Najnovije

Srbija

Objavljena „Zelena povelja Srbije“

Skupština slobodne Srbije objavila je dokument Zelena povelja Srbije, u kome se podseća da je pravo na životnu sredinu svakom građaninu ustavom zagarantovano pravo svakom građaninu. U dokumentu se naglašava da očuvanost životne sredine i biodiverziteta predstavljaju ličnu kartu i civilizacijsku sliku svake države. U Zelenoj povelji Srbije se naglašava da svest o kritičnoj i neraskidivoj vezi između kvaliteta životne sredine, ljudskog zdravlja, ekonomskog razvoja i blagostanja mora da bude vodilja na putu razvoja, koji neće ugroziti buduće generacije. U članu 74 Ustava Republike Srbije, kako se podseća, ispisano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu, kao i obaveza Narodne skupštine, izvršne i sudske vlasti, ali i svakog pojedinca, da svoju životnu sredinu štite."To je temeljni čin patriotizma i borbe za opstanak na ovim prostorima," piše u povelji.U povelji se ocenjuje da je trenutno stanje životne sredine u Srbiji odraz opšte duhovne i materijalne zapuštenosti i siromaštva koje vlada u društvu. "Danas živimo u uslovima veoma lošeg kvaliteta zemljišta, vazduha i voda, koji pored zdravlja stanovništva uništavaju i biološke vrste sa kojima delimo ovu zemlju," navodi se u povelji. Ocenjuje se da lošem stanju doprinosi isključivo merkantilni odnos Vlade Srbije prema prirodnim resursima, odsustvo strateškog upravljanja otpadom, rekultivacije i remedijacije zagađenih zona.U povelji se naglašava i da se počinioci krivičnih dela protiv životne sredine iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, ne privode pravdi, što predstavlja veliki problem,"Sve ovo posledica je 'zarobljene države', političke korupcije najvišeg nivoa i nezakonitog i neprofesionalnog odnosa svih kontrolnih mehanizama, počev od republičkog tužioca, inspekcijskih organa i policije," dodaje se u povelji.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park Tara/ Kanjon reke RačePovelja donosi dvadeset prioritetnih zadataka koji moraju da budu strateški i obavezujući za svaku vlast prilikom izrade akcionih planova za životnu sredinu:- sprovođenje zakona, postojeće zakonske regulative i ratifikovanih međunarodnih konvencija,- primena kaznene politike po principu "zagađivač plaća",- promocija opšteg principa održivosti kroz sva strateška dokumenta za razvoj privrede,- uključivanje stručne javnosti u odlučivanje o nacionalnim i državnim interesima u slučajevima zaštite životne sredine,- stručna i naučna revizija svih megalomanskih i ekološki štetnih projekata,- tranzicija energetike uz državne podsticaje i ulaganje u energetsku efikasnost,- državni podsticaji i finansiranje projekata zasnovanih na cirkularnoj ekonomiji,- zaštita vodnih resursa, trajna zabrana izgradnje novih i rušenje postojećih minihidroelektrana, aktivna zaštita vodoizvorišta i zabrana izgradnje naselja ili vikendica u blizini njih,- kontrola prometa otpada, zabrana uvoza i korišćenja otpadnih materijala u energetske svrhe,- izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih i industrijskih voda i fabrika za reciklažu otpada, stroga zabrana ispuštanja opasnih supstanci u vodotokove,- pošumljavanje i ozelenjavanje,- ekološki monitoring, kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha i njegovog efekta na zdravlje ljudi, kao i obaveštavanje javnosti o tome,- zaustavljanje netransparentnog davanja koncesija stranim firmama za eksploataciju ruda i mineralnih sirovina bez obaveza da vode računa o zagađenju, sanaciji i remedijaciji predela posle eksploatacije,- analiza posledica koncesija, uračunavanje cene prirodnih ekosistema, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i naselja domaćeg stanovništva,- zaštita prirodnih bogatstava i pretvaranje lovno-šumskih gazdinstava u primarno obrazovne, rekreativne i turističke sadržaje kao osnove delatnosti,- redefinisanje akcizne politike koja se tiče zagađivanja životne sredine, preciziranje nedefinisanih gornjih granica za emisiju štetnih materija i zavođenje finansijske discipline u revidinaranoj akciznoj politici,- optimizacija potrošnje ekoloških sredstava, transparentno i svrsishodno trošenje sredstava dobijenih od takozvanog ekološkog dinara,- razvoj ekološke kulture i unapređenje ekološke informisanosti kroz medije i školski sistem,-  razvijanje privrede koja je ekološki i ekonomski racionalno usklađena sa očuvanjem prirode i životne sredine,- obustavljanje nekontrolisane ekploatacije i rasprodaje prirodnih resursa, koje se sprovodi samo zbog materijalne koristi, a bez razmatranja dugoročne štete po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.Cilj svih tih zadataka je kako se naglašava da se napredak Srbije ne plati trajnim uništavanjem prirode, ugrožavanjem životne sredine i narušavanjem zdravlja ljudi."Zadatke predstavljene u Zelenoj povelji smatramo obavezom ove i svih budućih vlasti u Srbiji," navode predstavnici Skupštine slobodne Srbije.Autori Zelene povelje naglašavju da ona predstavlja sveojevrsni "Ekološki Ustav" svih građana oji razumeju da su prirodna bogatstva isključivo vlasništvo građana i ni pod kojim uslovima ne smeju biti otuđena.Organizacija Skupština slobodne Srbije na svom portalu navodi da Srbija nije slobodna zemlja, pa je kako se dodaje došlo vreme da se građani sami organizuju i prodube svoje političko i aktivističko delovanje.Među potpisnicima povelje nalaze se advokat Božo Prelević, epidemiolog Zoran Radovanović, profesor prava Vesna Rakić Vodinelić, naučni savetnik Jovan Tadić i naučni saradnik Tomislav Đorđević.Celokupan tekst Zelene povelje Srbije dostupan je na sledećem LINKU.

Srbija

AstraZeneca pruža podršku poslovanju malih i srednjih preduzeća

Zaposleni kompanije AstraZeneca, pored svakodnevnog angažovanja da inovativne lekove učine dostupnim što većem broju ljudi širom sveta, trude se da na svaki način pomognu zajednici u kojoj posluju i žive.U okviru strategije održivosti, kompanija AstraZeneca daje veliki doprinos i u pržanju podrške poslovanju malih i srednjih preduzeća koja predstavljaju vrlo važan segment društva u gotovo svim zemljama sveta pa i u našoj. Kao stabilan izvor kreiranja novih radnih mesta, ova preduzeća takođe podstiču inovativnost i razvoj novih tehnologija.Inicijativa je započeta saradnjom sa organizacijom “1000 žena”, pod pokroviteljstvom Etno mreže. Naime, Etno mreža je krovna asocijacija svih proizvođača različitih srpskih i tradicionalnih rukotvorina, pri čemu je cilj da se osnaži uloga žena posebno u seoskim sredinama, kao i da se naša kulturna baština sačuva od zaborava. Inicijativa “1000 žena” predstavlja organizaciju hiljadu žena iz različitih ruralnih delova Srbije, koje svojim znanjem i umećem doprinose očuvanju srpske tradicije i kulture. Prave se različiti predmeti (peškiri, tkani podmetači, prostirke, različiti pleteni, vezeni programi) i to najčešće sa motivima tkanice, jednom od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne tradicije.Cilj Etno mreže da pokrene ovakvu inicijativu jeste da se na godišnjem nivou obezbedi posao za hiljadu žena kao dodatni prihod njihovim domaćinstvima.AstraZeneca kao društveno odgovorna kompanija želela je da doprinese ekonomskom osnaživanju žena i mladih u seoskim sredinama ali i očuvanju kulturnog nasleđa naše zemlje.Dobar povod da se nabave rukotvorine ove organizacije je upravo bio Osmi mart – Dan žena 2020.Umesto standardnih poklona u vidu cveća, dame zaposlene u kompaniji, dobile su upravo rukotvorine ove organizacije.      Druga inicijativa koju je kompanija Astra Zeneca sprovela u delo povodom obeležavanja istog praznika bila je podrška još jednoj organizaciji iza čije delatnosti se krije plemenita namera. Naime, ketering za sastanak koji je organizovan povodom obeležavanja Dana žena prepremio je  Bagel Bejgl. Ovaj prostor, ljudi i koncept su deo jedne borbe koja traje više od dvanaest godina - borbe za pravedno društvo ravnopravnih, koje promoviše različitost i solidarnost. Radnju je osnovala NVO Atina - organizacija koja se od 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa. Specifičnije, cilj rada ove organizacije je kreiranje održivog sistema za socijalnu inkluziju marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa.Na ovaj način je kompanija dala svoj doprinos I kupovinom hrane u Bagel Bejgl-u pomogla žrtvama trgovine ljudima.       U 2021. godini inicijativu nastavljamo podrskom jednog malo ali veoma značajno preduzeća – EkoBag. Kupovinom poklona za svije zaposlene, AstraZeneca je je doprinela i osvestila problem teškog zapošljavanja žena starijih od 45 godina, kao i problem otpadnih sirovina koje završe na smetištima. EkoBag je prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji koje se bavi promocijom kreativne reciklaže PVC folija sa bilborda, zaštitom životne sredine I zapošljavanjem žena starijih od 45 godina. Osnivačica ovog preduzeća, gospođa Ivanka Stamenović, došla je na ideju da različite upotrebne predmete upravo pravi od PVC folije. Bilbordi, posteri i plakati koje viđamo na ulicama svakodnevno završavaju na deponijama smeća na kojima je potrebno preko 1500 godina da se materijal od kojih su napravljeni (PVC folija) razgradi. S druge strane, žene preko 45 godine su pogođene tranzicijom i to je razlog otežanog pronalaženja zaposlenja i uključivanja u normalno društveno funkcionisanje. Upravo je gospođa Stamenović rešila oba problema, osnivajući svoje preduzeće.Najpre, ideja je bila obuka šivenja za žene starije od 45 godine koje su ostale bez posla, a nakon toga ideja se proširila na zapošljavanje tih žena  u EkoBagu, pri čemu materijal od kojih šiju jeste upravo PVC folija korišćena za bilborde.U ovom udruženju se bilbordi donose, peru, seku i na kraju, od njih, šiju različiti upotrebni predmeti kao što su torbe, fascikle, rančevi…Moto EkoBag preduzeća je “Bolje ceger u ruci nego kesa na grani”. S tim u vezi, AstraZeneca je podržala ovu ideju, i kupovinom fascikli i torbi za sve zaposlene smanjila zagađivanje životne sredine, a ujedno podržala da sve žene bez obzira na godine imaju pravo na rad.                                          Više nego ikad, poslodavci daju prednost inicijativama za raznolikost i inkluziju i ulažu resurse kako bi osigurali da njihovi timovi budu predodređeni za uspeh. Fokusiranje na različitost i inkluziju nije samo pametna investicija za poslovanje već i važna stvar za čovečanstvo.Važnost raznolikosti i uvažavanje različitih mišljenja, prepoznala je i Astra Zeneca, kako globalno, tako i na nivou lokalnih predstavništava. Prethodnih godina, kompanija je obeležavala dan značajan za raznolikost, da bi 2020. godine, ovom događaju posvetila čitavu nedelju.Lokalni tim zadužen za podizanje svesti o raznolikosti i inkluzije je organizovao niz aktivnosti sa ciljem da podstaknu na razmišljanje sve zaposlene i doprinesu većoj slobodi u izražavanju i prihvatanju različitih mišljenja. Kako bi podstakli interaktivnost, lokalni tim je stupio u kontakt sa organizacijom  DEČJE SRCE kako bi obezbedio nagrade za najistaknutije zaposlene.Zašto DEČJE SRCE?Humanitarna organizacija DEČJE SRCE pomaže deci i mladima ometenim u razvoju kroz sprovodjenje integrativnih, psihosocijalnih i edukativnih programa kako sa njima tako i sa njihovim roditeljima i volonterima koji žele svojim radom da doprinesu njihovom kvalitetnijem životu. Ova plemenita priča je započeta okupljanjem grupe entuzijasta, mahom defektologa, ali i drugih stručnjaka iz humanističkih profesija, koji su svoje znanje, vreme i druge resurse odlučili da posvete pomoći osobama sa smetnjama u razvoju. Misija organizacije DEČJE SRCE je pružanje profesionalne podrške osobama ometenim u razvoju, kao i njihovim porodicama, na teritoriji Srbije i Crne Gore u cilju  eliminisanja predrasuda i integracija osoba ometenih u razvoju u društvo.. U Srbiji ne postoji precizna evidencija o broju osoba ometenih u razvoju, ali prema nezvaničnim podacima Srbija broji oko 200 000 lica. Rad organizacije se bazira na unapređenju okruženja i kreiranju povoljnijih uslova za radno angažovanje i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju. 2019. godine je otvoren kafe-restoran i radno-okupacioni centar “Zvuci srca” u kome su mogućnost za rad dobile mlade osobe sa smetnjama u razvoju. Radni centar se sastoji iz tri komponente: kafe-restoran, radionica u kojoj zaposleni štampaju majice, šolje, bedževe, šiju cegere i prave različite rukotvorine i treći izložbeni deo u kom posetioci mogu da vide i kupe proizvode nastale u radionici.Ideja angažovanja ovakve organizacije bila je dvojaka. Ukazan je značaj poštovanja različitosti i uključivanja osoba sa smetnjama u razvoju, ali je i podignuta svest o postojanju jedne ovakve organizacije za čiji kafe-restoran verujemo da će u budućnosti često biti mesto važnih sastanaka, a radionica izvor inspiracija za kupovinu nekih novih poklona.  

Srbija

Ari Naim (IFC): Elektronske dozvole za veću konkurenciju srpske privrede

Početkom ove godine digitalizovano je prvih 27 postupaka za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti za privredu, u okviru Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. Menju njima su i upis u registar distributera i uvoznika sredstava za ishranu bilja, priznavanje registracije sredstava za zaštitu bilja, upis u registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, upis u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i mnoge druge. Prema rečima, Arija Naima, regionalnog menadžera Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, cilj je da se do kraja marta digitalizuje ukupno 100 postupaka, među kojima će se naći i postupci u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Ministarstva zaštite životne sredine. Trogodišnji projekat (od januara 2018. do marta 2021. godine) koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike i Kancelarijom za IT i eUpravu, a uz finansijsku podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu, ima za cilj smanjenje administrativnog opterećenja za privredu kroz pojednostavljenje 1.750 administrativnih postupaka za izdavanje licenci i dozvola, digitalizaciju 100 procedura (uvođenje eDozvola) i uklanjanje praksi koje negativno utiču na razvoj konkurencije. Projekat je deo velikog reformskog projekta Vlade za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative – ePapir.   Da li su ovim projektom obuhvaćene i procedure i dokumenti koje izdaju lokalne samouprave? Našim projektom predviđena je digitalizacija postupaka na nacionalnom nivou. Projekat realizujemo u saradnji sa Vladom Republike Srbije i nadležnim republičkim institucijama. Cilj ovog projekta nije samo uvođenje elektronskih usluga za privredu, već i kreiranje sveobuhvatne platforme eDozvole u okviru infrastrukture portala eUprava, koja će omogućiti dalju digitalizaciju kroz neograničeno dodavanje procedura. Samim tim, biće stvoreni i uslovi za digitalizaciju postupaka na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou i u budućnosti. Dalja digitalizacija postupaka podrazumeva formiranje novih registara za automatsko preuzimanje podataka, a samim tim usluge postaju kvalitetnije i brže, čime se stvara celokupan ekosistem digitalne administracije. Kolika ušteda će biti ostvarena digitalizacijom administrativnih postupaka?Uštede koje ostvarujemo sežu daleko van samog smanjenja neposrednih administrativnih troškova. Neophodno je imati u vidu uštede u vremenu i ljudskim kapacitetima jer sada više neće biti potrebno odlaziti od šaltera do šaltera u potragu za „samo još jednim papirom“. Ovakve uštede omogućavaju državnim institucijama i kompanijama da svoje resurse preusmere na druge važne poslove, a kompanijama dalji razvoj poslovanja, što u krajnjoj liniji ima veliku vrednost za celokupnu privredu. Na ovaj način procenjeno je da će administrativno opterećenje za privredu, zahvaljujući svim aktivnostima i preporukama u okviru projekta, biti umanjeno za čak osam miliona dolara na godišnjem nivou. Koji deo privrede će imati najviše koristi od digitalizacije ovih usluga?Koristi od digitalizacije administrativnih postupaka biće uočljive na nivou cele privrede, ali će najznačajnija olakšanja osetiti mikro, mala i srednja preduzeća koja čine čak 99,5 odsto ukupnog broja kompanija u Srbiji. Za njih, značajne uštede ostvarene digitalizacijom predstavljaju priliku da preostala sredstva reinvestiraju i fokusiraju se na dalji rast i razvoj. Birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencijeKakav je procenjeni efekat na privredu i na koje načine će pojednostavljivanje i digitalizacija usluga države biti od koristi?Pitanje digitalizacije je veoma aktuelno proteklih nekoliko godina, a sve što je u vezi sa digitalnom ekonomijom dodatno je dobilo na značaju u doba pandemije. Zahvaljujući sistemskom i sveobuhvatnom pristupu digitalizaciji koji, u saradnji sa svim partnerima, uspešno primenjujemo u okviru ovog projekta, očekujemo da će ove inovacije dodatno pozicionirati Srbiju kao državu sa pogodnom poslovnom klimom i atraktivnu priliku za investiranje, što će posledično dovesti do novih radnih mesta i višeg standarda za građane Srbije. Da li je birokratija vezana za izdavanje dozvola i saglasnosti sprečavala razvijanje konkurencije u nekim oblastima? Da li digitalizacija i automatizacija mogu ukinuti te antikonkurentske prakse? Nesumnjivo je da je birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencije. Imajući u vidu da značajan deo birokratskog nasleđa u Srbiji čine upravo postupci za izdavanje dozvola, licenci i saglasnosti za privredu, uveren sam u to da će njihova digitalizacija, kroz unapređenje poslovne klime u Srbiji, doprineti i razvoju konkurencije, što i jeste jedan od ciljeva našeg projekta. Dodatno, da bismo utvrdili i druge faktore koji negativno utiču na razvoj konkurencije, prikupljamo podatke, koristimo analizu regulacije tržišta (PMR) i analiziramo rezultate u saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Značajan korak ka daljem razvoju konkurencije, na čemu Vlada Srbije već uveliko radi biće, između ostalog, ukidanje monopola i kontrole cena, izjednačavanje pristupa infrastrukturi, i obustavljanje posebnog tretmana državnih preduzeća. Naše međunarodno iskustvo pokazuje da sveobuhvatna nacionalna politika konkurencije donosi ogromnu korist, i na nivou celokupne ekonomije, i na nivou pojedinačnih sektora.

Srbija

Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili

Na sajtu Grada Beograda osvanula je juče vest da je Beograd dobitnik nagrade za najbolji Plan urbane mobilnosti. U tekstu se navodi da se srpska prestonica u finalu našla sa španskim gradom Bilbaom i francuskim Grenoblom. I samo ovaj drugi podatak je tačan.Naime, upravo je Grenobl, grad u podnožju Alpa dobitnik nagrade za Plan održive urbane mobilnosti za 2020. godinu, koja se dodeljuje u okviru Evropske nedelje mobilnosti, objavljeno je na njihovom zvaničnom sajtu.Beograd se zaista našao u finalu, a kako je navedeno, za nominaciju je bio ključan "pristup Beograda održivom planiranju mobilnosti, koji gradu pruža jasnu strategiju za postizaje zajedničke, integrisane i inkluzivne mobilnosti, i ujedno detaljne i ambiciozne ciljeve koje vremenom treba postići".Nagrade u okviru Evropske nedelje mobilnosti su dodeljene i nemačkom Menhengladbahu u kategoriji većih naselja i Lilintalu, takođe iz Nemačke, u kategoriji manjih. Nagradu je dobio i španski Bilbao za sigurnost gradskog saobraćaja. Proglašenje dobitnika možete pogledati u videu.

Srbija

Srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode

Postrojenje za preradu otpadnih voda koje Grad Beograd planira da izgradi na obali Dunava imaće zastarelu tehnologiju i neće biti isplativo, ocenjuju učesnici onlajn panela koji su organizovali Inicijativa Pravo na vodu i organizacija za političku ekologiju Polekol.Za izgradnju postrojenja u Velikom Selu, kako podseća arhitekta i urbanista Ksenija Radovanović, potpisana su dva sporazuma sa kineskom firmom China enginering corporation i tim projektima se predviđa završetak kanalizacionih objekata, kao i interceptora koji sprovode vodu.Vrednost prvih radova, kako podseća je oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Radovanović smatra da je u Srbiji veliki problem u tome što država u dokumentima o poštovanju ekoloških standarda, govori samo u kontekstu eventualnog pooštrenja regulative, ako je na to natera Evropska unija tokom pregovora o članstvu.Drugi važan problem je što o poslovima izgradnje prostrojenja javnost zna samo iz navoda u medijima, dok je sa druge strane zatvoren i prostor za učešće stručnjaka u raspravama o konačnom izboru tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda.Ona napominje da se kanalizacioni sistemi i danas rade po pprojektima iz sedamdesetih godina, kao i da se ne razmišlja o novim konceptima koji bi mogli d aih zamene.Podseća da se izrada generalnog plana Beograda koji će važiti do 2041. nalazi u ranoj i ocenjuje da se u vezi sa njim javnosti nude samo "kozmetičke ankete", koje će kasnije služiti samo kao izgovor da su građani nešto pitani.KONKRETNI PROBLEMI IZ PROJEKATAU projektu za buduće postrojenje prema njenom mišljenju Ksenije Rdovanović, nema odgovora na pitanje zašto će se prečišćena voda ispuštati direktno u rečni rukavac, iako ona može da se koristi za navodnjavanje u agraru.Takođe ne pominje se i šta će se raditi sa otpadnim muljem, koji će ostajati nakon prečišćavanja vode.U vezi sa tim navela je i konkretan problem iz postrojenja koje radi u Šapcu, gde su prvo taložili mulj, pa su kasnije plaćali da  se on izvozi u Mađarsku (Mađarska je u međuvremenu to zabranila).Naglašava da se u dostupnim ne navodi kada će se primenjivati veći stepen prečišćavanja, iako se uskoro najavljuje realizacija projekata i napominje da su neki podaci obrisani iz planova.Dodatni problem je kako kaže što je izrada planova trajala paralelno sa dogovorima koji su vođeni sa Kinezima."To ne znači da Grad Beograd ne zna ništa o tome, postoji neka prethodna studija opravdanosti. Sve je bilo skriveno od očiju javnosti," ukazuje Radovanović.Prema njenim rečima problematično je i što firma od koje se uzima kredit za taj posao sama definiše kriterijume za izgradnju tog postrojenja.Podseća i da je problem nedostatak stručnih kadrova u institucijama, ali i činjenica da ipak imamo stručne ljude koji nisu pozvani da učestvuju u dijalozima o tim projektima.U Srbiji praktično ne postoji prečišćavanje otpadnih voda i potrebno je izgraditi između 250 i 300 novih postrojenja, objašnjava ekspert za upravljanje vodama i ekologiju, Čedo Maksimović. On kaže da ta postrojenja moraju da imaju najsavremeniju, najčistiju i najpogodniju tehnologiju kako bi ih koristile buduće generacije i kako bi trošila što manje energije."Na žalost priprema se scenario da se gradovi i ostale lokalne primoraju da primene ono što je u svetu već prevaziđeno," kaže Makismović.Samo Beogradu za ono što je potrebno da se izgradi, kako dodaje potrebno je dve, tri ili pet milijardi evra.Procene za izgradnju postrojenja se prema njegovom mišljenju rade bez suštinskog ulaska u problem, pa se ne predviđa koliki će im biti životni vek.On naglašava da se u Srbiji trenutno bira se između dve stare tehnologije za prečišćavanje, dok Holandija, kap zemlja koje je u toj oblasti među najboljim zemljama u svetu ukida i domaće, ako za tim postoji potreba."Mi primenjujemo tehnologiju sa početka 19. veka, dajemo prednost nečemu što je zastarelo," kaže Maksimović.Kompanija koja će najverovatnije graditi postrojenje u Velikom Selu, kako naglašava uopšte se ne bavi tim poslom, već će morati da nađe posrednika.Dugi problem je što je za planirano postrojenje potrebno 100 hektara zemlje, dok bi za neku noviju tehnologiju potrebno svega pet hektara.Nova tehnologija može da se postavi i u centar grada, jer je koncept centralizacije i odvođenja, odnosno pumpanja otpadnih voda do postrojenja, kakav se inače planira u Beogradu, prevaziđen."Zašto bi se voda (kako je planirano) iz Jakova peko Surčina prepumpavala do Batajnice, svako selo bi moglo da ima svoje postrojenje, decentralizacija," ukazuje Makimović.On smatra da bi Srbija u slučaju da primeni novije tehnologije, mogla da bude najnaprednija u preradi otpadnih voda, jer sada nema tu vrstu infrastrukture.Projektantima se ne daje mogućnost da sami primene tehnologiju, već rade onako kako im kažu političari.Kinske kredite neko mora da vrati, a kroz 15 godina će se pokazati da to ne valja i da će morati da se ruši.Stara tehnologija troši mnogo resursa, zemljišta, energije, sve što napravimo o čiste energije nepotrebno ćemo potrošiti na pumpanje vode.Izgradnja velike infrastrukture je kako napominje preskupa i nepotrebna,  je toksična voda tokom pumpanja, grize i uništava betonske cevi.Na Malti su prema njegovim rečima, uništena dva takva postrojenja, nakon nekoliko godina, jer je ptpadna voda agresivna, toksična i nagriza infrastrukturu koja se koristi za njen dovod."Priroda vraća onima koji o njoj ne vode računa, kad tad," ocenjuje Maksimović.Sa ocenom da je takozvani stari centralizovani način prerade otpadnih voda prevaziđen, slaže se i hidrogeolog Branislav Božović, koji je nekada u gradskoj upravi Beograda obavljao funkciju sekretara za životnu sredinu.On smatra da će Srbija zbog takvih priojekata plaiti cenu koje će građani tek kasnije biti svesni i ukazuje da se njegovom primenom tog nagomilavaju štetne materija, koje je kasnije teško kontrolisati.Dolazi do akumulacije štetnih materija, posle je to teško kontrolisati, ne treba raditi po starim planovima.Za buduće postrojenje u Velikom Selu, kako podseća već je iskopan deo tunela, za to su se izdvajala sredstva, ali se od tog posla za sada odustalo.Naveo je primer glavnog grada Bugarske, Sofije, gde su prvljena mala pojedinačna postrojenja, koja čine sistm koji može da se kontroliše."Tužno je što se više o svemu tome ne obaveštava javnost, ne upoznajete ih sa omim što plaćaju kao poreznici i što im predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje," ocenjuje Božović.UGROŽENA I POLJOPRIVREDABožović podseća da u Beograd stiže dosta povrća iz brojnih okolnih sela, gde su uglavnom zagađeni potoci, pa voda nema vremena da se prečisti u dubini stena gde je niska temperatura koja inače ubija bakterije u njoj.On kaže i da se u domaćinstvima koristi mnogo kućne hemije koja ne samo da nagriza odvodne cevi, već zagađuje i samo zemljište."Mnogo je otpadnih voda u Beogradu, to ne može da bude normalno," naglašava Božović.Panel je organzovana u cilju promocije nove studije o (ne)prečišćavanju otpadnih voda u prestonici Srbije, koja nosi naziv Bistra slika voda Beograda. Čedomir Savković

Srbija

Premijerka nema šta da obeća roditeljima

Nakon sastanka predstavnica roditeljskih udruženja i premijerke Ane Brnabić nema konkretnih obećanja, osim onog da će država još jednom napravite kalkulacije i razmotriti predloge roditelja o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kaže za Novu ekonomiju Jelena Ružić iz udruženja Centar za mame.Predstavnice udruženja Centar za mame, Bebac.com, Srbija u pokretu i Roditelj su u zgradu Vlade došle sa zahtevima da se u nove izmene zakona unesu odredbe koje će omogućiti da mame dobijaju naknadu u skladu sa brojem meseci u kojima su radile, ali da ne dobijaju naknadu koja je niža od minimalca. One takođe traže i da se izjednače prava mama preduzetnica sa pravima koje ostvaruju ostale zaposlene mame, kao i da se na pravedan način obračunavaju zarade onih žena koje imaju veća primanja od tri prosečne plate. Kuhinja kao učionica i deda koji šapuće Svi ovi zahtevi našli su se i u onlajn peticiji koja je sakupila više od 10.000 potpisa, a koje su roditelji takođe predali Vladi.Ružić ističe da su srećne što su imale prilike da izlože svoje zahteve i da im se čini da ih je premijerka čula i zaista razmislila o njima. Ipak, konkretnih obećanja nema.„Rečeno nam je da će se ponovo vratiti kalkulacijama i da će ponovo pokušati da nađu načina da makar neke od naših predloga uvrste u novi zakon, odnosno u izmenjeni zakon, a da li će se to zaista desiti, mi svi to nećemo znati još neko vreme.“U planiranim izmenama bi, prema najavama iz vlasti, trebalo da se nađe odredba da sve žene, bez obzira koliko su meseci radile ostvaraju naknadu u visini minimalne zarade, ali samo u toku trajanja porodilsjkog odsustva, što je samo prva tri meseca. Nakon toga, narednih devet meseci, koliko traje odsustvo radi nege deteta, one će dobijati prosek svojih zarada podeljen sa 18 meseci.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO) Ružić ističe da ovo jeste pomak, ali da njihov zahtev i dalje ostaje da se umesto sadašnjih 18 meseci, u obračun uzima 12 meseci pre otvaranja porodiljskog.„Smatramo da žena koja je radila 12 meseci u kontinuitetu treba da ima platu koju je zaradila. Recimo, po ovom trenutnom proračunu, ako je imala platu 50.000, ona će po novom proračunu primati skoro 20.000 manje.“Planiranim izmenama bi, prema najavama nadležnih, trebalo da se poboljša pozicija poljoprivrednih osiguranica koje prema sadašnjim propisima moraju da rade 24 meseca ne bi li ostvarile pravo na punu naknadu. One bi izmenama trebalo da budu izjednačene sa ostalim zaposlenim ženama i da im u obračun takođe ulazi 18 prethodnih meseci.Ružić objašnjava da neće prestati sa zalaganjem za izmene postojećeg zakona i najavljuje nove akcije koje će za cilj imati skretanje pažnje na ovaj problem.„Mi se ovim zakonom bavimo već osam godina, tako da ćemo nastaviti, nećemo odustati od njega, jer je ovo zaista broj jedan zakon što se roditeljstva tiče i bilo kakve podrške  države roditeljstvu i mora da se dovede na to da bude kako treba,“ kaže Ružić.Podsetimo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donesen je 2017, a počeo je da se primenjuje sredinom naredne godine. Zbog odredbi ovog zakona pojedine žene su dobijale naknadu u visini od par hiljada dinara. Ustavni sud je krajem 2020. godine proglasio neustavnim odredbe prema kojima pravo na naknadu u iznosu minimalne plate u Srbiji tokom porodiljskog odsustva imaju samo one žene koje imaju najmanje šest meseci plaćenih doprinosa u poslednjih 18 meseci, kao i odredbe koje se tiču poljoprivrednih osiguranica kojima se u obračun naknade ulaze zarade u poslednjih 24 meseca.

Srbija

Marera Properities kupio i Zemun park

Kompanija Marera Properties saopštila je da je postala novi vlasnik Zemun parka, prvog maloprodajnog parka u Beogradu, koji se prostire na preko 15 hiljada kvadrata. Zbog velikog interesovanja kupaca, najavljena su i nova ulaganja u taj maloprodajni objekat koji se nalazi na ferkventnoj raskrsnici puteva."Strateško opredeljenje kompanije da svoj maloprodajni portfolio razvija kroz visokokvalitetne objekte na prometnim i dobro povezanim lokacijama, rezultiralo je akvizicijom maloprodajnog parka na samom ulazu u Beograd, svega nekoliko kilometara od centra Zemuna", navodi se u saopštenju kompanije. Potrošačima je na raspolaganju preko 30 brendova, kao i mnogobrojni dodatni sadržaji, dodaje se u saopštenju."Preko 270.000 ljudi živi u okolnim rezidencijalnim zonama na svega deset minuta vožnje, a preko 12 hiljada ljudi radi u ovom području. Zato je posebnog značaja direktna veza Zemun parka sa autoputem Beograd-Novi Sad, Batajničkim putem, kao i susednim objektima," naglašava rukovodstvo kompanije.POČELA REKONSTRUKCIJA BEOGRAĐANKE Kompanija napominje da preuzimanje Zemun parka predstavlja značajan korak u širenju njenog maloprodajnog portfolija u glavnom gradu Srbije i podseća da joj je jedan od glavnih objekata Forum Shopping Center u Nišu.Marera Properties će ove godine, kako se naglašava, krenuti u dalji razvoj Zemun parka, jer su svi kapaciteti kojima on raspolaže izdati.Biće izgrađeno više od osam hiljada kvadrata dodatnog maloprodajnog prostora, a uz postojeći parking od 550 mesta, biće napravljena i nova parking zona, dodaje se u saopštenju.Kompanija Marera Properties navodi da poseduje 200 hiljada kvadrata maloprodajnih, industrijskih i kancelarijskih prostora. Bavi se investiranjem u nekretnine, njihovim razvojem i daljim plasmanom na tržište, a fokus interesovanja su joj Beograd, Niš i Novi Sad.Pored kupovine Zemun parka, Mariera Properities nedavno je počela sa rekonstrukcijom zgrade Beograđanka, kao i u obnovu zgrade nekadašnjeg Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ).U OBNOVU ZGRADE BIGZA NOVI VLASNICI ULAŽU 40 MILIONA EVRA

Srbija

Peti rođendan Fresh Corner koncepta

Peti rođendan Fresh Corner koncepta u Srbiji, kompanija MOL Serbia proslavlja sa 25 Fresh Cornera u mreži i za tu priliku je pripremila 70.000 poklona za svoje kupce. Prvi Fresh Corner u Srbiji otvoren je pr...

Srbija

Letnji akademski seminar o budućnosti protetike

Udruženje studenata tehnike Evrope, BEST Beograd nakon 16 uspešno organizovanih međunarodnih studentskih seminara po prvi put organizuje nacionalni akademski seminar. Seminar pod nazivom „Budućnost protetike - korak bliže bioničkom čoveku” namenjen je studentima tehničko–tehnoloških, prirodno–matematičkih fakulteta kao i studentima stomatoloških fakulteta iz cele Srbije a održaće se od 10. do 19. jula u Beogradu.Učesnici će za vreme trajanja seminara imati priliku da steknu osnovna znanja o tome kako kao inženjeri u svojoj struci mogu da pristupe protetici i unaprede je. O načinu funkcionisanja visokotehnoloških rešenja za pomoć ljudima sa invaliditetom, materijalima od kojih se proizvode i procesu implementacije govoriće nastavno osoblje Univerziteta u Beogradu i eminentni stručnjaci iz ove oblasti.  Po završetku seminara učesnici će polagati završni ispit i dobiti sertifikat o učešću. Pored interaktivnih predavanja i radionica, ovogodišnji organizacioni tim je pripremio društvene aktivnosti kako bi studenima naše zemlje približili koncept međunarodnih studentskih seminara i motivisali ih da u narednim godinama i sami otputuju na neki od ovih događaja širom Evrope. Više informacija može se naći na sajtu projekta www.course.best.rs, prijave za učešće na seminaru će biti otvorene od 26. aprila do 17.maja.

Srbija

Srbija i Velika Britanija potpisale trgovinski sporazum

Sporazumom je postavljen novi pravni osnov za regulisanje bilateralne trgovine između Srbije i Britanije, saopštilo je Ministartsvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Taj odnos ranije je bio definisan Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji su potpisale Srbija i Evropska unija.Ministarstvo dodaje da je najnovijim sporazumom zadržan nivo saradnje u svim oblastima kao i stepen trgovinske liberalizacije koji je postojao do 31. decembra 2020. godine."Zaključenjem Sporazuma omogućeno je vraćanje uobičajenim trgovinskim tokovima i stvaranje uslova za dalji rast međusobne trgovine, kao i za dalja ulaganja," poručila je ministarka trgovine Tatjana Matić.Ona je rekla kako očekuje da nakon imunizacije protiv COVID -19 da se obnovi veoma razvijena turistička saradnja dve zemlje."Radujem se stupanju ovog sporazuma na snagu, nakon ispunjavanja svih parlamentarnih procedura. Takođe se radujem još većem broju britanskih kompanija i stručnjaka koji će dati dodatni podsticaj ekonomskom razvoju i napretku Srbije," rekla je ambasadorka Ujedinjenog Кraljevstva u Srbiji, Šan Makleod.Prvi privremeni bilateralni trgovinski ugovor Ujedinjeno Кraljevstvo i Srbija potpisale su u martu 1879. godine.Pre pet godina građani Britanje su se na referendumu izjasnili za Bregzit, odnosno izlazak iz Evropske unije.Ta zemlja je nakon skoro pola veka, 31. decembra prošle godine i formalno izašla iz članstva u EU."BREGZIT I PANDEMIJA MOGU DA BUDU ŠANSA ZA SRBIJU I ZAPADNI BALKAN"

Srbija

Neće biti drastičnog poskupljenja naftnih derivata

Prošle nedelje cena sirove nafte je tokom četiri od pet dana bila u porastu, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije. Ipak, ocenjuju da se na tržištu naftnih derivata neće desiti velike promene, koje bi dovele do njihovog drastičnog poskupljenja, prenosi RTS.Prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislava Mićovića, procene koje su bile aktuelne prethodne nedelje uglavnom se odnose na eventualnu, drastično veću potrošnju nafte do kraja godine.On podseća i da potražnja za naftom raste i zbog toga što se u junu ugovaraju njene isporuke."I to je doprinelo da četiri od pet dana prethodne nedelje cena sirove nafte bude u porastu, ali to nisu promene (kao onda) kada je cena sirove nafte za nekoliko meseci povećana oko 88%," kaže Mićović.On kaže da se u Americi prethodne nedelje već osetilo da je došlo do veće mobilnosti ljudi, pa se to osetilo i u većoj potrošnji goriva, pre svega na putevima.Sa druge strane, Kina je zabeležila i rast bruto domaćeg proizvoda, do 18% u prvom godišnjem kvartalu, pa je i tamo skočila potrošnja goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPORAVKA CENA "To su neke najave koje ukazuju da je pred nama povećanje potrošnje, pa samim tim i potražnje za sirovom naftom. U kojoj meri će proizvođači sirove nafte odgovoriti u toj meri zavisi i koliko će cena sirove nafte biti viša ili manja", smatra Mićović.On dodaje da neće biti nekih većih promena u cenama sirove nafte ako povećanu potrošnju bude pratila odgovarajuća ponuda proizvođača, dok u suprotnom mora da se dogodi neki veliki skok u cenama.Mićović kaže i da srpsko tržište reaguje u istom smeru kao i druga tržišta, ali dodaje da intenzitet te reakcije nije isti na svim tržištima, jer se i ukupni troškovi naftnih sektora, dok gorivo dođe do pumpi, razlikuju od zemlje do zemlje, kao i konkurencija na tržištu.Mićović je podsetio da su prošle godine cene goriva u Srbiji bile smanjene u vrlo kratkom periodu za 30 dinara po litru.Od početka marta do sredine aprila, cena goriva u Srbiji porasla je za 5 do 7 dinara po litru. 

Srbija

Učenici smislili kako da pikavcima ozelene prirodu

Inspirisani stepenom zagađenja životne sredine i velikom količinom odbačenih opušaka cigareta, učenička kompanija BioFilter iz svrljiške srednje škole ”Dušan Trivunac Dragoš” osmislila je biorazgradivi filter za cigarete napravljen od nebeljene celuloze koji u sebi sadrži seme biljaka, pišu Južne vesti.Sa svojim projektom pod sloganom "Ne uništavaj, ozeleni“ učestvovaće na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija koje će se ove godine održati onlajn, a prema njihovim podacima u Srbiji se dnevno odbaci oko 27 miliona opušaka cigareta, dok je to na godišnjem nivou 26,5 milijardi opušaka."U svetu je taj broj daleko veći. Stepen zagađenja je veliki, podaci pokazuju da godišnje u okeanima završi 13 miliona metričnih tona plastičnog otpada, od čega jedan deo jesu opušci cigareta. Oni predstavljaju opasnost po životnu sredinu, ne razgrađuju se, uništavaju svu vegetaciju oko sebe u prečniku od 15 cm, smanjuju masu korena biljaka i do 60 odsto", kažu učenici.Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize? Cilj ovih učenika nije da promovišu pušenje i upotrebu duvanskih proizvoda, kažu da uprkos raznim akcijama, edukacijama, tribinama koje su ljudi u borbi protiv pušenja koristili kako bi smanjili broj pušača, ogroman broj ljudi i dalje nastavlja da koristi duvanske proizvode.Tako su i došli na ideju biorazgradivog filtera koji će pomoći u očuvanju životne sredine."Istraživanja pokazuju da se opušci cigareta u prirodi zadržavaju i preko 25 godina. Iz tog razloga mi želimo da postojeće filtere koji su mahom napravljeni od plastičnih materijala zamenimo našim biorazgradivim filterima. Naš BioFilter je napravljen od nebeljene celuloze, a u sebi sadrži seme biljaka", kažu svrljiški učenici.Onog trenutka kada se filter nađe na zemlji, kako objašnjavaju, uz pomoć vode i vlage seme počinje da klija, na taj način filter semenu služi kao rezervoar za vodu do onog trenutka dok se koren biljke ne veže za zemlju.Društvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj Gori "Kako biljka raste počinje ubrzanija razgradnja filtera. Nakon 6 meseci filtera nema, ali je priroda ozelenjena jednom biljkom. Kada je već ne možemo da utičemo na ljude da ostave pušenje, onda možemo da pokušamo da zagadjenje opušcima cigareta svedemo na minimum", objašnjavaju.Upozoravaju i da je potrebno 38 triliona dolara kako bi se veštački stvorio kiseonik koje bi čovečanstvo moglo da diše samo 6 meseci. Zbog toga žele da se što pre počne sa zamenom filtera kako bi se posledice izbegle.

Srbija

Nova generalna direktorka kompanije Tetra Pak za Istočnu Evropu

Kompanija Tetra Pak, svetski lider u rešenjima za obradu i pakovanje hrane, imenovala je Lindsi Lojden-Edvards (Lyndsey Loyden-Edwards) za novu generalnu direktorku zaduženu za poslovanje kompanije u regionu Istočne Evrope. Lojden-Edvards zameniće Gijoma Latureta, koji je krajem marta napustio kompaniju. Lojden-Edvards na ovu poziciju dolazi sa 15 godina iskustva, koje je stekla radeći na nekoliko upravljačkih pozicija u prodaji i marketingu u sektorima ambalaže i maloprodaje. Kompaniji Tetra Pak pridružila se 2018. godine kao direktor za ključne klijente (Key Accounts Director) za Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku. Istovremeno, bila je i članica uprave kompanije ReCarton UK i Udruženja za kartonsku ambalažu za napitke i okruženje, predvodeći tako agendu održivosti industrije ambalaže u Velikoj Britaniji. „Čast mi je što ću voditi aktivnosti kompanije Tetra Pak na rastućem i dinamičnom tržištu Istočne Evrope,“ izjavila je gospođa Lojden-Edvards. „Zadovoljstvo mi je što ću nastaviti sa izgradnjom naše snažne pozicije u regionu i blisko sarađivati sa našim kupcima kako bismo iskoristili nove mogućnosti rasta, sa jasnim fokusom na bezbednost hrane i održivost."  Pre nego što se pridružila kompaniji Tetra Pak Lojden-Edvards bila je menadžerka prodaje u DS Smith Plastics, kompaniji za pakovanje. Diplomirala je marketing, dizajn proizvoda i statistiku na Univerzitetu Derbi u Velikoj Britaniji. Svoju novu funkciju Lojden-Edvards obavljaće iz Varšave.

Srbija

Miroslavljevo jevanđelje dobilo novo uputstvo o čuvanju i izlaganju

Narodna biblioteka Srbije donela je novo uputstvo o o uslovima čuvanja i izlaganja Miroslavljevog jevanđelja  i time je posle 20 godina prestalo da važi pretnodno uputstvo.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u klima-vitrini, u kontrolisanim i stabilnim uslovima.Rukopis se čuva u mraku, zatvoren pređicama i kopčama.Rukopis može privremeno da se nalazi izvan klima-vitrine ukoliko za to postoje opravdani razlozi (kontrola stanja rukopisa, konzervatorski zahvati, snimanje kao mera tehničke zaštite, kvar na vitrini, evakuacija i sl.). Dozvolu za iznošenje rukopisa daje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije.Jednom u šest meseci, ovlašćeni konzervator Narodne biblioteke Srbije vrši pregled rukopisa u cilju provere stanja knjižnog bloka i poveza. Vanredni pregled se vrši u slučaju opravdane sumnje na promenu stanja rukopisa, kao i prilikom svakog iznošenja iz klima-komore.U slučaju postojanja promena na knjižnom bloku ili na povezu, potrebno je obavestiti Ministarstvo kulture i informisanja. Miroslavljevo jevanđelje može da se izlaže isključivo uz pisanu dozvolu ministra nadležnog za kulturu, pod uslovima koje propisuje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije Snimanje rukopisa nije dozvoljeno, osim kao mera tehničke zaštite. Snimanje ne sme ni na koji način da ugrozi dobrobit rukopisa, bez obzira na tehnologiju i tehniku kojom se vrši.Miroslavljevo jevanđelje se ne izdaje proučavaocima.Naučna istraživanja u vezi s Miroslavljevim jevanđeljem mogu da se obavljaju u Narodnom muzeju, odnosno u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije, na osnovu snimaka, literature, dokumentacije i elektronskih izvora.Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis.Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja svedočida ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja, navodi se na sajtu Narodnog muzeja.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Srbija

Porasla prodaja sapuna u Srbiji

Prodaja sapuna i vrednosno i komadno beleži značajan rast u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje Nielsen RMS. Prodaja sapuna vrednosno porasla je 24,5%, količinski 22,8% i komadno 17,5%, u odnosu na isti period 2019. godine.Najviše je prodato čvrstih sapuna (66% vrednosti), slede tečni sapuni (33,4), krem sapuni (0,4%), pene za ruke (0,2%).Među prodatim sapunima dominaju proizvodi kompanija Beiersdorf, Colgate Palmolive, Henkel, Piramida 72, Unilever.Istraživanje pokazuje i da je blago opala prodaja kupki za tuširanje. 

Svet

Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori

U slučaju da Crna Gora odluči za zatraži međunarodnu arbitražu zbog izgradnje auto-puta koji gradi i kreditira Kina, to će moći da učini samo u Kini, pred tamošnjim arbitražnim sudom. To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeh auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor. Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora "neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu" u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U ugovoru još piše da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. "Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.” Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja reke TareSrbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama. Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Kineski krediti od milijardu evra mimo domaćeg zakona