Najnovije

Svet

MMF poziva na veće oporezivanje bogatih

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je vlade da povećaju oporezivanje bogatih domaćinstava, kako bi se smanjio jaz u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih, koji se pogoršao tokom pandemije Covid-19, piše Gardijan.Upozoravajući da bi ekonomski šok izazvan pandemijom mogao potkopati stavove javnosti o pravičnosti oporezivanja i sistema socijalne zaštite i dovesti do socijalnih nemira, organizacija sa sedištem u Vašingtonu rekla je da istraživanja pokazuju da će vlade imati podršku javnosti ako prebace teret oporezivanja na bogatije članove društva.MMF, koji je tokom prethodne godine izdao zajmove u vrednosti od desetina milijardi dolara zemljama u razvoju, rekao je da će prelazak na digitalne usluge, trend koji je ubrzala pandemija, loše uticati na nekvalifikovane radnike i da će dalje dovesti do većih stopa dugotrajne nezaposlenosti.Nedavna istraživanja u SAD-u i Evropi pokazala su porast podržavanja progresivnije poreske politike i sve više ljudi podržavaja veće oporezivanje bogatih, kaže MMF.Više od 100 zemalja obratilo se MMF-u u vezi sa dobijanjem pomoći otkako je pandemija dovela do najvećeg smanjenja globalne ekonomije još od 1930-ih godina.

Video

Sindikat nas zove sa bilborda (VIDEO)

Na beogradskim ulicama je osvanuo bilbord Saveza samostalnih sindikata Beograda koji poziva građane da se uključe. Iako je povod godišnjica, Marko Perić, predsednik sekcije mladih ovog sindikata za Novu ekonomiju ističe da je bez obzira na to veoma značajno istaći važnost sindikata, a naročito pozvati one koji tek izlaze na tržište rada da se priključe.“Potrebno je da sindikat bude više prisutan u javnom prostoru i da se stvori atmosfera u društvu gde su ljudi svesni da je potrebna jedna tako interesna organizacija radnika da bi se u ovim uslovima zajedno udružili, organizovali i borili za neka prava koja nam se iz godine u godinu oduzimaju.” objašnjava Perić.

Srbija

Objavljeni pravilnici o fiskalnim računima

Ministarstvo finansija donelo je nekoliko pravilnika o fiskalnim računima koji regulišu vrste fisklalnih računa, tipove transakcije, načine plaćanja.Zatim, donet je pravilnik o bezbednosnom elementu, odnosno hardverskom ili softverskom elementu koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizcije. Pravilnikom o načinu i postupku dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi uređuje se koje podatke o izdatim fiskalnim računima je obveznik fiskalizacije dužan da dostavi Poreskoj upravi, oblik i način dostavljanja ovih podataka, kao i uslovi pod kojima se ovi podaci mogu dostavljati Poreskoj upravi periodično.Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora  reguliše šta je obveznik fiskalizacije dužan da uradi pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa.Istorija modernizacije Poreske uprave

Svet

Politički rizici će ugrožavati poslovanje barem do 2023. godine

Pandemija COVID-19 i rezultirajuća ekonomska kriza će nastaviti negativno da utiču na društva i privredu cele planete u naredne dve godine, a čak 88 zemalja će se suočiti sa povećanim rizikom od političkih nestabilnosti, navodi se u poslednjoj analizi koju je objavila konsultantska kuća Verisk Maplecroft.Projekcije koju ta kompanija generiše na osnovu modela koji uključuju 10.000 potencijalnih ishoda po državi upozoravaju da će se desetine država suočiti sa slabljenjem legitimiteta nacionalnih vlada i povećanim šansama za izbijanje građanskih nemira i u razvijenim zemljama Zapada."Iako prelazimo u fazu vakcinacije i oporavka, moramo naglasiti da je pandemija koronavirusa na mnogo načina bila jedan od najekstremnijih šokova za političke sisteme u poslednjih nekoliko decenija", kaže Džejms Lokhart Smit, šef sektora finansijskog rizika u kompaniji Verisk Maplecroft i koautor izveštaja.On je naglasio i da će građani svih sem nekolicine država koje su dobro upravljale pandemijom iz aktuelne krize izaći sa negativnijom percepcijom vlasti od one koju su imali 2019. godine.Iako se očekuje da će nekoliko zemalja poboljšati političke stabilnosti, one prestavljaju izuzetak, a ne pravilo.Prema izveštaju, najglasovitiji primer je Kina, koja je dovoljno brzo reagovala na zdravstvenu krizu i postigla primetan oporavak nakon otvaranja svoje ekonomije.U međuvremenu, očekuje se da će 23 zemlje doživeti značajan pad političke stabilnosti, uključujući Brazil, Saudijsku Arabiju, Filipine, Ukrajinu i više istočnoevropskih tržišta.Još jedan ključni faktor koji utiče na povećanje političkog rizika je javni dug koji su akumulirale zemlje poput Argentine, Južne Afrike, Rumunije i Rusije."Zbog stagniranja (privrede) i velikog broja narušenih nacionalnih bilansa, posledice rasta nivoa javnog duga i smanjenih (mogućnosti) za socijalnu potrošnju imaće dalekosežne posledice... Nemiri, rasplamsavanje političkih podela i stalne izmene javnih politka imaju zabrinjavajući potencijal da ozbiljno utiču na investiciono okruženje", upozoravaju stručnjaci iz Verisk Maplecroft-a.

Svet

Granica između polova u IT sektoru i dalje odoleva

Asocijacija za afirmaciju žena (AFA) na svom sajtu navodi da se u proseku, na svakih pet žena, tek jedna opredeli za STEM zanimanja, u koja spadaju nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika. Žene često ne veruju u sebe i svoje sposobnosti, pa u IT sektoru traže i do 40 odsto manje platu od muških kolega sa istim kvalifikacijama. Svest treba menjati sa obe strane – i ženske i muške, jer često ne postoji dovoljno podrške i poverenja u žene, ističu sagovornice Nove ekonomije."Ja sam imala predrasude, koje većina devojaka ima, plašila sam se matematike. Plašila sam se da je to programiranje jako teško, da ja to ne mogu da savladam", kaže Manja Bogićević, koja sada sa 29 godina samostalno vodi svoju IT firmu Kagera koja se bavi obradom velikih baza podataka.Bogićević je završila ekonomiju, a na poslednjoj godini osnovnih studija susrela se sa predmetom Istraživanje tržišta i sa radom u programu SPSS."Meni je to bilo veoma zanimljivo, kako statistika i matematika koje smo učili na fakultetu mogu da budu primenjene na konkretnim primerima", kaže.Nakon što se zainteresovala za obradu podataka koje može da dobije iz različitih vrsta statistika, Bogićević je rešila da "uzme stvar u svoje ruke"."Uložila sam dosta vremena u to i počela da istražujem. Preko Linkedina sam tražila ljude koji se bave obradom podataka (data science) i koji bi možda mogli da kažu gde da krenem. Ja sam se u tom momentu dvoumila da li da idem u programiranje, u kontekstu da postanem back-end programer ili da idem u data science".Nakon što je naišla na stručnjake koji su joj pojasnili da bi sa svojim znanjem iz ekonomije bila odlična u obradi podataka, Bogićević je počela da završava različite kurseve na koje su je upućivali.Zatim sve kreće uzlaznom putanjom. Radi u kanadskoj firmi gde obrađuje podatke kol centra, a paralelno samostalno uči da radi u novim programima. Vrlo brzo dobija poziciju direktora za Srbiju, a zatim prelazi u startap iz Londona."Vrlo brzo sam počela da vodim timove. Vodila sam 25 drugih data sajentista u tri različite vremenske zone".U tom momentu Manja ima oko 25 godina. Sa 26 već osniva svoju firmu i poslednje tri godine radi na razvijanju posla.Ko sklapa kocke, a ko šminka barbike?Ipak, iako njena priča deluje kao san gotovo svake mlade osobe, malo je devojaka koje su se odlučile da krenu sličnim putem. "Ja mislim da to polazi od malih nogu. Devojčicama se daju barbike i šminka, da bude lepe. A dečak može da kupuje lego kocke. Mene barbike nisu zanimale, jer sa barbikama ne mogu ništa da napravim", kaže Bogićević.Sličnog mišljenja je Sanja Kekić, žena koja je takođe razbila predrasude i postala stručna u sajber bezbednosti, oblasti u kojoj globalno radi tek 20 odsto žena. Trenutno je predsednica udruženja ISACA Belgrade, kao i potpredsednica udruženja Women4Cyber koje se upravo zalaže za veći broj žena u digitalnoj bezbednosti.Ona objašnjava da se njen posao uglavnom smatran "muškim" i da je to jedan od razloga zašto se devojčice i devojke ne odlučuju da u njega zađu."To vam je kao kad žena uđe u neki kafić i pogleda, a za stolovima vidi uglavnom muškarce da sede i možda pokoja žena. Pa odlučiće da ne uđe u taj kafić. Otići će negde gde je možda malo drugačija struktura."Ono što bi žene, a najpre devojčice, moglo da privoli da uđu u kafić zvan "sajber bezbednost" jesu ženski uzori iz ove oblasti, neko ko bi mogao da im kaže "ovo jeste mesto za tebe", objašnjava Kekić."Vrlo je bitno da se deca, pa tako i devojčice, zainteresuju za oblast. Bitno je da se radi na podizanju svesti, da se ide po školama, i to da idu ženski uzori, da ispričaju svoju priču i da to sa jedne strane zainteresuje devojčice."Žene traže manju platu i ne veruju u svoje znanjeIpak, osim interesovanja, devojkama i ženama često nedostaje i samopouzdanja i vere u svoje znanje i mogućnosti. "Žena ako pročita oglas i vidi deset stavki koje to radno mesto zahteva, ako u onoj desetoj poslednjoj stavci sebe ne prepozna, ona neće poslati svoj CV. Istraživanja govore da će muškarci poslati, ukoliko im se svidi pozicija za koju se konkuriše", kaže Kekić.Slično je primetila i Manja Bogićević kada je u svoju firmu htela da zaposli devojku, jer tu je još uvek jedina žena."Primetila sam, kada sam ih intervjuisala, da su devojke mnogo nesigurnije u sebe. Kada traže platu, traže uglavnom 30-40 posto manje nego što momci traže i uvek pričaju o tome da im treba 'samo još to da nauče', 'samo još ovo da nauče', a nikako se ne usuđuju da taj akademski nivo pretvore u praktičan".Ne bih da te uvredim...Ona veruje da svest treba menjati sa obe strane – i ženske i muške, jer često ne postoji dovoljno podrške i poverenja u žene."Ja se sećam da mi je davno jedan vrhunski programer rekao 'ja ne bih tebe da uvredim, ali nikada u svom životu nisam video ženu koja vrhunski programira'."Predrasude je nisu zaobišle čak ni kada je otvorila svoju firmu i počela da sarađuje sa svetskim naftnim kompanijama, pa je i dalje često pitaju da li je udata ili da li planira da "pravi decu"."Skoro sam bila na sastanku u Dubaiju pošto smo izbacili novu aplikaciju koju mogu da koriste sve naftne kompanije i koju će koristiti naši klijenti. Meni su u mejlu napisali 'mister Manja' i kada sam se pojavila ja, oni su pitali gde je mister Manja? Ja sam rekla 'here is no mister Manja, it's only Mrs Manja' (Ne postoji gospodin Manja, samo je gospođa Manja)."Takođe, dešavalo se i da okolina ne veruje da je moguće da mlada devojka sama vodi posao."Jedan direktor velike banke je pitao jednog mog prijatelja 'ko stoji iza nje, za koga radi, ko joj je šef', i onda je on rekao 'nema šefa, ona vodi firmu, iza nje ne stoji niko'. Bio je pozitivno iznenađen, ali da sam muško niko to pitanje ne bi ni postavljao".Da je muško, Manja veruje da joj ne bi bilo ovako "zanimljivo i uzbudljivo", ali i da bi joj mnogo manje vremena trebalo da okolinu uveri u svoje znanje i sposobnosti."Vrlo često su za moje veštine smatrali da su mnogo niže nego što zapravo jesu i na to su uticale dve komponente – zato što sam mlada i zato što sam žena. Jer da sam recimo mlada, a muško sam, mislim da bi neke stvari bile mnogo brže, samo zato što sam muško".Sličnog mišljenja je i Sanja Kekić."Relativno često kažem - da sam muško verovatno bih mnogo dalje dogurala sa ovim znanjem".Ni frilensing ne donosi jednake zaradeIako nam se čini da internet briše sve granice i daje nam svima iste mogućnosti, izgleda da je ipak granica između polova i dalje suviše čvrsta.Istraživanje Gigmetar koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika, a na kome je radila i naša sagovornica Manja Bogićević, pokazuje da su dva od tri digitalna radnika u Srbiji muškarci.I pored toga, Srbija prema odnosu broja žena i muškaraca u ovoj oblasti spada u naprednije zemlje sveta, sa učešćem žena od preko 30 odsto.I na onlajn platformama za rad postoji jasna podela na ono što bi bili muški i ženski poslovi. Iako su u gotovo svim profesijama muškarci zastupljeniji, žene se pretežno bave pisanjem i prevođenjem, profesionalnim i administrativnim uslugama, kao i unosom podataka. Muškarci su pak znatno brojniji u oblasti razvoja softvera, gde ih ima čak 8,5 puta više nego žena.Upravo ova raspodela utiče i na raspodelu zarade, jer su poslovi u kojima dominiraju muškarci i oni koji su najviše plaćeni. U Srbiji gig radnice prosečno zarađuju manje od 80 odsto od zarade koju dobijaju muškarci.I kada ne govorimo samo o onlajn platformama, poslovi iz IT sektora jesu jedni od najplaćenijih. U decembru 2020. godine prosečna zarada u oblasti računarskog programiranje je bila 182.583 dinara, a u oblasti informacionih uslužnih delatnosti 94.385 dinara. Dakle, žene su gotovo isključene iz jednog sektora koji je znatno više plaćen, pa tome ide i u prilog podatak da su u septembru 2019. godine, što su poslednji dostupni podaci za ovu vrstu statistike, prosečne plate žena u svim zanimanjima bile skoro 12 odsto manje nego zarade muškaraca.  Žene i muškarci u jednom timuNaše sagovornice se slažu da je i za posao veoma značajno da u timovima budu zastupljeni i muškarci i žene, jer je više različitih pogleda na problem ključno za njihovo rešavanje."Kada su timovi različiti, oni funkcionišu bolje, jer onda rade kao tim, a ne gledaju se kao konkurencija", zaključuje Manja.Srbija je 2019. godine usvojila Program za osnaživanje žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period 2019-2020. godine.Ciljevi koji se u ovom dokumentu ističu su pre svega ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednosti, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije.Na pitanje šta je od programskih aktivnosti iz ovog plana i sprovedeno, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je bilo nadležno za sprovođenje, kažu da se realizacija odnosila pre svega na edukaciju žena iz ruralnih područja.U pisanom odgovoru Novoj ekonomiji oni navode da je oko 19,5 miliona dinara dobilo 27 udruženja koja su radila na podizanju digitalne pismenosti i kompetencija žena iz ovih oblasti. Takođe, radilo se i na podizanju kapaciteta malih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava i to u oblasti e-trgovine i elektronskog poslovanja. Ovim programima bilo je obuhvaćeno 4.000 žena.Uključivanje žena u oblasti digitalne industrije, tehnologija i IT sfere svakako je isplativo – i po žene, ali i po svetsku ekonomiju. Evropska unija je, naime, procenila da bi evropska ekonomija mogla da profitira čak 16 milijardi evra ukoliko bi se žene značajnije uključile u digitalne poslove.

Srbija

Otkup struje iz obnovljivih izvora uskoro zakonska obaveza

Cilj usvajanja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije je zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova građana, energetska tranzicija, kao i jednostavnija birokratija, navodi Vlada Srbije. Zakon uvodi i obavezu da se "prioritetno" preuzima struja dobijena iz obnovljivih izvora energije (OIE)."Predlog zakona treba da stvori pravnu sigurnost za investiranje u sektoru elektroenergetike, grejanja i hlađenja i sektoru transporta", navodi se u obrazloženju predloga zakona. Među prvim stvarima koje predlog zakona definiše su vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.Tu spadaju hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, kao i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije.Jednu od važnih odredbi koja je ranije najavljena i koju ovaj predlog zakona donosi je zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.Ipak, kako se navodi, na predlog ministarstva energetike i uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, moguća je njihova izradnja u zaštićenim područjima.Predlog zakona definiše sistem podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kroz sistem tržišnih premija i sistem find-in tarifa (otkupne cene struje dobijene iz obnovljivih izvora).OBAVEZA DISTRIBUTERADistributer električne energije imaće obavezu da prioritetno preuzima energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, a predlogom zakona propisuje se i dostupnost informacija o udelu OIE u toplotnoj energiji, kao i priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije. Definiše se i korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju, kao i podsticaji za proizvodnju biogoriva, a propisani su i kriterijumi za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase.Zakon propisuje inovacione tehnologije i nove obnovljive izvore energije, kao i način imenovanja strateškog partnera države u oblasti OIE.Utvrđena je i mogućnost javnog interesa za eksproprijaciju kada država gradi elektrane sa strateškim partnerom, kao i mere lokalnih samouprava u takvim situacijama.Predlogom zakona propisuje se inspekcijski nadzor u oblasti energetike, kao i kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje.GARANCIJA O POREKLU STRUJENovim zakonom predviđa se da operator prenosnog sistema proizvođaču iz obnovljivih izvora energije izdaje garanciju o njenom poreklu, odnosno potvrdu da je ona proizvedena korišćenjem obnovljivih resursa.Garancija porekla se izdaje samo jednom za jedan megavat-čas (MWh) proizvedene električne energije i ne može da bude duža od jedne godine, ali može da bude prenosiva.Garancija koja je izdata u drugim državama, važi i u Srbiji, pod uslovima reciprociteta i u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. PROIZVODNJA STRUJE ZA SOPSTVENU POTROŠNJUКupac ili proizvođač struje, kako se navodi u predlogu zakona, ima pravo da samostalno proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, da je skladišti i da njen višak isporuči u distributivni sistem.U tom slučaju ne mogu da se koriste podsticajne mere u vidu tržišne premije i fid-in tarifa, niti važi pravo na garanciju porekla proizvedene struje, a snaga elektrane u tom slučaju ne može da bude veća od odobrene snage priključka kod krajnjeg kupca.Zakon predviđa i da jedna stambena zajednica može da ima prava i obaveze kupca-proizvođača struje u skladu sa propisanim odredbama, uz uslov da njena elektrana bude izgrađena na zajedničkom delu stambene zgrade.Predlog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije usvojila je Vlada Srbije, nakon čega se očekuje da on prođe i kroz skupštinsku proceduru.

Svet

Glovo dobio investiciju od još 450 miliona, širi poslovanje i u Srbiji

Kompanija Glovo, koja posluje u oblasti dostave, prikupila je 450 miliona evra od strane njujorških investicionih kompanija. Ta sredstva će iskoristiti za jačanje pozicije na 20 tržišta na kojima posluje, uključujući i Srbiju, piše portal Netokracija.Osim širenja na pomenutim tržištima, kompanija će se usredsrediti na rast svog nedavno pokrenutog Q-Commerce odeljenja. Pojam se odnosi na „quick commerce“, odnosno na brzu trgovinu i dostavu poručene robe u najkraćem mogućem roku.Fokus finansiranja će biti i na proširenju multi-kategorijske ponude u Srbiji i na svim drugim tržištima na kojima Glovo posluje. „Sa bazom od ukupno 10 miliona korisnika širom sveta i brojnim partnerima, sklapanjem lokalnih partnerstava sa najvećim trgovinskim lancima, pažnja se posvećuje stalnom rastu u maloprodajnoj kategoriji“, navodi se.Kompanija trenutno upravlja „dark prodavnicama“ u Barseloni, Madridu, Lisabonu i Milanu. U planu je otvaranje sličnih prodavnica u, između ostalog, Valensiji, Rimu, Portu i Bukureštu, a cilj je da do kraja 2021. godine kompanija ima 200 prodavnica ovog tipa, koje čine dostavu bržom i efikasnijom.Pojam „dark prodavnice“ odnosi se na maloprodajni distributivni centar ili prodavnicu koja se bavi isključivo kupovinom putem interneta.Ranije ove godine, Glovo je najavio partnerstvo vredno 100 miliona evra sa švajcarskom kompanijom za nekretnine Stoneweg, kao i angažovanje novog tehničkog direktora, Nareka Verdiana, donedavnog potpredsednika inženjeringa u American Expressu. Verdian će da nadgleda ekspanziju tima koji se sastoji od 300 do 500 inženjera koji se nalaze u centrali kompanije u Barseloni, kao i u kompanijskim tehnološkim čvorištiima u Madridu i Varšavi.

Srbija

Raskol udruženja frilensera oko predloga Vlade Srbije

Udruženje radnika na internetetu (URI) koje sa državom pregovara o oporezivanju frilensera, saopštilo je kategorički odbija novo rešenje koje im je Vlada Srbije danas uputila za rešenje tog problema. Glavni razlog za odbijanje tog predloga je, kako tvrde to što se on nimalo ne razlikuje od onog koji je ranije ponuđen i koji im takođe nije odgovarao."Udruženje radnika na internetu je odmah po održanom sastanku 31. marta kategorički odbilo taj predlog, a odbija i danas predloženi", navodi se u saopštenju koje je URI objavilo na društvenim mrežama. URI poručuje Vladi Srbije "da se životima desetine hiljada radnika na internetu ne odlučuje kao na pijaci" i napominje da to udruženje i dalje čvrsto stojimo iza svojih zahteva.Jedan od glavnih zahteva frilensera je da se naplata poreza ne računa unazad za pet ili šest godina, već od oktobra prošle godine, kada ih je Poreska uprava obavestila da su dužni da plate porez."Jasno je da je navodni dug neosnovan i da merama koje predlaže, Vlada pokušava da umanji bes radnika na internetu. Međutim, ona bes, naprotiv, podstiče, predlažući rešenja koja nam onemogućuju da nastavimo sa radom", naglašava se u saopštenju.FRILENSERI NEZADOVOLJNI NAJNOVIJOM PONUDOM DRŽAVE, ALI NATSAVLJAJU PREGOVORE PREDLOG PRIHVATILO DRUGO UDRUŽENJE, UFPSURI tvrdi i da je Udruženje preduzetnika i frilensera Srbije (UFPS), koje je takođe prisustvovalo sastanku sa Vladom Srbije u zasebnom terminu, prihvatilo predlog države.URI taj preglog ocenjuje kao neznatno izmenjeno dužničko ropstvo koje se nudi radnicima na internetu, a obuhvata i poreski model koje će važiti od 1. oktobra do donošenja novog zakona za frilenserePredstavnici URI-ja kažu i da taj zakon predviđa visoke procente tekućeg oporezivanja, koji će im mesečne prihode smanjiti do 70%.UFPS je 31. marta poslao svoj predlog Vladi Srbije nakon sastanka i oni su, prema objavljenom saopštenju, zajedno sa Vladom učestvovali u predlogu koji je danas ponuđen Udruženju radnika na intrnetu."Javno se ograđujemo od UFPS, koje iza odluka svojih pregovarača odbija da stane imenom i prezimenom", kažu predstavnici URI.URI tvrdi i da, prema nezvaničnim informacijama, advokat UFPS-a koji je išao na pregovore sa Vladom Srbije, ima veze sa Srpskom naprednom strankom, odnosno sa šefom kabineta Ane Brnabić."Kako je deo naših članova iz solidarnosti učestvovao i u radu UFPS, znamo da su nakon sastanka izbegavali da razgovaraju i sa sopstvenim članstvom i da ih obaveste o tome šta se desilo u razgovorima u Vladi", dodaju u URI-ju. URI tvrdi i da UFPS nije bio voljan da kaže kako im je Vlada Srbije naložila da podnesu novi predlog za frilensere, niti su bili voljni da svijim članovima obelodane plan o usvajanju tog predloga po hitnom postupku. 

Srbija

Mere podrške tokom pandemije nisu odgovorile na potrebe žena

Mere koje su u Srbiji donete u prvim mesecima nakon proglašenja pandemije nisu odgovorile na potrebe žena, pokazuju podaci istraživanja koje je sprovela organizacija Gender knowledge hub. Država se oslonila na žene kada je u pitanju briga o deci i njihovo obrazovanje, a nijedna od donetih mera nije bila usmerena upravo na ovaj aspet uticaja pandemije.Mere su pretežno bile usmerene ka pomoć privredi i građanima jer je cilj bio likvidnost, ističe Višnja Bacanović iz Gender knowlegde huba na onlajn prezentaciji analize „Rodno odgovorno budžetiranje i mere odgovora na COVID – 19 u Republici Srbiji“. Žene čine višeg od polovine zaposlenih u sektoru usluga, ali 74,9 odsto zaposlenih žena radi upravo u tom ovom sektoru. Od samozaposlenih žena, 64,6 odsto je samozaposleno u sektoru usluga, a od ukupnog broja samozaposlenih trećinu čine žene. Drugi sektor je poljoprivreda, dok je najmanje samozaposlenih žena u industriji.Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada Bacanović objašnjava da ovi podaci znači da su sve mere koje su usmerene ka privredi i ka samozaposlenima, malim i mikro preduzećima bile pravovremene.“Bile su jako korisne, ali i dalje, ako pogledamo ukupna izdvajanja, mnogo manji deo je otišao ženama nego muškarcima.”Žene su takođe većina zaposlenih u zdravstvu, tako da je na njih uticalo povećanje plate u ovom sektoru, ali zdravstvene radnice su i u pandemiju ušle za značajno nižim zaradama u odnosu na njihove kolege. Naime, plate žena u zdravstvu su tek 85% zarade muškaraca u ovom sektoru.“Kada se povećavaju plate u ovom sektoru, i dalje se povećavaju više plata muškaraca nego plate žena”; objašnjava Bacanović.Kada je reč o siromašnom delu stanovništva, najranjivije su žene starije od 65 godina i muškarci koji imaju između 55 i 64 godine. Jedina mera koja je bila usmerena ka najsiromašnijem delu stanovništva i onima koji su neformalno zaposlni bila je mera koja je najčešće i kritikovana. Reč je o dodatku od 100 evra svakom punoletnom građaninu.Žene na prvoj liniji Kovida, a optužene za šoping “Ta mera od 100 evra je neutralna u svojoj zamisli, a isto tako je rodno neutralna i u izvedbi. Nije bila ciljana zato što nisu još uvek pripremljene socijalne karte u trenutku kada je doneta, to je bilo zvanično obrazloženje. Ona je rodno neutralna i u efektima zato što što se tiče ravnopravnosti nije odgovorila na potrebe najranjivijih grupa, a odgovorila je jednako na potrebe žena i muškaraca”; zaključuje Bacanović.Mere nisu uticale na smanjenje rodne neravnopravnosti, pokazuje anketa koja je sprovedena među ženskim organizacijama, dok 94,1 odsto njih tvrdi da nisu bili konsultovane kada su mere i donošene.Kao pozitivni primeri ističu se dve inicijative koje se odnose na kretanje u toku polcijskog časa. Prvu su incirali Autonomni ženski centar iz Beograda i Osvit iz Niša, a tiče se mogućnosti da žene koje su u situaciji partnerskog nasilja mogu da napuste dom u toku trajanja pocijskog časa. Druga je bila usmerena na decu sa teškoćama u razvoju i njihove roditelje i odnosila se takođe na mogućnost napuštanja doma za vreme ograničenja kretanja.

Srbija

Britanski ministar izvoza sledeće nedelje u poseti Beogradu

Naredne nedelje u Beogradu će boraviti ministar za izvoz u Britanskoj vladi, Grem Stjuart, saopštila je ambasada te zemlje u Beogradu. U fokusu njegovih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije, kako je naglašeno, biće budući trgovinski odnose Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Pored sastanka sa kolegama iz Vlade Srbije, Stjuart će se sastati i sa predstavnicima britanske poslovne zajednice i kompanija koje posluju na srpskom tržištu.Stjuart će svoje domaćine, kako stoji u saopštenju, detaljnije upoznati i sa ambicioznim planovima koje Ujedinjeno Kraljevstvo ima u vezi sa održavanjem konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26).Ta konferencija, održaće se tokom novembra u Glazgovu.Grem Sjuart je u Odeljenju za međunarodnu trgovinu Britanske vlade od januara 2018. godine bio zadužen za investicije.Od februara prošle godine je najviše rangirani predstavnik Britanske vlade koji se bavi izvozom, a kako je naglašeno, ovo će biti prva poseta jednog visokog zvaničnika britanskog ministarstva trgovine Srbiji u ovom veku.BRITANIJA ŽELI DA SE PRIDRUŽI TRANSPACIFIČKOM TRGOVINSKOM PARTENRSTVU Nova era za Veliki Britaniju, kako je ranije pisao BBC, počela je nakon što je poslednjeg dana 2020. godine i zvanično završila proces izlaska iz Evropske unije.Bregzitom, odnosno izlaskom iz Evropske unije, Velika Britanija je napustila jedinstveno tržište EU i njenu carinsku uniju, koji omogućavaju slobodnije kretanje ljudi, roba i usluga među članicama.Sadašnji britanski premijer i zagovornik Bregzita Boris Džonson ocenio je da je izlazak te zemlje iz unije "fantastičan trenutak".Protivnici Bregzita smatraju da će izlaskom Britanije iz EU, toj zemlji biti lošije. 

Srbija

U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD

U Srbiji oduvek vlada izuzetno interesovanje za školovanje i akademsko usavršavanje u SAD, o čemu svedoči i broj prijavljenih kandidata na konkurse za dodelu stipendija koje redovno objavljuje ambasada SAD u Beogradu, kaže  Isidora Nikolić Savin, advokat i predsednica udruženja „Fulbrajt i prijatelji“.Udruženje okuplja stipendiste programa akademske razmene Vlade SAD koji se ostvaruju u Republici Srbiji putem ambasade SAD u Beogradu. Reč je o programima Fulbright, Hubert H. Humphrey, Ron Brown, Junior Faculty Development Program (JFDP) i International Visitors Leadership Program (IVLP). Misija udruženja je da promoviše profesionalnu i akademsku izvrsnost, kao i pozitivne društvene promene i ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta međunarodne kulturne, institucionalne, naučne i profesionalne razmene i saradnje. Prema podacima programa, od 1961. godine do danas skoro 880 stručnjaka iz Srbije i iz SAD koji su boravili na studijskom programu u Srbiji, dobilo je stipendiju Fulbrajtovog gostujućeg programa.Zašto su SAD zanimljive našim stručnjacima za obrazovanje i naučnoistraživački rad?Razlog tome je prvenstveno kvalitet kurikuluma i metodologije rada sa studentima, kao i dugogodišnji primat američkih univerziteta nad evropskim na svim relevantnim međunarodnim rang-listama akademskih institucija. Samim tim, znanje i zvanje stečeni na nekom od univerziteta iz SAD predstavljaju ne samo odličnu osnovu za ostvarivanje uspešne karijere, nego su i stvar prestiža.Među fulbrajtovcima ima članova SANU, rektora univerziteta, guvernera NBS, dekana i profesora fakulteta, ministara i narodnih poslanika iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznatih umetnikaZa koje naučne oblasti i fakultete se ljudi iz Srbije prijavljuju? Baza stipendista programa akademske razmene sa SAD kojom raspolaže naše udruženje ukazuje na veoma širok dijapazon društvenih i prirodnih nauka za koje su zainteresovanim kandidatima bili na raspolaganju programi razmene. Međutim, naučne oblasti za koje se u Srbiji nude programi razmene uglavnom zavise od vrste i cilja akademskog programa za koje ambasada SAD obezbeđuje finansiranje. Fokus tih programa varira od unapređenja društveno-ekonomskog stanja u Srbiji, do razvoja poljoprivrede i biomedicinskih nauka.SAD donirale milijardu dolara od 2000. godine do danas Kad bismo pitali alumniste vaše organizacije, šta bi odgovorili na pitanje o značaju američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva?Odgovor na ovo pitanje je od takvog značaja za naše udruženje da smo prošle godine u saradnji sa Centrom za američke studije organizovali veliku dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Značaj američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva“, koja je trebalo da se održi u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Konferencija je bila zakazana za mart i na njoj je trebalo da govore mnogi priznati stručnjaci koji su svojevremeno pohađali neki od programa razmene, ali su nas epidemija COVID-19 i uvedeno vanredno stanje omeli u planovima. Nadam se da ćemo uskoro moći da održimo konferenciju, nakon koje ću imati i konkretan odgovor na ovo pitanje.Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje Vlada Srbije je 2013. odlučila da podrži program Fulbrajt i izdvojila je određenu sumu za to. Veliki  broj domaćih institucija (bolnice, kompanije, fakulteti, instituti), takođe je dodeljivao stipendije stručnjacima iz SAD koji su dolazili u Srbiju. Da li ova praksa i dalje postoji i zašto je važan dvosmeran karakter programa?Da, Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje. Ta sredstva namenjena su stipendiranju srpskih profesora, naučnika i studenata koji se u okviru Fulbrajt programa usavršavaju na univerzitetima u SAD.  Vlada SAD dodatno stipendira takođe srpske profesore, naučnike i studente za istu vrstu stipendija.  Pored toga, Vlada SAD stipendira i američke profesore, naučnike i studente koji po Fulbrajt programu dolaze na univerzitete u Srbiji.  Naravno, univerziteti u Srbiji, iako ne obezbeđuju direktne stipendije Amerikancima, pružaju punu logističku i naučnu pomoć Fulbrajt stipendistima tokom njihovog boravka u Srbiji.  Fulbrajtovi administratori želeli bi da američki predavači i istraživači budu zainteresovani za rad van Beograda, posebno u gradovima na jugu Srbije kao što su Niš, Kragujevac i Novi Pazar. Imate li informacije kako se ostvaruje ovaj cilj programa? Da li ste u kontaktu sa američkim istraživačima koji borave u Srbiji?Tačno, to je jedan od ciljeva kojima administratori programa pridaju najveći značaj i iz godine u godinu raste broj američkih stručnjaka i studenata zainteresovanih za saradnju sa srpskim kolegama na univerzitetima van Beograda.  Tokom akademske 2019/20. godine, pet studenata boravilo je u okviru Fulbright English Teaching Assistant programa širom Srbije - od Subotice i Novog Sada, do Niša, Vranja i Novog Pazara.  Nažalost, zbog rizične situacije nastale zbog COVID-19 pandemije, ove akademske godine nemamo nijednog Amerikanca na Fulbrajt stipendiji u Srbiji.  Radi se na tome da već početkom septembra 2021. ugostimo novu generaciju američkih fulbrajtovaca u Srbiji.  Naravno, sve će zavisiti od toga kako se dalje bude razvijala situacija u vezi za pandemijom.  Kako unaprediti saradnju i razmenu dve zemlje?Svaki sprovedeni vid akademske razmene između SAD i Srbije neumitno je već doveo do trajnog povezivanja dve zemlje jer studijski boravak u drugoj zemlji, naročito onaj koji je duži od jedne akademske godine, dovodi do saživljavanja polaznika programa sa drugom kulturom, eventualnog usvajanja drugačijih kulturnih obrazaca, a svakako do proširenja vidika. Prema bazi članova našeg udruženja, najveći broj naših ljudi koji su boravili u SAD na nekom od programa razmene su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima koji svojim radom i implementacijom znanja stečenog za vreme usavršavanja u SAD daju svakodnevan doprinos svojoj zajednici.  Ko su u Srbiji poznati fulbrajtovci i polaznici drugih programa?Među polaznicima američkih programa u Srbiji je veliki broj istaknutih ljudi u Srbiji, među kojima su članovi SANU, rektori univerziteta, guverneri NBS, dekani i profesori fakulteta, ministri i narodni poslanici iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznati umetnici. Lista zvučnih imena zauzela bi mnogo više mesta nego što ovaj intervju dozvoljava, ali ako se  fokusiramo samo na domen kulture, već imena nekolicine istaknutih umetnika koji su doprineli uspostavljanju kulturnih veza između Srbije i SAD dosta je rečita. Recimo, znameniti alumniji Fulbrajt programa su Olja Ivanjicki, Milovan Danojlić, Srđan Karanović, Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, Slobodan Šijan, Biljana Srbljanović, Grozdana Olujić. Vaše udruženje je 2015. godine ustanovilo godišnju nagradu za profesionalnu izvrsnost „Predvodnik/Predvodnica“ (Trailblazer), kojom odaje priznanje izuzetnom profesionalnom doprinosu pojedinaca u Srbiji u okviru oblasti razvoja nauke i istraživanja, unapređenja struke ili profesije ili pozitivnih društvenih promena. Ko su dosadašnji dobitnici i zašto je važno imati ovakvu nagradu?Naša nagrada za cilj ima da promoviše izuzetne osobe i da im oda priznanje za postignuća u određenoj godini. U tome se ogleda njen primarni značaj – da se, koliko god bili svakodnevno obasuti lošim primerima, makar povremeno podsetimo da među nama postoje izuzetni ljudi za koje nikakve nepovoljne okolnosti ne predstavljaju smetnju. Prema desetinama prijava koje svake godine primamo povodom konkursa za nagradu, stekla sam utisak da je naše društvo u mnogo manjoj meri inertno nego što je opšti utisak i da je veoma bogato pojedincima koji postižu izuzetne rezultate u oblasti svoje struke, odnosno koji nastoje da menjaju svet u kome žive makar na mikronivou, ne očekujući ništa zauzvrat. Dosadašnji dobitnici naše nagrade dolaze iz najrazličitijih oblasti nauke i društvenog angažmana. To su pojedinci koji stoje iza inicijative „Miksalište – multikulturalni centar za izbeglice i lokalnu zajednicu“ čiji je angažman u pomoći rešavanju migrantske krize opštepoznat; Dušica Popadić, osnivačica i direktorka „Incest trauma centra“, koja je pionirka u pružanju psihološke i pravne pomoći seksualno zlostavljanoj deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu, kao i njihovim porodicama; dr Marina Hughson, sociološkinja koja je ceo svoj profesionalni život posvetila borbi za rodnu ravnopravnost; učenici odeljenja III/1 Desete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin“ iz Beograda koji su pravi predstavnici uspešnog sprovođenja grassroot inicijative; prof. dr Radojka Vukčević, jedna od najboljih istoričarki američke književnosti na jugoslovenskom prostoru.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Ušteda energije uskoro podleže zakonskoj kontroli

Vlada Srbije usvojila je Preglog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Zakon propisuje određene obaveze građevinskih investitora, prodavaca automobilskih guma, kao i Republičkog hidro-meteorološko zavoda koje treba da doprinesu efikasnoj upotrebi energije i smanje zagađenje životne sredine.U obrazloženju ovog zakonskog predloga piše da se politika energtske efikasnosti Srbije utvrđuje strategijom razvoja energetike u Srbiji, kao i integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEКP).NEКP, kako podsećaju u Vladi Srbije, sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U obrazloženju zakona Vlada Srbije podseća da izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost traje do kraja 2021. godine.Predlogom zakona predviđeno je da ministar koji je nadležan za energetiku, propisuje metodologiju za uštedu energije, kao i da uvede obavezu Republičkom hidro-meteorološkom zavodu (RHMZ), koji će državu i javnost obaveštavati o toplijim danima, kada će moći da se štedi energija.Predviđena je i digitalizacija izveštavanja o merama energetske efikasnosti koje su sprovdene, a u okviru sistema energetskog menadžmenta.ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADANovim zakonom je predviđeno da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini, u kojima se koristi površina veća od 250 kvadrata, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima.Sertifikat se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i njegova prva strana, kako se navodi u predlogu zakona, mora da bude izložena javno, na vidljivom mestu.Zakonom je predviđena i sanacaija zgrada centralne vlasti, sa ciljem da se postigne njihova bolja energetska efikasnost u tim objektima.Spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije, utvrđivaće Vlada Srbije, na predlog ovlašćenog ministra.OBAVEZE INVESTITORAInvestitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru zgradu detaljno energetski sanira, kako piše u predlogu zakona, dužan je da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira i opremi sledećim urećajima:- uređajima za regulaciju i za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde to postoji i za merenje potrošene tople vode;- uređajima za merenje predate količine toplotne energije, ili tople vode (u zgradama u kojima ona postoji) za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode; - uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.Zgrada se detaljno energetski sanira ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, a u proračun te vrednosti, kako piše u predlogu zakona, ne ulazi vrednost zemljišta na kojom se zgrada nalazi."ENERGETSKO" OZNAČAVANJE PNEUMATIKAPredlog Zakona o energetskoj efikasnosti propisuje i označavanje automobilskih pneumatika i oni će moći da se stave na tržište ako imaju odgovarajuću energetsku oznaku.Tehnički propis za njihovo označavanje pneumatika donosi ministar i njime će se utvrditi obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, kao i prodavaca motornih vozila.Trebalo bi da se utvrde metode merenja, način kako se proverava energetsko označavanje, određivanje klase energetske efikasnosti pneumatika, njihov dizajn i format energetske oznake.Zakon kaže i da isporučilac automobilskih guma neće moći da ih stavi na tržište ako one nemaju odgovarajuće oznake o energetskim performansama, jer bi to moglo da zbuni kupce.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za april, koje su vaše obaveze?

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za april 2021. godine. Od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do plaćanja PDV-a za prethodni mesec, ovo su obaveze poreski obaveznika i datumi do kada to moraju da reše.Već prve nedelje aprila, odnosno 05.04.2021. godine od poreskih obaveznika očekuje se:- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI.Zatim, za ponedeljak 12.04.2021. godine očekuje se:- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Četvrtak 15.04.2021. godine:- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa od strane preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice za utvrđivanje poreza za 2020. godinuPrijava se podnosi na Obrascu PPDG-1S - Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti. Uz poresku prijavu podnosi se i Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti i prateći obrasci uz poreski bilans.- Plaćanje razlike poreza na prihod od samostalne delatnosti utvrđene po konačnom obračunu za 2020. godinu, po podnetoj poreskoj prijaviPlaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prvo tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prvo tromesečje, ako je u prvom tromesečju ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.I poslednje nedelje aprila, odnosno 29.04.2021. godine:- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Vesti iz izdanja

Kako odabrati pravi softver?

Prilikom odabira softvera, potencijalni korisnik treba da odgovori na sledeća ključna pitanja:  Da li softver radi samo u web okruženju ili ga je moguće koristiti i u okviru Microsfot Word-a? Da li soft...

Vesti iz izdanja

„Zamisli sve“

Poziv za humanitarne, nevladine i neprofitne organizacije, institucije i fondacije registrovane u Srbiji Telenor fondacija nastavlja sa ulaganjima u društvo u Srbiji kroz podršku svima onima k...