Doboš torta za sve!

Doboš torta nije baš najjednostavnija torta. Štaviše, kada je mađarski poslastičar Jozef Doboš smišljao ovu poslasticu u 19. veku, čini se da je pokušao da svojim kolegama po struci, ali i kulinarskim entuzijastima amaterima, zada zadatak koji će namučiti, ali će satisfakcija utoliko biti veća kada savladaju teško gradivo.

Iz te kompleksnosti proističe, na kraju krajeva, i popularnost doboš torte jer je po izgledu jedinstvena i imati je na trpezi znači da se neko baš ozbiljno potrudio. Doboš torta, naime, osim korica u unutrašnjosti torte, ima ukusnu koricu i spolja, na vrhu, koja je isečena na trouglove i služi ne samo kao efektna dekoracija, već i kao svojevrstan putokaz za sečenje parčića. Pametno, zar ne?

Nažalost, nije sve tako idilično kod ove torte. Ona je jedna od onih koje nikad nije bilo jeftino napraviti, a sada je to još izraženije zbog galopirajuće inflacije. Možda bi bilo pametnije da smo onih skoro milijardu evra iz bužeta, kredita ili odakle već, koje ćemo potrošiti na nacionalni stadion, prenamenili recimo na nacionalni budžet za doboš-torte. Svaki građanin isplanira koliko mu doboš torti treba godišnje, aplicira, dobije sredstva i svi srećni. Domaćin zbog uštede u kućnom budžetu, a gosti jer su se lepo počastili.

Ako bi se ovako lični budžeti rasteretili na bar pet godina (ma možda i 10, jer neće svima trebati baš svake godine te doboš-torte) za razne proslave i druge prilike, veće bi se blagostanje osetilo na nacionalnom nivou nego što ćemo ga osetiti zbog nacionalnog stadiona, na koji većina građana ove zemlje verovatno nogom neće ni kročiti nikada.

Jeste, malo je ovo utopijska ideja, a nije preterano dobra ni za propagandno-marketinške svrhe jer doboš-torta ne zvuči tako grandiozno kao nacionalni stadion, ali bolje i to nego da nam za koju godinu država ode “na doboš” jer nismo u stanju da plaćamo basnoslovne kredite u koje smo uleteli k’o budala u tortu. Dobro, ne kaže se tako, ali shvatate poentu.