Najnovije

Srbija

A1 Srbija počinje od tebe

Kompanija Vip mobile od danas posluje pod novim brendom, A1 Srbija, prepoznatljivog internacionalnog operatora u regionu CIE. A1 će korisnicima pružiti jedinstveno digitalno iskustvo nudeći relevantne servi...

Svet

U rumunske startape lane uloženo 30,4 miliona evra

Prethodne godine je u Rumuniji registorvano ukupno 59 investicija u startape, a njihova ukupna vrednost bila 30,4 miliona evra, navodi se u „Romanian Venture Report 2020“. Vrednost investicija je za 6 odsto veća nego što je to bilo 2019. godine, ali je broj investicija veći sa 50 odsto.Rumunija od 2017. beleži značajan rast ulaganja u startape, što je ne samo znak da su stratapi sve bolji, već i da raste količina dostupnog kapitala na lokalnom tržištu, piše u istraživanju.Rastu i ulaganja u nove startapove. U 2020. godini 39 statrapova je došlo do svog prvog novca, u poređenju sa 2019. kada je do prilike došlop njih tek 18.Startapovi u Srbiji su u periodu između 2009-2019. prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80% sredstava otišlo u samo dve kompanije, navodi se u istraživanju „Digitalni skener“. Više od polovine domaćih startapova nije privuklo nikakva sredstva i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava.

Video

Ambasador Švedske: Osetljiv sam na napade na novinare (VIDEO)

Srbija ima adekvatne zakone koji štite novinare i garantuje im slobodu izražavanja, ali se oni ne primenjuju, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin na panelu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" održanom 7. aprila u Beogradu."Za mene lično novinarstvo je veoma značajno, počeo sam karijeru kao sportski novinar. Zato ja reagujem i više od ostalih ambasadora kada neko u Skupštini profesionalne novinare naziva kriminalcima", rekao je NJ.E. Jan Lundin.On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene.Mediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Srbija

Frilenseri traže povlačenje predloga zakona, najavili nove proteste

Frilenseri okupljeni oko Udruženja radnika na internetu (URI) okončali su današnji protest u centru Beograda, organizovanog nakon što je Vlada Srbije u skuštinsku proceduru uputila zakon koji bi regulisao poreske obaveze svih fizičkih lica koje su od 2015. godine prihodovala putem interneta. Predstavnici frilensera su zahtevali povlačenje spornog zakona i nove pregovore, a najavili su nove proteste ako ti zatevi ne budu ispunjeni. Predsednik URI Miran Pogačar rekao je da će naredni protesti biti organizovani verovatno za 15 dana, kako bi se odazvalo što više učesnika, kao i da će se to udruženje pridružiti "Ekološkom ustanku", protestu koji zelene organizacije planiraju u subotu, 10. aprila."Uvek kada bude trebalo mi ćemo izaći na ulicu", rekao je Pogačar.Zašto je najnoviji predlog Vlade Srbije ponovo neprihvatljiv za frilensere? Najnoviji predlog za oporezivanje frilensera Vlada Srbije izglsala je 1. aprila, a prihvatilo ga je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), dok ga je URI "kategorički odbio".URI je tada ocenio da je predlog da poreski status frilensera sadrži obavezu plaćanja tekućih obaveza i obaveza, koje se odnose na njihov navodni poreski dug državi, od 1. oktobra 2021. godine.To će, prema njihovim rečima, predstavljati veliki iznos, pa će svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1.500 evra mesečno uskoro morati da prestane sa radom. "Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra", saopštio je URI. URI napominje da ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca tada iznosi oko 56 odsto primanja, dok bi onaj koji zaradi 500 evra imao poresko opterećenje od 38 odsto u odnosu na svoja primanja.  Predstavnici frilensera tvrde i da bi taj predlog bio pravedniji ukoliko bi se otpisala upitna naplata doprinosa za pet ili šest godina unazad, jer bi se svima smanjio dug, u jednakom procentu.

Srbija

Zanateria i Your pet World – preduzetnici koji inspirišu

Generator je projekat OTP banke koji je prepoznat kao platforma koja okuplja, podržava i ulaže u domaće preduzetnike koji žele i planiraju da svojim inovativnim idejama osvoje naše ali i strano tržište. Godina u kojoj se planeta suočila sa pandemijom nije ostavila prostor za velike događaje poput onih sa prethodnih Generator finala, ali ni banku nije sprečila da u online uslovima lansira i realizuje Generator Gamechanger. Imajući u vidu okolnosti i celokupnu situaciju banka je temu konkursa prilagodila, te je pozvala sve digitalne projekte, sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili zbog krize.Odazvalo se preko 170 inovatora, što je za članove žirija bio veliki izazov jer je trebao da izabere pet novih ideja i pet postojećih rešenja koji su time postali polufinalisti i bili nagrađeni promocijom u tradicionalnim medijima, na društvenim mrežama banke, i promotivnim video materijalima kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi i malih/srednjih preduzeća. Potom je izabrano šestoro finalista od kojih je žiri na velikom onlajn događaju proglasio po jednog pobednika iz obe kategorije. Pobednici su osvojili po milion dinara, a partneri konkursa (Vojvođanska banka, Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub, kompanija TeleGroup, Beogradska otvorena škola i organizacija Eneca) su nagradili i njih i polufinaliste vrednim nagradama. S obzirom da je veliko finale organizovano takođe online, novac koji bi u redovnim okolnostima bio namenjen za tradicionalni koktel, OTP banka je donirala Kafe baru 16, koji zapošljava omladinu iz Svratišta i pruža im socijalnu inkluziju.Upoznajte pobedničku ideju Generator Gamechanger konkursa: Your Pet World je portal posredničkog tipa koji bi prvi put u regionu spojio dve povezane grupe. Sa jedne strane, nalazili bi se svi pružaoci usluga u pet industriji - grumeri, siteri, pansioni za pse, veterinari, treneri, a sa druge vlasnici pasa i mačaka koji bi mogli da biraju transparentne usluge na lokaciji koja im odgovara. Ponuđači usluga tako će dobiti priliku da, bez ikakvih troškova, ponude svoje usluge na ovom sajtu. Osim besplatne promocije i lakšeg dolaska do klijenata, dobili bi i besplatan softver za vođenje posla. Istovremeno, vlasnici ljubimaca bi imali prikaz svih usluga sa ocenama korisnika, transparentnim cenovnikom i svim potrebnim podacima, te bi mogli elektronski da zakazuju i plaćaju sve usluge. Na taj način, korisnici usluga bi imali veći i kvalitetniji izbor, a ponuđači usluga bi imali besplatan marketing. Nagrada koju su osvojili će im pomoći da svoju ideju sprovedu u delo i njom pomognu malim igračima na tržištu u poslovanju u novim okolnostima.Zanateria pobednik u kategoriji postojeće rešenje je onlajn platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateria se prodaje odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača. Mali proizvođači koji zbog pandemije COVID-19 svoju prodaju treba skoro u potpunosti da presele na internet, tako dobijaju jak prodajni kanal koji je zbog svoje masovnosti jači od svake pojedinačne online prodavnice. Pored toga, Zanateria pruža „prečicu“ korisnicima kojima nedostaje tehnološka i marketinška pismenost. Reč je o konceptu „multi vendor marketplace“, odnosno platformi na kojoj stotine različitih proizvođača imaju svoje prodavnice i nude proizvode u jedinstvenoj ponudi sa ostalima. To je mesto koje ima potencijal da postane neka vrsta sindikata malih preduzeća, a ova nagrada biće im dodatna podrška kako bi ovo rešenje dalje raslo i razvijalo se, a sa njim i veliki broj malih i srednjih biznisa. Više o ovogodišnjim ali i učesnicima koji su bili deo Generatora prethodnih godina, o njihovim biznisima, inspiracijama i motivaciji možete saznati na sajtu – www.generator.rs 

Srbija

Srbija i SAD 20 godina kasnije – Povećano interesovanje američkih tehnoloških kompanija

Američke kompanije, prema procenama, uložile su nekoliko miljardi dolara u Srbiji. SAD u Srbiji investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda, navodi se u ediciji "Srbija i SAD 20 godina kasnije, Investicije i donacije, koju je Nova ekonomija objavila uz podršku Ambasade SAD u Beograd. Edicija analizira američke investicije i donacije od 2000. godine do danas. Prema statistici, neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih deset godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu od 2010. do 2019 godine, američke kompanije uložile su 508,1 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.Međutim, američke investicije u Srbiji su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija u Srbiju stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno.Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije.Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti.Preko svojih agencija, SAD su važan razvojni partner. SAD su od 2000. do danas donirala Srbiji milijardu dolara Srbiji. Američka pomoć je usredsrešena na pomoć Srbiji da se dalje integriše u EU. Pomoć je fokusirana na jačanje demokratskih institucija i vladavinu zakona; smanjenje korupcije; povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva i nezavisnih medija; negovanje ekonomskog napretka; jačanje izvoza i granične kontrole; i izgradnju dobrih odnosa sa susednim zemljama.

Srbija

Od danas isplata prve od tri „polovine minimalca“

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je na svom Instagram nalogu da će tokom dana privrednicima biti uplaćen novac koji predstavlja pomoć države u poslovanju tokom pandemije. Novčana pomoć iznosi polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji.Mali je rekao da će tokom dana biti uplaćen novac na račune privrednika."Dakle, oko 251.000 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 1.140.000 zaposlenih, u toku dana će imati novac na svojim računima", naveo je Mali.Mali je dodao da država nastavlja da podržava privredu.Na namenske račune koje je otvorila Uprava za trezor država će isplatiti 17,5 milijardi dinara.Prijava za dobijanje polovine minimalca za ovaj mesec je u toku, počela je 1. aprila na portalu Poreske uprave i trajaće do kraja meseca.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.Prijava privrednika za pomoć države u iznosu od polovine minimalca za svakog zaposlenog obavlja se putem portala ePorezi.Tom portalu se pristupa preko aplikacije koja može da se preuzme OVDE, pomoću pretraživača Internet Explorer.KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA?

Srbija

Preduzetnici saglasni: Veb-sajt neophodan za razvoj poslovanja

Čak 86% mikro i 92% malih preduzeća u Srbiji, koja aktivno koriste internet u poslovanju, ima svoj veb-sajt, saopštila je Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Do tih rezultata, koji su važni za razvoj poslovanja neke firme, RINDS je došao putem istraživanja sprovedenog krajem prošle godine.U istraživanju RNIDS-a učestvovali su predstavnici više od 100 malih i 300 mikro preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt ili koriste samo društvene mreže.Tri četvrtine anketiranih smatra da im je sajt u manjoj ili većoj meri uticao na rast poslovanja.Od ukupnog broja ispitanih, 38% odsto je navelo da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika roba ili usluga, dok je 27% navelo da im je to obezbedilo bolju poziciju na tržištu.Više od polovine predstavnika firmi iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva smatra da je sajt doprineo povećanju broja njihovih klijenata, dok 24% privrednika koji se bave trgovinom kaže da im je sajt povećao prodaju.Jedine koje ne misle da im korišćenje veb-sajta povećava prodaju jesu firme sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara.KAKO SE SPREMITI ZA "NOVO NORMALNO" Većina i malih i mikro preduzeća (58%) izabrala je domen .rs za adresu svog veb-sajta, a kao razloge za to, između ostalog, navode da domen .rs asocira na srpsko tržište i da ga smatraju bezbednim.Pojedine ankete, koje su rađene tokom prošle godine, pokazuju da značajan broj mikro i malih preduzeća i dalje nije prisutan na internetu.Prema rezultatima istraživanja "1000 preduzeća" USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro i 24% malih preduzeća nema sajt.RINDS tvrdi da bi pozitivna iskustva privrednika koji su učestvovali u njihovom istraživanju mogla da ohrabre i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.

Srbija

Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja

Zlatibor predstavlja jedan od najgorih primera urabnističkog haosa koji se dešava na planinama u Srbiji, jer je  prepušten nesavesnim investitorima, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Podsećaju da je na toj planini posebnom uredbom uspostavljen Park prirode, ali i da to ipak ne ometa njenu urbanizaciju."Кako je Zlatibor Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) apelujemo na nadležne institucije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije, da spreče ove štetne projkte čijom izgradnjom bi došlo do kršenja zakona i ugrožavanja prirode", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo podseća da je Zlatibor izuzetno značajan za biodiverzitet i još nedovoljno istraženo područje, što potvrđuje i nova biljna vrsta zlatiborski različak (Centaurea zlatiborensis), koja je nedavno opisana i ne raste nigde drugde u svetu. Pored izgradnje gondole koja vodi do vrha Tornik i najave izgradnje njene nove trase do vrha Čigota, projekat koji je u planu i koji se pominje kao problematičan nosi naziv Zlatni grad i godinama unazad ga najavljuju predstavnici Opštine Čajetina.On bi trebalo da se gradi blizu Ribničkog jezera, veštačke akumulacije iz koje se i Zlatibor i Čajetina snabdevaju pijaćom vodom na prostoru od 200 hektara.Jezero se nalazi ispod vrha Tornik i blizu njega je već izgrađena jedna stanica gondole koja vodi na taj vrh i koja je puštena u rad početkom godine kada je Zlatibor obarao rekorde u poseti turista.Park prirode na Zlatiboru uspostavljen je 2017. godine, ali stanje na terenu, kako navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, govori da je priroda na toj planini prepuštena na milost i nemilost investitora. Društvo kaže da je odsustvom bilo kakvog plana za održivi razvoj Zlatibora ostavljen prostor za razvoj divlje gradnje, a izgradnja Zlatnog grada upravo je jedan od takvih primera.Ribničko jezero formira reka Crni Rzav, koja takođe može da bude ugrožena otpadnim vodama, koje se slivaju sa vrha Tornika, napominju u tom društvu, jer se tamo ubrzano razvijaju komercijalni sadržaji za turiste."Važno je napomenuti da je Tornik stanište nekih vrlo retkih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus), i drugih", tvrdi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.Zlatibor kako dodaju ugrožava i povećanje smeštajnih kapaciteta, kao i problem otpadnih voda, koji niko ne rešava.Ipak, Opština Čajetina je nedavno odgovorila našem portalu da je u toku izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali nema jasnih rokova o njegovo završetku.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Društvo za zaštitu ptica brine i izgradnja novog kraka gondole do Čigote, jer je prema uredbi o proglašenju Parka prirode takva aktivnost zabranjena u okviru 2. stepena zaštite, pod kojim se taj vrh i nalazi.Foto: Nova ekonomija/ Prirodni fenomen prerast u selu Dobroselica na ZlatiboruŠTA KAŽU U OPŠTINI ČAJETINA?Sudeći prema najavama iz Čajetine, kompleks Zlatnog grada će ponuditi hotele visoke kategorije, sportsku halu, nekoliko sportskih i jedan golf teren, koji će biti dostupan svim ljubiteljima prirode."Preovlađujuća namena Zlatnog grada biće sport, rekreacija i zdravstveni turizam. To je idealna lokacija i za proizvodnju solarne energije, jer taj potez oko Ribničkog jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje solarnih panela", izjavio je u septembru prošle godine predsenik Opštine Čajetina Milan Stamatović za Ekapiju.Međutim stigla su upozorenja iz ministarstva građevine, koje je saopštilo da sе turistički sadržaji u zaštićеnim prirodnim dobrima mogu graditi samo u skladu sa zakonom i naglasilo da Zlatni grad još dalеko od sticanja zakonskih uslova za gradnju.Prema navodima iz Opštine Čajetina, Ribničko jezero se nalazi u drugom rеžimu zaštitе, pa je za gradnju turističkih sadržaja potrеbno da se izradi plan dеtaljnе rеgulacijе za njegovu zonu, onda kada se ono više ne bude koristilo za vodosnabdеvanjе."Mi smo oduvek radili i radimo u skladu sa planskom dokumentacijom i zahtevima ove planine", naglasio je Stamatović.Stamatović je više puta pominjao da je alternativni način vodosnabdevanja Čajetine sa akumulacije Sušičko vrelo koje je bilo alternativni rezervoar za vodosnabdevanje Užica, nakon ekološke katastrofe na jezeru Vrutci 2013. i 2014. godine.

E-biznis

Onlajn potrošeno 900 milijardi dolara više nego ranije

Kako su zbog Covid-19 pandemije potrošači širom sveta ostali kod kuće, gotovo sve, od namirnica do baštenskih potrepština, kupovalo se onlajn. Prema najnovijem izveštaju Mastercard Recovery Insights, to je rezultiralo u dodatnih 900 milijardi dolara potrošenih na onlajn trgovinu širom sveta tokom 2020. godine. Drugim rečima: udeo e-trgovine je 2020. iznosio približno 1 dolar od svakih 5 dolara potrošenih u maloprodaji, u odnosu na oko 1 dolar od svakih 7 potrošenih tokom 2019.Za trgovce u maloprodaji, restorane i druge velike i male kompanije, onlajn mogućnost prodaje bila je preko potrebana slamka spasa jer je narušena potrošačka potrošnja na fizičkim mestim prodaje, i očekuje se da će otprilike 20-30% globalnog prelaska na digitalne tehnologije uzrokovanog  pandemijom biti trajno. Izveštaj se oslanja na anonimizovane i zbirne podatke o prodajnim aktivnostima obavljenim putem Mastercard mreže, kao i na analizu koju je sproveo Mastercard Ekonomski Institut. Analiza daje dublji prikaz šta ovo znači za svaku pojedinačnu državu i sektore robe i usluge, kako na tržišnom, tako i na prekograničnom nivou. „Dok su potrošači bili kod kuće, njihov novac je putovao daleko zahvaljujući e-trgovini", kaže Briklin Dajer, glavni ekonomista u kompaniji Mastercard i šef Mastercard Ekonomskog Instituta. „Ovo ima značajne implikacije, a zemlje i kompanije koje su postavile digitalno poslovanje kao prioritet nastavljaju da ostvaruju benefite. Naša analiza pokazuje da i najmanje kompanije beleže koristi kada se prebace na digitalne kanale."Iako digitalna transformacija nije ni univerzalna ni konzistentna - zbog geografskih, ekonomskih i razlika u kućnim prihodima - izveštaj otkriva nekoliko ključnih trendova:• Ranije usvajanje digitalnih tehnologija ubrzava razvoj: privrede koje su pre krize bile digitalo razvijenije - poput Velike Britanije i SAD-a - zabeležile su veće dobitke u prelasku na digitalnu trgovinu u domaćem prometu, za koje se takođe čini da će biti trajnije u odnosu na zemlje koje su pre krize imale manji udeo e-trgovine, kao što su Argentina i Meksiko. Azijsko-pacifički region, Severna Amerika i Evropa regije su koje su najsnažnije podsticale usvajanje e-trgovine.• Digitalne pobede koje su ostvarile prehrambene i diskontne trgovine zadržaće se u narednom periodu: Maloprodajni sektori sa osnovnim namirnicama, koji su pre krize imali najmanji digitalni udeo, zabeležili su neke od najvećih dobitaka kako su se potrošači prilagođavali novim okolnostima. Kako se budu formirale nove potrošačke navike i s obzirom na nisku bazu korisnika pre krize, predviđamo da će se 70-80% rasta e-trgovine u segmentu prehrambenih proizvoda zadržati trajno.• Međunarodna e-trgovina porasla je za 25-30% tokom pandemije: Međunarodna e-trgovina porasla je i u obimu prodaje i u broju različitih zemalja u kojima su kupci pravili narudžbine. Kako je mnogo više izbora dostupno, potrošnja na nivou međunarodne e-trgovine porasla je za oko 25-30% od marta 2020. do februara 2021. godine.• Potrošači koriste veći broj e-trgovina, kupujući od onlajn trgovaca i do 30% više: Odražavajući prošireni izbor za potrošača, naša analiza pokazuje da potrošači širom sveta kupuju na većem broju veb lokacija i onlajn prodajnih mesta nego pre. Stanovnici zemalja poput Italije i Saudijske Arabije kupuju u proseku za 33% više sa onlajn trgovina, a za njima slede oni iz Rusije i Velike Britanije.Mastercard Recovery Insigts: trgovinska E-volucija studiju možete pogledati na:https://go.mastercardservices.com/commerce-e-volution-eur-press.

Srbija

Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realno

Svojom fiskalnom strategijom Srbija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja 2023. godine. U Fiskalnom savetu tvrde da to nije realno, kao ni smanjenje subvencija javnim preduzećima, jer ne mogu da se smanje strateške subvencije u poljoprivredi, železnici, ekologiji i nauci.Iznos subvencija koje Srbija planira u 2023. godini skoro je 40% manji u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. godini, a u Fiskalnom savetu ocenjuju da je namera dobra stanovišta fiskalne politike.Međutim, tvrde da cela državna računica o smanjenju subvencija javnim preduzećima ipak "pada u vodu" jer izostaju strateške reforme u javnim preduzećima koje bi dovele do toga da ona dobijaju manje državne pomoći.Ipak, Srbija je kako se naglašava, već godinama unazad za subvencije izdvajala skoro tri puta više nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, smanjila ih 2019. godine na 2,6% BDP-a, ali ih je i rekordno povećala 2020. zbog pandemije na 5,2% BDP-a.  U periodu od 2005. do 2019. godine, Srbija je za te namene izdvajala u proseku 3,4% BDP-a u poređenju sa prosekom u tim zemaljama koji iznosi 1,2% BDP-a. Subvencije će, kako se dodaje, najvećim delom ipak biti smanjene jer nisu planirani vanredni izdaci za antikrizne mere kao u 2020. godini.Međutim, računica pokazuje da bi i bez njih, rashodi po tom osnovu do kraja 2023. godine bili 2,7% BDP-a, znatno više od cilja koji je država predvidela.Srbija na subvencije poljoprivredi iz budžeta izdvaja oko 0,8% BDP-a, a sa neophodnom podrškom ekologiji, železnici i nauci, dolazi se do ukupnih troškova od oko 1% BDP-a. Neka od tih izdvajanja, kako smatraju ekonomisti, poput onih za ekologiju i železničku infrastrukturu, morala bi da rastu u narednom periodu.Potrebno smanjenje, kako dodaju, moralo je da usledi iz onog dela subvencija koji ukupno dostiže 1,6% BDP-a i koji se najviše odnosi na podršku državnim i javnim preduzećima.FISKALNI SAVET: BUDŽET ZA NAREDNU GODINU JE TREBAO DA BUDE RESTRIKTIVNIJI ŽELEZNICA, EPS, SRBIJAGASŽeleznička preduzeća su, pored izdašnih subvencija od oko 14 milijardi dinara 2019. godine, beležila gubitak od skoro pet milijardi dinara, podseća Fiskalni savet i napominje da se to najviše dešava zbog loše infrastrukture. Dodaje i da je nerealan i plan za restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), preduzeća koje je, prema njihovom mišljenju, najvažnije za ekonomiju Srbije.EPS bi, kako se dodaje, morao da uloži 600 miliona evra u obnovu i izgradnju postrojenja, kako bi zadovoljilo tražnju za strujom i ispunio minimalne ekološke standarde. Ipak, suštinske reforme tog preduzeća se stalno odlažu, a država je prošle godine morala neplanirano da pomogne EPS sa oko 40 miliona evra.Fiskalni savet tvrdi da mere koje su izložene u fiskalnoj strategiji, ne mogu da dovedu do ozbiljnog zaokreta u poslovanju EPS-a.Napominje se ni da najavljeno pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo i izdvajanje distribucije u zasebno preduzeće, kao i obećanja o poboljšanju naplate, ne mogu da mu iskorene dugogodišnje probleme.Jedina planirana mera koja može znatnije da unapredi bilanse EPS-a jeste izmena tarifne politike, napominje Fiskalni savet, ali s obzirom na to da bi poveićanje moralo da bude veliko, ocenjuje se da je ono nerealno. Do sličnih zaključaka Fiskalni savet je došao i analizom poslovanja Srbijagasa, koje se stalno pogoršava zbog rasta nabavne cene gasa.Podsećaju da je dobit tog preduzeća pala sa skoro 17 milijardi dinara u 2016. na 6,5 milijardi u 2019. godini, a pandemija je dodatno poljuljala likvidnost preduzeća. Međutim, kako je naglašeno, po njegovu sudbinu mnogo su opasniji stari strukturni problemi, poput nesklada između nabavne i prodajne cene gasa, kao i nedovoljne naplate tekućih potraživanja.Nedavno usvojen plan za reforme u Srbijagasu ukazuje na rešenost republičke vlade da se one konačno pomere sa mrtve tačke, međutim Fiskalni savet tvrdi da one nisu dovoljne. JAVNA PREDUZEĆA NA LOKALUFiskalni savt ocenjuje da bi srednjoročni plan za smanjenje subvencija bio uverljiviji ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije, kojih ima ukupno 70 i među kojima Resavica, Petrohemija i MSK Kikinda i dalje nemaju strateškog partnera. Napominje se da svojim lošim poslovanjem brojna javna preduzeća negativno utiču na poslovanje drugih javnih preduzeća koja su im dobavljači, posebno EPS-a i Srbijagasa. Fiskalni savet dodaje i da su subvencije koje se isplaćuju iz budžeta opština i gradova i dalje su visoke i kreću se od 0,3% do 0,5% BDP-a godišnje. Planirani izdaci po tom osnovu za 2021. godinu iznose oko 0,3% BDP-a, ali se ne zna kolike se subvencije na lokalu planiraju u naredne dve godine, niti je u fiskalnoj strategiji izložen bilo kakav plan o reformi ovih preduzeća.Fiskalni savet podseća i da veliki broj preduzeća u državnom vlasništvu već godinama ne ostvaruje dovoljne prihode za pokriće osnovnih troškova svoje proizvodnje.Smanjenje subvencija dovodi u pitanje, prema mišljenju Fiskalnog saveta i činjenica da se dokument o fiskalnoj strategiji uopšte ne bavi brojnim problemima lokalnih javnih preduzeća.

Video

Mediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)

Srbija ima adekvatan pravni okvir  koji uređuju medijsku sferu, ali se on ne primenuje što stvara sve više problema za novinare. Broj registrovanih napada na njih je u porastu, a najveća odgovornost za to leži na političarima, koji negativne kampanje protiv medija ne samo da ne osuđuju, već i učestvuju u njima, rečeno je na kruglom stolu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" koji su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu.Ambasador Švedske Jan Lundin je naveo da je niz sastanaka "Democracy Talks" pokrenut o temama koje su svima značajne zbog budućnosti demokratije u Srbiji, kao i da pandemija ne sme da spreči otvaranje dijaloga o temi slobode medija."Demokratija kakvu poznajemo u Evropi je civilizacijsko dostgnuće, koji mnogi različito shvataju, pa se temelji demokratije moraju braniti i u državama kao što su Švedska i Srbija", naveo je Lundin.On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene.Problem predstavlja i ekonomska održivost medija, koja je ugrožena tržištom digitalnog oglašavanja, netransparentnošću vlasništva nad medijima u Srbiji, ali i ponašanjem političkih aktera prema novinarima."Istraživački novinari imaju veliku odgovornost za to što pišu, ali političari imaju još veću odgovornost za ono što izgovaraju", zaključio je ambasador.Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić je naveo da je u proteklih desetak godina usavršen sistem direktnih i posrednih političkih i ekonomskih uticaja na medije, koji se kreću "od direktne agresije do uticaja bez otiska prstiju"."Mediji postaju sredstvo, ne akter na javnom polju, služe kao batina za obračun (sa neistomišljenicima) ili sredstvo za promociju političkih interesa. Problem je što mediji na to uglavnom pristaju, a oni koji to ne čine su u nekoj vrsti rezervata, gde se brinu prvo za preživaljavanje, pa tek onda o javnom interesu, uz ograničen prostor da stignu do najšire publike... Nije pitanje šta će mediji da rade do 2030. godine, nego sutra", smatra Sekulić.Direktor Color Press Group Robert Čoban je ocenio da je trenutna situacija na medijskom tržištu karakteristična po tome što mediji "nikada nisu bili više zavisni od netržišnih izvora prihoda".Ono što će obeležiti period do 2030. godine, prema njegovim rečima, je sve veća zavisnost medija od političkih i drugih uticaja."Do pre svega pet ili deset godina lokalni mediji i dnevna štampa su uspešno živeli od svoje delatnosti, a sad veći procenat (prihoda ostvaruju) iz raznih državnih izvora, ne od komercijalnih pokrovitelja. To nas je dovelo u situaciju da izvore finansiranja ili vlasnike (medija) možete naslućivati kroz naslovne strane, koje su rezultat nečijeg uticaja", naveo je Čoban.Igor Božić, izvršni producent N1, kazao je da nije problematično što postoje mediji koji su naklonjeni vlastima, već medija koji direktno rade za vlast, koji često targetiraju političke protivnike i druge medije."Nikad do sada nismo imali tu situaciju. Imamo situaciju da tabloidi, čak i (novine) koje se ranije nisu mogle nazvati tabloidima, služe za obračune. Imamo i pojavu lažnih sajtova, poput slučaja s Južnim vestima, što je takođe nezabeleženo", izjavio je Božić.Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da je situaciju u kojoj je drugi medij "prekopirao" naziv i izgled njihovog portala, na kom se objavljuju tekstovi s napadom na same Južne vesti, dovelo novinare tog medija u "noćnu moru, da pričaju o tome šta se njima dešava", a ne o pričama od javnog interesa."(Taj portal) je poruka i drugim ljudima,ljudi koji su sada zastrašeni", ocenila je Bjeletić.Kao problem lokalnih medija ona je navela i to što im se dugoročno zatvaraju svi zvanični izvori informacija.Vesna Radojević iz KRIK-a kaže da je situacija u kojoj se taj istraživački medij našao, kada su ih tabloidi povezali s kriminalnim grupama u čijim sukobima je stradalo barem 50 ljudi, naročito opasna, s obzirom da je u mreži čija je KRIK članica bilo novinara koji su ubijani zbog svog rada.Ona je navela i da je zadovoljna ponašanjem novinarskih udruženja, koja su nakon izostanka reakcije Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u velikom broju napustili dalju saradnju s predstavnicima države."Moramo da budemo jako glasni kada se nađemo pod napadom. Ista situacija koja se dešava Južnim vestima se prethodno desila i u Čačku i u Valjevu, a ti ljudi su nastavili da na račun nečijeg kredibiliteta zarađuju ili štete (drugima), samo što je to tada ostalo nepoznanica širem delu javnosti", kaže Radojević.Predsednik NUNS-a  Željko Bodrožić dodaje i da se medijska scena u Srbiji može uporediti s "kuvanjem žabe", da se prvo radilo na obesmišljavanju političkog života, a da se sada radi na "kriminalizaciji novinara"."Ta druga faza je dobrano odmakla, vidimo i po tome kako je vlast denuncirala KRIK i predstavila ih kao klasične kriminalce... Mi imamo zakone i podzakonske akte koji su dobri, u praksi se primenjuju (protiv) slobodnih medija, a faktički svi napori ostaju mrtvo slovo na papiru", rekao je Bodrožić.Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović je naveo da je ta organizacija ostala deo te Radne grupe, da su tražili da se diskutuje o napadima na KRIK, ali da su odlučili da nastave s radom unutar tela pre svega zbog 17 novinara koji su ubijeni na Kosovu i Metohiji, 16 zaposlenih na RTS-u stradalih u bombardovanju 1999. godine i serije napada na lokalne medije "koji uglavnom ostaju neprimećeni" u Beogradu."Nema nama bezbednosti novinara ako ta ubistva ne rešimo...Predstanici vlasti moraju da znaju šta se dešava i moramo da ostvarimo direktnu kominikaciju s njima. Mi smo tražili da se razgovara o napadu na KRIK, žao mi je što do toga nije došlo", rekao je on.Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik Vremena, kazao je da je "užasno zabrinut zbog onog što čeka profesionalno novinarstvo"."Stasavaju generacije koje nisu videle normalnu političku debatu na TV, koje nisu videle vest koja ne počinje "predsednik Srbije  jutros je...".Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Srbija

U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitna

Srpska kompanija Euro Lithium Balkan, koja je podružnica kanadske kompanije Euro Lithium, potvrdila je za Novu ekonomiju da vrši istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva. Predstavnici kompanije su do sada utvrdili da se radi o mineralizaciji koji sadrže nisku koncentraciju litijuma i da još nije poznato da li bi otvaranje rudnika litijuma bilo ekonomski isplativo.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za Novu ekonomiju da ih je Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije ovlastilo za istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva.„Istraživanje i analiza su u ranoj fazi, ali do sada je utvrđeno da na tom području ima litijuma“, rekao je Petr Palkovski, izvršni direktor i osnivač Euro Lithium-a za Nova Economija.Palkovski je izjavio da kompanija Euro Lithium Balkan ne istražuje mineralizaciju jadarita, složeni mineral, koji je, prema njegovim rečima, predmet interesovanja kompanije Rio Tinto u okviru projekta Jadar.Palkovski kaže da je u okolini Valjeva do sada pronađen litijum koji je prisutan u vrlo niskoj koncentraciji u poređenju sa rudom jadarita.„Još nije utvrđeno da li su ovi resursi litijuma ekonomski isplativi za eksploataciju, pa je moguće da neće biti eksploatisan“, primećuje Palkovski. Takođe kaže da se kompanija neće baviti rudarenjem litijuma ukoliko se ne dokaže da je ekonomski, ekološki i socijalno prihvatljivo.Primećuje da se trenutno proučavaju tehnike za eksploataciju na ekološki i socijalno prihvatljiv način. Palkovski objašnjava da je cilj Euro litijuma da pomogne Srbiji da pronađe svoje prirodne resurse, kao i da utvrdi da li ih je moguće eksploatisati u skladu sa principima održivog ekonomskog razvoja. "Ako se pokaže da je to moguće, kompanija će dalje razvijati projekat", naglasio je Palkovski.Naglasio je da kompanija planira da uradi studiju o životnoj sredini na tom području, što je prvi korak za razumevanje postojeće ekološke situacije.Najavio je da će kompanija u međuvremenu završiti preliminarnu studiju izvodljivosti koja je u skladu sa međunarodnim standardima, što će pomoći i kompaniji i lokalnoj zajednici da utvrde da li je otvaranje rudnika litijuma ekonomski izvodljivo i da li ispunjava ciljeve koje preduzeće navodi kao prioritet. Ako su ovi uslovi ispunjeni, uslediće procena uticaja na životnu sredinu, objašnjava Palkovski.„BEZ ISELJAVANJA LOKALNOG STANOVNIŠTVA“Na području između Valjeva i Lajkovca, gde se vrše istraživanja, protiče reka Kolubara, a u blizini je i regionalni put.Građani, ali i neki članovi lokalne samouprave u Valjevu, već su javno zatražili odgovore od nadležnih u vezi sa istraživanjem litijuma koje se sprovodi u okolini Valjeva.Spekulacije se odnose i na sumnje da li bi, u slučaju da se rudnik otvori, bili preseljeni objekti saobraćajne infrastrukture, kao i tok reke Kolubare.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za naš portal da je za profitabilnost projekta ključno da se izmeštanje infrastrukturnih objekata, poput železničke pruge ili puteva, izbegne ili svede na minimum. Napominju da ne mogu razgovarati o mogućem preseljenju infrastrukture dok se ne završi studija izvodljivosti. Izmeštanje infrastrukture sigurno ne bi koristilo kompaniji jer je skupo. Lokalno stanovništvo ne treba prisiljavati da se iseli ni pod kojim okolnostima, navodi Palkovski. Prema njegovim rečima, ne planira se promena toka reke Kolubare niti otvaranje površinskog kopa rudnika.

Srbija

Delez Srbija imenovala novog člana izvršnog odbora

Kompanija Delez Srbija, lider na tržištu maloprodaje i, sa više od 13.000 zaposlenih, najveći privatni poslodavac u zemlji, imenovala je novog člana Izvršnog odbora, Marka Babića, koji će sa pozicije potpredsednika od 19. aprila voditi tim za ljudske resurse i organizacioni razvoj. Više od 15 godina uspešne karijere Marka Babića iz oblasti ljudskih resursa, kao i liderski pristup menadžmentu razvojnog potencijala ljudi, biće značajna podrška strategiji kompanije i zaposlenima. Marko poseduje iskustvo u različitim industrijama, a iza njega su i brojni uspešno realizovani projekti sa fokusom na razvoj i zadovoljstvo zaposlenih. Tokom dugogodišnje karijere uticao je na izgradnju menadžerskih timova, sticanje talenata i napredovanje u karijernom razvoju zaposlenih, kao i na jačanje korporativnih kultura kompanija koje promovišu najbolje prakse i motivišu na pružanje doprinosa svih pojedinaca koji timski ostvaruju zapažene rezultate. “Maloprodaja je konkurentna i dinamična industrija i naše tržište je u punom razvoju, a pozicija odličnog lidera sektora za ljudske resurse je od ključnog značaja za poslovanje sistema koji je fokusiran na ljude. Iz tog razloga sam izuzetno srećan i ponosan što sam u prilici da najavim da će Marko Babić voditi tim za ljudske resurse i organizacioni razvoj kompanije Delez Srbija. Marko će, osim lokalne pozicije u Srbiji, biti i deo evropskog HR tima. U ime celog tima, kao i lično Marku želim puno uspeha u poslu”, istakao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija. Marko Babić je osnovne studije završio na Fakultetu organizacionih nauka, na kome je i odbranio master diplomu iz oblasti ljudskih resursa.