučić, koji je Bolta ugostio u Palati Srbija. Nakon Bolta, u septembru je za EXPO ambasadora izabran i glumac i majstor borilačkih veština Džeki Čen.
Konačno, 28. juna u Beogradu održan je studentski protest „Vidimo se na Vidovdan“. U 21 čas tog dana istekao je rok za ispunjenje zahteva koje su studenti postavlili Vladi. Studenti su tada skinuli prsluke, a počeli su i prvi incidenti. Na Bulevaru kralja Aleksandra maskirani muškarci su se gurali sa žandarmerijom, njih dvojica su uhapšena, a na ulice su izašla i oklopna vozila. Policija je intervenisala i u Ulici kneza Miloša, gde je na građane bacila suzavac.
Deonica auto-puta „Miloš Veliki“ Pakovraće-Požega zvanično je 6. jula otvarena za saobraćaj. Dan ranije, Vučić je otvorio auto-put, uprkos tome što inženjeri nisu dali potvrdu da je deonica završena.
Naime, inženjeri zaduženi za stručni nadzor na deonici auto-puta jednoglasno su odbili da potpišu Zapisnik o obilasku radova, ali i saglasnost na spisak nezavršenih radova, dokumente bez kojih je nemoguće da građevinski inspektori izdaju potvrdu da je deonica završena. Vučić je, uprkos tome, otvorio ovu deonicu.
„Izlude me ovo više sa otvaranjem puta do Požege. Svaki dan biće sutra… Ne vredi, uvek neki papir fali jer neko nije nešto potpisao i to su su sad već foliranja. Pomera se brdo 0,1 milimetar koga zavitlavaš za 0,1 milimetar i ne znam, ali to tako ide – svako pokušava da zaustavi državu“, izjavio je Vučić.
Od jula, takođe, građani račune za struju uplaćuju na račun u Alta banci u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskom SNS-u.
O tome je Elektroprivreda Srbije (EPS) građane obavestila na junskim računima. Detalji ugovora između EPS-a i Alte nisu objavljeni, uprkos tome što je Nova ekonomija poslala takav upit EPS-u.
Prvog avgusta, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović uhapšen je na Aerodromu “Nikola Tesla” u slučaju istrage zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Istog dana, izdat je nalog za hapšenje bivšeg ministra Gorana Vesića. Odmah po privođenju, mediji bliski vlasti pokrenuli su kampanju protiv Tužilaštva. Mediji su, naime, hapšenje Momirovića opisali kao „pokušaj državnog udara“ koji „po nalogu Evropljana sprovode Specijalni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić, javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Jasmina Ganić, deo policije iz UKP-a i SBPOK-a“.
Vesić tada nije priveden, jer mu je noć pred izdavanje naloga za hapšenje pozlilo, pa je prebačen u bolnicu, u kojoj se nalazio duže od dva meseca, nakon čega je saslušan u Tužilaštvu.
Među uhapšenima u avgustu bili su i Vesićeva saradnica u Ministarstvu građevinarstva Anita Dimoski, kao i bivši direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojša Šurlan. Uhapšena je i bivša menadžerka za investicije u „Infrastrukturi Železnica“ Slobodanka Katanić, kao i odgovorna lica u više firmi angažovanih na projektu rekonstrukcije železnice. Među uhapšenima su i Siniša Jokić, koji je od januara do jula 2023. bio na mestu direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, te Veljko Novaković, službenik za javne nabavke ovog zavoda.
Sam početak septembra obeležila je Uredba o ograničenju marži koja je stupila na snagu. Tom Uredbom, marže su ograničene na 20 odsto. Uredba obuhvata 23 grupe proizvoda, a iako su nadležni najavljivali da će cene biti za 15 do 20 odsto niže, smanjenje je ipak manje, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala.
Takođe, 16. septembra, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu. Optužnicom je obuhvaćen i Vesić, kao i Anita Dimoski, Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan. U saopštenju Tužilaštva stoji da je optužnica podignuta zbog opravdane sumnje da su učinili krivična dela koja se pravno kvalifikuju kao Teška dela protiv opšte sigurnosti iz Krivičnog zakonika.
Od 1. oktobra, građani i mali potrošači struju plaćaju za 6,6 odsto više. Takođe, od oktobra potrošači brže ulaze u takozvanu „crvenu zonu“, u kojoj je struja skuplja. Ta granica se, naime, sa 1.600 kWh spustila na 1.200.
Nekoliko dana kasnije, 9. oktobra, sankcije NIS-u su, nakon nekoliko meseci odlaganja, stupile na snagu. Upravo to je vest na kojoj je, čini se, javnost krajem godine bila fokusirana.
Deset dana kasnije, pažnju je privukla vest iz Francuske. Lopovi, opremljeni električnim alatima, provalili su u muzej Luvr oko 9.30 i za samo sedam minuta ukrali nakit i dragulje francuskih vladara, a među ukradenim predmetima je i dijadema Marije-Amelije. Procenjena vrednost ukradenog nakita procenjena je na 88 miliona evra. U danima koji su usledili, uhapšeno je četvoro osumnjičenih. Ubrzo je otkriveno da je lozinka za sistem video nadzora u Luvru bila „Luvr“, te da su bezbednosni sistemi bili loši i zastareli.
Pred kraj oktobra, Savet Evropske Unije usvojio je 19. po redu paket sankcija Rusiji, koji uključuje brojne ekonomske mere, pretežno usmerene na energetiku, finansije i namensku industriju.
Konačno, SAD su uvele sankcije Lukoulu i Rosnjeftu, najvećim ruskim naftnim kompanijama. Američki ministar finansija, Skot Besent, rekao je da su sankcije neophodne zbog „Putinovog odbijanja da okonča ovaj besmisleni rat“ i da su kompanije koje su na meti sankcija odgovorne za finansiranje „ratne mašine“ Kremlja. On je dodao da su SAD spremne da preduzmu i dodatne korake.
Prvog novembra, obeležena je godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, a veliki broj građana okupio se u ovom gradu tog dana.
Nekoliko dana kasnije, 7. septembra, poslanici Skupštine usvojili su leks specijalis za kompleks zgrada Generalštaba oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, a na čijoj je lokaciji planirana izgradnja Tramp kule. Leks specijalisom za Generalštab propisuje se da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.
Nedeju dana kasnije, rudarska kompanija Rio Tinto odložila je projekat eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar, objavio je Blumberg pozivajući se na interne dokumente australijske kompanije. Blumberg je imao uvid u memorandum koji je upućen ove nedelje i u kojem se navodi da će projekat Jadar biti stavljen u status „nege i održavanja“. Kako se u dokumentu navodi, “imajući u vidu odsustvo napretka sa dozvolama”, kompanije “nije u poziciji da održava isti nivo alokacija troškova i i rersursa”.
Fokus javnosti ubrzo je vraćen na Generalštab. Katastar je, naime, sa razrušenih zgrada Generalštaba, Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba u Beogradu, skinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra.
Takođe, u slučaju Generalštaba osumnjičen je ministar kulture Nikola Selaković. Kako je navelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, njemu se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. On je, inače, saslušan tek početkom decembra, jer je pre toga odbio da se pojavi na saslušanju, a da nije obrazložio zašto.
Konačno, na samom kraju novembra, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ podnela je u Skupštini, u kojoj se raspravljalo o budžetu za 2026, amandman koji zahteva dodatna izdvajanja za energetsku sigurnost i stabilnost zemlje u iznosu od oko 1,4 milijarde evra. Ova izdvajanja, konkretno, odnose se na NIS, za koji je Vučić rekao da će, ukoliko do 15. januara Rusi ne prodaju svoj udeo, država uvesti prinudnu upravu i ponuditi “najvišu cenu” za otkup.
Početkom decembra, Rafinerija u Pančevu prestala je sa radom usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji NIS, saopštila je ova kompanija.
Foto: NIS, Rafinerija Pančevo
Rafinerija je prethodno, oko nedelju dana bila u takozvanoj toploj cirkulaciji, što znači da je sistemom cirkulisala jedna količina sirovina kako bi on ostao funkcionalan.
Ipak, kraj godine je obeležila i jedna pozitivna vest. Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) dodelilo je dozvole za korišćenje 5G tehnologije Telekomu Srbija, Jetelu i A1 Srbija.
Par dana kasnije, više od 3.000 kvadratnih metara u Palati Albanija prodato je za 13,3 miliona evra kompaniji Logga plus. Vlasnik ovog preduzeća je Vladan Miketić, funkcioner kluba Crvena Zvezda koji se, prema pisanju medija, nalazi na optužnici za više ubistavam zajedno sa kriminalnom grupom „Vračarci“.
Da li je NIS pred stečajem: Banke najavile obustavu platnog prometa, a evo šta to znači
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U izgradnji u Beogradu je od 1.500 do 2.000 novih smeštajnih jedinica, soba i apartmana, za potrebe specijalizovane izložbe "Ekspo 2027", ali i za standardne potrebe grada, rekao je u intervjuu za Betu direk...
Transparentnost Srbija (TS) objavila je danas da od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, bilo da su u statusu javnih preduzeća, AD ili DOO, koja bi direktora morala da biraju na javnom konkursu, u 2026. godin...
Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS AD), odnosno njegova Skupština, usvojila je Trogodišnji plan poslovanja za period od 2026. do 2028. godine. Kako su naveli u saopštenju, EPS tri godine zaredom...
Nova ekonomija je, zaključno sa novembrom ove godine, na Instagramu dostigla "reach" od 26,5 miliona ljudi. Urednica kreativne produkcije Đina Nedović kaže da je nalog postao prepoznatljiv korisnicima ove mr...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
