Torta sa odloženim dejstvom
Postoji to neko nepisano pravilo da svečanu tortu treba svečano seći i pojesti je dok je još sveža. Čudno bi bilo ako to, na primer, uradiš sa dve godine zakašnjenja i ne samo što je čudno, već je i opasno, ...
Zamislite jednog dana nekome padne na pamet da uvede porez na slatkiše, i kad kažemo “nekome” mislimo državi. I jeste, reći ćete, mi već plaćamo porez na slatkiše kao i na sve ostalo, ali da ovo bude recimo jedan dodatan, poseban porez.
Slatkiši su lepi, svi ih volimo, ali ne umemo da se kontrolišemo, jedemo ih previše i to sada kod mnogih ljudi postaje problem. Gojaznost, holesterol, dijabetes, samo su neki od zdravstvenih izazova sa kojima se suočavamo zato što smo i sa slatkišima, kao i sa mnogim drugim stvarima, neumereni. Vremena se menjaju, kao i životni stil i navike i sve to ima svoje posledice.
Reši država, dakle, da uvede porez na slatkiše kako bi nas pod a) naterala da kupujemo manje slatkiša i b) kako bi taj novac usmerila na lečenje onih koji su narušili zdravlje prevelikim količinama slatkiša. I to tako na papiru zvuči pametno i jeste da ćemo sve te divne torte, kolače i ostale đakonije, koje su već skupe, ubuduće plaćati još skuplje, ali ako vidimo kuda konkretno idu te pare i sve to ima neku svrhu i viši cilj, pa udri onda, državo, po džepu! Je l’ treba još?
Ilustracija: Paola Felix Meza
Ispostavi se, međutim, da država pare ubrane od tog poreza baš i ne troši namenski, već one idu ko zna gde i troše se na ko zna šta. Problem nam je, dakle, ostao, verovatno se i multiplikovao u međuvremenu, a sada imamo i novi namet na grbači.
I možda vam ovo zvuči kao neka hipotetička priča koja je malo verovatna čak i u Srbiji, međutim… upravo to se dešava sa nametom poznatim pod nazivom “eko-taksa”. Zamišljena kao porez iz kojeg će se finansirati zaštita životne sredine i rešavanje akutnih i hroničnih ekoloških problema, ova taksa je nešto protiv čega u teoriji niko razuman ne mogao da ima ništa protiv. Pokazalo se, ipak, da u praksi ne samo da država taj novac ne ulaže onako kako bi trebalo, već postoji čak i odredba u zakonu koja joj dozvoljava da ga troši po svom nahođenju (Više o tome pročitajte ovde. A šta je slađe od trošenja tuđeg novca palog s neba? Nema slatkiša koji sa tim može da se takmiči.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
