Najnovije

Svet

Moguće potpuno otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju

Otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju postaje sve veća opcija, jer novi slučajevi zaraze prete igrama koje treba da otpočnu za manje od stotinu dana, piše Kyodo News.„Ukoliko održavanje igara bude postalo nemoguće, treba otkazati. Koja je poenta Olimpijade ako se tamo bude širio virus. Moraćemo da donesemo odluku“, rekao je Tošihiro Nikai, generalni sekretar Liberalno-demokratske partije (LDP), koja je jedna od vladajućih u zemlji.Izuzetno je retko da se visoki japanski zvaničnik dotakne mogućnosti otkazivanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Nikai je takođe rekao da je biti domaćin igara "velika šansa" za Japan i da treba nastaviti sa naporima da se osigura uspeh uz podršku javnosti.S druge strane, Taro Kono, ministar zadužen za inokulaciju stanovništva, rekao je će se igre održavati "na bilo koji mogući način", pa čak i bez publike.Pored toga, premijer Japana Jošihide Suga obećao je da će igre biti bezbedne, i da će one poslužiti kao simbol trijumfa čovečanstva nad pandemijom.Nakon Nikaijevih komentara, opozicioni poslanici pozvali su vladu i LDP da pojačaju diskusiju o tome da li treba nastaviti sa Olimpijskim igrama.Nikai je kasnije umanjio svoje komentare, rekavši da odluka o otkazivanju leži na organizatorima i da LDP ostaje posvećen podržavanju igara koje će se održati sa svim neophodnim merama kako bi se osigurala bezbednost.Slučajevi korona virusa u Japanu povećavaju se nakon što je prošlog meseca u potpunosti ukinuto vanredno stanje.

Video

Vajarka iz pečurke (VIDEO)

Nije Štrumfeta, ali radi u pečurci na Adi Ciganliji. Vajarka Milica Petrović stvara tanjire, posude i šolje iz kojih se već služe gosti u nekoliko domaćih restorana.Kad podigne glavu sa točka, iz svog okruglog atelja gleda sa visine na Adu Safari kao u nekom rezervatu prirode. Zanimalo nas je otkud ona u zgradi “pečurki” na Adi Safari?“Na četvrtoj godini fakulteta, konkurisala sam za ovaj prostor i dobila. Adaptacija je trajala, želela sam da napravim pravi atelje. Nekada je ova pečurka bila opservatorija, posle toga pet šop, a decenijama ovde niko nije kročio dok ja nisam dobila prostor”, objašnjava Milica Petrović, vlasnica ateljea “Đir”.U svom ateljeu stvara razne predmete za svakodnevnu upotrebu, a najpopularniji su tanjiri nepravilnih oblika. Kaže da je često angažuju restorani da im pravi takve tanjire, ali ne slute da tu ima jedan problem.“Dođu vlasnici restorana i kažu da im treba trista tanjira nepravilnih oblika. Prvo što ih pitam je gde mislite da ih stavite i znate li koliko će vam prostora zauzeti. Ljudi ne razmišljaju da su takvi tanjiri, koliko god da je svaki unikatan, nepraktični za skladištenje ako ih imate na stotine”, objašnjava Milica u videu: Nije lako, prizanje, da se bavi biznisom u Srbiji. Ne zato što je prezasićeno tržište, jer njeni su tanjiri i posude odavno u mnogim kućama, već što je, kako kaže, ne shvataju dovoljno ozbiljno.“Svi misle da se ja ovde igram, ali ovaj posao je veoma naporan iako samo deluje zabavno. Čak i kada organizujem radionice keramike, iako mi je zabavno i volim da edukujem, iscrpljuje me rad s decom jer radim i u školi kao nastavnica likovnog. Planiram da proširim delatnost i pored edukacije ponudim i veći asortiman”, rekla nam je Milica na kraju druženja na kome smo shvatili da vajanje za točkom opušta bolje od joge čak i ako ste amater.

Srbija

Torlak počeo sa proizvodnjom vakcine Sputnik V

Vakcina Sputnik V je počela da se proizvodi u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", piše na sajtu Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF).Srbija je postala prva evropska zemlja koja do proizvodi ovu vakcinu. Cepivo Sputnik V je do sada registrovano u 60 zemalja.Vakcina proizvedena u "Torlaku" će moći da se izvozi u zemlje regiona u kasnijem stadijumu, navodi se u saopštenju.RDIF finansira proizvodnju vakcine Sputnik V uz pomoć proizvodnih kapaciteta kompanija iz svog portfelja, R-Pharm i Binnopharm, piše na zvaničnoj internet stranici. Dodaje se da je masovna proizvodnja počela i u Indiji, Južnoj Koreji, Brazilu, Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj, u saradnji sa tamošnjim nacionalnim investicionim fondovima.Podsetimo, RDIF i "Torlak" su krajem marta objavili da su postigli dogovor o proizvodnji vakcine u Srbiji, a ministar Nenad Popović je početkom aprila izjavio kako je potpisan i sporazum o transferu tehnologija.Nova ekonomija je tada i od domaćeg instituta i od ruskog fonda tražila tekst potpisanog sporazuma, međutim, odgovor do danas nije stigao ni od jedne strane potpisnica.

Srbija

Ekološke organizacije: Neustavne i izmene Zakona o zaštiti prirode

Ukupno trinaest ekoloških organizacija i stručnjaka iz oblasti ekologije*, saopštilo je da će se građani Srbije zbog najnovijih pripremljenih izmena Zakona o zaštiti prirode, jednoga dana "probuditi u pustinji".U zajedničkom saopštenju koje je objavio list Danas, organizacije tvrde da najproblematičniji deo novog zakona predstavljaju odredbe kojima se Vlada Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave ovlašćuju da samostalno donose odluke od javnog i nacionalnog interesa.Te odluke, kao se navodi, tiču se javnog i nacionalnog interesa ili u slučajevima "ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode".Zbog njih je, kako napominju, moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima."Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su po njima od 'opšteg interesa i nacionalnog značaja'," navodi se u saopštenju.Organizacije podsećaju da su Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR već zahtevali ocenu ustavnosti za uredbe po kojima se Vladi Srbije daje pravo da uredbom proglašava prostorne planove za posebne namene.Naglašavaju da je to direktan atak na demokratsko i parlamentarno ustrojstvo Republike Srbije, jer će vlada direktno omogućiti razvijanje energetkih, rusarskih, saobraćajnih i drugih projekata, bez parlamentarne i demokratske diskusije."Time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti", napominju stručnjaci i prestavnici ekoloških organizacija.Naglašavaju da je posebno veliki problem što se takvim zakonom potpuno relativizuje Arhuska konvencija.Srbija je inače potpisala i ratifikovala taj dokument koji obezbeđuje učešće lokalnog stanovništva u prihvatanju projekata koji se izvode u njihovoj životnoj sredini."Smatramo da su ovakvi stavovi Zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije (član 74) i da direktno ugrožavaju rad na zaceljivanju ozbiljno poremećene životne sredine i borbu protiv klimatskih promena," dodaje se u saopštenju.Smisao tog zakona, kako se dodaje, zapravo je da se spreče takve akcije i ukaže na činjenicu da su nacionalni i strateški interesi u kreativnosti, cirkularnoj ekonomiji i zelenoj energiji. RERI: PREDLOG IZMENA ZAKONA O RUDARSTVU NEUSTAVAN "Čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti," tvrde potpisane organizacije.Naglašavaju da se iz predloženog Nacrta vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. U saopštenju se postvlja pitanje ko će zapravo snositi odgovornost ukoliko se ugroze zaštićena područja i vrste, jer je do sada bilo loših primera u vezi sa izgradnjom mini hidrocentrala u zaštićenim područjima.Smatraju i da je učlanu 35 a novog predloženog zakona posebno problematična sledeća konstatacija: "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Zbog toga će zakon, kako napominju organizacije, dozvoliti i ono što u prethodnim nije bilo moguće.Zbog toga pozivaju javnost da se uključi u njihov rad, jer će se u protivnom probuditi u devastiranoj životnoj sredini."Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom", dodaje se u saopštenju. Poručujemo onima koji imaju moć da prestanu da se prema svom, drugim narodima i životnoj sredini ponašaju kao okupatori sa neke druge planete. "Nosioci ovih promena treba upravo da budu najmoćnije i najbogatije zemlje koje bi trebalo da donesu, ne najprljavije tehnologije iskopavanja litijuma, bakra i zlata kao Ziđin ili Rio Tinto, već zelene posvećene cirkularnoj ekonomiji i zaštiti prirode", naglašava se u saopštenju.Organizacije poručuju kako veruju da Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. Ustavnu žalbu u slučaju da se usvoje izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najavio je i Regulatorni instirut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).*Grupa organizacija i naučnika koji su potpisali saopštenje: Muzej odbrane reka Stare planine – Dušan Mitić, Savez mesnih zajednica Stare planine – Nebojša Ilić , Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Marija Alimpić Katsakiori, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji – Kalmar Krnjajski Jović Zvezdan, CEKOR – Nataša Đereg, Zelena iskra – Zoran Mitrović, Čuvari Fruške Gore – Janko Savić, NVO Svet i Dunav – Danijela Stojković Jovanović, Inicijativa Dunavac Šodroš – Atila Teglaš, NIDSBE "Josif Pančić" – Nikola Veljković, DMI "Branislav Bukurov2 – Dajana Bjelajac, Licej – Dragana Božinović, Dr Miroslav Demajo, MSc Milica G. Radaković.

Svet

Putovanje u EU sa digitalnim zelenim sertifikatom moguće od kraja juna

Digitalni zeleni sertifikat, koji će građanima EU omogućiti da slobodno putuju tokom pandemije kovida-19, trebalo bi da bude spreman za upotrebu pre leta, prenosi Euractiv.Evropski komesar za pravosuđe i zaštitu potrošača Didije Rejnders rekao je evropskim poslanicima da će početkom juna početi pilot projekat za testiranje sertifikata, sa ciljem da ceo sistem počne da funkcioniše do kraja juna.Predstavljajući predlog Evropske komisije o sertifikatima Odboru Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), Rejnders je rekao da je Komisija spremna da do kraja juna završi neophodne tehničke infrastrukturne radove.Rejnders je kazao da će biti poštovana pravila privatnosti i da će dokument sadržati minimum potrebnih ličnih podataka, kao i da neće biti pravljena centralizovana baza podataka na nivou EU.Predlog Evropske komisije treba da odobre poslanici Evropskog parlamenta i države članice.Do sada se samo 13 zemalja saglasilo o specifičnim kriterijumima za izdavanje takovog zelenog turističkog pasoša najkasnije do juna, prema saoštenju austrijskog ministarstva turizma.To su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugal, Slovenija i Španija.Članice će moći da sertifikate koriste i za druge potrebe pored turizma.Digitalni zeleni sertifikat će, kako se navodi u predlogu EK, sadržati dokaz o vakcinaciji protiv kovida-19, negativnom testu ili stečenom imunitetu nakon preležane bolesti, biće besplatan i dostupan u digitalnoj formi ili na papiru.Prema predlogu EK, članice moraju da izdaju sertifikat za sve vakcine koju je odobrila Evropska agencija za lekove (Fajzer/Biontek, Moderna, Astra Zeneka, Džonson i Džonson), a mogu da odluče da prihvate i druge vakcine koje su odobrene samo u određenoj zemlji članici.Komisija naglašava da će ti sertifikati sprečiti diskriminaciju pojedinaca koji nisu vakcinisani.

Svet

Tesla naglo povećala cene svojih solarnih crepova

Kupci Teslinih solarnih crepova (Solar Roof) kažu da je kompanija iznenada povećala cene, pa su neki od mušterija koji su već potpisali ugovore dobijali nove gde su cene bile veće za gotovo 70 odsto, piše Biznis insajder.Jedan kupac Teslinog solarnog krova potpisao je u februaru ugovor za krov koji košta 35.000 dolara plus 30.000 za bateriju. Isti kupac je kasnije dobio imejl u kojem mu je rečeno da će dobiti novi ugovor sa povišenom cenom od 75.000 dolara plus 35.000 za bateriju, što je povećanje od 69 odsto.Teslina instalacija solarnih panela jedan je od većih poslovanja koje kompanija obavlja. Trenutno nudi dva proizvoda, redovne solarne panele koji idu na krov i takozvani „Solarni krov“ koji zamenjuje crepove solarnim ćelijama.„Povećali smo cenu Solar Roof-a i dodali prilagođavanja za individualnu složenost krova“, navodi se u imejlu. Dodaje se da će kupac moći da otkaže narudžbinu i povrati depozit, i da će Tesla "davati prednost kupcima na osnovu redosleda kojim prihvataju njihove ažurirane sporazume".Neki od ovih kupaca potpisali su ugovore pre više od godinu dana i čekali su instalaciju, pre nego što im je rečeno da će morati da plate više novca.Kompanija još uvek nije objasnila iznenadni skok cena.

Srbija

Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala

Pandemija se navodi kao jedan od glavnih razloga za veće cene građevinsdkog materijala. Drugi važan činilac, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore, je taj što naša zemlja te proizvode uglavnom uvozi i uglavnom ne može da utiče na njihove cene.Neke vrste građevinskog materijala, poput sturopora, na primer, u Srbiji su poslednjih meseci poskupele i do 80%.Prema rečima Gorana Rodića, skuplji su i drugi termo-izolacioni materijali, cement, armatura, a očekuje se da poskupe i cigla i crep, kada krene njihova proizvodnja koja se inače obustavlja tokom zimskih meseci. "Korona je jedan od glavnih uzroka, obustavila je proizvodnju, smanjeni su proizvodni programi kod većine zemalja u Evropi. Čim je smanjena proizvodnja manja je količina robe na tržištu i skaču cene," objašnjava Rodić.Ipak, on podseća da je u Srbiji ugašen dobar deo domaće proizvodnje građevinskog materijala, pa država zapravo ne može da kontroliše tržišne cene.Cementare u Srbiji, kako podseća uglavnom drže strane firme, dok se cigla i crep delom i dalje proizvode u okviru domaćih kompanija.Međutim, objašnjava da na njihovo poskupljenje može da utiče poskupljenje gasa, koji se inače koristi za pečenje cigle i crepa.Uzgred, Srbija uvozi i taj energent, iz Rusije."Bez obzira što su cene skočile 80%, pošto je to tržište, oni će u jednom trenutku kada ne bude proizvodnja išla i kada bude manja tražnja te cene i da spuste", smatra Rodić.Međutim, postavlja se pitanje šta do tada da radi neko ko baš sada planira da zida kuću, šta bi on trebalo da radi."Ne verujem da materijal može znatno da poskupi kuću, ali ja bih savetovao ko se odlučio neka kupuje i neka zida, pitanje pada cena tog repromaterijala u bliskoj budućnosti neće biti, sigurno," kaže predstavnik Građevinske komore.On smatra da u seoskim područjima gde nema raznih nameta koji se plaćaju državi, kao što je slučaj u gradovima, cena izgradnje stambene kuće po kvadratu iznosi od 300 do 350 evra.Rodić dodaje da veće cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u novogradnji, ali da to ipak ne mora nužno da znači i njihovo poskupljenje."Investitoru će tržšte diktirati da li može da digne cene ili ne može, sve je to skopčano, u ovom momentu su oni direktno ugroženi, a indirektno potencijalni kupci," kaže Rodić.Prema njegovim rečima, cene stanova u Beogradu se na primer kreću od 700 do tri hiljade evra po kvadratu.Investitori će kako dodaje, negde morati da smanje cene kvadrata, kako bi ostali konkurentni na tržištu."Nama su prozori i vrata, na primer uvozne komponente, mi to ne proizvodimo, nekda smo proizvodili," kaže Rodić.Železara u Smederevu, kako dodaje, proizvodi samo limove, dok železara koja radi u Sremskoj Mitrovici pravi armaturu."Ona (železara u Sremskoj Mitrovici) gvožđe sa srušenih objekata pretapa i lije, a digla je cene zato što gvožđe od kog se pravi čelik, uvozi," kaže sagovornik Nove ekonomije.Srbija uvozi i građevinsku hemiju, boje i lakove, pa ako oni poskupljuju u drugim zemljama, kako napominje Rodić, poskupeće i u Srbiji.Sa druge strane, podseća da su kamena vuna i cement, na primer domaći resursi, koji se ne uvoze, ali su ipak skuplji nego ranije.Razlog za to, kao napominje možda leži u činjenici da su skočile plate radnika u toj oblasti proizvodnje.Čedomir Savković

Srbija

SKGO: Milion evra za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva

U okviru projekta „Inicijativa za inkluziju 3“, raspisan je konkurs za izbor deset lokalnih samouprava koji će dobiti podršku za realizaciju projekata u cilju sprovođenja inovativnih i održivih rešenja za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva, saopštila je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Predlozi projekata moraju biti uskladjeni sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima, a namenjeni su stvaranju novih mogućnosti za zapošljavanje povratnika iz zemalja EU, tražilaca azila, Roma i drugih marginalizovanih društvenih grupa.Ukupan iznos koji se nudi je milion evra, a maksimalni iznos grantova za pojedinačne projekte iznosi 100.000 evra.Poziv za podnošenje predloga projekata biće objavljen sutra na sajtu, a trajaće do 5. maja.U prvoj fazi projekta „Inicijative za inkluziju“ pružena je podrška projektnim timovima u sedam gradova (Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac), a u drugoj fazi podržano je u devet gradova (Valjevo, Požarevac, Sombor, Vršac, Bač, Apatin, Kraljevo, Raška i Novi Pazar).Projekat „Inicijativa za inkluziju 3“ sprovodi SKGO, a deo je šireg programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Svet

Kako države širom sveta podstiču vakcinaciju?

Da bi podstakle vakcinaciju, neke zemlje nude podsticaje svojim stanovnicima. Tako u jednom indijskom gradu stanovnicima se nudi zlatni pirsing za nos ili štapni blender ako prime vakcinu, dok u Kini odgovorne građane čekaju ne jedna, već dve kutije jaja, piše Gardijan.U Pekingu ljudima se nude kuponi za kupovinu i vaučeri za namirnice. U drugim delovima Kine, ljudi su dobijali pileća krilca, maramice, brašno, novčane nagrade i besplatan ulaz u parkove. U indijskom gradu Rajkot, zlatari su se udružili kako bi ženama dali besplatne zlatne pirsinge za nos, dok muškarcima nude ručne blendere. Indijski trgovci na malo u drugim delovima zemlje delili su grickalice, popuste na popravke automobila, kancelarijski materijal, slatkiše i jela od piletine. Opština Severni Delhi u Indiji ponudila je dodatni poreski popust od 5 odsto.Rusi su dobijali besplatan sladoled, dok su nekim Izraelcima nudili limenku koka-kole, alkoholno ili bezalkoholno pivo, veknu hale, picu, peciva ili mesni paprikaš.Tri restorana u Dubaiju ponudila su 10 odsto popusta na račun ako ste primili prvu dozu i 20 odsto ukoliko ste primili obe.U SAD-u su ljudima ponuđene glazirane krofne, brazilske krofne, marihuana, pivo, arkadni žetoni, laminiranje vakcinskih karata, kokice i gotovina, kao i besplatne video igre, daske za veslanje, kao i daske za surfovanje. Prehrambeni lanac Red Rooster ponudio je zaposlenima bonus od 250 dolara i dva plaćena slobodna dana.Zdravstvene koristi od vakcinacije veoma su jasne, ali kako se mnoštvo ljudi širom sveta još uvek dvoumi, mnoge države pokušavaju da ih poguraju u pravom smeru.

Srbija

Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji

Nectar kao kompanija koja je posvećena konstantnom razvoju poljoprivede u Srbiji, započela je proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’.  Ova aplikacija koja je od 25. marta  dostupna na Google Play Store-u, ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa a sve u cilju: sledljivosti sirovina na najvišem nivou, bolje kontrole dnevnika zaštite i edukacije proizvođača o primeni najsavremenijih metoda zaštite, elektronskog korišćenja dokumentacije, kao i online pravovremenog savetovanja farmera od strane stručnih lica. Aplikacija je osmišljena kao svakodnevni alat koji unapređuje rad proizvođača voća na teritoriji Republike Srbije, a posebno proizvođača koji se nalaze na teritoriji opština u okolini Nectarovih fabrika za preradu: Vladičin Han, Bačka Palanka i Arilje. “Ministarstvo poljoprivrede kroz niz aktivnosti podržava razvoj poljoprivrede primenom savremenih naučnih dostignuća i digitalnih tehnologija. Među prvim projektima imamo primenu aplikacije za prijavu sezonskih radnika koju smo realizovali sa NALED-om. Pokazalo se da je ovaj projekat i te kako koristan i uspešan. Aplikacija NEKTAR HEKTAR predstavlja svakako iskorak u saradnji poljoprivrednih proizvođača i otkupljivača, odnosno prehrambene industrije. Ovakve inicijative su način kako privreda i poljoprivrednici mogu da sarađuju na obostrano zadovoljstvo ali i dodatni način da pratimo sledljivost proizvodnje od njive do trpeze˝, istakao je  Branislav Nedimović, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom početka rada aplikacije NEKTAR HEKTAR.„Ova aplikacija predstavlja zaista veoma važan korak unapređenja komunikacije u skladu sa današnjim vremenom ali i još važnije, modernizacije poljoprivrede i to najviše u domenu praćenja sirovina, stalne edukacije farmera o najsavremenijim alatima i zaštitama, online savetovanja - zapravo time kreiramo jedinstveni Block Chain sistem u poljoprivredi. “, izjavio  je Vladimir Jovanović, direktor nabavke, Nectar grupe.“Radujemo se da zajedno sa svima zainteresovanima a pre svega sa Ministarstvom poljoprivrede nastavimo da nadograđujemo aplikaciju i da srpski farmeri uskoro uz pomoć Nektar Hektar aplikacije postanu još konkuretniji na globalnom tržištu”, istakao  je Nenad Miščević, CEO, Nectar grupe.Nectar fabrike godišnje prerade 120.000 tona voća i povrća. Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini, gde kroz brojne kooperantske odnose sa manjim proizvođačima, indirektno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i privrede juga Srbije. Svaka šesta jabuka koja ostane u Srbiji preradi se u Nectar postrojenjima. Za 20 godina kompanija Nectar je ostvarila preko milijardu evra bruto dodate vrednosti u Srbiji, podržala 5.500 radnih mesta u sistemu vrednosti, izgradila preko 30 brendova i apsolutni je lider sa 22% tržišnog učešća na regionalnom tržištu sokova.

Svet

EK planira da zabrani korišćenje veštačke inteligencije za nadzor

Evropska komisija će pokušati da zabrani sisteme veštačke inteligencije (AI) koji se koriste za „neselektivni nadzor“ u okviru novih zabrana koje će biti iznete sledeće nedelje, piše Euractiv.Kao deo nacrta Uredbe o evropskom pristupu veštačkoj inteligenciji, izvršna vlast EU predlaže zabranu AI tehnologija koje se koriste za „neselektivni nadzor koji se generalizovano primenjuje na sva fizička lica bez razlike“.Tekst detaljno opisuje takve metode nadzora kao što su „nadgledanje i praćenje fizičkih lica u digitalnom ili fizičkom okruženju, kao i automatizovano prikupljanje i analizu ličnih podataka iz različitih izvora“.Pored toga, Komisija predviđa zabranu upotrebe aplikacija veštačke inteligencije koje krše vrednosti Unije ili krše ljudska prava. To uključuje AI sisteme koji manipulišu ljudskim ponašanjem i prediktivne AI sisteme koji ciljaju ranjivosti kod ljudi.Za kompanije koje budu kršile ova pravila, kazne bi mogle da iznose i do četiri odsto globalnog godišnjeg prometa.Međutim, nacrt predviđa da se takve zabrane neće primenjivati na vlade i javne vlasti EU kada se sprovode „u cilju zaštite javne bezbednosti“.To znači da bi vlade EU mogle u budućnosti da opravdaju upotrebu nametljivih AI aplikacija iz bezbednosnih razloga.Nacrt takođe zabranjuje praksu „socijalnog bodovanja“ u aplikacijama.Komisija takođe planira uspostavljanje „Evropskog odbora za veštačku inteligenciju“, koji se sastoji od po jednog predstavnika iz svake države članice i predstavnika Komisije, kao i evropskog supervizora za zaštitu podataka.Odbor će imati zadatak da „izda relevantne preporuke i mišljenja Komisiji, s obzirom na listu zabranjenih praksi veštačke inteligencije i listu visoko rizičnih AI sistema“.

Srbija

RERI: Predlog izmena zakona o rudarstvu neustavan

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) zatražio je od Vlade Srbije da hitno povuče iz procedure, "neustavni predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima". Ako zakon bude usvojen, RERI je saopštio da će odmah kada on stupi na snagu podneti žalbu u Ustavnom sudu zbog ocene njegove ustavnosti.Prema tumačenju RERI-ja, te izmene će omogućiti državi da po sopstvenom nahođenju i formalno "suspenduje pravni poredak" prilikom pregovora sa stranim investitorima koji ulažu u oblast rudarstva."Predloženim izmenama ostavljena je mogućnost da država zaključi tzv. investicioni sporazum sa investitorom u projekat eksploatacije, kojim bi se bliže uredili 'odnosi povodom izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača, fiskalne i pravne pogodnosti u vezi projekta'," navodi RERI u svom saopštenju.RERI je podsetio predlagača tih izmena da Srbija ima svoj ustavni i pravni poredak i propise koji regulišu oblast životne sredine i fiskalne obaveze svih fizičkih lica i pravnih subjekata na njenoj teritoriji.RERI podsećai  da se te obaveze i propisi ne mogu derogirati donošenjem novih propisa koji će biti pogodniji po investitora, a u zavisnosti od toga koga država u ovim situacijama proceni kao podobnog za takve olakšice."Na ovaj način, teoretski je moguće da država povlašćenog investitora oslobodi od obaveze pribavljanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u projektima u kojima je njeno pribavljanje po osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno", izjavio je advokat Jovan Rajić iz RERI-ja."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" INVESTITORIMA MANJI POREZNovi predlog izmena zakona, kako je tvrdi RERI, investitorima bi mogao da omogući manje plaćanje poreza na dodatu vrednost, kao i poreza na dobit."Zamisliva je situacija u kojoj se investitoru ovakvim sporazumom omogućava da umesto po zakonom propisanoj stopi od 20%, PDV obračunava po povlašćenoj stopi od (na primer) 5% ili porez na dobit po stopi od 10% umesto 15%", dodaje Rajić.On je podsetio da je u Srbiji već bilo situacija u kojima je država stranim investitorima dozvoljava različite vrste pogodnosti, "mimo svakog komercijalnog i racionalnog objašnjenja".Rajić je naglasio da je takvih primera bilo sa stranim investitorima u Zrenjaninu ili Boru. Ocenio je da bi novim izmenama zakona takva praksa bila legalizovana i "zapravo postala pravilo u ponašanju države, što je i pravno i tržišno neprihvatljivo."Ukoliko Vlada Srbije ipak iz procedure ne povuče sporne izmene, a zakon u ovoj formi bude usvojen u Skupštini, RERI obaveštava javnost da će odmah po njegovom stupanju na snagu, Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti onih odredbi koje smatra neprihvatljivim i protivustavnim",  navodi u saopštenju RERI.Usvajanje predloženih izmena zakona planirano je za četvrtak 15. april.

Svet

Timovi bolje rade kada su za istim stolom žene i muškarci

O tome kako onlajn učenje utiče na žene, a kako na muškarce i koje sve nove mogućnosti otvara, ali i šta bismo mogli da naučimo od Švedske kada je u pitanju edukacija zaposlenih i uključivanje žena u IT sektor, Nova ekonomija je razgovarala sa Ričardom Andemarkom (Richard Andemark), osnivačem i glavnim izvršnim direktorom (CEO) Škole primenjenih tehnologija (School of Applied Technology - SALT) koji je bio i jedan od govornika na nedavno održanoj Webiz konferenciji.Verujete li da će učenje preko interneta u budućnosti zameniti tradiocionalno? Kako je pandemija uticala na ovaj proces? Neizbežno je da će onlajn učenje postati norma. U toku pandemije smo videli da je moguće da svi ljudi uče na ovaj način bez obzira da godine, poreklo ili druge demografske karakteristike. U SALT-u smo primetili povećan broj ljudi koji žele da unaprede svoje veštine kroz usavršavanja i prekvalifikacije koristeći učenje na daljinu i rezultati su bili veoma pozitivni.Glavni uticaj koji je pandemija imala na inteziviranje onlajn učenja je to što je ona više bila faktor ubrzanja nego faktor promene. Ono što sada vidimo u oblasti učenja je trebalo da se dogodi, a pandemija je samo ubrzala ono što je bilo neizbežno.Na koji način švedske kompanije podstiču svoje zaposlene da pohađaju edukativne kursete i da se dalje obuku?Suštinska promena u svetu biznisa u prvim nedeljama globalnog lokdauna je bila ta što su švedske kompanije znatno više počele da rade na obučavanju svojih zaposlenih kako bi na delotvoran i efektivan način koristili digitalne platforme za komunikaciju i za svakodnevne obaveze.Svakako, u narednim mesecima je to preraslo u težnje kompanija da investiraju u pripremu svojih timova za suočavanje sa izazovima u godinama koje dolaze. Kao rezultat toga, u Švedskoj posebno, a i inače širom sveta, je počelo da se radi na unapređivanju veština zaposlenih kako bi bili sigurni da će moći da se suoče sa sutrašnjim izazovima. Ko stoji iza nje? Ustaljeno je shvatanje da je IT industrija muški sektor. Da li je situacija ista i u Švedskoj?U Švedskoj to uopšte nije slučaj, kao što je ovde u tehnološkom sektoru. Mi uporno radimo na tome da osiguramo jednakost u svim poslovima, tako da je svakome data šansa da uspe u rastućim industrijama kao što je IT, bez obzira na njihov rod, veru, poreklo ili druge demografske karakteristike.Stokholm je nedavno pokrenuo kampanja pod nazivom “Žensko mesto” koja je usmerena ka gradskim biznis liderima kao podsetnik da žene imaju svoje mesto za stolom i svoj glas kada dolazi do donošenja odluka. Kampanja je vrlo srdačno prihvaćena u poslovnoj zajednici, a naročito u IT industriji, gde je utvrđeno da su kompanije produktivnije kada postoji različitost polova..Kada u SALT-u stvaramo talente sa veštinima koje se traže na tržištu, primećujemo da se za naše kurseve prijavljuje veliki broj žena i uglavnom ih zaposle najveće i najbolje kompanije zahvaljujući tome što poseduju veoma kvalitetne veštine.Švedska se, makar u našoj zemlji, shvata kao gotovo savršena demokratija. U vrhu ste liste i kada je u pitanju rodna ravnopravnosti. Da li i kod vas postoje stereotipi kada se radi o uključivanju žena u tehnološke oblasti?Veoma smo ponosni na činjenicu da je Švedska uzastopno visoko rangirana po različitim pokazateljima rodne ravnopravnosti. U organizacijama svih veličina u Švedskoj je postalo uobičajno da muškarci i žene bez problema i skladno rade zajedno dugi niz godina. S obzirom na to, čini nam se da nijedan od sterepotipa nije rasprostanjen ili prihvatljiv kada su u pitanju žene u IT i tehnološkom sektoru.Koliko je država platila onlajn nastavu? Kako zainteresovati starije žene da koriste edukativne platforme?Mi dobijamo prijave osoba svih starosnih grupa, porekla, pola i vera za naše kurseve usavršavanja, prekvalifikacija i obrazovanja u SALT-u. Da bi to omogućili, koristimo tehnologiju koja filtrira nebitne informacije kao što su pol ili starost i fokusiramo se isključivo na sposobnost osobe koja se prijavljuje na kurs i na njenu želju da na kursu bude uspešna. Kao rezultat toga, otkrivamo da se mnoge žene, različitih godina, prijavljuju u Školu primenjene tehnologije, a neke do najuspešnijih koje su prošle naš kurs bile su zrele žene sa dosta životnog iskustva.Kako edukativne platforme mogu da povećaju broj žena preduzetice?   Veoma je važno za celo naše društvo da se ženama daju iste šanse da iskoriste visoko obrazovanje kao i njihove muške kolege. Osnaživanje žena i korist koju od toga ima celo društvo idu ruku pod ruku.Zbog toga se mi u SALT-u trudimo da svi kursevi koje nudimo budu prilagođeni ženama i da se one osećaju prijatno i dobrodošlo u svakom momentu. Mnoge najuspešnije preduzetnice u Švedskoj trenutno rade u IT i tehnološkoj industriji, tako da se unutar naše poslovne zajednice trudimo da ženama obezbedimo obrazovanje i usavršavanje kako bi mogle da ispune svoje ciljeve, a tako i podstaknu rast celog društva.Da li Švedska daje podsticaje ili besplatnu opremu za žene koje žele da pohađaju obuke na edukativnim platformama?U Švedskoj postoje brojni podsticaji koji omogućavaju ženama da pohađaju kurseve kako bi mogle biti kvalifikovane da odgovore na zahteve tržišta rada. Vlada obezbeđuje podsticaje za sve građane da se obrazuju na nivou sa kojim bi mogli da se zaposle. Međutim, u SALT-u smo primetime da su mnogi kursevi bili predugi i ljudi nisu mogli da se zaposle u kompaniji kad završe kurs. Tako smo mi uveli 12-nedeljni kurs na koji zainteresovani mofu da se prijave, pohađaju ga, dobiju svu obuku i razvoj veština koje su im potrebne, a a na kraju tečaja bi im se garantovao posao u tehnološkom sektoru u Švedskoj.Ovaj model se pokazao kao veoma uspešan i mnoge žene su imale koristi od njega i trenutno rade u nekim od švedskih najuspešnijih kompanija u različitim oblastima.

Srbija

Pokrenuta Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka

Pod sloganom “BeRiskProtected” pokrenuta je Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka u cilju što boljeg informisanja poslovne zajednice o rizicima koje nosi digitalno poslovanje, bilo da se radi o sajber napadima, socijalnom inženjeringu ili nameri, odnosno nemarnosti zaposlenih, saopštili su pokretači Inicijative, portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.„Prema podacima iz istraživanja kompanije Kaspersky, čak 59 odsto organizacija svih veličina širom sveta označilo je bezbednost podataka kao najveću brigu koja se tiče IT bezbednosti. Ovo ne treba da čudi, ako znamo da je 46 odsto kompanija prošle godine iskusilo neki vid curenja podataka, kao posledicu različitih sajber incidenata. Trošak koji su kompanije usled toga imale varirao je od prosečnih 101.000 dolara za mala i srednja preduzeća do 1,09 miliona dolara za velike korporacije”, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu, koja se priključila Inicijativi.Povezivanje IT sektora i finansijskih institucija radi unapređenja usluga sajber bezbednosti i bezbednosti podataka privrednih subjekata u Srbiji, trebalo bi, kako se navodi u saopštenju, u budućnosti da doprinese da naše poslovno okruženje bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje, kad je reč o čuvanju podataka.„Prema Izveštaju o sajber štetama, koji je kompanija Marsh objavila prošle godine, prijave šteta zbog sajber napada su u Evropi porasle za 83 odsto u 2019. godini. Iako je sajber rizik generalno prisutan u ekonomiji, tri sektora su posebno pogođena sajber napadima. Sektor finansijskih institucija bio je najviše pogođen, podnevši petinu (21 odsto) prijavljenih šteta u 2019. godini, a zatim sledi proizvodni sektor sa 13 odsto i kompanije za komunikacije, medije i tehnologiju čije prijave šteta čine devet odsto svih prijava”, kaže Bojan Jovanović, lider tima za finansijske rizike u kompaniji Marsh koja se priključila Inicijativi.Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju.Cilj Inicijative je, kako se navodi, podizanje nivoa svesti donosilaca odluka u kompanijama, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i kod ostalih pravnih subjekata o opasnostima koje donosi poslovanje u digitalnom okruženju (sajber i prateći rizici), zatim mogućnostima preventive koju pružaju IT kompanije, dominantno sa aspekta sajber bezbednosnih sistema, ali i sa aspekta kvaliteta u samom procesu digitalizacije, mogućnostima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi.Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka do sada su se priključili i Udruženje banaka Srbije, Slovenački poslovni klub, Hrvatski poslovni klub., Viner štediše osiguranje, Sky Express, IN2 Beograd, NET++, Glog, Abstract, advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza i Milošević Law Firm.

Srbija

Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženje

Ove godine obeležavaju se dve decenije prisustva USAID-a u Srbiji. Od preko milijardu dolara, koliko su SAD uložile za podršku Srbiji, oko 85 odsto je plasirano preko ove razvojne agencije. USAID je realizovao niz projekata, od povećanja konkurentnosti ekonomije, preko vladavine prava do pomoći zdravstvenom sistemu. Takođe, krajem prošle godine istekla je petogodišnja strategija USAID-a  u Srbiji i upravo se završava novi petogodišnji plan. O tome na šta će se fokusirati USAID u narednih pola decenije, kao i o iskustvima u Srbiji u prethodne dve decenije govori Majk de la Rosa, direktor misije USAID-a u Srbiji.„Posle pandemije, jedva čekamo da proslavimo sa našim srpskim partnerima sve što smo postigli tokom ovih 20 godina. Tokom ovog perioda pomoć USAID-a iznosila je više od milijardu dolara koliko je Vlada SAD uložila u podršku Srbiji da ponovo izgradi ekonomiju istovremeno jačajući kapacitete državnih institucija kako bi se građanima obezbedile neophodne usluge. Takođe smo pomagali u mnogim drugim oblastima kao što su rad sa (lokalnim) zajednicama na izgradnji ili rekonstrukciji osnovne infrastrukture, podrška nezavisnim medijima da postanu samoodrživi, i  pomoć u krizama kao što su bile poplave ili sada kovid 19. Takođe, dodao bih da nijedna od ovih pomoći nije bila u obliku zajmova koji bi morali biti vraćeni. Umesto toga, podrška je došla od novca koji je obezbedio američki narod kako bi se zajednički sa Srbijom suprotstavio nekim od najvećih izazova. Koji su ključni aspekti pomoći USAID u prethodnih 20 godina?Ako bih morao da biram šta bi moglo da bude naše najopipljivije dostignuće u ovom periodu, rekao bih da je to dramatično unapređenje poslovnog okruženja koje je i pomoglo Srbiji da privlači sve više investicija, domaćih i stranih. Neću govoriti da su stvari savršene, da je sav napredak ostvaren zahvaljujući USAID-u ili da je posao blizu kraja, ali moramo da cenimo to gde je ekonomija danas u odnosu na to gde je bila 2001. godine. Ponosni smo što smo doprineli tom napretku.Te 2001. godine malo investitora je bilo spremno da rizikuje ulažući novac u Srbiji i većina onih koji jesu bili dovoljno hrabri pre svega su bili zainteresovani za Beograd i okolinu. Moji prethodnici, prethodni državni zvaničnici i poslovna zajednica shvatili su da je ovo problem pošto 75 odsto građana živi van Beograda. Radili smo sa institucijama na centralnom nivou da se unapredi poslovni ambijent meren Duing biznis izveštajem, dok smo sarađivali i sa lokalnim vlastima kako bi olakšali poslovanje i privukli investicije. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje smo otvorili privukle su investicije koje su stvorile desetine hiljada poslova u lokalnim zajednicama.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Vremenom, naše partnerstvo sa Srbijom, kao i naši prioriteti su se menjali zahvaljujući napretku Srbije, pojavljivanju novih potreba građana, kao i sve većoj ulozi novih tehnologija. Na primer, digitalizacija je sada ključna za uspeh u mnogim sektorima. Preduzeća moraju da nauče kako da dođu do kupaca i prodaju im proizvode onlajn, dok su tradicionalnim medijima sada neophodne onlajn platforme kako bi zadržali i privukli novu publiku. Pandemija je bila poziv za buđenje za sve, od kompanija do medijskih kuća, škola i organizacija civilnog sektora da bi mogli postati prevaziđeni i irelevantni ukoliko se ne digitalizuju.Trenutno pripremate novu petogodišnju strategiju. Šta će biti u fokusu USAID-a u narednih pet godina u Srbiji?Na osnovu konsultacija sa Vladom i ljudima u Srbiji upravo završavamo novu strategiju koja će, nadamo se, ubrzati napredak u nekoliko oblasti.Srbija se trenutno nalazi na važnoj raskrsnici. Zahvaljujući velikim ljudskim kapacitetima, centralnoj geografskoj lokaciji i demokratskoj tradiciji, Srbija ima potencijal da učvrsti svoju budućnost kao centar ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu i, verujemo, članice Evropske unije ukoliko se odgovarajuća pažnja posveti vladavini prava, ekonomskim potrebama građana i preduzeća i zaustavljanju degradacije životne okoline. Mi se nadamo da ćemo pružiti podršku u obe ove oblasti.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građaneKovid 19 je postavio velike izazove i srpski zdravstveni radnici na liniji fronta u borbi sa virusom, kao i državno rukovodstvo, zaslužuju pohvale za odgovor na pandemiju. Ali daleko od toga da je gotovo i mi svi vidimo koliko je napregnut ceo zdravstveni sistem. Pored toga, moramo da prepoznamo i da kovid 19 ima i imaće i dalje značajne efekte na ekonomiju, a pre svega na siromašne.USAID ima značajne kapacitete da obezbedi izuzetnu tehničku podršku kako bi se suprotstavili ovim izazovima. Vidimo šansu da pomognemo u ovim oblastima i radićemo sa našim partnerima kako bismo razvili portfolio programa koji bi se usredsredili na najpreče potrebe Srbije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju  Srbija je zemlja koja ima obrazovanu, ali jeftinu radnu snagu, ali i veliki odliv mozgova. Kako to utiče na privlačenje investicija, posebno iz SAD?Slažemo se da je odliv mozgova velika pretnja dugoročnom uspehu Srbije. SAD veruju da će kontinuirane reforme i progres ka članstvu u EU dati mladim ljudima razlog da ostanu i ostvaruju svoje snove u Srbiji. U ovom globalizovanom svetu, Srbija treba da se takmiči ne samo za privredu već i da zadrži svoje građane. Što se tiče privlačenja SDI, sve kompanije koje posluju globalno imaju različite kriterijume koji su im važni: da li su to niski porezi,  blizina tržišta, obučena radna snaga, zelena energija ili nešto drugo. Ipak, svi oni traže ukupno okruženje pogodno za poslovanje kako bi mogli da odluče gde ima smisla investirati, što ne uključuje samo regulativu već i korupciju i pouzdanje da će pravosudni sistem omogućiti sprovođenje ugovora. Na tom planu Srbija je rangirana prilično dobro na 44. mestu na Duing biznis listi Svetske banke – rang kome je u nemaloj meri pomogao i USAID podržavajući reforme u oblastima kao što su građevinske dozvole i radno pravo.Obučena, ali priuštiva, radna snaga ostaje važan faktor u privlačenju investicija. Na sreću, Srbija proizvodi naučnike, inženjere i stručnjake iz drugih traženih oblasti. Ipak, mnogo firmi se bori da nađe dovoljno takvih ljudi zbog velike emigracije mladih stručnjaka koji u inostranstvu traže bolje prilike. Ovo ima cenu za Srbiju u obliku izgubljenog rasta BDP-a i nižih poreskih prihoda koji bi se mogli investirati u obrazovanje ili zdravstvo. Ako postoji pozitivna strana, to je da će Srbija imati koristi ako i kada se ti ljudi vrate sa novim veštinama, iskustvom i resursima za investiranje. Svi moramo da se fokusiramo na popravljanje osnova koji pomažu da mladi ljudi žele da ostanu i navedu stručnjake da požele da se vrate. Razvoj baze znanja u Srbiji i sposobnost da se prilagodi novim tržišnim trendovima je ključna za privlačenje onih SDI kakve su zemlji potrebne.Šta se može uraditi po tom pitanju?Za privlačenje prave vrste investicija ključ je rešavanje Duing biznis izazova. Iz poslednjeg izveštaja vidimo da Srbija još mora da popravi neke osnove kao što je lakše sprovođenje ugovora, brži priključak na struju, plaćanje poreza, započinjanje posla i dobijanje kredita. Ovo su važne stavke za svakog potencijalnog investitora. Korupcija je takođe faktor koji međunarodne kompanije procenjuju kada razmatraju da li da uđu na neko tržište i Srbija može da unapredi transparentnost posebno u javnim nabavkama, kao i vladavinu prava.U međuvremenu, više se mora uraditi na unapređenju digitalizacije, posebno u MSP, kako bi se pokazalo ambicioznim mladim stručnjacima da Srbija napreduje i da njena ekonomija ima budućnost. Kovid 19 je ubrzao potrebu da se tehnologija integriše u poslovanje. Impresivno je bilo videti mnoge srpske kompanije kako pretnju pretvaraju u šansu brzo prilagođavajući svoje poslovne operacije. Ponosno mogu reći da je USAID pomogao da se takvo prilagođavanje desi, s obzirom na to da smo pomogli osnivanje E-komerc asocijacije kako bi se zainteresovane strane sastale i zajedno razvijale ekosistem oko elektronske trgovine. USAID-ovo tradicionalno istraživanje „1.000 preduzeća“ pokazalo je da većina kompanija sada ima veb-sajt, ali samo 10 odsto prodaje onlajn, dok još manje njih ima opciju onlajn plaćanja. Ovo mora da se promeni kako bi kompanije opstale i prosperirale u novoj normalnosti.Da bi privatni sektor predvodio rast, mora imati lakši pristup finansiranju dok nova, fintek rešenja mogu da posluže kao katalizator za male i brzorastuće startape. USAID je podržavao fintek rešenja  i pomogli smo lansiranje prve kraudinvesting platforme u Srbiji – Ventu.rs, kako bi se stvorile nove mogućnosti za finansiranje MMSP (mikro, malih i srednjih preduzeća). Takođe smo pomogli da se razviju novi propisi o digitalnoj imovini, što može privući dodatne fintek proizvode i usluge. Ovo je oblast koja obećava i trebalo bi svi da gledamo kako da je pomognemo.Gde vidite prednosti investiranja u Srbiju?Sa EU i njenih 450 miliona potrošača na pragu i uz poboljšanje infrastrukture, Srbija može da se promoviše kao idealna lokacija za kompanije koje proizvode i prodaju robu i usluge na Balkanu i u EU. Srbija ima raznoliku, obučenu radnu snagu koja može brzo da stekne nove veštine i doda vrednost novim i postojećim preduzećima, a istovremeno je bogata prirodnim resursima i može imati važnu ulogu u regionalnim i globalnim lancima snabdevanja. Međutim, Srbija i dalje izvozi uglavnom proizvode niske dodate vrednosti i većina ranijih industrijskih postrojenja je staro, neefikasno i štetno za životnu sredinu.Da bi povećala konkurentnost, Srbija mora da prati evropske i globalne ekonomske trendove, uključujući kriterijume povezane sa principima produktivnosti, biznis modelima, upotrebom tehnologije, inovacijama, resursima, zelenom energijom i energetskom efikasnošću.Ako se naprave prave investicije Srbija može značajno da popravi produktivnost, proizvodi proizvode visoke vrednosti i postane konkurentnija na globalnom tržištu.Šta bi se u poslovnom ambijentu, prema vašem mišljenju, moglo popraviti kako bismo privukli više sofisticiranih i hajtek investicija?Poslednje istraživanje Američke privredne komore pokazuje da njene članice veruju da porezi, carine, procedure kod deviznog poslovanja i administracija kod vlasništva nad nekretninama predstavljaju najveće birokratske prepreke bržem privrednom rastu. Još važnije, izveštaj ukazuje da su reforme pravosuđa i vladavine prava, smanjenje korupcije i predvidljivije izmene propisa najpotrebniji. S obzirom na to da te kompanije već posluju ovde, imaju jasnu sliku šta otežava njihovo poslovanje.Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Trenutnom zakonu nedostaje predvidljivost, izaziva nepotrebne administrativne troškove i ograničava kapacitet lokalnih preduzeća da prošire svoja tržišta. Liberalizacija deviznog poslovanja može pomoći da se oslobodi potencijal za rast ekonomije. Srbiji je takođe potrebno da investira u razvoj ljudskih kapaciteta i obrazovni sistem kako bi sadašnja, i buduća, radna snaga imala znanja i veštine da uspe. Ovo zahteva otvoren i stalan dijalog sa privatnim sektorom, sa obrazovnim institucijama i stručnjacima u svim sektorima kako bi se identifikovale veštine koje su biznisu potrebne. Dugoročna politička stabilnost, uključujući napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih u Vašingtonu u septembru pomoći će da se oslobodi ekonomski potencijal celog regiona, kao i da se privuku investicije.USAID je pružio podršku srpskoj administraciji i ekonomiji tokom pandemije. Kakvo je vaše mišljenje o tome kako se privreda borila sa krizom i kako biste ocenili odgovor Vlade na pandemiju?S obzirom na okolnosti, srpska privreda pokazala se otpornom. Pomoglo je i to što ekonomija nije previše zavisna od jednog sektora. Naravno, neki sektori kao što su ugostiteljstvo, transport i turizam su pogođeni više, dok su poljoprivreda i IT radili dobro. U nedavnom istraživanju 1.000 mikro, malih i srednjih preduzeća koje je USAID sproveo, polovina ispitanih prijavila je smanjenje prihoda i profita i skoro isto toliko je prijavilo smanjenje tražnje za proizvodima i uslugama. Na pozitivnoj strani 76 odsto preduzeća je zadržalo zaposlene, 12 odsto je zaposlilo dodatne ljude i većina očekuje da će stvari popraviti u 2021. godini.Pored angažovanja resursa za zdravstveni sistem, Vladin ekonomski stimulus i paket pomoći bili su od ključnog značaja. Garantna šema od dve milijarde evra, direktne uplate građanima, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa, učešće u inicijativi zelenih koridora Zapadnog Balkana i druge mere pomogli su da se ublaži uticaj pandemije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju, za medicinsku opremu, kao što su koncentratori kiseonika, kontejneri za trijažu, monitori i mobilni rendgeni. Takođe smo radili sa Crvenim krstom na obezbeđivanju higijenskih proizvoda i hrane, pa čak i novca za najugroženije porodice. Za izbore, pomogli smo RIK-u da usvoji kovid zaštitne mere i informiše glasače kako da glasaju bezbedno.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građane u budućnosti. Preko DFC-a, pregovaramo sa Ministarstvom finansija kako bismo razvili finansijski paket za pomoć preduzećima u pandemiji kako bi se što pre vratili u posao. Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora. 

Srbija

Tesla Nation: Milion evra za domaće firme, najbolje prolaze fintech usluge

Više od milion evra uloženo je iz Sjedinjenih Američkih Država u saradnju sa srpskim privrednicima i preduzećima kroz projekat Tesla Nation. Kompanije koje su najlakše pronalazile inostrane partnere, kako je naveo osnivač projekta, pružale su fintech usluge koje se tiču onlajn naplaćivanja, prometa novca i robe, kao i usluge vezane za dizajn korisničkog iskustva.Do sada je 50 partnera iz inostranstva tražilo saradnike iz Srbije preko Tesla Nationa kako bi zajedno pokrenuli firmu ili dobili ekspertske usluge. Realizovano je sedam partnerstava putem kojih je u srpsku privredu ušlo više od milion evra, ističe Vukašin Stojkov, osnivač Tesla Nation-a, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.Kako Stojkov objašnjava, inostrani partneri od domaćih firmi traže profesionalnost i sposobnost. „Koncept profesionalnosti i odgovornosti se ponekad razlikuje između razvijenih tržišta i Srbije i raznih drugih zemalja koje su strani partneri skloni da posmatraju kao jednu veliku nepoznatu celinu. Zato je na nama zadatak da ove predrasude razbijemo tako što ćemo biti dobar filter koji povezuje proverene ljude sa ino-partnerima“, kaže Stojkov za Novu ekonomiju.Za domaće firme koje žele da postanu deo Tesla Nation projekta, pored profesionalnosti i sposobnosti, važno je i umeće komuniciranja, navodi osnivač.„Ovo se odnosi na sofisticiranost poslovne komunikacije, ali i na pomalo banalne, a ključne stvari kao što je vladanje engleskim jezikom“, objašnjava on.Međutim, kao ključnu tačku naveo je integritet. Kako ukazuje, to su predstavnici Srbije u svetu, a odgovornost Tesla Nation-a je da osigura da su to pravi ljudi.Stojkov dodaje da će Tesla Nation uskoro javno objaviti koji su sve tehnički i poslovni kriterijumi nephodni da bi se domaće firme uključile u projekat ove nevladine organizacije.Uspeh ovog projekta omogućavaju dve strane: srpske firme koje su pokrovitelji projekta, i mreža ambasadora, uspešnih poslovnih ljudi iz dijaspore koji povezuju i preporučuju srpske privrednike svojim poslovnim kontaktima.„Važno je da se srpski preduzetnici okrenu razvijenim tržištima jer su profitabilnija, ali i zbog toga što su uređena za biznis bolje nego srpsko tržište. Tesla Nation je jedina organizacija za koju znam koja promoviše srpske preduzetnike i povezuje ih sa svetskim tržištem”, kaže Vladimir Pavlović, viši urednik u američkoj novinskoj agenciji Rojters i Tesla Nation ambasador iz Njujorka.„Uticaj ambasadora se ne može preceniti i doveo je do svih pozitivnih ishoda projekta do sada. Zahvaljujući velikoj podršci raznih poznanika i organizacija iz dijaspore, gde bih posebno izdvojio Serbian Entrepreneneurs, nije bilo mnogo teško pronaći ljude voljne da nam pomognu u ovoj misiji, koju ambasadori prepoznaju kao lepu i korisnu“, kaže Stojkov.Do sada je u rad Tesla Nation-a uloženo oko 50.000 evra zahvaljujući kompanijama koje su se udružile na ovom poduhvatu. Iako je, prema rečima osnivača, sledeći cilj projekta da što pre dodaju još jednu nulu na navedeni rezultat, to nije ono što je najvažnije. Stojkov naglašava da je veoma značajno i širenje znanja, kao i poslovnih mreža ljudi i kompanija uključenih u projekat.Tesla Nation promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca, kao stručnu, a ne jeftinu radnu snagu, a organizacija sada poziva sve zainteresovane privrednike u Srbiji i dijaspori da se uključe u projekat i pomognu da Srbija postane zemlja čija je privreda zasnovana na savremenim tehnologijama i međunarodnim tržišnim principima poslovanja.

2021

Za lečenje Gavrila još 4.100 evra od prodaje Maraševog kombinezona

Timska igra za Gavrilovu pobedu se nastavlja – Mozzart je uzeo učešće u humanitarnoj licitaciji ekipe „Južnog vetra“ i izneo najveću ponudu za odelo koje je nosio Miloš Biković u filmu. Kombinezon glavnog lika Maraša prodat je za 4.100 evra, a iznos će biti uplaćen za lečenje Gavrila Đurđevića, koji boluje od spinalne mišićne atrofije.Kompanija Mozzart najpre je na aukciji preko „Limunda“ kupila Ronaldovu kapitensku traku za 7,5 miliona dinara, a cela Srbija se potom digla na noge, jer je sedmomesečnoj bebi iz Kragujevca potrebno ukupno 2,5 miliona evra. - Odmah posle prve licitacije, uključili su se i drugi sportisti i poznate ličnosti. Stefan Mitrović, koji je sprečio Kristijanov pogodatak na Marakani, dao je na licitaciju kopačke koje je nosio te večeri, kao i dres. Zatim je i Aleksandar Mitrović ponudio svoj dres, a sjajnu ideju imala je i ekipa filma „Južni vetar“. To je upravo bio naš cilj, da dopremo do što više pojedinaca, organizacija, firmi, da zajedno prikupimo što više novca. Zato smo ponovo odlučili da uzmemo učešće u jednoj humanitarnoj licitaciji, za velikog borca Gavrila - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.Da podsetimo, Vatrogasac Đorđe Vukićević i Mozzart rasplamsali su nadu da će biti prikupljeno dva i po miliona evra koliko je potrebno Gavrilu Đurđeviću za lečenje spinalne mišićne atrofije. Ronaldova kapitenska traka, bačena u revoltu posle nepriznatog gola na meču Srbija – Portugal, završila je u rukama heroja sa Marakane, potom na licitaciji, a onda i kod predstavnika kompanije Mozzart koja je dala najveću ponudu na aukciji preko Limunda – 7,5 miliona dinara. Vest koju su preneli vodeći svetski mediji podigla je na noge celu Srbiju, pa su nastavljene akcije za pomoć dečaku.OVDE možete pročitati na koje načine mu možete pomoći.

Srbija

„Tačka povratka“ za znanje koje dolazi iz dijaspore

Često smo mogli da čujemo priče o potencijalima srpske dijaspore i kako „nikako da ih iskoristimo“. Onda se dogodila „Tačka povratka“, moderan program za povezivanje sa srpskom dijasporom koji uspešno radi više od godinu dana na pronalaženju efikasnih rešenja za probleme a sa kojima se građani iz srpske dijaspore susreću.Inicijatori projekta su bili Serbian Entrepreneurs iz SAD, Serbian City Club iz Londona i Naučno-tehnološki park Beograd, a program su razvili uz podršku Predsednice Vlade RS i Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP). Direktor programa „Tačka povratka“ i autor istoimenog podcasta Ivan Brkljač govori o idejama koje pokreću ovaj program za povezivanje sa dijasporom.U podcastu „Tačke povratka“ čiji ste autor razgovarate sa ljudima koji imaju zanimljiva iskustva povratka u Srbiju. Koja vam je priča bila najinspirativnija?Jedna od epizoda koje se često setim je priča Miroslava Kočića, koji trenutno vodi „Vinča Belo brdo“ projekat i koji se nakon završenih doktorskih studija arheologije u Americi vratio u Srbiju da sva stečena znanja primeni na jednom od najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi, čime je u neku ruku ispunio svoj dečački san.S druge strane, razgovor koji smo imali sa Lazarom Džamićem, svetski priznatim stručnjakom za marketing, piscem i edukatorom, otvorio je niz novih perspektiva o tome šta je uspeh, o odlasku u inostranstvo i povratku u Srbiju, a meni lično dao novi uvid u temu kojom se bavim.Nedavno smo imali i fantastičan razgovor sa dr Tijanom Prodanović, koja je redovna profesorka astrofizike na PMF u Novom Sadu, ali i edukatorka u nauci, koja je posebna po jednom revolucionarnom pristupu razmeni znanja preko društvenih mreža.Konkretnije, Tijanine objave na TikTok-u koje se tiču najrazličitijih primena nauke na oblasti poput razumevanja radijacije kroz prizmu holivudskih filmova i stripova prati više od 18 hiljada ljudi i ona na ovaj način stvara jedan potpuno novi trend u približavanju nauke široj javnosti.U svojim objavama često se osvrćete na uspešne povratnike iz srpske istorije umetnosti i nauke. Čini se da su svi oni imali zajedničku potrebu da iskustva koja su stekli u inostranstvu primene u svojoj zemlji. Koliko je ljudi koji se danas vraćaju u Srbiju sa sličnom idejom?Često se dešava da u javnom diskursu govorimo o odlasku i povratku kao trajnim kategorijama, kao da ljudi odlaze ili se vraćaju zauvek. Ovo je pogrešno. Statistika pokazuje da je najveći vid migracija cirkularan, što znači da se ljudi kreću konstantno, odlaze i vraćaju se. Poznati povratnici iz naše istorije to i pokazuju. Od Jovana Cvijića do Milene Pavlović Barili ili Isidore Sekulić - naši najbistriji umovi nauke, umetnosti i književnosti su se jednim delom školovali u inostranstvu, sticali nova iskustva van granica svoje zemlje i onda su se vratili da to bogatstvo znanja primene upravo ovdeTim Tačke povratka na mnogo načina olakšava proces povratka u Srbiju za građane i građanke iz srpske dijaspore. Koju sve vrstu pomoći pružate?U prvih godinu dana smo direktno pomogli sa nekoliko stotina individualnih upita koja su stigla od povratnika i dijaspore, a kada se osvrnemo i na pomoć koju smo pružali za vreme prvog COVID talasa, brojevi se penju i preko pet hiljada.Kroz inovativni pristup cirkularnim migracijama uspeli da iznedrimo dobra, digitalna rešenja kao što su „Vodiči za povratnike“, odnosno da kroz saradnju sa lokalnim partnerima kao što su Poslovi.infostud.com obezbedimo vidljivost nekih dobrih, karijernih prilika za kandidate sa međunarodnim iskustvom.