Najnovije

Srbija

NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomije

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava malim preduzećima, kao i svima koji žele da se digitalizuju i primene inovacije u svom poslovanju. Iznos sredstava koja su na raspolaganju je milion dolara, rok za prijave 4. jun, a NALED projekat sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris.Prvi godišnji konkurs orzganizuje se u okviru trogodišnjeg projekta StarTech, koji vredi pet miliona dolara, a među glavnim ciljevima je otvaranje novih radnih mesta, unapređenje konkurentnosti domaće privrede, kao i čitavog inovacionog ekosistema u Srbiji.STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA Kroz prvi deo projekta, u naredne tri godine putem grantova biće dodeljeno više od 3,5 miliona dolara za oko 100 domaćih startap timova, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, a biće obezbeđeno i nekoliko hiljada sati ekspertske podrške. "Srbija u kojoj će postojati veliki broj preduzetnika, malih i srednjih firmi koje su usvojile digitalno poslovanje i lakše nastupaju na stranim tržištima, biće zemlja sa još jačom i otpornijom ekonomijom", rekao je Ivan Miletić iz kompanije Philip Morris.Drugi deo StarTech projekta biće usmeren na unapređenje regulatornog okvira za poslovanje inovativnih kompanija i promociju inovacija, najvećih inovatora i Srbije kao investicione destinacije."Iako se u oblasti inovacija (Srbija) bolje kotira u odnosu na većinu ekonomija sa sličnim BDP-om, u evropskim okvirima je među pet najslabije plasiranih", rekao je Dušan Vasiljević, predstavnik NALED-a.VLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU NAČIN PRIJAVLJIVANJAPravo prijave za bespovratna sredstva u okviru StarTech programa imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i timovi fizičkih lica do pet članova. U okviru prvog poziva preduzeća će moći da konkurišu za ukupno milion dolara, a visina granta zavisiće od LOT-a (količine novca namenjenog za bespovratna sredsva) za koji preduzeća apliciraju:U okviru LOT-a 1 namenjenog startap timovima ili biznisima osnovanim ne pre 2019. godine, moguće je konkurisati za grantove od 15.000 do 25.000 dolara u cilju razvoja inovativne ideje (uz sufinansiranje od 10%). LOT 2 i 3 su namenjeni mikro, malim i srednjim preduzećima osnovanim pre 2019. koji mogu da konkurišu za grantove od 25.000 do 50.000 dolara (uz sufinansiranje od 20%) za projekte digitalne transformacije ili razvoja inovacija.Ukoliko preduzeća koja su se prijavila za LOT 2 i 3 planiraju nova zapošljavanja i izlazak na inostrano tržište, mogu da računaju na bespovratna sredstva od 50.000 do 100.000 dolara (uz sufinansiranje od 30%).  Rok za prijave je 4. jun, a detaljne informacije o programu, svim uslovima i neophodnoj dokumentaciji za učešće, zainteresovani aplikanti mogu da nađu na isledećem LINKU, putem elektronske pošte info@startech.org.rs ili telefona 0800 000020.Prvi info dan o projektu za sva zainteresovana preduzeća održan je 6. aprila u Čačku, a do kraja meseca projektni tim posetiće i Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.Prema podacima Zavoda za statistiku, 69% velikih privrednih društava u Srbiji je inovativno, dok je taj procenat kod manjih preduzeća znatno niži i iznosi svega 47%. Srbija je na Globalnom indeksu inovacija (GII) prošle godine popravila plasman na 53. mesto među 129 zemalja.

Lifestyle

Svetski poznati DJ Burak održao uživo nastup bez publike u Beogradu

Svetski poznat DJ Burak Yeter boravio je u srpskoj prestonici kako bi u čast otvaranja novog restorana W Sushi Galerija održao live nastup bez publike. Prvobitno je planiran nastup sa publikom, međutim, zbog poštovanja epidemioloških mera, DJ Burak je snimio live set u trajanju od sat vremena koji će biti dostupan na YouTube-u.Ovaj holandski DJ turskog porekla rekao je da na ovaj način želi da poruči da „muzika mora da živi, bez obzira na sve“.„Obožavam Srbiju. Obožavam Beograd. Obožavam W Sushi. Učinilo mi se da je otvaranje W Sushija u Galeriji odlična prilika da posetim Beograd, ali se najviše radujem skorom susretu sa srpskom publikom. Sada nema nastupa sa publikom, naravno, ali iskreno se nadam da će se situacija sa koronom stabilizovati tokom leta“, rekao je DJ Burak nakon snimanja live seta u restoranu W Sushi Galerija.Zvanično jedan od 100 najboljih DJ-eva na svetu, DJ Burak je još ranije naveo da je ljubitelj velikih festivala, na otvorenom, a Srbija je prepoznata po širokoj ponudi festivala električne muzike, čime ne čudi odabir lokacije za snimanje novog spota.Ovaj DJ jedna je od najvećih senzacija na klupskoj sceni u proteklih par godina, o čemu svedoči apsolutni hit singl „Tuesday“ koji se vrteo u klubovima širom sveta uz više od pola milijarde YouTube pregleda.Novootvoreni restoran W Sushi – Galerija još uvek nije otvorio vrata svog enterijera zainteresovanim posetiocima, već goste uslužuje u bašti sa pogledom na reku, u skladu sa epidemiološkim merama. Dodatno, beograđani mogu da uživaju u vrhunskoj kuhinji ovog restorana i zahvaljujući ekskluzivnoj dostavi preko CarGo Batlera uz neverovatnih 50% popusta.

Svet

Britanci kupuju Tošibu?

Investicioni fond iz Velike Britanije CVC Capital Partners uskoro bi trebalo da objavi ponudu za kupovinu japanske korporacije Tošiba (Toshiba), preneo je japanski poslovni portal Nikkei. Mediji prenose da bi to mogla da bude najveća akvizicija neke japanske kompanije.Generalni direktor Toshibe Nobuaki Kurumatani potvrdio je pisanje portala Nikkei o prispeću ponude fonda CVC Capital Partners.Prema njegovim rečima, rukovodioci Tošibe će raspravljati o toj ponudi na sastanku odbora, a razmotritiće i mogućnost da uposle i eventualno druge investitore, da učestvuju u kupovini akcija kompanije.Navodi da bi iznos transakcije mogao da bude dva biliona jena, odnosno više od 18 milijardi dolara prema trenutnom kursu.Nikkei napominje da bi to mogla biti najveća akvizicija neke japanske kompanije.TOŠIBA POSLE FINANSIJSKOG SKANDALA UKIDA 6.800 RADNIH MESTA Portal prenosi i da  bi u pregovore o uslovim prodaje mogla da se uključi i Vlada Japana, s obzirom na činjenicu da je Tošiba veoma važna kompanija u toj zemlji.Zadnjih godine Tošiba prolazi kroz krizu posebno povezanu sa velikim skandalom zbog krivotvorenja finansijskih izveštaja.Tošiba inače trpi i velike gubitke u poslovanju koji su povezani sa učešćem u izgradnji nuklearnih elektrana u Sjedinjenim Državama.

Svet

MMF povećao prognozu svetskog privrednog rasta za 2021. na 6%

Svetska privreda podstaknuta snažnim rastom ekonomske aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama bi trebala da zabeleži rast od šest odsto ove godine, što je za 0,5 procentnih poena više od prognoze objavljene u januaru, saopštio je Medjunarodni monetarni fond (MMF).MMF je revidirao naviše i rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2022. godinu, koji će, kako je naveo, biti 4,4 odsto, ili za 0,2 procentna poena više nego u januaru.Za SAD gde su se nizali jedan za drugim podsticajni programi predvidja se rast od 6,4 odsto u 2021. godini, odnosno 1,3 procentna poena više nego što je procenjeno u januaru, i rast od 3,5 odsto, ili jedan procentni poen više, za 2022. godinu. "Uprkos velikim neizvesnostima oko razvoja pandemije sve jasnije vidimo izlazak iz ove zdravstvene i ekonomske krize", rekla je Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a predstavljajući novo, aprilsko izdanje MMF-a "Globalni ekonomski izgledi 2021".MMF je blago povećao svoju prognozu rasta za evrozonu za 2021. godinu, na 4,4 procenta, navodeći da bi Evropa trebalo da oseti dobrobit od američkog podsticajnog plana za pandemiju.Ipak se produbljuje razlika izmedju evrozone i SAD koje će izaći brže iz pandemije zahvaljujući bržoj vakcinaciji i novom paketu pomoći američkoj privredi koji je usvojila administracija predsednika Džozefa Bajdena od 1.900 milijardi dolara koji će imati  snažniji i brži uiticaj na oporavak ekonomije.Prognoza privrednog rasta za evrozonu je viša za 0,2 procentna poena od prognoze iz januara, dok će američka privreda prema novoj prognozi porasti 6,5 odsto ove godine, odnosno za 1,3 procentna poena više nego što je predvidjeno u januaru.Britanija koja je početkom januara napustila evropsko jedinstveno tržište, će, kao i SAD, brže osetiti oporavak zahvaljujući bržoj masovnoj vakcinaciji nego u EU. Britanski BDP treba da se poveća za 5,3 odsto ove godine, što je više za 0,8 procentnih poena nego u januaru. Dok je kineska privreda već 2020. dostigla svoj nivo pre pandemije, privreda SAD treba da dostigne predpandemijski nivo ove godne.Medjutim, za evrozonu i Veliku Britaniju ekonomska aktivnost će ove godine ostati ispod nivoa na kome je bila krajem 2019, i tako će ostati do 2022. godine, ocenio je MMF.Bajdenov plan oporavka će stimulisati američku privredu 2021. i 2022, a imaće i značajne posledice na glavne trgovinske partnere SAD, navela je ta organizacija.Za 2022. godinu predvidja se rast od 3,8 odsto za 19 zemalja evrozone, odnosno 0,2 procentna poena više nego u prethodnoj proceni. Medjutim evrozona će tek marginalno nadoknaditi kašnjenje za SAD-om čiji BDP će 2022. porasti 3,5 odsto, odnosno jedan procentni poen više nego prethodno prognozirano.

Srbija

Ugostitelji i ivent industrija zajedno organizuju protest 12. aprila

Objedinjena udruženja ugostitelja i udruženje ivent industrije Srbije najavili su zajednički protest ispred Vlade Srbije koji će se održati u ponedeljak 12. aprila. Udruženja tvrde da je odluka donesena nakon što su 12 meseci apelovala da im država pomogne tokom pandemije.Ključni zahtevi organizatora rotesta, kako se navodi, trebalo bi da važe sve do prvratka njihovom poslovanja u normalno stanje i oni se sastoje od:- moratorijuma na sve dugove ugostitelja prema državi i EPS-u, kao i na sprečavanje blokade računa, izbacivanja iz lokala i onemogućavanja snabdevanja strujom,- apela da se obezbede minimalci za sve ugostitelje do povratka u normalne tokove poslovanja, umanjenje doprinosa u odnosu na radno vreme i dozvoljen kapacitet poslovanja, zahteva za direktnu pomoć klubovima i ivent centrima, kao i svim ugostiteljskim firmama koje su u proteklih godinu dana imali pad poslovanja, u odnosu na referentni period od 1.4.2019. i 1.4.2020.Udruženja kažu da bi direktna pomoć za one koji su imali 70% pada prometa trebala da bude u iznosu od 12% (1% prometa mesečno) u odnosu na referentni period. Za one koji su imali pad prometa od 50% do 70% pomoćbi bila u iznosu od 7,2% (0.6% prometa mesečno) u odnosu na navedeni period. Ugostitelji traže i otvaranje nove brze kreditne linije za ugostiteljske firme, kao i za zaposlene u ugostiteljstvu, uz državnu garanciju bankama.UGOSTITELJI POZDRAVLJAJU OTVARANJE BAŠTA, ALI TRAŽE POMOĆ OD DRŽAVE Udruženja su predložila da se oformi savetodavno telo pri Kriznom štabu, koje će biti sastavljeno od ugostitelja, koje bi kako tvrde, pomoglo da mere budu razumljive ugostiteljima i komunalnoj policiji, kao i izvodljive na terenu.Drugi predlog je da se napravi jasan plan otvaranja ugostiteljskih objekata po sektorima u odnosu na broj vakcinisanih ljudi.Prema njihovim rečima, jedino rešenje koje su dobili od predstavnika vlasti bilo je da idu u stečaj, što je, kako naglašavaju "poražavajući i potpuno neprihvatljiv stav".Podsećaju da su 19. marta imali sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, ali da još nisu odgovorili na svoje zahteve, pa će na proteste izlaziti sve dok se problem ne reši jer je ugrožena egzistencija oko 100 hiljada porodica njihovih radnika."Ne postoji nijedan razlog da se, uz striktno poštovanje mera i striktnu kontrolu, ne vrati pravo na normalan rad restoranima i kafićima, kao i ivent centrima i koncertnim prostorim", kažu predstavnici ugostitelja i ivent industrije.Udruženja zahtevaju i da se onima koji zbog ograničenja nisu mogli da rade potpuno otpišu svi dugovi prema državi ili da im se odredi direktna pomoć subvencijama u iznosu od 12% prometa koji su ostvarili 2019. godine.Ivent centri (frime koje se bave organizacijom proslava, venčanja) i klubovi, kako se naglašava nisu mogli da posluju 13 meseci i  najverovatnije će poslednji dobiti dozvolu za rad.Saopštenje o pozivu na protest su potpisali Udruženje Ivent industrije, Udruženje noćnih barova i klubova, Asocijacija ugostitelja Srbije, Udruženje promotera i tiketing agencija Srbije, Udruzenje Spasimo muziku, Ugostitelji Kraljevo, Ugostitelji Vranje, Udruženje preduzetnika grada Bora i Ugostitelji Valjevo.Kako je najavljeno, protest koji će se u ponedeljak održati ispred Vlade Srbije počinje u 16:30 časova.

Srbija

Jedan lekar u Srbiji zadužen za 350 ljudi

Prosečan očekivani životni vek muškaraca u Srbiji iznosi 73,1 godinu dok taj prosek za žene u našoj zemlji iznosi 78,3 godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja. Prema statističkim podacima u Srbiji na jednog lekara dolazi 350 ljudi.U poređenju sa podacima na nivou Evropske unije, ljudi u Srbiji u proseku žive kraće za oko pet godina, jer je na nivou EU očekivani životni vek muškaraca 78,5 godina dok je kod žena on 84 godine.Navodi se da je stopa mortaliteta na hiljadu stanovnika u Srbiji 14,6%, dok je u EU ona nešto manja i iznosi 10,4%.RZS navodi i podatke koji se odnose na zdravstvenu zaštitu Srbiji i navodi da u našoj zemlji trenutno radi 19.884 lekara, 1.596 zubnih lekara, kao i 1.528 farmaceuta.Posmatrano prema ukupnom broju stanovnika, na jednog lekara u Srbiji dolazi 350 ljudi, dok na jednu bolničku postelju dolazi 170 ljudi.Srbija se i dalje suočava sa odlivom zdravstvenih radnika, koji odlaze da rade u druge zemlje, zbog boljih uslova.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE Srbija prema podacima RZS a raspolaže sa 40.812 bolničkih postelja.U Srbiji su nedavno izgrađene i dve takozvane "kovid" bolnice, u Batajnici i Kruševcu, koje su namenjene za lečenje pacijenta obolelih od korona virusa.Tokom pandemije, mnoge zdravstvene ustanove nalaze se u sistemu lečenja tih pacijenta iako su specijalizovane za druge oblasti poput, na primer, ortopedije, a razlog za to je opterećenost zdravstenvenog sistema novim pacijentima obolelim od korona virusa.Trenutno se sprovodi vakcinacija stanovništva protiv zarazne bolesti Covid-19, a prijava za vakcinu moguća je putem porala Euprave pomoću sledećeg LINKA.

Srbija

Još bliži kandidatima zahvaljujući novoj karijernoj stranici

U eri kada je digitalizacija najviše dobila na značaju, u svim segmentima biznisa uspostavljaju se trendovi koji će se zadržati i u budućnosti. Kompanija dm, prepoznata kao jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, na tom tragu razvila je novu karijernu stranicu www.dm-jobs.rs. Platforma je donela brojne novine u HR sektoru ovog drogerijskog lanca, a fokus je usmeren ka veštinama, znanju i individualnim afinitetima svakog zaposlenog.Poslodavci moraju da budu u stanju da privuku, razviju i zadrže najbolje ljude – dakle da iskoriste njihov pun potencijal i povežu ih sa svrhom i osnovnom misijom kompanije. Uz novo digitalno rešenje, kandidatima za posao u dm-u ovaj proces od sada je još pristupačniji. Zahvaljujući inovativnoj karijernoj stranici dm-a, oni mogu da upoznaju poslovnu filozofiju kompanije i poistovete se s njenom korporativnom kulturom i njenim vrednostima.O kojim tačno promenama je reč i kako su one dovele do unapređenog modela zapošljavanja, otkriva nam Maja Petrović Kolaković, menadžerka razvoja ljudskih resursa u kompaniji dm. „Veoma je važno da HR sektori kompanija spremno dočekaju turbulentna vremena, da bi se izborili s novim trendovima i izazovima. Efikasno upravljanje HR procesima postaje imperativ u brzom i promenljivom poslovnom okruženju. Uz to, primetna je tendencija praćenja tehnoloških trendova kako bi se privukli novi talenti. Iz te potrebe, sproveli smo ove inovacije i unapredili proces kroz novi Recruiting sistem koji nam omogućava da budemo još bliže kandidatima, dok je sama selekcija još transparentnija“, kaže Maja Petrović Kolaković i dodaje: „Karijerna platforma donosi brojne mogućnosti, kao što su objava eksternih i internih konkursa, praćenje broja prijavljenih, slanje odgovora i intenzivna komunikacija s kandidatima. S druge strane, oni koji se prijavljuju imaju mogućnost da naprave svoj profil, da ga uređuju i menjaju, prilože radnu biografiju i motivaciono pismo i prate status svoje prijave. Osim toga, mogu da se prijave na newsletter i tako budu u toku sa svim novim konkursima. Naravno, sve to uz zagarantovanu zaštitu ličnih podataka. Brojne prijave kandidata koje beležimo na dnevnom nivou dodatna su potvrda uspešnosti ovog rešenja, ali i činjenice da je dm jedan od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji.“Klikom do poslaSve što su zainteresovani kandidati želeli da znaju, a nisu imali koga da pitaju, sada se nalazi na ovoj platformi. Ukoliko tragaju za novim poslovnim izazovima i mogućnostima da nešto pokrenu, svoju priliku mogu da pronađu pod okriljem dm-a, najvećeg drogerijskog lanca u Evropi.Novi sistem stavlja ljude u središte digitalne transformacije, fokusirajući se na inovacije koje omogućavaju povezivanje kolektiva sa svrhom kompanije. „Znajući koji cilj stoji iza njihovog rada, oni ostvaruju uspešne poslovne rezultate. Ujedno, svaka organizacija napreduje kada se fokus usmeri na veštine, znanje i karakteristike svakog pojedinačnog zaposlenog i kada oni to prepoznaju. U isto vreme, ljudi očekuju drugačije iskustvo na poslu, naročito kada je u pitanju tehnologija, žele da rade kako žive – povezani s drugima, intuitivno i u realnom vremenu“, zaključuje HR ekspert dm-a.Iz ovog drogerijskog lanca poručuju da posao može biti nadahnut životom, a oni koji se prepoznaju u vrednostima dm-a otvorene pozicije mogu da prate na www.dm-jobs.rs.  Kompanija je u eri pandemije dobila brojne nagrade koje se odnose na poslovanje dm-a i odnos prema zaposlenima, zbog čega su sva ova priznanja, kako ističu, pokazatelj da su na dobrom putu. Neka od njih su – zlatna nagrada Komore menadžera ljudskih resursa Srbije „Najbolji u Srbiji 2020“, kao i dodatno priznanje pomenute institucije „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“. Prema istraživanju „TalentX“, sprovedenom u julu prethodne godine, dm se našao u top 15 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši, pri tome, prvo mesto u oblasti trgovine. Pored toga, drogerijski lanac proglašen je za najpoželjnijeg poslodavca u oblasti ritejla, prema istraživanju preferencija mladih, koje je sproveo Belgrade Youth Fair u saradnji sa The Employer Branding Agency.

Srbija

Srpske video-igrice za godinu dana skinute 350 miliona puta

Srpska industrija video-igara u 2020. godini zaradila je 120 miliona evra, a u njoj radi više od 2.100 zaposlenih u 120 timova i kompanija, pokazuju podaci Srpske industrije video-igara (SGA) za 2020. godinu. Od ovog broja, trećinu zaposlenih čine žene, a očekuje se da će ova industrija u tekućoj godini zaposliti još 350 ljudi.Lane je objavljena 41 nova domaća video-igra, dok je u pripremi još 51. Domaće igrice su skinute ili kupljene ukupno 350 miliona puta, a najčešće su igrane na mobilnim telefonima.Najviše kompanija, njih 60 odsto, koje se bave proizvodnjom video igara imaju sedište u Beogradu. Zatim sledi Novi Sad gde posluje nešto više od petine firmi, dok se tek 7 odsto njih nalazi u manjim gradovima u Srbiji.Preko 70 odsto timova je reklo da pandemija nije promenila njihovo poslovanje, 12 odsto njih je reklo da su izgubili izvore finansiranja, dok se isti broj izjasnio da su imali i više mogućnosti.Kao najveći problemi ove indrustrije označeni su birokratija, manjak sredstava za finansiranje i dvostruko oporezivanje u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a više od polovine predstavnika industrije video-igara od države očekuje pomoć u vidu poreskih olakšica.

Svet

EU i UNICEF pokreću regionalni projekat za ublažavanje uticaja pandemije

Evropska unija i Unicef najavili su da će zajedno sprovesti program za ublažavanje uticaja pandemije koji je namenjen najugroženijoj deci i porodicama sa Zapadnog Balkana i iz Turske. Program je vredan pet miliona evra i obezbediće bolji pristup javnim službama za skoro pola miliona ljudi.U te službe kako se navodi spadaju one koje promovišu razvoj, obrazovanje, zdravstvene usluge i zaštitu u ranom detinjstvu."Saradnja Unicefa sa EU ima za cilj da zaštiti prava dece na obrazovanje, zdravlje i zaštitu i osigura da nacionalni sistemi koji pružaju ove usluge budu pravičniji, inkluzivniji i zadovolje potrebe najugroženije dece i roditelja", izjavila je regionalna direktorka Unicefa za Evropu i Centralnu Aziju, Afšan Kan.Prema rečima Henoveve Ruiz Kalavere iz Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, program će pomoći porodicama koje žive u udaljenim područjima u oblasti zdravstva i ishrane, a unaprediće i dostupnost usluga za razvoj u ranom detinjstvu. "To predstavlja deo širih napora EU da podrži Zapadni Balkan i Tursku u njihovom odgovoru na pandemiju i ublaži njen uticaj na najugroženije grupe. Ne možemo sebi dozvoliti da stvorimo Covid generaciju.", naglasila je Henoveva Ruiz Kalavera.Multisektorski program EU i Unicefa namenjen je Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.Finansiranje programa je deo paketa pomoći EU Zapadnom Balkanu koji predstavlja odgovor na pandemiju, a trenutno vredi više od 3,3 milijarde evra.Od početka pandemije, kako se dodaje, Unicef radi na ublažavanju uticaja pandemije na živote dece i njihovih porodica, a pomaže i u isporuci medicinskih sredstava i zaštitne opreme za zdravstvene radnike.Evropska unija podseća da je jedna od najvećih globalnih pristalica Covax programa koji, kako se naglašava, predstavlja najbolji način da se osigura pravedan i ravnopravni pristup vkacinama.

Srbija

Odgovaranje iz parka i koza koja je pregrizla kabl

Duple smene, loš internet, 489  nepročitanih poruka na Viberu za samo sat vremena ili pak one poruke koje stižu u tri ujutru - sve je to obeleželo period onlajn nastave u toku pandemije, rekli su nam nastavnici u anketi koju smo sproveli kako bismo saznali kako je izgledala ova vrsta nastave iz njihovog ugla.Iako je veliki broj nastavnika odgovorio da ne može da se seti ili da nije postojao nijedan lepi trenutak u toku kovid-nastave ili da su, zajedno sa svojim učenicima, jedva čekali da se vide uživo u učionici, ipak je bilo i brojnih prijatnih zajedničkih momenata koje su proveli na daljinu, a opet zajedno. Javljali se đaci na časove iz kafića, parkova, sa bicikala illi automobila.“Grupa đaka u junu je u parku namestila manju tablu i laptop, da odgovaraju onlajn”, piše jedan nastavnik.Ono što najveći broja nastavnika ističe jeste da su se manje grupe pokazale kao mnogo lakše za rad, jer se uglavnom radilo sa polovinom odeljenja, što je najčešće oko 15 učenika u jednoj grupi.“Mogućnost posvećivanja svakom od njih je neprocenjivo. Imam 37 godina radnog staža i iskustveno govorim. Nikada nisam imala ispod 24 učenika u odeljenju (24 je relativno pristojan broj), ali kada bi moglo da se napravi škola po meri deteta, onda bi trebalo smanjiti broj učenika. Nezamisliva je razlika u mogućnosti da se od svakog deteta "izvuče" maksimum”, jedan je odgovora u anketi.Bilo je međutim i onih koji su jedva čekali da vide celo odeljenje na okupu, ali i koju su primećivali da deca čeznu za druženjem ili čak upoznavanjem drugog dela učenika, ukoliko se radi o prvom razredu osnovne ili srednje škole.I sami onlajn časovi sa sedmogodišnjacima su bili doživljaj za sebe.“Malci su bili oduševljeni, prvo su se pozdravljali međusobno, gledali kad se ko priključi i smejali se iskreno.”Nekolicina prosvetnih radnika ističe jsu u toku pandemije dosta saznali o porodičnim okolnostima u kojima se njihovi učenici nalaze jer su časovima prisustvovali iz svojih domova.Nastavnici neretko kažu i da su im odnosi postali prisniji, a u odgovorima se često može pročitati i da su svi postali značajno više empatični - i đaci, i nastavnici, i roditelji.“Razumevanje po pitanju teškoća sa kojima smo se suočili, obostrano je. Oni razumeju ako nisam u mogućnosti da im odmah odgovorim na svako pitanje, ja razumem da su često zatrpani obavezama i ne postavljam stroge rokove za izradu zadataka. Stavovi su nam usaglašeni po pitanju da onlajn nastava podseća po malo na "pačju školu". Svesni su i ne beže od toga da kažu da onlajn ocenjivanje nije validno. Često mi pričaju na koji način odrade zadatke, ko zaista radi, ko prepiše... Suština je da su iskreni. Bar nešto.”Nova ekonomija je pokrenula novu anketu o usklađivanju rada i roditeljstva: Kako pomiriti šefa i Gugl učionicu Časovima je prisustvovala i jedna baka i vrlo često roditelji koji su se ponekad i uključivali na času.Jedna nastavnica ističe da su joj upravo roditelji pozitivno iskustvo iz periodan korona nastave jer su je, kada je bila bolesna, zvali da proverevaju kako je. Uglavnom su prosvetari bili zadovoljni saradnjom sa roditeljima u ovom periodu jer su imali razumevanja za različite platforme, šifre, satnice i slično.Međutim, nisu samo roditelji prisustvovali časovima.“Učenici su opušteniji, pozivaju svoje drugare da slušaju zajedno čas, nema striktnog odnosa nastavnik-učenik i često dolazi do spontanih reakcija koje bi možda izostale tokom neposredne nastave.”U tako opuštenoj atmosferi kojoj su neretko prisustvovali i mlađa braća i seste, pa i kućni ljubimci, popustila je i stidljivost.“Učenici koji su veoma tihi u klupi, javljali su se putem Vibera da pitaju za neku informaciju.”Onlajn nastava nije Instagram Desilo se i da se zapeva.“Proslava rođendana onlajn. Celo odeljenje spontano počinje da peva rođendansku pesmu tokom zoom sastanka”, primer je jednog nastavničkog lepog sećanja na nastavu u pandemiji.Pevale su se međutim i druge, malo drugačije pesme.“Učenik je otpevao, valjda refren, “celo selo šmrče belo.”Smejalo se u različitim prilikama - kada je đacima zvonio poštar pa su pitali da li mogu da otvore, kada su tražili da odu do toaleta ili čak pitali za dozvolu da odu da iseku drva. Bilo je i smešnih “tehničkih problema”.“Kada je koza pojela internet kabl, pa učenik nije imao internet. A obaveštenje o nemilom događaju mi stiglo u mesendžer grupu.”A nejasno je bilo i pitanje kako se koristi odmor kad smo kod kuće.“Kada smo u decembru prešli na onlajn nastavu, dogovaram se s učenicima da li ćemo 2 časa održati spojeno ili ćemo poštovati satnicu i ići na veliki odmor. Spontano, glas devojčice s druge strane: "Ali napolju je hladno!" Nasmejasmo se svi!”Smejalo se i u baletskoj školi, jer - kako se vežba balet kada imaš nemirne ukućane?“Možete da zamislite male balerine koje pokušavaju da vezbaju preko skajpa uz sve prisutne ukućane. Jednom prilikom mlađi brat moje učenice uporno je pokušavao da je uhvati za nogu dok je izvodila vežbe.”Neke od nastavnica pokušale su da deci ulepšaju i novogodišnje praznike.“Čas na zumu, poslednji pred odlazak na raspust. Pustila novogodišnju pesmu i puštam decu da uđu na sastanak. Iza mene jelka, pesma ih dočekuje i devojcica, šesti razred, koja kaže: Nastavnice, kad me sad srce nije izdalo, nikad neće!”A bilo je i momenata koji su terali suze na oči.“Najlepši i istovremeno najtužniji trenutak kada se bolesno dete od korona virusa javilo da odgovara onlajn preko aplikacije Tims, a i roditelji su bili u bolnici. Grlo mi se steglo, ali to dete poštuje instituciju - školu.”“Dete iz romske porodice računa sa pasiljem, najednom kaže da nema više pasulja, pojeli smo.”Kao i pokretanja humanitarnih akcija. Jedna od njih navedena je i kao jedan od najlepših momenata u ovom periodu.“Odluka učenika 6/3 i njihovih roditelja da novac, koji je trebalo da im bude vraćen za dnevnice nastavnika za ekskurziju koja nije realizovana, doniraju za lečenje male Anike.”Iz odgovora prosvetnih radnika može se zaključiti da su se susretima - i onlajn i uživo - radovali i đaci i nastavnici. Neki što će napokon iz svojih domova moći da se vide bez maske, a neki što će najzad moći da osete zajednički boravak u učionici.

Srbija

Odobreno spajanje Poštanske štedionice i MTS banke

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je spajanje Banke Poštanska štedionica i MTS banke, prenela je Ekapija. Rešenjem koje je odobreno u skraćenom postupku dozvoljava se koncentracija učesnika na tržištu.Kako navodi komisija, tržišni udeo Poštanske štedionice nakon spajanja biće 6,3% i neće mati negativne efekte na tržište bankarskih usluga u Srbiji.U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da su privredna društva Banka Poštanska štedionica i MTS banka podnela prijavu koncentracije 12. februara 2021. godine, sa predlogom da se koncentracija odobri u skraćenom postupku.MTS Banka se od oktobra prošle godine nalazi u vlasništvu Telekoma Srbije.KOLIKO KOŠTAJU NAKNADE ZA ČEKOVE U BANKAMA? Najveći udeo akcija u Poštanskoj štedionici ima država sa 79,01% akcija, dok su manjinski akcionari Javno preduzeće Pošta Srbije (19,95% akcija), fond PIO (1,01%) i Republički fond za razvoj (0,03%).Posle pripajanja Poštanskoj štedionici MTS banka će bez postupka likvidacije prestati da postoji, navodi se u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije. Nakon pripajanja država će u Poštanskoj štedionici imati sa 71,05% akcija, Pošta Srbije 17,94%, a Telekom Srbija 10,08% akcija.

Srbija

Zašto je najnoviji predlog Vlade Srbije ponovo neprihvatljiv za frilensere?

Udruženje radnika na internetu (URI) podsetilo je da najnoviji predlog Vlade Srbije za poreski status frilensera sadrži obavezu plaćanja tekućih obaveza i obaveza koje se odnose na njihov "navodni" poreski dug državi, od 1. oktobra 2021. godine. To prema njihovim rečima predstavlja veliki iznos, pa će svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1500 evra mesečno uskoro morati da prestane sa radom. "Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra", navodi URI u svom saopštenju. URI napominje da ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca tada iznosi oko 56% primanja, kao i da onaj koj zaradi 500 evra ima poresko opterećenje od 38% u odnosu na primanja.  Predstavnici frilensera tvrde i da bi taj predlog bio pravedniji ukoliko bi se otpisala upitna naplata doprinosa za pet ili šest godina unazad,pa bi se svima smanjio dug, u jednakom procentu.Prema njihovim rečima, zabrinjavajuće je da plata raste, a da pri tom progresivno skače poresko opterećenje, jer gotovo i nema poreskih olakšica koje su predviđene za period od 1. oktobra.Napominje se i da neoporezivi iznos zarade nije zamena za normirane troškove, kao i da neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. "Potpuno je neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna", napominje URI u svom saopštenju. URI napominje i da će izvršenje i naplata poreskih dugova uskoro preći u ruke javnih izvršitelja, što smatraju takođe problematičnim i ocenju da predlog Vlade za rešenje njihovog statusa ukazuje na očiglednu nameru da frilenseri kao kategorija ne postoje. Smatraju da je cilj Vlade Srbije da svi frilenseri postanu preduzetnici, iako frilenseri sebe ne doživljavaju kao "pravna lica".VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG O OPOREZIVANJU FRILENSERA KOLIKO FRILENSERI TREBA DA PLATE DRŽAVI?Na 1000 evra zarade, posle svih odbitaka, kako tvrdi URI, dug frilensera iznosi 11.500 evra, a kod zarade od 1500 evra mesečno dug drastično raste i iznosi skoro duplo, oko 22.500 evra. Napominju da onome ko zaradi mesečno 2000 evra, dug skače trostruko na 33.000 evra.Plata mu neće pokrivati nametnute poreze i doprinose za fizičko lice, a tu su i problemi koje bi mogao da ima ako poželi da se registruje kao preduzetnik, između ostalog i zbog nedavno uvedenog testa samostalnosti za preduzetnike."Oporezivanje fizičkih lica spada u kategoriju poreza na lična primanja koji se na engleskom naziva personal income tax, te nama nedostaje upravo takvo poresko rešenje", tvrde frilenseri. Oni ponovo ukazuju da su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle zakonsko rešenje za fizičko lice, odnosno frilensera. U svakoj od tih zemalja, kako tvrde porez za frilensere ne prelazi 10%, dok predlog Vlade Srbije prema njihovom mišljenju unameće dugovanja do dvadeset puta veća od ostvarenih primanja. "Na tekuće poreske obaveze odlazi još pola prihoda svaki put kada se on ostvari i tako celu narednu deceniju", poručuju iz Udruženja radnika na internetu.Najnoviji predlog za oporezivanje frilensera Vlada Srbije izglala je 1. aprila, a privatilo ga je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), dok je ga URI kategorički odbio i najavio je nove proteste koji počinju u četvrtak.RASKOL UDRUŽENJA FRILENSERA OKO PREDLOGA VLADE SRBIJE

Srbija

Ugostitelji pozdravljaju otvaranje bašta, ali traže pomoć od države

Najnoviju odluku da se kafićima i restoranima dozvoli da otvore bašte, privrednici vide kao pozitivan korak ka potpunom ukidanju mera ograničenja za ugostitelje, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje je pozvalo nadležne da po hitnom postupku usvoje poseban paket ekonomske pomoći i pomognu privrednicima da saniraju štetu nastalu zbog pandemije."Smatramo problematičnim što se odluka opet donosi bez učešća onih na koje se odnosi i bez pratećeg ekonomskog paketa", stoji u saopštenju Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su iz te odluke su izuzeti oni koji nemaju bašte, kojima takože stiže na naplatu 100% nameta.Za saniranje štete koja je nastala u prethodnih godinu dana potrebno je, kako tvrde da se otpišu porezi i doprinosi, ukinu parafiskalni nameti, smanji PDV na 5% u naredne 2 godine.Pored toga neophodno je da se umanje sve lokalne takse i dažbine srazmerno ograničenjima, kao i da se hitno započne sa primenom uredbe koja je na snazi i koja je namenjena ugroženim delatnostima.Tom uredbom predviđeno je pokriće fiksnih troškova i bruto zarada slično kao u većini zemalja Evropske unije. "Dok poreska uprava obračunava kamate i izbacuje iz reprograma one (privrednike) koji su merama onemogućeni da rade naša država subvencioniše strane 'investicije' sa 56,000 evra po radnom mestu", napominje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Kako dodaju, neki ugostitelji se žale da im se seče struja koju nemaju odakle da plate, jer uglavnom ne rade ili im je rad ograničen.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KROZNOG ŠTABA ZA PRIVREDUPrema najnovijim merama koje je usvojila Vlada Srbije svi objekti i ustanove kojime je rad dozvoljen imaju jedinstveno dozvoljeno radno vreme od šest časova ujutro do 22 sata uveče.Ugostiteljskim objektima sa baštom dozvoljen je rad isključivo na otvorenom, uz poštovanje svih epidemioloških mera, a u baštama je zabranjeno izvođenje scensko-muzičkih programa.Dok dostava hrane ostaje dozvoljena 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, dok tržni centri, kao i kafići i restorani koji nemaju baštu ostaju zatvoreni.I dalje je na snazi mera da svi objekti moraju da obezbede poštovanje mere od minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu, osim u fitnes klubovima, spa-centrima, kao i teretanama gde je potrebno 16 kvadratnih metara po jednom čoveku.Vakcinacija protiv zarazne bilesti kovid-19 odvijaće se bez prekida po unapred utvrđenom planu i u narednim danima.

Srbija

Webiz konferencija 2021: Innovation & Women empowerment

Webiz online konferencija Innovation & Women empowerment biće održana 8. i 9. aprila ove godine. Organizatori  najavljuju pravi virtuelni spektakl jer učesnici mogu da prate konferencije preko live stream-a i to produkcijski unapređene.Tema ovogodišnje konferencije je inovacija i osnaživanje žena, a u dva dana programa stalo je 14 panela sa preko 40 učesnika. Ono što učesnicima obećava dobar provod na Webiz konferenciji jeste interaktivna platforma za praćenje programa putem koje mogu da se uključe u panel i postave pitanje gostima.Na konferenciji će učestvovati predstavnici kompanija Microsoft, Centili, TeleGroup, SAGA, PwC Serbia, ali i osnivači uspešnih startapa: 60seconds, Bitebell, PygmyTITAN.Među domaćim govornicima koji će učestvovati na Webiz konferenciji su i Borislav Miljanović, Founder & CEO Represent System-a, Nebojša Đurđević, generalni direktor Inicijativa “Digitalna Srbija”, Zoran Vasiljev, Group CEO Centili, Branislava Antović Founder & Editor-in-Chief, Brana’s Divine World, Biljana Ždrale, CEO startapa Boostowski i mnogi drugi.Pored stručnjaka sa domaće scene, Webiz konferenciji će se pridružiti i svetska imena, kao što su Stefan Kauster, Partner & Head of Ecosystem Consulting globalne istraživačke organizacije Startup Genome, Jan Kobler, Managing Partner velikog investicionog fonda South Central Ventures, Richard Andemark, Founder & CEO škole primenjene informacione tehnologije Salt.Više o Webiz konferenciji programu možete saznati  ovde.

Deac u skoli

Srbija

Kako pomiriti šefa i Gugl učionicu (ANKETA)

Već godinu dana u kući nam je nezvani podstanar -  škola nam se uselila u kuhinju, spavaće i dnevne sobe i ne planira da ide. Kablovi, kompjuteri, viber grupe, deca koja po ceo dan sede ispred računara...Sa druge strane, moramo i da radimo. Kako ste uskladili posao i školu? Ukoliko ste zaposleni, molimo Vas da izdvojite dva minuta i popunite našu anketu. Anketa je anonimna.

Svet

Globalna potražnja za brodskim kontejnerima obara rekorde

Pogoršana nedavnom blokadom Sueckog kanala, globalna potražnja za kontejnerima mogla bi ove godine dostići istorijski maksimum, što će dodatno povećati troškove otpreme, navodi najveći svetski proizvođač kontejnera, javlja South China Morning Post.Kompanija China International Marine Containers (CIMC), najveći proizvođač brodskih kontejnera, kaže da je zabeležila rast cena njihovog standardnog kontejnera od šest metara (TEU). Cena je skočila praktično dvostruko u odnosu na godinu ranije, pa je sada više od 3.500 dolara.Suecki kanal, glavni plovni put za globalnu trgovinu koji povezuje Sredozemno more i Crveno more, ponovo je otvoren u ponedeljak nakon blokade od skoro nedelju dana.Ali mogli bi potrajati dani ili nedelje da se reguliše zaostatak koji nastao blokadom, a analitičari su zabrinuti da bi kašnjenja mogla usporiti rukovanje praznim kontejnerima u lukama i dodatno pogoršati nestašicu.CIMC radi punim kapacitetom od kraja prošle godine, jer su neravnomerni oporavci od pandemije ubrzali kineski izvoz u ostatak sveta i prouzrokovali nedostatak kontejnera kada su porasle pošiljke iz Kine i drugih azijskih zemalja u SAD i Evropu.Osim rastuće potražnje, još jedan ključni razlog visokih cena kontejnera povezan je sa cenama čelika.Nedeljne cene proizvoda od čelika u Kini naglo su porasle na sličan nivo iz 2011. godine, prema podacima kineskog Udruženja za gvožđe i čelik.Prošle godine se neto dobit CIMC-a više nego udvostručila i popela na 806 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući unosnom poslu sa kontejnerima koji je prihodima činio oko 23 odsto poslovanja.