Torta sa odloženim dejstvom
Postoji to neko nepisano pravilo da svečanu tortu treba svečano seći i pojesti je dok je još sveža. Čudno bi bilo ako to, na primer, uradiš sa dve godine zakašnjenja i ne samo što je čudno, već je i opasno, ...
Kolačići sudbine vode poreklo iz Japana, ali su toliko prihvaćeni u Kini da ih mnogi danas vezuju upravo za tu zemlju. U Kini se oni vrlo često služe kao desert u restoranima, a unutar hrskavog keksa od brašna, vanile, šećera i ulja krije se papir sa porukom. Da li će na papiriću biti ispisana neka motivaciona poruka, drevna mudrost, proročanstvo ili aforizam, zavisi od inspiracije onoga ko ih je pripremao.
Kod nas su kolačići sudbine stigli sa kineskim državljanima koji su masovno u Srbiji otvarali prodavnice robe široke potrošnje svih vrsta, ali i restorane sa sada već široko prihvaćenom i odomaćenom kineskom kuhinjom. Brzo premotavamo jednu deceniju unapred, kineska hrana i kineske radnje su postale deo našeg identiteta, a ono što je sada “na meniju” su kineske kompanije koje u Srbiji ili grade velike projekte ili investiraju, uglavnom u rudarstvo.
Ilustracija: Paola Felix Meza
Često sve to nije dovoljno transparentno ni sa strane naše države ni sa strane pomenutih kompanija, a jedan od najvećih problema jeste odnos nekih od njih prema životnoj sredini. U prevodu, izgleda da ih ona ne zanima previše, iako bi po slovu zakona morala da ih zanima, ali naša država im tu i tamo gleducka kroz prste, jer je kakav-takav napredak krhke nam privrede po svaku cenu ipak prioritet. I kao što kolačići sudbine često bivaju mistični i nedorečeni, tako i izveštaji kineskih kompanija o zaštiti životne sredine neretko umeju da budu nejasni i nemušti (Više o tome pročitajte ovde).
Da li smo ovo mogli da predvidimo pre desetak godina zahvaljujući nekoj ceduljici iz kolačića sudbine? Teško. Kolačići sudbine najčešće zaobilaze teške i ozbiljne teme. Ipak, imali smo nešto približno tome, jedno malo, da tako kažemo, upozorenje. Bivši predsednik Tomislav Nikolić je u maniru spoja pomalo čudnog kolačića sudbine i Tarabićevih proročanstava izjavio: “Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave”.
Dakle, znakovi su bili tu, predsednik je nešto i pogodio, ali omašio je jednu bitnu stvar, a to je da će ljudi sa istoka te reke pomalo i zagađivati, neće samo piti. A kako će se na kraju završiti ova saga srpske države i kineske privrede? Pa, otvorite jedan kolačić sudbine. Možda tamo nešto piše.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
