Elektroprivreda Srbije (EPS) u nove projekte planira da uloži 8,5 milijardi evra rekao je Vladimir Šiljkut, savetnik direktora tog javnog preduzeća za poslovni sistem na Sajmu energetike u Beogradu. Cilj tih investicija je takozvani Go Green Road, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije.
„U prve tri godine njaveći deo novca bi se uložio u termoelektrane, pre svega u nastavak procesa revitalizacije postojećih i završetka izgradnje bloka Kostolac B3“, objasnio je Šiljkut.
Prema njegovim rečima, od 2025. godine, najznačajnija će biti ulaganja u zelenu energiju, odnosno u hidroelektrane i u obnovljivu energiju.
„U proseku, oko 680 miliona evra godišnje će nam biti potrebno. Ukupan trošak je negde oko 8,5 milijardi evra, toliko je potrebno za strateški kvalitativni zaokret ka dekarbonizaciji i obnovljivoj energiji“, kaže predstavnik EPS-a.
Kako je dodao, u termoelektrane bi trebalo da bude uloženo oko 2,9 milijarde evra, u hidroelektrane 4,3 i u rudnike 1,3 milijarde evra.
„Na kredite bi otpao veći deo, negde oko 5,1 i 3,4 milijarde mogli bi da finansirmo iz sopstvenih sredstava. Preduslov za to je da prezimimo ovu i sledeću zimu“.
Šiljkut podseća i na projekat Hidrosistem (HS) Gornja Drina, gde bi se tri hidro-elektrane gradile sa Republikom Srpskom, odnonsno Bosnom i Hercegovinom.
EPS na Beogradskom sajmu 2022Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković
Foto: Nova ekonomija/ Čedomir Savković
„Sa Crnom Gorom je planiran projekat Komarnica, zatim tu su Moravske i Ibarske hidro-elektrane, kao i solarna elektrana Srednje kostolačko ostrvo, projekat koji je već pred izvođenjem.
Razvijaju se i projekti reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica koja se nalazi u drugoj fazi izrade investiocioneo-tehničke prostorne dokumentacije, što uključuje Prostorni plan posebne namene, Studija izvodljivosti i idejni projekat.
„Očekujemo da će to biti završeno tokom sledeće godine, pa da onda možemo da radimo i dokumentaciju koja je potrebna za građevinsku dozvolu. Sa pripremnim radovima i izgradnjom Bistrica počelo bi se od 2025. godine i ona bi mogla da se završi za pet ili šest godina“.
Pored toga postoje i projekti solarnih elektrana Kolubara A i Morava.
Za Kolubaru A je završena prva faza razvoja porojektne dokumentacije u upravo se to završava i za Moravu.
Solarne elektrane na zatvorenim kasetama pepelišta u Tetmoelektrana Nikola Tesla (TENT) A i B. Moguće su i solarne elektrane na spolajšnjem odlagalištu Tamnava istok i na unutrašnjem odlagalištu Tamnava zapad, Vetropark Kostolac 2 (Stiško polje) od jednog gigavata (GW).
Pored svih nabrojanih projekata, EPS razmatra i gradnju gasnih elektrana u Novom Sadu, Zrenjaninu i na Moravi kod Svilajnca.
Takođe razmatra se i realizacija površinskog kopa Dubravica, kod Kostolca.
„Drugi mogući projekti su RHE Đerdap 3, a alternativa njemu je nastavak Bistrice, odnosno multifunkcionalni sistem Lim-Zapadna Morava sa nekih pet hidro-elektrana“, napominje Šiljkut.
Barem jedna od tih elektrana, kako dodaje, mogla bi da bude reverzibilna.
Razmišlja se i o izgradnji pumpno-akumulacionih postrojenja uz postojeće Vlasinske hidroelektrane.
„Time bi smo ostvarili najveću moguću fleksibilnost sistema i najveći mogući stepen inkorporacije varijabilnih obnovljivih izvora energije“, naglasio je predstavnik EPS-a.
Srbija od decembra prošle godine neprekidno uvozi struju, naročito nakon velike havarije u TENT-u u Obrenovcu.
Takođe, zabeležene su i brojne havarije na području Rudarskog basena (RB) Kolubara odakle se kopa lignit, koji se koristi za dobijanje struje.
Tokom svog izlaganja, Šiljkut je napomenuo i da je kolubarski i kostolački lignit koji se u TENTU-u koristi za proizvodnju struje, niskokaloričan, kao i da to ‘svi znamo’.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vrednost prvog dela programa stambenog kreditiranja mladih biti oko 400 miliona evra."To je 5.500 stambenih jedinica. Ako to uspemo da uradimo, produži...
Republički zavod za statistiku objavio je danas analizu podataka visokog obrazovanja za 2023/24 godinu. Prošle godine upisano je 249.768 studenata, na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja, što je 1.260 st...
Vlada Srbije usvojila je na danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kojom se, kako je saopšteno, omogućava nastavak sprovođenja...
Glavni plan rada Privredne komore Srbije (PKS) za 2025. godinu je njena reorganizacija koja obuhvata profesionalnost u radu, efikasnost zajedničkog rada, bolji protok informacija, viši stepen odgovornosti i ...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok