Najnovije

Svet

Studenti u Hrvatskoj školarinu mogu platiti i kriptovalutama

Studenti svih godina stručnih studija na smerovima mehatronike, računarstva i zdravstvene nege u Bjelovaru svoje školarine mogu da plate kriptovalutama kao što su Bitcoin, Ethereum, Dia, EOS, Stellar, Ripple i Bitcoin Cash, pišu tamošnji mediji.Takva novost, već realizovana u praksi i ponuđena studentima, omogućila je Univerzitetu primenjenih nauka u Bjelovaru da postane prva visokoobrazovna ustanova u Hrvatskoj koja je prihvatila i uvela takav način plaćanja školarina.Za hrvatsko visokoškolsko obrazovanje ovo je nesumnjivo iskorak, i rezultat je redovne komunikacije sa studentima, ali se ideja javila nakon uvođenja izbornog predmeta koji je studentima računarstva u ovoj ustanovi ponuđen još pre tri godine.“Univerzitet u Bjelovaru uvek prati trendove, pa tako i blokčejn tehnologiju. Ta je tehnologija srodna našim studijama računarstva. Mi smo još pre tri godine uveli izborni predmet Primena blokčejn tehnologije, a naši su studenti oduševljeni tim predmetom”, rekao je Zoran Vrhovski, prodekan za nastavu i studente, ujedno i rukovodilac osnovnih stručnih studija mehatronike.Dodaje da sa studentima komuniciraju pomoću platforme Discord, na kojoj imaju kanal posvećen kriptovalutama. „Naši studenti računarstva i mehatronike vrlo su aktivni na tom kanalu, a isto tako deo njih drži kriptovalute, te mogu da plaćaju školarinu kriptovalutama. Sve to bila je motivacija da ponudimo nešto drugačije”, rekao je Vrhovski za Večernji list.

2021

„Beba bira gde”

ROSA voda i ove godine nastavlja tradiciju podrške mamama da svoju bebu doje u javnosti kad i gde god beba želi, a ujedno i širi svest o značaju dojenja kroz kampanju „Beba bira gde“. Sa željom da pruži neophodnu podršku mamama, ROSA u narednom periodu postavlja nove funkcionalne klupe za dojenje u gradovima širom Srbije.Osluškujući potrebe mama, ROSA voda je uvidela da je mamama, dok borave na otvorenom, potreban kutak gde će moći da doje svoju bebu, presvuku je ili da jednostavno uživaju u lepom vremenu. Upravo u okviru kampanje „Beba bira gde“, od svake prodate ROSA boce od 1.5l, izdvajaće se 1 dinar za uređivanje ROSA kutaka za dojenje u gradovima širom Srbije. Na ovaj način, mame će imati svoj jedinstveni prostor na otvorenom koji će im pružiti svu udobnost i bezbednost prilikom dojenja i boravka u prirodi sa svojom bebom.„Kampanjom ’Beba bira gde’ nastavljamo da pomažemo mamama da bez straha i stida svojoj bebi u svakom trenutku pruže najbolju hranu. Samo prošle godine smo postavili 21 klupu za dojenje u gradovima širom Srbije, čime smo ohrabrili mame da svoje bebe doje u javnosti. Sve više prizora srećnih i nasmejanih mama dok doje u javnosti, govori nam da kampanjom ’Beba bira gde’ činimo pravu stvar. Upravo zbog toga i ove godine nastavljamo tradiciju podrške i u gradovima širom Srbije postavljamo pažljivo dizajnirane klupe za dojenje koje će dodatno olakšati i unaprediti boravak mama i beba na otvorenom. Verujemo da ćemo nastavkom kampanje ohrabriti još mama da svoje bebe doje u javnosti, jer nema ničeg lepšeg od toga da bebi u svakom trenutku pruže ono najbitnije, a to je majčino mleko”, istakla je Jovana Milovanović, brend menadžer ROSA vode.Dojenje u javnosti u Srbiji je, nažalost, i dalje tabu tema, iako se zna koje dobrobiti majčino mleko donosi bebi i da mame treba nesmetano da doje kad god i gde god to beba želi. U okruženju gde većina ljudi smatra da je čin dojenja intiman i da mame treba isključivo da doje bebu kod kuće, uređivanjem ROSA kutaka za dojenje, ROSA voda nastavlja da pruža podršku mamama da se osećaju dobro dok doje bebu u javnosti.ROSA voda vas poziva da budite deo nastavka inicijative „Beba bira gde“ i pružite podršku mamama u najnežnijim i najlepšim trenucima. Zajedno ćemo stvoriti bolje uslove života za mame i bebe, pružiti im svu neophodnu podršku, udobnost i mesto gde će sa svojom bebom moći da uživaju u lepom vremenu, jer Beba bira gde.

Srbija

Sa decom treba razgovarati o seksualnosti

Seksualni nasilnici nisu uvek psihopate ili zavisnici od alkohola i droge, to mogu biti i naše komšije, prijatelji, osobe za koje nešto tako nikada ne bismo pretpostavili. Neki od njih verovatno su bili i deo grupe na društvenoj mreži Telegram koja je okupila više desetina hiljada muškaraca na Balkanu i to samo da bi delili, gledali i komentarisali fotografije devojaka i slali njihova imena, adrese iili brojeve telefona. Najveća je odgovornost na onima koji imaju i najviše moći u društvu, ali roditelji svoju decu mogu da pripreme na spoljni uticaj i da sa njima razgovaraju o opasnostima, objašnjava za Novu ekonomiju psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.Šta je to toliko trulo u društvu da postoji više od 30.000 muškaraca koji dele slike i privatne podatke devojaka i žena?Ja nažalost mislim da to nije nastalo ni slučajno, niti preko noći. Čini mi se da najmanje poslednjih 30 godina imamo jedno ozbiljno degradiranje vrednosti, pre svega onih koje se odnose na odgovornost i poštovanje drugih. Imamo i jednu devastaciju ekonomije, društvenih i političkih odnosa, devastaciju obrazovanja, kulture, medijske kulture, institucija, stručnjaka. Dakle, ništa nije kao što mislimo da bi trebalo da bude i, na kraju, iza svega toga naravno dolazi porodica i pojedinac. Ne mogu porodica i pojedinac da ostanu izolovani i izvan onoga što se društvu dugo vremena dešava. Meni se čini da je jedan od rezultata slučaj ove platforme sa tim masovnim muškim učešćem u onome što zovemo osvetnička pornografija.Ipak se čini da smo svi zbunjeni i da se pitamo odakle svi ti ljudi, ko su oni? Možemo li da zamislimo da je u grupi i naš komšija koji je „pristojan“ ili otac ćerkine drugarice?Često imamo ideju i pretpostavljamo da su to psihopate ili poremećene osobe, poremećeni muškarci i zavisnici od alkohola, droge... Nažalost, to nije tačno. Dakle, kao što ste vi mene pitali, mi lako možemo da zamislimo da se tu nalaze ljudi koje mi poznajemo, a za koje ne bismo pretpostavili, po njihovim spoljnim ponašanjima i relacijama sa drugim ljudima ili recimo profesionalnoj uspešnosti ili po nivou obrazovanja, da su oni na tim platformama. Tu ima i naših komšija, nekoga ko bi delovao kao pristojni muškarac ili ovo što ste rekli, očeva ćerkinih drugarica ili naših partnera.Kako onda roditelji mogu da utiču na svoju decu? Ako smo svi deo sistema koji je loš i ako će deca, koliko god da je porodica dobra, jednog momenta postati deo društva koje izgleda ovako kako ste ga opisali?Ja uvek mislim da kada hoćete da menjate nešto što je problem strukturne prirode, morate da idete odozgo, od onih koji imaju najviše moći i najviše odgovornosti da unesu promenu i u tom smislu ja bih se uvek fokusirala na političko-društveni mehanizam. Naravno, to nikako ne oslobađa odgovornosti ni pojedince, ni institucije pojedinačno, pa ni porodice. Uvek je problem to što roditelji mogu da misle da su deca previše mala da bi ih informisali, da bi oni sa njima razgovarali o nekim pravilima i pojavama i da zapravo ne pripreme decu na ono što je uticaj spolja, uticaj vršnjaka pre svega. Roditelji koji imaju decu koja su pošla u školu mogu u ovoj situaciji da pričaju sa decom šta su ona čula. Mogu da, prilagođeno uzrastu, pitaju šta oni o tome misle, šta bi uradili… Na primer, pričate sa devojčicom od 10 godina. Imate punoletne muškarce-predatore koji će zavoditi devojčice od 10-13 godina. U slučaju roditelja tih muškaraca, šta je njima trebalo reći kada su imali 10 godina?To jedna priča o tome kako mi vaspitavamo dečake i kako vaspitavamo devojčice. Trebalo bi svu decu, i žensku i mušku, da učimo odgovornosti u odnosu na sebe - dakle, odgovoran si za ono što radiš, moraš da veruješ u sebe, ja te podržavam i biću uz tebe i ako ti se desi nešto neprijatno, ali i odgovornosti u odnosu na druge, to je veoma važno – ne možeš da uradiš nekom nešto što će da ga povredi.Posebno kada su u pitanju ti žensko-muški odnosi, seksualni odnosi, emotivni odnosi između dečaka i devojčice. Mi ne razgovaramo uopšte sa decom o seksualnosti, ne pretpostavljamo da se seksualnost kao jedan od aspekata razvoja uopšte dešava, da ima svoj razvojni tok. Da i mala deca takođe imaju seksualni razvoj. Nismo spremni ni kao roditelji, ali često ni kao nastavnici, čak ni nastavnici biologije, da sa decom razgovaramo ni o biološkim aspektima seksualnog razvoja.Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju Nove ekonomije.

Svet

Radnici Amazona ipak nisu osnovali sindikat u SAD?

Amazon je pobedio aktiviste koji su pokušavali da uspostave prvi sindikat radnika ove kompanije u SAD-u. Protiv formiranja sindikata glasalo je 1.798 radnika, dok je „za“ glasalo svega 738, prema navodima zvaničnika, piše BBC.U glasanju je učestvovala samo polovina od 5.800 radnika, a prema navodima Američkog sindikata maloprodaje i veleprodaje (RWDSU), sporno je 505 glasačkih listića.Sindikat RWDSU sada planira da uloži žalbu, jer kako oni kažu, Amazon je ilegalno uticao na ishod glasanja.RWDSU je optužio Amazon da se mešao u pravo zaposlenih da glasaju na „slobodnim i poštenim izborima“. Navode da je tehnološki gigant lagao svoje osoblje o mogućim implikacijama ukoliko budu glasali, a dodaju i da je kompanija naložila lokalnoj poštanskoj službi da instalira poštansko sanduče na radnom mestu kako bi nadgledala glasanje.Poraz sindikata završava višemesečne sporove i rasprave o uslovima rada u Amazonu, koji je sa više od 800.000 zaposlenih drugi najveći privatni poslodavac u SAD. Glasanje u Alabami privuklo je veliku pažnju širom SAD-a, a čak ga je i američki predsednik Džo Bajden prošlog meseca nazvao "vitalno važnom odlukom“.Sindikalci su se nadali da će dobiti prve članove iz Amazonovih skladišta u Alabami i pokrenuti novi talas radničkog aktivizma, Ideju su podržale brojne demokrate predvođene Bernijem Sandersom, kao i nekoliko republikanaca. Međutim, poraz je naglasio slabost radničkog pokreta u SAD, a akcije Amazona porasle su dodatnih 0,8 odsto nakon poraza.

Svet

Alibabi kazna od 2,8 milijarde dolara

Kineska onlajn prodavnica Alibaba kažnjena je u matičnoj zemlji sa oko 2,8 milijarde dolara zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tamošnjem tržištu, prenosi Radio Slobodna Evropa.Državno regulatorno telo je u svojoj odluci ocenilo da je mera izrečena pošto je tehnološki gigant ograničavao aktivnosti konkurenciji koja posluje preko njegovih platformi.Kina je započela antimonopolsku istragu protiv Alibabe još u decembru, zbog praksi koje su primoravale trgovce da svoje proizvode nude na jednoj od dve platforme za e-trgovinu, umesto što im je kompanija omogućavala da biraju obe.Generalni direktor Alibabe Danijel Žang je ocenio da rekordno visoka kazna i izmene pravila ne bi trebali da utiču na poslovanje kompanije.Žang je takođe najavio da će Alibaba preduzećima i trgovcima omogućiti lakši ulazak na platformu, kao i da će nastaviti da širi poslovanje na manje kineske gradove i ruralna područja.On je takođe dodao da će "kineski Amazon" sarađivati sa vlastima u svim budućim istragama u vezi sa prikupljanjem i upotrebom podataka kupaca.Osnivač i vlasnik kompanije Alibaba Džek Ma, koji je i jedan od najbogatijih Kineza, privremeno je nestao iz javnosti nakon što je u svom obraćanju prošlog novembra kritikovao kineske finansijske propise.Neposredno nakon javno upućenih kritika, kineska regulatorna tela su sprečila izlazak na berzu Ant Financials-a, Alibabinog fintek odeljka.Inicijalna javna ponuda tog servisa za plaćanje je, prema interesovanju investitora, trebao da bude najveći izlazak na berzu kompanije iz Kine.Zvanični Peking je u međuvremenu pojačao nadzor nad tržištima e-trgovina i platnih usluga koje pripadaju tehnološkim firmama, jer je, prema navodima AP, tamošnji politički vrh zabrinut zbog dominacije najvećih onlajn kompanija, koja svoje aktivnosti šire i u sferi medicinskih usluga i u drugim vitalnim privrednim granama.

Srbija

Tržni centri od danas otvoreni

Zatvoreni ili otvoreni trgovinski centri i slični objekti maloprodaje počevši od danas mogu raditi svakog dana  od 6 do 22 sati, navodi se u naredbi Ministartva zdravlja koju prenosi Beoinfo.Propisi ne dozvoljavaju rad ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru koji se nalaze u sklopu tržnih centara, osim u slučajevima šalterske prodaja.Na ulazu svih prodavnica mora vidno biti istaknuta korisna površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna, i obaveza posetilaca da nose zaštitne maske.U objektu moraju biti određene i vidljivo obeležene linije kretanja kako bi se na taj način onemogućio boravak ili okupljanje većeg broja lica na jednom mestu, kao i bezbedni pravci kretanja od ulaza do izlaza.Na ulazu u objekat moraju se koristiti dezobarijere, fizička distanca između korisnika mora da bude najmanje dva metra, zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, a naročito tokom kontakta sa korisnicima.Zajedničke prostorije i predmeti koje koriste korisnici (toaleti, rukohvati na stepenicama, liftovi i slično) moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati rastvorom na bazi 70 odsto alkohola.Lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar) mora biti određeno u svim objektima, a ukoliko on ima više ulaza i izlaza, više spratova i površinu veću od 500 kvadratnih metara korisne površine, upravljač tržnog centra je dužan da odredi više lica za korona redare, tako da se na svakom ulazu, tj. izlazu, i na svakih 250 kvadratnih metara nalazi po jedan.On mora nositi vidljivu oznaku da je korona redar i dužan je da upozori korisnike na obavezu nošenja maske prilikom ulaska u objekat i prilikom kretanja u objektu sve vreme boravka.Ukoliko korona redar primeti da neko lice ne nosi masku, bez odlaganja će obavestiti to lice da napusti objekat uz upozorenje da takvo ponašanje predstavlja prekršaj, a ukoliko to lice odbije da napusti objekat, bez odlaganja će o tome obavestiti nadležne inspekcijske službe.Tokom navedenog radnog vremena u svim objektima u kojima je dozvoljen rad, pravno lice ili preduzetnik mora obezbediti da rastojanje između svih prisutnih lica bude takvo da na svakih devet kvadratnih metara može boraviti samo jedno lice, osim za teretane, spa i fitnes centre gde ova distanca mora biti šesnaest kvadratnih metara. 

Srbija

Retka ptica primećena blizu Niša

U Srbiji je primećen stepski vivak, retka vrsta ptice koja se u Evropi ne sreće često, saopštilo je Društve za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Celokupna svetska populacija te ptice, kako se napominje, broji manje od 11.200 odraslih jedinki i spada u ugroženu vrstu.Na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj, stepskog vivka je snimio mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. "Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, kaže Slobodan Marković.On kaže da je imao sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađe neočekivanog gosta.Tako je među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu.Pretpostavlja se da je stepski vivak, koji je kritično ugrožena vrsta jer decenijama strada zbog izlovljavanja tokom seobe i zimovanja, zalutao tokom prolećne seobe.Gnezdi se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a seli se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji.DRUŠTVO ZA ZAŠTITU PTICA: HITNO ZAUSTAVITI SEČU ŠUMA NA FRUŠKOJ GORI Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica, a u protekle dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su prvi put viđene u Srbiji.Na jezeru Rusanda kod Zrenjanina 2019. godine otkrivena je trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), poreklom iz Severne Amerike. Prošle godine, na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri sa severa Azije ili iz Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteri boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske, a javnost je obradovalo i otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku Tara.

Srbija

U Beogradu održan protest Ekološki ustanak

Uz učešće više hiljada građana i velikog broja govornika, u Beogradu je održan Ekološki ustanak, protest čiji je inicijator Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP). Glavni zahtev protesta je, kako je naglašeno, poštovanje Ustava i zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Protest čiji je glavni cilj da zaštiti reke, potoke, jezera, vazduh i zemljište u Srbiji od zagađenja počeo je obraćanjem pesnika Ljubivoja Ršumovića i dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića."Srbiji treba život, rađanje, obnova, naravno da nam treba i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva," naveo je Ristić.Ristić, inače stručnjak za eroziju i konzervaciju zemljišta i voda, pre nekoliko godina se među privima iz stručne javnosti usprotivio izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, ukazujući na njihovo pogubno dejstvo na potoke, reke i živi svet.Sada se osvrnio na moguće štetno dejstvo planiranog Projekta Jadar u okolini Loznice koji eksploatišući litijum želi da sprovede rudarska kompanija Rio Tinto."Ministarstvo rudarstva i energetike besomučno izdaje neka prava na istraživanja, litijuma sa najavom eksplatacije. Pored Loznice isto se dešava pored Valjeva, a dobio sam informaciju da je u selu Gornja Dobrinja* takođe izdata dozvola za istraživanje litijuma," rekao je Ristić. On je postavio pitanje da li je ministarstvo rudarstva institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda, ili je servis multinacionalnih kompanija i "opskurnih investitora koji po svaku cenu gledaju da dođu jeftino do srpskih resursa". U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA Ristić je podsetio da je u oklini Loznice do sada bilo nekoliko rudarskih projekata, poput eksploatacije olova u Zajači i rudnika antimona Stolice, koji su završili zagađenjem životne sredine."Verovatno će (predstavnici vlasti) reći da rade po zakonu, ali onda su to loši zakoni i treba ih menjati, to je naš interes, a ne interes pojedinaca i grupa," ocenio je profesor Ristić.Na protestu su govorili i predstavnici ORSP-a, Aleksandar Jovanović Ćuta, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić, koji su se takođe među prvima u Srbiji oštrije usprotivili izgradnji MHE na potocima i rekama Stare Planine.Građanima se obratio i rok muzičar, Zoran Kostić Cane, a bilo je i govornika iz Bosne i Hercegovine, koji se takođe bore protiv MHE.Stara Planina je prethodnih godina postala jedan simobola borbe za očuvanje čistih planinskih reka i potoka, jer se među prvima našla na udaru takozvanih "MHE invstitora".Foto: Nova ekonomija/ Protest Ekološki ustanakU zajedničkom proglasu, učesnici protesta, među kojima je pedesetak ekoloških organizacija, među zahtevima se navodi zaštita svih šuma u Srbiji, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, obustavu izgradnje i reviziju štetnih projekata MHE.Navode se i zahtevi za očuvanje vodnih dobara, zdraviju životnu sredinu, odgovorno upravljanje otpadom, kao i sveobuhvatan i održiv razvoj.Protest je protekao bez incidenata i završio se šetnjom do Vlade Srbije, predstavništva kompanije Rio Tinto u Beogradu i zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj 10.Na protestu su učestvovali predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI), koji protestuju protiv odluke Vlade Srbije, koja se odnosi na njihovo oporezivanje, predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta, i ostali učesnici.*Selo kod užičke Požege, rodno mesto Kneza Miloša Obrenovića, jednog od obnovitelja nezavisne Srbije.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU

Video

Hoću li sutra na posao? (VIDEO)

Poslovi koje uglavnom objavljaju mladi su zbog korone postali nesigurni, objašnjava za Novu ekonomiju Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda."Iz nedelje u nedelju ne znaš kakve odluke nove će da se donesu, šta će da radi od objekata, lokala šta neće. Da li ćeš sledeće nedelje da ideš na posao..."

Svet

Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?

Ne znači nova presuda suda iz Strazbura da će vakcina protiv korone postati obavezna, niti za to još uvek ima uslova, objašnjava Marina Mijatović iz “Pravnog skenera”. Presuda je ipak važna jer daje mogućnost državama da same odlučuju kako će zaštiti javno zdravlje.“Sud kaže - da li ti sada možeš nekoga da nateraš, da mu daš vakcinu nasilno - ne možeš. Ali, svaka država mora da smisli mehanizme kako će nekoga da ubedi da primi vakcinu iako je vakcinacija obavezna. Mora da država sama postavi balans između individualnog interesa i interesa grupe i zaštite javnog zdravlja. I to je suština ove presude.”Mijatović objašnjava da je Evropski sud za ljudska prava odlučivao o konkrentnom slučaju kada su mu se roditelji iz Češke žalili da ne mogu da upišu decu u vrtić zbog toga što ih nisu vakcinisali, kao i da su zbog toga bili novčano kažnjeni.“Strazbur je rekao da ukoliko je to predviđeno nacionalnim zakonima, da je to onda opravdano. Jer su ti zakoni usvojeni, na snazi, nije bilo pokretanja postupaka pred Ustavnim sudom, da je to protivustavno, protiv ljudskih prava, nego se ti zakoni primenjuju i poštuju.”Bogatim državama 90 odsto vakcina Sud je takođe istakao da vakcinacija nije potpuno obavezna jer ne obavezuje vakcinaciju dece koja imaju kontraindikacije na vakcinu i iz medicinskih razloga ne mogu da prime cepivo. Ista situacija je i u Srbiji, ističe Mijatović.Ona ipak dodaje da to ne znači da bi sud zasigurno doneo istu odluku i kada je Srbija u pitanju, niti da bi ova presuda bila primenjiva u bilo kom drugom slučaju kada je u pitanju obavezna vakcinacija već da bi na to uticale i druge okolnosti.“Sud se uopšte nije izjasnio da li je dobro što postoji obavezna vakcina ili nije dobro. On je to ipak ostavio da će dalje odlučivati na pojedinačnim slučajevima."Na državama je ostavljen izbor kako će zaštiti svoje stanovništvo.“Kako će sada država to uraditi, to je sada pitanje svake države i u svakom pojedinačnom slućaju će se dalje ceniti da li su prekšena prava ili ne. Ne znači ovo - aha znači gde god da je obavezna vakcina to znači da nijedno drugo pravo nije prekršeno.”Mijatović dodaje da se u tekstu presude pominje i trenutna pandemija.“Pominju kovid kao primer kako je teško zaštiti ljude u pandemiji. U smislu da država nema mehanizme u ovoj situaciji. Ako nemaš vakcine, nemaš lekove, koji su to mehanizmi kako ćeš ti da sprečiš širenje zaraze. Znači, ako treba da uzmem u obzir tvoje individualno pravo, pravo kao osobe i pravo na to da se nalaziš u našoj grupi. Osoba ako nije vakcinisana, i ta grupa ako nije vakcinisana, onda će  ta osoba dalje da širi zarazu.”Ipak, ona ističe da nijedna država trenutno ne može da uvede obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa zbog toga što sve vakcine još uvek imaju hitne dozvole, te nisu ispunjeni uslovi za tako nešto.Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna? Domaći sud se može pozvati na ovu presuduMilan Antonijević, pravnik i stručnjak za ljudska prava, ističe da je ova presuda veoma značajna pre svega jer strazburški sud posle dugo vremena zauzeo stav po pitanju obavezne vakcinacije.“U ovom trenutku još prerano reći koji su dometi, ali je sigurno značajno i sigurno će neke od pravnih stavova koje je sud u Strazburu zauzeo da će oni moći da se primenjuju u slučajevima obavezne vakcinacije o kojima ćemo govoriti.”On podseća da se presude Evropskog suda za ljudska prava odnose na konkretan slučaj, ali da postoje i pravna stanovišta koja sud zauzima i koja če moći da važe i u nekim drugim slučajevima ukoliko oni dođu pred ovaj sud.“Ne samo da ova presuda važi za taj slučaj koji je vođen pred Evropskim sudom već je ona obavezujuća i za sve sudove na području Savet Evrope te ako tamo postoji neki stav koji se može koristiti, sud u Srbiji se se može pozvati na ovu presudu,” objašnjava Antonijević.On dodaje da se ovi stavovi suda mogu odnositi i na ostale slučajeve obavezne vakcinacije, ne samo kada je u pitanju vakcinacija dece.

Srbija

Društvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj Gori

Javnost Srbije i regiona godinama je uznemirena prizorima masovne seče šuma na području Fruške Gore, pa je neophodno da se to u potpunosti zaustavi, jer ugrožava brojne vrste životnjia, upozoravaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije."Najveću pometnju stvara činjenica da je pomenuta ostrvska planina najstariji nacionalni park u Srbiji i da uglavnom služi za ekonomsko iskorišćavanje," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Sečenjem šuma na području Fruške Gore krši se Zakon o zaštiti prirode i međunarodni propisi koje je Srbija potpisala i ratifikovala u parlamentu, navode predstavnici ovog društva.Napominju da je u martu uveliko počelo gnežđenje ptica dupljašica i drugih šumskih vrsta, kao i da početkom aprila stižu ptice selice sa juga."Kako je to zaštićeno područje visoke kategorije, svi vlasnici i korisnici zemljišta moraju da se pridržavaju pravnih normi koje regulišu postojanje i korišćenje tog područja," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo smatra i da su šume na toj planini već duže vremena u "(ne)milosti NP Fruška Gora, a od skoro i Eparhije Sremske", kojoj je restitucijom vraćeno šumsko zemljište na Fruškoj Gori.Napominje se da svi oni ljudi koji žele da prijave nelegalnu seču šume zbog ekonomskog iskrišćavanja mogu da se pozovu na članove 14. i 15 Zakona o zaštiti prirode."S obzirom da seča šume u potpunosti dominira kao aktivnost na prostoru Fruške gore, cilj postojanja ovog zaštićenog područja je upitan (pozivaju se na Član 30. Zakona o zaštiti prirode), a isto se može odnositi i na ekološku mrežu (pozivaju se na Član 39. Zakona o zaštiti prirode)", dodaje se u saopštenju. BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA PTICE NA FRUŠKOJ GORI Napominju i da je to posebno jasno naglašeno u Članu 71. istog zakona, jer on nalaže sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta.Tvrde da je sve ono što se poslednjih godina dešava upravo suprotno, kao i da ironično zvuči činjenica da bi nacionalni park trebalo da bude osnova za zaštitu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (prema Članu 48).Društvo dodaje i da je prema članu 74. zabranjeno ugrožavanje i uništavanje strogo zaštićenih vrsta, kao i da pravna lica za za sve pomenute prekršaje mogu da budu kažnjena od 500.000 do 2.000.000 dinara.Kako dodaju, prema članu 11. Zamona o zaštiti prirode, nadležni ministar može da ograniči ili trajno obustavi korišćenje prirodnih resursa, ako se ugrožava opstanak ugroženih vrsta.Napominje se da Vojvodina ima manje od 5% pokrivenosti šumama, kao i da je Srbija u vrhu zemalja sa nazagađenijem vazduhom na svetu. Među pticama duplašicama koje se gnezde na Fruškoj Gori, kako se navodi, nalaze se orao belorepan, šumska sova i gavran, a seča predstavlja direktno ugrožavanje njihovog gneždenja i razmnožavanja

Svet

Proceureli podaci sa 500 miliona Linkedinovih naloga

Linkedin nije saopštio da li će i kako obavestiti korisnike koji su ugroženi poslednjim curenjem podataka sa te društvene mreže, za kojie se sumnja da je ugrozilo podatke sa 500 miliona naloga, prenosi portal Cyber News. Napad se dodio nakona ugrožavanja Fejsbuka, kao i Majkrosoftovih servera.Kako je objavio Cyber News, na jednom hakerskom forumu osvanuli su podaci sa oko dva miliona LinkedIn profila.Osoba koja ih je postavila je naznačila da ima informacije o 500 miliona ljudi, koji su na prodaju.Tokom nedavnog napada na Fejsbuk, takođe su procureli podaci sa više od 500 miliona naloga.Napade su pretrpeli i Majkrosoftovi serveri, pa su tako ugroženi podaci o desetinama hiljada preduzeća. Iako na početku nije bilo jasno da li je u pitanju napad i da li su podaci verodostojni, istraživači su uspeli da potvrde da obelodanjeni uzorak podataka zaista potiče sa Linkedina.U zvaničnom saopštenju Linkedina, navodi se da nije u pitanju hakerski napad, već samo kolekcija podataka koja je skrejpovana sa sajta.Slično je nakon napada kojem je bio izložen saopšto i Fejsbuk.Napominje se da privatne informacije Linkedinovih članova nisu kompromitovane.SAJBER NAPADI NE BIRAJU METU ŠTA SADRŽE PROCURELI PODACI?Podaci koji su procureli kako se navodi sadrže linkedin id, ime i prezime korisnika, imejl adrese, brojeve telefona, pol, linkove ka linkedin profilima, linkove ka profilima na drugim društvenim mrežama, titule i druge poslovne informacije.Ove informacije, kako se napominje nisu kritične jer među njima nema finansijskih informacija.Međutim analitičari upozoravaju da one svakako mogu da budu iskorišćene za razne napade socijalnog inženjeringa, hakovanje profila, targetirane phishing napade, ili spamovanje. Naglašavaju da svi ovi problemi postaju mnogo složeniji ukoliko se ima u vidu da veliki broj ljudi sada radi na daljinu, kao da i kompanije mogu da budu izložene riziku.Sajt koji je obelodanio informacije o slučaju, Cyber News je inače objavio je stranicu na kojoj navodno može da se proveri da li je neka imejl adresa deo ovog probelma na Linkdinu.Ipak, nije jasno da li su hakeri uspeli da nabave svih 500 miliona naloga, ili sa samo dva miliona naloga javno dostupnih.Svima koji imaju naloge na toj mreži savetuje se da provere koje su podatke uneli, kao i da ubuduće pažljivije motre na telekomunkacione kanale koji su izloženi riziku.

Srbija

Infostud traži najbolje IT poslodavci u Srbiji

Sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud i najveći sajt za IT kandidate u Srbiji helloworld.rs, sprovešće tokom aprila istraživanje kako bi saznali ko su najpoželjnije IT kompanije u Srbiji i kako izgleda idealan poslodavac u toj industriji, javlja Netokracija.Pomenuto istraživanje sastojaće se od tri dela: u prvom će ispitanici birati sa liste 50 kompanija one za koje smatraju da su najbolji poslodavci u Srbiji (a moći će da dodaju i kompaniju po svom izboru ako ona nije na početnoj listi), u drugom će otkriti svoju percepciju poslodavca za jednu od kompanija koja im je poznata, dok će u trećem imati priliku da odaberu karakteristike poslodavca koji je za njih idealan.Ukrštanjem ovih podataka organizatori će saznati ko su najpriznatiji i najatraktivniji IT poslodavci za domaću IT zajednicu, kako izgleda percepcija kandidata određenih IT poslodavaca i, na kraju, kako oni zamišljaju da treba da izgleda jedan poslodavac za kojeg bi želeli da rade.Rezultati istraživanja, kao i ko su najbolji poslodavci za narednih 18 meseci, biće objavljeni tokom juna meseca, a da bi istraživanje za one koji budu učestvovali bilo što zanimljivije, pripremljene su i nagrade za srećne dobitnike – Honor pametni sat, Samsung noise canceling bežične slušalice, stalak za lap top i pet paketa iznenađenja sajta helloworld.rs.Više informacija o istraživanju, kao i kako da učestvujete možete naći OVDE.

Svet

Industrija čipova postaje jedna od najvećih zagađivača

Potražnja za poluprovodnicima raste kako život postaje sve digitalniji, a čipovi su ključna komponenta za proizvode poput veš mašina, pa sve do veštačke inteligencije. Stvarnost je takva da je izrada čipova posao koji zahteva velike resurse i ostavlja pozamašan negativan uticaj na životnu sredinu.U istraživanju iz oktobra prošle godine, istraživači koje je vodio Udit Gupta sa Harvarda koristili su javno dostupne izveštaje o održivosti kompanija, uključujući tajvanski TSMC, Intel i Apple, kako bi pokazali da kako računarstvo postaje sveprisutnije, „tako se povećava i uticaj na životnu sredinu“, pisao je Bloomberg.Očekuje se da će informaciona i računska tehnologija do 2030. godine činiti čak 20 odsto svetske potražnje za energijom. „Proizvodnja čipova odgovorna je za najveći ugljenični otisak“, zaključili su istraživači.Kako istraživači naglašavaju ovo je malo poznata činjenica i neprijatna za vlade koje pospešuju visokokvalitetnu proizvodnju čipova.Planovi Evropske unije za izgradnju infrastrukture za proizvodnju čipova mogu uticati na posvećenost bloka da bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.Kompanije za proizvodnju čipova široko priznaju da postoji problem sa ugljeničnim otiscima, iako ističu akcije koje preduzimaju kako bi ublažile svoje emisije.Čitava situacija prilično je paradoksalna, jer se industrija hvali tehnološkim napretkom koji je omogućio čipovima da postanu neverovatno moćni dok rade sa daleko većom efikasnošću, smanjujući potrošnju energije. Ipak, s milijardama tranzistora koji su sada prenatrpani na jedan čip, njihova proizvodnja je sve složeniji posao.Svaka nova generacija čipova za proizvodnju zahteva više električne energije, vode i samim tim prilikom proizvodnje dolazi do sve veće emisije štetnih gasova.Najnapredniji proizvođači čipova sada imaju veći ugljenični otisak od nekih tradicionalno zagađujućih industrija. Na primer, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da su Intelove fabrike koristile tri puta više vode od pogona kompanije Ford i stvorile više nego dvostruko više opasnog otpada.I industrija i vlade ističu da su poluprovodnici ključni za smanjenje emisija kroz inovacije poput efikasnih energetskih mreža i električnih vozila. „Digitalna tehnologija može pomoći u smanjenju globalnih emisija za 15 odsto time i nadmašiti emisije koje taj sektor stvara“, rekao je jedan portparol Evropske komisije.

Srbija

Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu

U malinjacima Zapadne Srbiji uglavnom je obavljeno prolećno vezivanje, iako su snežne padavine i zahlađenje mnogima zaustavili radove, objašnjavaju za Novu ekonomiju u udruženju Srpska malina. Prema njihovim saznanjima prodata je skoro sva prošlogodišnja malina iz hladnjača, pa se zbog toga očekuje veća tražnja za "crvenim zlatom".Prema rečima Borka Pavića, predstavnika udruženja Srpska malina, čim krene lepo vreme malinari će se vratiti prolećnim radovima koji su obustavljeni zbog snega i zahlađenja.U brdskim predelima blizu Ivanjice, kako dodaje pre nekliko dana pao je sneg visok i do pola metra.Pavić napominje da je prema rečima njihovih operanata i članova udruženja, kondicija malina u Zapadnoj Srbiji trenutno "osrednja"."Dobijamo informacije da ima i malinjaka u kojima se pojavilo sušenje gde su didimela (bolest ljubičastih izdanaka na malinama i kupinama) i zaraženi sadni materijal 'uzeli danak'," objašnjava sagovornik Nove ekonomije.Ove godine Vlada Srbije je najavila da će malinarima obezbediti nove sadnice, a prema Pavićevim rečima je važno je da se stari zasadi obnavljaju novim sadnicama, koje su prošle odgovarajuću kontrolu."Prethodnih 10 do 15 godina mi smo imali velike malverzacije i proturanja nekvalitetnog sadnog materijala", podseća predstavnik udruženja Srpska malina.Napominje da je tu veoma važna uloga države i kaže kako malinari očekuju da će za neki duži period poboljšati kondiciju svojih malinjaka."Mi imamo informacije od pre 10 dana, koje smo dobili i napismeno da je preko 95% maline iz hladnjača prodato. Male količine koje su ostale, veoma brzo će se rasprodati", napominje Pavić.Ipak, sagovornik našeg portala naglašava da malinare ove godine očekuju brojni izazovi zbog pandemije, manjka radne snage i na nestabilnih vremenskih uslova."Krenu vrući dani, krene malina, posle toga udari sneg 10, 20, 30 centimetara, neka nam je Bog u pomoći", kaže Borko Pavić.MALINARIMA POTREBNI BERAČI, ZA SADA ZADOVOLJNI CENOM OSIGURANJE I PROTIVGRADNA ZAŠTITASneg u koji je ove godine pao u aprilu posebno je iznenadio malinare koji svoje zasade imaju u višim brdskim predelima.To kažu i malinari u selu Ponikve kod Užica, koji pamte iskustvo  sa vremenskim nepogodama koje su ih zadesile prošle, kao i ranijih godina.Neke od njih zbog toga redovno osiguravaju zasade od vremenske nepogore, grada."Osiguravajuće kuće nude i osiguranje od snega, ja sam ove godine osigurao malinjak samo od grada, iako nas je sneg u aprilu iznenadio", kaže za Novu ekonomiju Radoje Rogić koji na Ponikvama ima maline na oko dva hektara.Isključivo gaji sortu malina miker, a ima i zasade kupina."Ove godine sam osigurao 15 tona malina i to se plaća 11 hiljada dinara po toni. Može da se plati na rate, ili na kraju berbe. Međutim, prvo se plaća porez od osam hiljada i 500 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.Dodaje da protivgradnu mrežu za sada nije planirao da podigne, a razlozi za to su brojni, pre svega jer je postavljanje protivdradne mreže skupo.DNEVNICA ZA BRANJE MALINA 3000 DINARA Vladan Rogić, koji na Ponikvama pod malinama ima oko 60 ari, smatra da zaštita koju obavljaju protivgradni strelci ispaljujući rakete, mora da bude mnogo efikasnija."Strelci nemaju dovoljno raketa, džaba je što štiti protivgradna mreža kad grad ponovo (i pored toga) ubije maline", kaže Vladan.On ima zasade obe sorte malina i mikera i vilameta, a prošle godine je zbog vremenske nepogode ubrao svega 2,5 tone malina.Cena maline prošle godine bila je od 190 do 230 dinara po kilogramu, ali su se malinari suočavali sa manjkom radne snage.Čedomir Savković

Svet

Norveškoj premijerki kazna od 2.300 evra zbog kršenja mera

Norveška policija je u petak saopštila da je kaznila premijerku Ernu Solberg zbog toga što je prilikom porodične proslave svog rođendana prekršila protivepidemijske mere socijalnog distanciranja, piše Rojters.Kazna iznosi 20.000 norveških kruna, što je 2.352 evra, rekao je šef policije Ole Saeverud na pres konferenciji.Premijerka se prošlog meseca izvinila zbog organizovanja proslave svog 60. rođendana u planinskom odmaralištu krajem februara na kojoj je bilo 13 članova porodice, a norveške mere zabranjuju okupljanje više od desetoro ljudi.Iako policija u većini takvih slučajeva ne bi izrekla novčanu kaznu, premijerka je rukodila radom Vlade koja je i nametnula ograničenja."Iako je zakon jednak za sve, svi pred zakonom nisu jednaki", rekao je Saeverud, opravdavajući kaznu.Podsetimo, u Srbiji takođe postoje mere za lokalne samouprave u kojima je proglašena vanredna situacija prema kojima je zabranjeno okupljenja više od petoro osoba.Uprkos tome, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je ujedno i član Kriznog štaba koji mere i predlaže, je nakon pobede fudbalskog kluba "Crvena Zvezda" prisustvovao proslavi na kojoj je bio nedozvoljen broj zvanica koje pritom nisu držale ni rastojanje niti nosile zaštitne maske.I Vesić se izvinio. Ali, to je jedina sličnost sa situacijom u Norveškoj, s obzirom na to da je objavio da je klub u kome je bio kažnjen, ali ne i on sam.

Srbija

AISEC organizuje onlajn diskusiju o plaćenim stručnim praksama

Najveća svetska studentska organizacija AIESEC organizuje sutra, 10. aprila, onlajn događaj na kojem će učestvovati neki od njihovih praktikanata sa ciljem da sa učesnicima događaja podele svoja iskustva sa plaćenih stručnih praksi iz različitih delova sveta, kao i načine na koje im je praksa pomogla, navodi se u saopštenju ove organizacije.AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih i pozitivno utiče na društvo. Prisustvom u preko 100 zemalja sveta, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane mladih.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Događaj će održati preko Zoom aplikacije, a zainteresovane osobe se mogu prijaviti OVDE. 

Srbija

Zašto Srbija po svaku cenu cepa javna preduzeća?

Nedavna poseta direktora sekretarijata "Energetske zajednice" Janeza Kopača potvrdila je da postoji konstantan pritisak iz EU da se vrši "razdvajanje delatnosti", u konkretnom slučaju na kupovinu i distribuciju gasa, kao i za razdvajanje proizvodnje i distribucije struje.  Tom procesu se nažalost pristupa stihijski; cepanje javnih preduzeća nije jednostavno, dovodi do povećane administracije (multiplikuju se razne upravlјačke funkcije) kao i do velikih troškova (razvoj novih informacionih sistema i sl.). U ovom broju pokazaćemo na konkretnim primerima da taj proces osim što generiše haos i dodatne troškove u funkcionisanju nekada jedinstvenih preduzeća, nije obezbedio (bar trenutno, ali ni u doglednoj budućnosti) krajnjim korisnicima-potrošačima niti niže cene, niti kvalitetnije usluge.Železnički krahU forsiranju ishitrenog cepanja javnih preduzeća posebno se istakla Zorana  Mihajlović. Kada je postala ministarka nadležna za saobraćaj, insistirala je na hitnoj podeli železnice, izdvajanjem tri nova preduzeća od matice – tako su formirani Infrastruktura železnice Srbije, Srbija voz i Srbija kargo. Mreža pruga je pripala Infrastrukturi železnice, a preostala dva preduzeća se bave prevozom putnika i robe, dok su pruge postale "otvorene" za konkurenciju. U taj projekat je bila uklјučena i Svetska banka, koja je delimično finansirala stranog konsultanta koji je osmislio koncept podela. Zanimlјivo je da se u Svetskoj banci i danas hvale svojim doprinosom u "uspešnoj" transformaciji. Istina je, međutim, daleko od toga – novoosnovana železnička preduzeća nisu postala nimalo bolјa i efikasnija nego nekadašnje jedinstveno preduzeće. Čak se može reći i da je situacija gora, pošto železnica i dalјe guta po 15 milijardi dinara godišnjih subvencija iz budžeta, iako je drastično smanjen broj zaposlenih u "proizvodnji" (ali je povećan u administraciji) ukidanjem preko 800 kilometara pruga. Privreda i građani nisu primetili nikakvo pobolјšanje usluga, čak naprotiv: smanjena je mreža pruga, pa su mnogi delovi države ostali bez železničkog saobraćaja.Pravi galimatijas je nastao oko regulisanja odnosa sa poveriocima; iz jedinstvenog preduzeća su izdvojena tri preduzeća, ali su ostale nerešene tužbe radnika za neisplaćena primanja. Usledile su tužbe radnika protiv matice, koja je ostala bez priliva gotovine, ali sa delom imovine. Izvršitelјi su počeli da prodaju stanove i poslovne prostorije Železnice, kao i drugu podesnu imovinu, pa se tako na prodaji našao i železnički institut CIP, koji je u tom "odlično obavlјenom restrukturiranju" ostao da visi kao zavisno preduzeće Železnice AD.Oko prodaje CIP-a digla se prilična buka u javnosti – naravno, nebulozno je da se na licitaciji prodaje jedan od dva velika državna instituta koji se bavi projektovanjem pruga i puteva. Na kraju, da bi sprečila prodaju, država je po hitnom postupku promenila Zakon o javnoj svojini, gde je uneta jedna nebulozna odredba da se izvršenje ne može sprovoditi nad zavisnim preduzećima javnog preduzeća. Takve odredbe zakona samo unose nesigurnost u pravni poredak, jer poveriocima otežavaju naplatu (do koje će na kraju doći uz nove troškove). Do ovakvog skandala je došlo pošto je podela železnice sprovedena amaterski i na brzinu, ne vodeći računa o tome da poverioci, uklјučujući i radnike, ne mogu da budu izigrani. I bez podele železnice, na tržište se moglo uvesti nekoliko privatnih operatera za prevoz robe ili putnika, uz odgovarajuću regulatornu ulogu Direkcije za železnice, koja bi propisivala cenu korišćenja železničke infrastrukture koju bi plaćali privatnici. Ovako je napravlјen galimatijas sa tri novonastala preduzeća, uz lešinu od matice koja je ostala da "visi", a samo su se povećali administrativni troškovi i gubici, iako je ukinuto preko 800 km pruga i smanjen broj radnika u "proizvodnji". Klјučni pokazatelј neuspeha restrukturiranja železnice je da niko danas ne može da kaže da su se usluge železnice popravile; samo je povećan haos, a država i dalјe sipa subvencije u njeno poslovanje. Kakva je situacija u železnici posle podele, govori i podatak da je uhapšen kako prima mito od 15.000 evra Mirolјub Jeftić, jedan od klјučnih lјudi Zorane Mihajlović, direktor preduzeća Infrastrukture železnice.Drugo cepanje EPS-a Početkom godine je iz EPS-a na brzinu izdvojena distribucija u posebno preduzeće. Iako je to proslavlјeno kao uspeh, uz samohvalisanje Zorane Mihajlović kao novog ministra energetike, posao ni izdaleka nije završen. Konsultanti sa strane (dobro plaćeni, naravno) i dalјe rade kako bi se podela okončala i izbegli sudski sporovi. Pritom nije uopšte jasno zašto se u ovom trenutku cepa EPS, osim ako se iza toga ne krije namera da se privatizuje bilo distribucija, bilo proizvodnja. Umesto jednog dobro postavlјenog i moćnog sistema, država je dobila dva preduzeća koja će se mrcvariti sa deobnim bilansima i svim drugim problemima koje donosi podela. Uz to će morati ponovo da se pravi novi informacioni sistem za distribuciju, kao i da se prilagodi postojeći (u informacioni sistem EPS-a već je uloženo preko deset miliona evra). Jedini neosporan rezultat je to što firme koje se bave uvođenjem informacionog sistema SAP trlјaju ruke, jer će samo po tom osnovu inkasirati novih desetak miliona evra.Ako je formiranje Elektromreže omogućilo da se makar simbolično pojave na tržištu novi "igrači", to se ne može očekivati od cepanja EPS-a na proizvodnju i distribuciju, pošto ne postoji tehnička mogućnost da se formira konkurencija u distribuciji struje. Da li će ikome u Srbiji biti bolјe time što je distribucija postala novo preduzeće ili ako bi se pojavila konkurencija u niskonaponskoj mreži? Hipotetički, jer je to tehnički neizvodlјivo.Nije nikakva tajna da je novu podelu EPS-a forsirala upravo Zorana Mihajlović, koja je brže bolјe, čim je resor saobraćaja zamenila energetikom, krenula da forsira podelu delatnosti. Takvi pritisci su postojali i početkom 2000-ih, kada je došlo do izdvajanja prenosnog sistema, ali je (potpuno ispravno) odlučeno da je EPS ostane kao jedinstven sistem za proizvodnju i distribuciju struje. Naravno, nije teško zaklјučiti da je za državu bolјe da postoji jedno moćno elektroprivredno preduzeće, umesto dva "polutana". Veliko i moćno preduzeće lakše može da finansira ogromne razvojne potrebe koje ima EPS; umesto toga, ova godina će proći u pravlјenju novih bilansa i regulisanju odnosa sa poveriocima.Inače, ne treba zaboraviti da je ministarska Mihajlović, u vreme kada je bila ministarka energetike (od 2012. do 2014. godine), obećavala "korporativizaciju" EPS-a, koja treba da dovede do toga da preduzeće profitabilno posluje. Tada nije pominjala razdvajanje distribucije u posebno preduzeće. Od "korporativizacije" se za sada odustalo, a u prvi plan je došla podela. Rat Bajatovića i MihajlovićeveSledeći meta Zorane Mihajlović je Srbijagas, koji bi trebalo da se podeli na preduzeće za trgovinu i preduzeće za transport i distribuciju gasa. Izdvajanjem distributivne mreže bi se, po rečima ministarke, omogućilo da neko "treće" preduzeće prodaje gas potrošačima. Pritom ona ne pominje i da je već sada to moguće, pošto Srbijagas omogućava uvoz gasa iz inostranstva, uz naplatu određene takse za transport, koju određuje nezavisni regulator. Upravo zato se i ne vidi kakav bi bolјitak nastao od izdvajanja distribucije, uz o(p)stanak praktično mikropreduzeća koji će se baviti nabavkom gasa. Podela Srbijagasa je komplikovana i zbog niza ugovora i nekoliko mešovitih preduzeća koje ta firma ima sa Gaspromom kao glavnim snabdevačem gasom.Za sada rukovodstvo Srbijagasa vrši opstrukciju i ignoriše pretnje koje dobija iz ministarstva. Naravno, nije nam namera da u ovom tekstu "branimo" ponašanje i očiglednu opstrukciju direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, koji je napravio ogromne propuste u vođenju te firme, ali je činjenica da u ovom trenutku ta podela nema pravo opravdanje.Inače, interesantno je da Zorana Mihajlović neprestano sprovodi ogromnu ličnu PR kampanju kojom se predstavlјa kao energična i efikasna, ali se već prostim uvidom u sajt ministarstva vidi koliko su to prazne fraze. Osim nebrojenih vesti sa njenim fotografijama, na sajtu nedostaju elementarne informacije o tome ko se nalazi na čelnim funkcijama. Tako ne možemo saznati ni imena svih pomoćnika ministra, niti naći podatke o tome ko su državni sekretari. Inače, ministarka je "prevela" u novi resor ne samo nekadašnje državne sekretare, već je pokupila i nekoliko pomoćnika ministara. Ako je već, u skladu sa zakonom, državni sekretar "politička ličnost", pomoćnici ministara trebalo bi da budu profesionalci. Međutim, to se ne može reći za njene kadrove. Samo da pomenemo da je u resor energetike iz Ministarstva saobraćaja doveden na mesto državnog sekretara i Miodrag Poledica, koji je sa pomenutim Jeftićem uhapšen u aferi oko primanja mita.Klanje vola za kilo mesaPodela bilo kog preduzeća, ne samo javnog, predstavlјa zamašan i često mučan posao. Postupak pomalo podseća na razvod dugotrajnog braka imućne porodice, jer se dele mnoga zajednička dobra, a to u životu ne ide nimalo lako. Klјučni razlog za cepanje velikih sistema je slepo sprovođenje "direktiva EU". EU insistira da se izdvajanjem infrastrukture javnih preduzeća u posebne pravne subjekte poveća konkurencija na tržištu i  olakša ulazak privatnih operatera, kako bi se umesto monopola formiralo tržište. U načelu, tome se ne može prigovoriti; problem je samo u tome što u siromašnoj ekonomiji kao što je naša to ne daje rezultate, već naprotiv, dovodi do kreiranja haosa usled podele, uz povećano administriranje i naravno, veće troškove.Tamo gde je podela sprovedena, nije došlo do pojave realne konkurencije, niti se to može očekivati u skorijoj budućnosti. Čak i tamo gde je to bilo najlakše očekivati (tržište električne energije), privatni snabdevači ne obezbeđuju više od par procenata tržišta.Podelu EPS-a i Srbijagasa pritiskom forsira Energetska zajednica, dobrovolјno udruženje država "regiona" (sa Ukrajinom i Moldavijom), uz pretnju nekakvim "sankcijama", odnosno gubitkom prava glasa. Obe pretnje su potpuno beznačajne, jer je u pitanju organizacija iz koje Srbija bez ikakve štete može da istupi u svakom trenutku. Srbija je danas u najbolјem slučaju deset do dvanaest godina daleko od članstva u EU. Ni sada ni u doglednoj budućnosti, tamo nema ni tračka želјe za proširenjem bilo kojom državom Zapadnog Balkana, usled ogromnih unutrašnjih problema Unije. Ako bi se za finalno "zatvaranje poglavlјa" ili "klastera" od strane EU ipak insistiralo na cepanju javnih preduzeća, Srbija to može da uradi u trenutku kada je članstvo u EU izvesno, u kratkom roku. Međutim, danas je krajnje nelogično žuriti sa tim pod izgovorom evropskih integracija, pošto se time samo povećava administracija i stvaraju novi troškovi. A  tamo gde je to već sprovedeno, ne treba zaboraviti, nije bilo nikakvog bolјitka za krajnje korisnike.U ovom trenutku za Srbiju je neuporedivo bolјe da, umesto cepanja, javna preduzeća putem aktivnog delovanja regulatornih tela otvore svoje infrastrukturne delove trećim licima, kako bi se uvela konkurencija. Regulatorna tela ionako posle podele određuju uslove poslovanja preduzeća koje upravlјa infrastrukturom. Zašto sve to ne bi moglo lepo da funkcioniše i bez podele i svih troškova i problema koje ona donosi?