EPS ulaže u zelenu tranziciju 8,5 milijardi evra

Elektroprivreda Srbije (EPS) u nove projekte planira da uloži 8,5 milijardi evra rekao je Vladimir Šiljkut, savetnik direktora tog javnog preduzeća za poslovni sistem na Sajmu energetike u Beogradu. Cilj tih investicija je takozvani Go Green Road, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije.

„U prve tri godine njaveći deo novca bi se uložio u termoelektrane, pre svega u nastavak procesa revitalizacije postojećih i završetka izgradnje bloka Kostolac B3“, objasnio je Šiljkut.

Prema njegovim rečima, od 2025. godine, najznačajnija će biti ulaganja u zelenu energiju, odnosno u hidroelektrane i u obnovljivu energiju.

„U proseku, oko 680 miliona evra godišnje će nam biti potrebno. Ukupan trošak je negde oko 8,5 milijardi evra, toliko je potrebno za strateški kvalitativni zaokret ka dekarbonizaciji i obnovljivoj energiji“, kaže predstavnik EPS-a.

Kako je dodao, u termoelektrane bi trebalo da bude uloženo oko 2,9 milijarde evra, u hidroelektrane 4,3 i u rudnike 1,3 milijarde evra.

„Na kredite bi otpao veći deo, negde oko 5,1 i 3,4 milijarde mogli bi da finansirmo iz sopstvenih sredstava. Preduslov za to je da prezimimo ovu i sledeću zimu“.

Šiljkut podseća i na projekat Hidrosistem (HS) Gornja Drina, gde bi se tri hidro-elektrane gradile sa Republikom Srpskom, odnonsno Bosnom i Hercegovinom.

EPS na Beogradskom sajmu 2022Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Foto: Nova ekonomija/ Čedomir Savković

„Sa Crnom Gorom je planiran projekat Komarnica, zatim tu su Moravske i Ibarske hidro-elektrane, kao i solarna elektrana Srednje kostolačko ostrvo, projekat koji je već pred izvođenjem.

Razvijaju se i projekti reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica koja se nalazi u drugoj fazi izrade investiocioneo-tehničke prostorne dokumentacije, što uključuje Prostorni plan posebne namene, Studija izvodljivosti i idejni projekat.

„Očekujemo da će to biti završeno tokom sledeće godine, pa da onda možemo da radimo i dokumentaciju koja je potrebna za građevinsku dozvolu. Sa pripremnim radovima i izgradnjom Bistrica počelo bi se od 2025. godine i ona bi mogla da se završi za pet ili šest godina“.

Pored toga postoje i projekti solarnih elektrana Kolubara A i Morava.
Za Kolubaru A je završena prva faza razvoja porojektne dokumentacije u upravo se to završava i za Moravu.

Solarne elektrane na zatvorenim kasetama pepelišta u Tetmoelektrana Nikola Tesla (TENT) A i B. Moguće su i solarne elektrane na spolajšnjem odlagalištu Tamnava istok i na unutrašnjem odlagalištu Tamnava zapad, Vetropark Kostolac 2 (Stiško polje) od jednog gigavata (GW).

Pored svih nabrojanih projekata, EPS razmatra i gradnju gasnih elektrana u Novom Sadu, Zrenjaninu i na Moravi kod Svilajnca.

Takođe razmatra se i realizacija površinskog kopa Dubravica, kod Kostolca.

„Drugi mogući projekti su RHE Đerdap 3, a alternativa njemu je nastavak Bistrice, odnosno multifunkcionalni sistem Lim-Zapadna Morava sa nekih pet hidro-elektrana“, napominje Šiljkut.

Barem jedna od tih elektrana, kako dodaje, mogla bi da bude reverzibilna.

Razmišlja se i o izgradnji pumpno-akumulacionih postrojenja uz postojeće Vlasinske hidroelektrane.

„Time bi smo ostvarili najveću moguću fleksibilnost sistema i najveći mogući stepen inkorporacije varijabilnih obnovljivih izvora energije“, naglasio je predstavnik EPS-a.

Srbija od decembra prošle godine neprekidno uvozi struju, naročito nakon velike havarije u TENT-u u Obrenovcu.

Takođe, zabeležene su i brojne havarije na području Rudarskog basena (RB) Kolubara odakle se kopa lignit, koji se koristi za dobijanje struje.

Tokom svog izlaganja, Šiljkut je napomenuo i da je kolubarski i kostolački lignit koji se u TENTU-u koristi za proizvodnju struje, niskokaloričan, kao i da to ‘svi znamo’.