Cake news Recepti

30.09.2023. 13:55

Autor: Ivana Pavlović

Turske baklave

Turske baklave

Danas spremamo turske baklave. Zašto baš ovu divnu orijentalnu poslasticu? Šta imaju Srbija i Turska zajedničko osim što i u Srbiji obožavamo baklave?

Turska, uz Kinu i Rusiju, jedna od zemlja čiji uticaj u Srbiji raste poslednjih godina.

Za razliku od dve pomenute zemlje, turski uticaj na Balkanu je u domaćoj javnosti manje primetan ali on sve više brine zapadni svet. To više nije samo prodaja tekstila, već je Turska duboko zagazila u bankarstvo i izgradnju velikih infrastrukturnih projekata.

Hajmo odmah trik pitanje ko je rekao: „Bilateralni odnosi Srbije i Turske su na najvišem nivou u istoriji dve države i poseta turskog predsednika otvara prostor za dalje produbljivanje prijateljstva i saradnje.“

Deluje kao da je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom neke od poseta  predsednika Turske Redžep Tajip Erdogana Srbiji.

Međutim, ne. Ovo je još u oktobru 2009. izjavio Boris Tadić, kada je tadašnji turski predsednik Abdulah Gul  boravio u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu.

Odnosi imaju dve faze, pre i posle 2015. godine.

U julu 2012.  Je Erdogan izjavio da je „Bosna zapravo jedna od 81 turske provincije i da je njegova obaveza kao premijera da se brine i o Sarajevu“, a 2013. je u Prizrenu izjavio da je „Kosovo Turska i Turska je Kosovo“, što je izazvalo reakcije Beograda, pa je predsednik Tomislav Nikolić saopštio da stopira trilateralne susrete na vrhu između Srbije, BiH i Turske.

Nakon 2015. odnosi dve zemlje napredovali, a aktuelni predsednik Erdogan je posetio  Srbiju čak tri puta za pet godina.

U martu 2015. turska državna Halkbank je kupila Čačansku banku za 10,1 milion evra. To je, sve do dolaska kompanije Taypa Tekstil Giyim u Kraljevo bila najveća turska investicija u Srbiji.

 Od te godine investicije iz Turske vidno rastu, ali ne samo u tekstilnoj industriji, već su turske kompanije sve više i automobilskoj, građevinskoj i mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu.

Najveći deo  turskih investicija, čak 70%, realizovano je poslednjih nekoliko godina, u periodu 2018-2021.

Turska je ispunila svoj cilj, da razmena sa Srbijom dostigne dve milijarde evra, s tim da Srbija daleko više uvozi iz Turske, nego što izvozi.

Dva su ključna posla Turske u Srbiji.

  1. Deonice auto-put Beograd – Sarajevo
  2. Izgradnja Moravskog koridora

Ovim poslovima  je Turska „ušla“ na Balkan (i) izgradnjom infrastrukture.

Za nas je naročito interesantan Moravski koridor koji gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka. Koridor od 112 km je planirano je da košta najmanje 900  miliona evra, značajno više nego što su nekoliko godina ranije Kinezi procenjivali koliko bi mogla da košta ova deonica od Preljine do Pojata.

Direktan dogovor sa konzorcijumom je napravljen je 2019.  čime je izigran zakon o javnim nabavkama. Srbija je uzela za ovo komercijalni kredit od 400 miliona evra kod konzorcijuma  banaka, predvođenih bankom JPMORGAN CHASE BANK.

Savet 1 turske baklave

Saveti 2 i 3. Turske baklave

Auto put Beograd Sarajevo

Beograd – Sarajevo je stara ideja, a Turska se još 2016. ponudila da posreduje u izgradnji. Auto put Beograd – Sarajevo nastaviće se na auto-put Miloš Veliki.  Kad „Miloš Veliki” stigne do Požege, odakle se gradnja nastavlja u dva kraka. Jedan krak je ka Boljarima i granici sa Crnom Gorom, a drugi ide pored Užica ka Kotromanu i granici sa BiH. To je jedna deonica prstena auto-puta ka Sarajevu, a druga je Sremska Rača – Kuzmin, dužine oko 17 kilometara.

Kako napreduje ovaj put? U januaru 2022. postavljen je most preko Save na na deonici autoputa Sremska Rača- Kuzmin, Tada je  konkstrukcija teška 5.500 tona u delovima  u Srbiju stigla iz Turske i sklopljena je na savskoj obali. Ova deonica trebalo bi da bude gotova do kraja ove godine. Međutim, u BIH izgradnja nije ni počela zbog čega je predsednik Vučić tražio da se vlast susedne države izjasni da li će graditi uopšte put.

I ovaj deo auto-puta Srbija finansira tako što je uzela kredit kod turskih banaka.

Kao i u mnogim prethodnim slučajevima, ni za ove radove nije bilo javnog konkursa, već je ugovor potpisan po osnovu međudržavnog sporazuma između Turske i Srbije iz 2009. godine.

Ako želite recept za pravu baklavu, evo ga OVDE.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.