Hleb od banane? Da, moguće je!
Zašto banane u marketima uvek nose šifru 1 na vagama za merenje? Da li je tu reč o još jednoj trgovačkoj manipulaciji koja za cilj ima da pospeši prodaju? Kad već razne tehnike manipulacije na nama vežbaju m...
Palačinke su jedan od slatkiša koji se može prilagoditi svačijem ukusu, a i džepu. Bilo da su u pitanju klasične palačinke, krepe ili one nešto malo deblje i vezdušastije, američke, nadevi i kombinacije ukusa i sastojaka kojima ćete ih napuniti/preliti/prekriti su praktično neograničeni.
Palačinku možete spremiti u onoj niskobudžetnoj varijanti, samo sa šećerom, orasima ili pekmezom, može to da bude i ona srednja opcija koja uključuje recimo nutelu, plazmu i višnje ili suvo grožđe, a tu su i one “bahatije” kombinacije koje uključuju egzotiku poput ananasa, krema od pistaća, kokosa, svežih jagoda i raznih sladoleda.
Kad kažemo “bahatije”, mislimo na bahatost u nekim okvirima običnog čoveka, ali ako ste puni k’o Bajatović uvek možete da skoknete do Dubaija na “Milionersku palačinku” sa šampanjcem i jagodama po ceni od 1.000 dolara za porciju ili na palačinku “Caviar Dreams” u Njujorku, koja će vas koštati tričavih 3.000 dolara.
Ali da se vratimo na suštinu – palačinke su jedna demokratska poslastica. Staviš na nju šta imaš i ona te uopšte ne osuđuje. Može slatko, može slano, može skromno, može bahato, ali na kraju svako dobije palačinku po svom ukusu i mogućnostima. Naravno, većina bi volela da ima što bogatiju palačinku, to je prosto prirodna težnja jednog ljudskog bića, mada su one često najefektnije upravo kada su jednostavne i kada nisu pretrpane.
Suštinski, naš problem sa palačinkama zapravo nije problem sa palačinkama, već sa životnim standardom (ulinkovati u “životnim standardom” ovaj tekst: (https://novaekonomija.rs/vesti-iz-izdanja/radi-li-populizam-na-prazan-stomak) koji se na kraju nekako, sasvim magično, prelije i na te palačinke (ili se ne prelije, kapirate, pošto nema šta da se prelije…dobro, dobro, prestaću), a taj standard nam neretko ne dozvoljava da se pružimo više od nutele i plazme ili, ako nam je i to preskupo, od eurokrema i neke imitacije plazme. Na taj način država, koja ne treba da nam obezbedi sastojke za palačinku, već uslove da steknemo sve što nam treba, pa i sastojke za palačinku, posredno utiče na opšte smanjenje demokratkog potencijala palačinki. Džaba što je palačinka demokratična po prirodi, ako mi tu demokratičnost ne možemo da praktikujemo u punoj meri.
Zato mnoge generacije svojevremeno nisu ni znale da u palačinku može da se stavi išta drugo osim šećera i mlevenih oraha, a mnogi danas i one sa kremom i plazmom na trpezi imaju samo u posebnim prilikama. Zato bi bilo dobro da nam to zlatno doba najzad zaista stigne i da najzad možemo da ispoštujemo palačinke kako valja. Zaslužile su mnogo više od nas jer, budimo realni, osam od deset ljudi navodi palačinke kao jedan od tri omiljene poslastice. Dobro, ovo sam izmislio, ali dobro zvuči. Uostalom, kao i svaka priča o najvećem BDP-u u Evropi, koje svakodnevno slušamo od nadležnih.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
