Godine života trošimo na besmislene kancelarijske aktivnosti

Procenjuje se da prosečna osoba jednu trećinu svog života preovede u snu, skoro decenija na korišćenje telefona, četiri meseca u odlučivanju šta će gledati na striming servisima… Akademici sa Univerziteta u Merilendu i Delaveru su sproveli istraživanje koliko ljudi troše na besmislene aktivnosti svakog radnog dana, u kom su došli do podatka da kancelarijski radnik tokom svoje karijere ukupno potroši 180 dana svog života samo na ispravljanje slovnih grešaka koje nastaju prilikom kucanja.

Kasko prenosi Ekonomist, istraživanje je obuhvatilo 5.000 kancelarijskih radnika u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, procenjujući minute koje u proseku troše dnevno na troše na „besmislene aktivnosti“, zatim su te brojke estrapolitrali, kako bi došli do „ponderisane ukupne beskorisnosti“ vremena, koje bi se moglo bolje potrošiti.

Ispravljanje grešaka u kucanju traje u proseku 20 minuta u radnom danu svakog kancelarijskog radnika, što je ekvivalentno pola godine, tokom 45-godišnje karijere.

Prosečan radnik provede u prijavljivanju (logovanju) na razne platforme tokom svog radnog veka oko 145 dana.

Bezbednosni problemi znače da će neko vreme biti utrošeno na ovaj način, ali meseci se gube pamćenju lozinki, pogrešnom unošenju istih ili njihovom ažuriranju, pa se isto toliko vremena se troši gledajući u ekran i čekajući da se nešto dogodi.

Ako logovanje u stvari troši mnogo vremena, isto tako se izgubi i na brisanje starih naloga, koje traje danima tokom karijere. 

Odbijanje ponovljenih zahteva za zakazivanje ažuriranja vašeg operativnog sistema je još jedan deo postojanja koji nikada nećete vratiti, uklanjanje iskačućih oglasa i pokušaj pauziranja video snimka koji se automatski reprodukuje oduzima vreme koje je moglo da se utroši na učenje neke nove veštine ili obilazak neke nove turistučke destinacije…

Prosečan radnik potroši više od četiri meseca života na „pospremanje“ svog računara (brisanje mejlova koje traje oko šest nedelja, „kliktanje“ na korporativne kanale za dopisivanje kojim otvarate poruke koje nisu namenjene vama)…

Na brisanje notifikacija sa ekrana telefona, o člancima koje nikada nećete pročitati, oduzima vam još nekoliko dana života.

Različiti tipovi zadataka formatiranja teksta predstavljaju još jedan veliki gubitak vremena.

Razmislite o vašim naporima da promenite margine u Vord ili Gugl dokumentima, ili o satima koje ste proveli pokušavajući da otkrijete gde tačno zagrade koje nedostaju treba staviti u formulu tabele. 

Šekspir je napisao „Kralja Lira“ za vreme koje prosečni kancelarijski radnik preovede menjajući veličinu fonta tokom svog radnog veka.

Ponavljanje posla koji niste uspeli da sačuvate spada u posebnu kategoriju, zbog psihološke traume koja prati ovu neprijatnost. Ovaj problem je sada ublažen jer se izmene automatski čuvaju na mnogim programima, ali nije rešen.

Studija univerziteta Merilend i Delaver pokazuje da tehnologija leži u srcu ovog izgubljenog vremena.

Tehnologija takođe može pomoći. Usluge koje sinhronizuju kalendare i opcije automatskog ispravljanja već rade; lozinke će nesumnjivo biti zamenjene prepoznavanjem lica i prijavljivanjem otiskom prsta.