Zelenom gradnjom do energetske efikasnosti
Vođenje računa o energetskoj efikasnosti u poslednjim godinama postalo je standard poslovanja odgovornih kompanija, kako zbog smanjenja troškova, tako i zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Da je...
Najnovije
Novi Sad kupuje 49 jarbola i velika slova za natpis „Novi Sad“
Grad Novi Sad će izdvojiti 190 miliona dinara za opremanje Trga jarbola u Limanskom parku, za kupovinu velikih slova za natpis "Novi Sad", kao i za drugu opremu, saznaje 021.rs.Oprema se nabavlja u sklopu pripremanja Novog Sada za 2022. godinu, kada će poneti titulu Evropske prestonice kulture.Trg jarbola predviđa kupovinu 49 jarbola visokih osam metara, koji će se nalaziti na ulazu u Limanski park, sa Bulevara oslobođenja i imaće umetničke zastave. Tenderom je predviđeno i postavljanje jarbola visokih 10 metara, sa većim zastavama, na dva ulazna pravca u grad - na Mišeluku, iznad tunela, i kod novog Žeželjevog mosta.Grad kupuje i slova za natpis "Novi Sad", koji će biti gotovo dva metra visok i dug 13 metara, a nalaziće se na kružnom toku kod Žeželjevog mosta sa bačke strane i kod fabrike Aptiv. Još veća slova, visoka tri metra i druga 20 metara, biće postavljeni na Mišeluku iznad Mosta slobode, a biće nabavljena i nešto manja slova, koja će se nalaziti na ulazu u Novi Sad kod TC "Rodić". Nabavka je procenjena na 188,9 miliona dinara bez PDV-a, a Uprava za građevinsko zemljište i investicije će kupiti i informativne table koje će biti postavljene u kulturnim ustanovama u Novom Sadu i prigradskim naseljima. Planirano je i da se nabavi urbani mobilijar sa klupama na 12 lokacija u gradu, uglavnom u parkovima, kao i digitalni časovnici koji će biti postavljeni na više lokacija u gradu.Na "šoping listi" nalaze se i pumpe za bicikle sa javnim časovnicima, koje će takođe biti instalirane na nekoliko gradskih mesta - kod Rektorata, Varadinskog mosta, Štranda, hotela "Šeraton", na autobuskoj stanici u Radomira Raše Radujkova, preko puta Satelitske pijace, u Futoškom parku, kod TC "Promenada" i kod Univerexporta u Futoškoj 40-44. Predviđeno je i da se Kreativni distrikt, odnosno Kineska četvrt, posebno opremi informacionim tablama i klupama. Nabavka UGZI-ja obuhvata i crtanje pešačkih prelaza u užem centru grada na površini od 1.000 kvadratnih metara, kao i kupovinu gotovo 600 led sijalica za osvetljenje i ukrašavanje armirano-betonske konstrukcije nezavršenog Tržnog centra "Rodić" na ulazu u Novi Sadu.Nabavljaju se i informativni totemi, koji će se napajati preko solarnih panela, a nalaziće se na betonskom stubu od dva metra, ispred 18 kulturnih ustanova u gradu. Osim toga, kupuje se i još 12 totema za gradske parkove i Štrand.Kupuju se i 1,9 metara visoke svetleće mape koje će se nalaziti na nekoliko lokacija u gradu, kao i devet tabli dobrodošlice koje će se postaviti na prilazima Novom Sadu.UGZI pazari i informacionu signalizaciju, koja će posetiocima govori gde se nalaze hoteli i davati im putokaze za više od 50 lokacija, kao i još 70 tabli sa nazivima ulicama, koje će biti postavljene na stubovima, semaforima i javnoj rasveti.Rok za dostavljanje ponuda je 21. jul.
-615x345.jpg.webp)
Beograd ocenjuje i bira ulične zabavljače, određena mesta za nastupe
Gradska uprava Grada Beograd raspisala je javni poziv slikarima, muzičarima i izvođačima artističkog programa za dobijanje odobrenja za nastupanje na javnim gradskim površinama.Kulturni i umetnički programi na javnim površinama mogu da se izvode u ograničenom vremenu, bez nadoknade i bez korišćšenja specijalnog sagrađenih objekata za te namene.“Njih izvode ulični zabavljači, umetnici i artisti i čine sastavni deo ponude grada Beograda”; piše u tekstu javnog poziva.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Pravo izvođenja programa imaju pojedinci, grupe i ansambli.Komisija će sve kandidate ocenjivati bodovima od nula do deset.“Pravo izvođenja programa u Knez Mihailovoj ulici imaju kandidati sa prosekom od najmanje 8,5 bodova, u Skadarskoj ulici kandidati sa najmanje 8 bodoova, na centralnim gradskim trgovima kandidati sa najmanje 7 bodova, u prolazima kandidati sa najmanje 6 bodova, na trgovima, u parkovima i zelenim površinama kandidati sa najmanje 5 bodova, a na Savskom i Dunavskom keju kandidati koji imaju najmanje 4,1 bod.”Turistička organizacija Beograda može da odredi raspored nastupa kod “DNK” česme, na Trgu Nikole Pašića, ispred spomenika knezu Mihailu Obrenoviću i u muzičkim paviljonima u Zemunu i na Kalemegdanu, kao i na platou između Knez Mihailove ulice i Obilićevog venca.Klovn, ulični pevač, uzgajivač svilene bube, DJ, hostesa, našli su se u šifrarniku novih zanimanja Programi mogu da se održavaju od 10 do 22 časa, a u naseljenim zonama je obavezna pauza u vreme važenja kućnog reda. Takođe, izvođači moraju da vode računa o upotrebi pojačala do nivoa propisane buke.Raspored izvođenja programa na lokacijama biće objavljivan na zvaničnim internet stranicama grada Beograda i Turističke organizacije Beograda.
Britanija zabranila najveću onlajn berzu kriptovaluta
Britanska Uprava za finansijsko ponašanje (Financial Conduct Authority FCA) odlučila je da zabrani bilo kakve regularne aktivnosti najveće svetske onlajn berze kriptovaluta, čiji je vlasnik kompanija Binance, preneo je portal CNBC.Uz tu odluku objavljeno je i upozorenje potrošačima o Binance.com, kojima se savetuje da budu oprezni prema oglasima koji obećavaju visoku zaradu prilikom ulaganja u kriptoasset.Binance.com je centralizovana onlajn berza koja korisnicima nudi niz finansijskih proizvoda i usluga: kupovinu i trgovinu širokim spektrom digitalnih valuta, digitalne novčanike, terminske ugovore, vrednosne papire, štedne račune, pa čak i pozajmice.Odluka britanskog regulatornog tela stigla je u vreme kada sve više regulatora u državama širom sveta odbija da potvrdi legitimitet platformi za trgovinu kriptovalutama.Sa druge strane raste potražnja za kriptovalutama, i pored slabljenja jedne od najpopularnijih među njima, bitkoina, barem prema pisanju Bloomberga. Kompanije poput Binance zbog toga imaju drugi problem: kako naći stručnjake sa iskustvom i zaposleiti ih. Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci Binance je trebalo da pokrene sopstveno tržište digitalnih valuta u Britaniji, ali je zajedno sa još nekoliko kripto firmi povukla svoje prijave za registraciju kod tamošnjeg regulatora jer nije ispunila zahtev za sprečavanje pranja novca.Portparol britanskog regulatora objasnio je da je izrečena zabrana ograničena i pored toga što je kompaniji Binance Markets Limited zabranjeno da nudi usluge u Britaniji.Naime, neregistrovane kompanije i dalje mogu da komuniciraju sa potrošačima iz Velike Britanije, što znači da bi Binance i dalje mogao da im ponudi trgovinu kriptovalutama putem svoje veb stranice.
Novi zajam EIB-a od 50 miliona za oporavak srpskih preduzeća
Evropska investiciona banka (EIB) i UniCredit banka Srbije potpisali su danas ugovor o zajmu vrednom do 50 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) i kompanija srednje tržišne kapitalizacije, navodi se u saopštenju EIB-a. Zajam će pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske poteškoće izazvane pandemijom, održe likvidnost i radna mesta. Kompanije će moći da iskoriste sredstava EIB-a za finansiranje svoje likvidnosti, obrtnih sredstava i srednjoročnih i dugoročnih investicija. UniCredit banka će ova sredstva staviti na raspolaganje srpskim MSP i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije pogođenih korona-krizom pod povoljnijim i pristupačnijim uslovima, navodi se u saopštenju. Ovo je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana.Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra. Kako se navodi u saopštenju, oco je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana. Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra. Zajam će pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske poteškoće izazvane pandemijom, održe likvidnost i radna mesta. Kako se navodi u saopštenju, oco je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana. Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra.
Raspisan konkurs: Do 1,2 miliona dinara za kupovinu seoskih kuća
Ministarstvo za brigu o selu je raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.Na konkurs mogu da se prijave mladi poljoprivrednici, bračni i vanbračni parovi, kao i samohrani roditelji. Kuća koju bi želeli da kupe ne može da košta više od 1,2 miliona dinara, a država će im nadoknaditi ceo trošak kupovine.Žensko preduzetništvo na selu: Nećete nas pomeriti Koje sve uslove morate da ispunite ukoliko želite da konkurišete za bespovatna sredstva za kupovinu seoske kuće možete da pročitate na linku.Na sajtu Ministarstva za brigu o selu objavljen je i obrazac za konkurisanje, kao i tekst javnog poziva.
Računovodstvena komora: Pod hitno ukinuti propise koji štete privredi
Računovodstvena komora Srbije saopštila je da je predsedniku Srbije prosledila zaključke o propisima koji ne doprinose pravnoj sigurnosti, kao i o propisima koji opterećuju rad računovođa i poreskih obveznika. tim zaključcima je obrazloženo koje propise treba hitno menjati, a koje tek treba doneti.Propise u oblasti računovodstva treba menjati zbog uspešnog rada i veće pravne sigurnost u radu, posebno domaćih preduzetnika i privrednih društava, navodi Računovodstvena komore Srbije. On je inače, kako se navodi u saopštenju, zaključke o svemu tome usvojila na svojoj skupštini.Ti zaključci su upućeni predsedniku Srbije su upućeni jer je on, kako se podseća, potpisnik Zakona o računovodstvu.Sadržaj zaključaka objavljen je na sajtu Računovodstvene komore Srbije, dostavljeni su dostavljeni su i ministru Ministsrstva finansija. Navodi se da RKS okuplja računovođe koje su uspešno učestvovale u sprovedenim reformama, kao i u uvođenju Objedinjene naplate kod Poreske uprave i u prelasku na elektronsko poslovanje, reforme Fonda PIO, CROSO i drugih institucija.VEĆINA PREDUZETNIKA PREŠLA U DOO NAKON TESTA SAMOSTALNOSTIRačunovodstvena komora: Do kraja marta produžiti rok za dostavljanje Statističkog izveštaja RKS kako navodi radi i doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta, propisa i procedura i saradnje računovodja i poreskih obveznika sa državnim institucijama, što je sve u interesu budžeta Srbije.Navedene propise prema mišljenju RKS treba hitno menjati, jer su napravili veliku štetu budžetu i poreskim obveznicima. Primer toga je kako se navodi test samostalnosti koji je uveden u Zakonu o porezu na dohodak građana.Navodi se da su pored RKS štetnost testa samostalnosti potvrdili Udruženje zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, Digitlna zajednica Srbije, kao i Udruženje frilensera i radnika na internetu, čiji su predstavnici učestvovali na zajedničkom panelu početkom juna.
Americi preti nestašica programera
U Americi je ove godine bilo i manje upisanih studenata na postdiplomske studije iz oblasti računarstva i informatike, piše Startit koji cititra istraživanje časopisa Communications of the ACM. To znači i značajno smanjenje očekivanih IT stručnjaka ove godine, što bi moglo da ograniči zapošljavanje i inovacije u IT industriji tokom naredne dve do tri godine.Razlog za manje upisanih postdiplomaca je ogNovi konkurs za master studije veštačke inteligencijeraničenje putovanja i kašnjenje prilikom obrađivanja studentskih viza.Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika U Americi je 2019. godine radilo oko milion i po programera sa prosečnom platom od oko 107 hiljada dolara godišnje. Očekuje se da će tokom narednih deset godina broj radnih mesta u američkoj IT industriji porasti za 316.000. Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije Sa druge strane, poslovi za manje kvalifikovane programere smanjiće se za 9 odsto na manje od 193.800 radnih mesta do 2029. godine, što pokazuje okretanje američkog tržišta rada ka visokokvalifikovanijim IT poslovima koji uključuju inženjersku praksu dizajniranja softvera, konstrukcije i održavanja softvera. Manjak programera izazvan pandemijom smanjiće ovaj rast za 38 odsto, čime će hiljade radnih mesta ostati nepopunjeno.
Konferencije Srbija energetika
O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti."Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva."Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović.On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović.Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma.Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji"Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković.Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere"."Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić.Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj."To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić.U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinuRistić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive.Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta."Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:"Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić.On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić.Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
SA PANELA !!! Atanacković i Jovović
Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer ona razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog...
Folksvagen: Kraj motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine
Nemački proizvođač automobila Folksvagen prestaće u Evropi da prodaje automobile koji imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, rekao je član Upravnog odbora te kompanije zadužen za prodaju Klaus Zelmer, prenosi Rojters. Folksvagen prelazi na proizvodnju električnih automobila. "U Evropi iz posla sa motorima sa unutrašnnjim sagorevanjem izaći ćemo između 2033. i 2035.dodine, a u SAD i Kini nešto posle toga", rekao je Zelmer za Minhenski Merkur (Münchner Merkur). Zelmer je naveo i da će za taj proces u Južnoj Ameriic i Africi trebati malo više vremena ako se uzmu u obzir nepostojanje političkih i infratsrukturnih okvira.On je rekao da će najkasnije do 2050. godine, čitava flota Folksvagena biti bez emisije ugljen - dioksidaZelmer očekuje da će do 2030. godine 70 odsto ukupne prodaje činiti električni automobili što bi kompaniju pripremilo za moguće pooštravanje klimatskih ciljeva Evropske unije.
Panel o Rio Tintu u organizaciji Nove ekonomije
Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tima (PAKT).On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Prvo kažu da će investirat i1,5 milijardi dolara, pa 1,8, zatim dve milijarde, da će u postojenje za prečišćavanje vode uložiti 20 miliona dolara, pa 40 miliona.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7 Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i d asu od kompanije od tada često dobijali vrlo šture informacije.On je dematnovao direktorku Rio Save Exploration Vesnu Prodanović i rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva.Rudnici litijuma u svetu su u napuštenim područjima, a Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području, napominje predstavnik PAKT-a.
Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom
Prva grupa generatora kineske hidroelektrane Baihetan, druge po veličini na svetu nakon brane Tri klisure, puštena je u rad, objavila je danas Kineska medijska grupa (CMG), prenosi Beta. Brana Baihetan, podignuta na reci Djinša i u gornjem delu reke Jangce, u jugozapadnoj Kini, deo je plana te zemlje da postane ugljenično neutralna država u narednim decenijama.Taj megaprojekat ima kapacitet od 16 miliona kilovata i mogao bi da proizvodi više od 62 milijarde kilovat-sati električne energije godišnje.Zajedno sa ostalim elektranama u blizini, ta hidroelektrana pomaže u formiranju najvećeg svetskog koridora za novu energiju, prenela je CMG.Zamenik direktora Kancelarije za tehnologiju, pri Odeljenju za inženjering i gradnju Baihetan, Džou Mengsija, rekao je da će hidroenergija, koju će obezbediti Baihetan, smanjiti godišnju potrošnju standardnog uglja za 19,68 miliona tona, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 51,6 miliona tona godišnje.Podseća se da je kineska vlada najavila da će do 2030. dostići vrhunac emisije i da će postati ugljenično neutralna do 2060. Da bi se postigli ti ciljevi, očekuje se da će proizvodnja hidroenergije u Kini udvostručiti, odnosno dostići 760 miliona kilovata. Ta cifra, prema rečima Džoua, sugeriše da je potencijal razvoja čiste energije u zemlji i dalje u velikoj meri neiskorišćen.U pogledu instaliranog kapaciteta, ta brana je samo sekundarna "ikoničnoj brani" Tri klisure u centralnoj provinciji Hubei, ali kaže se da je "najpametnija" na svetu, zahvaljujući tehnologijama koje omogućavaju preciznu kontrolu veštačkom inteligencijom, objavila je CMG.
Usvojen UPPR kako bi Tigar iz Pirota nastavio da funkcioniše
U Privrednom sudu u Nišu usvojen je Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) kompanije Tigar iz Pirota, piše Beta, prenosi eKapija.U saopštenju se navodi da je "Tigar od danas korak bliže boljem i stabilnijem poslovanju, ali i konačnom rešavanju problema dugova iz prethodnog perioda".Usvajanje novog UPPR-a koji će uz rasterećenje dugova garantovati dobru finansijsku stabilnost od izuzetne je važnosti za dalje uspešno poslovanje kompanije Tigar koja je zahvaljujući podršci države, dobroj poslovnoj politici i vrednom radu radnika uspela ne samo da opstane već i potvrdi svoj značaj tržištu s obzirom na to da se 80 odsto proizvodnje realizuje na inostranom tržištu, navodi se u saopštenju.Dodaje da se da u ovom momentu Tigar upošljava 1.200 radnika, proizvodnja se odvija u tri smene u punom kapacitetu, uz redovnu isplatu zarada.
Većina zaposlenih u švajcarskoj banci trajno u hibridnom modelu rada?
Šcajcarska investiciona banka UBS planira da trajno omogući hibridni model rada za oko dve trećine zaposlenih, piše Fajnenšel tajms. Kako navode izvori upoznati sa planom banke, ovaj potez predvođen je od strane izvršnog direktora Ralfa Hamersa i njegovih top menadžera. U internoj poruci koja je poslata zaposlenima, a u koju je Fajnenšel tajms imao uvid, piše da UBS posvećen tome da zaposlenima ponudi fleksibilnost u rada, koji podrazumeva kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, tamo gde radne pozicije, zadaci i lokacija dozvoljavaju.Švajcaraska banka je odlučila da samo zaposleni čije radne obaveze zahtevaju prisustvo u kancelarijama, kao što su trgovci ili osoblje u predstavništima banke, neće imati mogućnost fleksibolnog rada, ili će ona biti minimalna. Interna analiza, koja je obuhvatila 72.000 zaposlenih širom sveta, pokazala je da je otprilike dve trećine radnika zaposleno na pozicijama koje dozvoljavaju hibridni ređim, navode izvori upoznati sa situacijom u UBS-u.Uprkos tome što je zaposlenima ponuđen i rad od kuće, nekim događajima, prema dogovoru sa mendžmentom, moraće da prisustvjuju iz kancelarija. Plan švajcarske banke u suportnosti je sa odlukama nekoliko banki u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući JP Morgan chase, Goldman saks, Morgan Stenli koje su zaposlenima u Njujorku naredile povratak u kancelarije. Posle više od godine dana u kojoj je većina bankara radila iz kućnih kancelarija, za kuhinjskim stolom, odluka UBS-a može biti znak razlike u radnim praksama američkih i evropskih banaka koje se ostale kao nasleđe koronavirusa. UBS, međutim, nije naveo datum kada zaposleni treba da se vrate u kancelarije.
-615x345.jpg.webp)
U Inđiju, na kafu kod Kelta
Kako je izgledalo keltsko selo, kako kuće u kojima su živeli, a kako njihove zanatske radionice, moći će da saznaju posetioci Keltsko sela, tematske turističke atrakcije, koja se u Inđiji otvara 3. jula.Ovaj kompleks zabavno-edukativnog karaktera namenjen je pre svega deci, a inspirisan je životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2300 godina.Razlog zbog čega se baš u Inđiji nalazi rekonstrukcija keltskog naselja je to što je su značajni arheološki nalazi vezani za život Kelta pronađeni na oko 60 lokaliteta na teritoriji ove opštine, kažu u odgovoru za Novu ekonomiju iz Turističke organizacije Inđije.Unutar kompleksa je nekoliko tipova keltskih kuća, pokrivenih trskom i napravljenih od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice."U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, baziranim na materijalnim ostacima keltskog plemena Skordisci na području Srema", kažu iz Turističke organizacije Inđije.Posetioce Keltskog sela dočekivaće kostimirano osoblje i stručni vodiči, a biće organzovane i brojne radionice i različiti sadržaji na otvorenom.Radno vreme kompleksa biće subotom i nedeljom od 9.00 do 20.00 časova, dok će radnim danima posete biti moguće za organizovane grupe posetilaca uz prethodnu najavu.
Moneyval upozorio Upravu za sprečavanje pranja novca da ne zloupotrebljava ovlašćenja
Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca, ocenio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu pr...
Bor: Radnici „Ziđin kopera“ nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru
Ministarstvo i održao sastanak sa predstavnicima kompanije došlo je do dogovora da kompanija sa pravilnikom o radu koji je stupio na snagu 23 juna stavi van snage i donese pravilnik o radu koji će da se drži ista prava koja smo imali u kolektivnom ugovoru koji je inače istekao 21 juna ove godine očekujemo pismenu potvrdu poslodavca da protest od ponedeljka zamrznemo znači pregovori o zaključenju kolektivnog ugovora se nastavljaju uz prisustvo predstavnika resorni ministarstava Znači ostaju ista prava zaposlenima do daljnjeg.
Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje Kletu
Ministarstvo prosvete je samo od 2019. godine izdavačkoj kući Klet dala skoro 785 miliona dinara za kupovinu besplatnih udžbenika. Povezanim firmama Novi Logos i Freska u istom periodu otišlo je još ukupno 389 miliona dinara. Na taj način Ministarstvo je na tri pomenute firme potrošilo skoro 60 odsto ukupnog novca datog za besplatne udžbenike. koje dobijaju deca iz socijalno ugroženih porodica kao i svako treće i naredno dete u porodici. U konkursknoj dokumentaciji 2020. godine :Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prikupilo je podatke o izabranim udžbenicima i durigm nastavnim sredstvima (u daljem tekstu: udžbenicima) koji mogu biti predmet nabavke, a koje su izabrale škole u skladu sa Zakonom i koje će koristiti u školskoj 2020/2021. godini. Prikupljanje podataka realizovano je preko posebne aplikacije Ministarstva u okviru infomracionog sistema "Dositej" i to za predmete za koje se prema Odluci Vlade nabavljaju besplatni udžbenici. Na jesen 2019. godine besplatni udžbenici su nabavljani u dva navrata, odnosno druga nabavka je dobavljalja udžbenike koji su nedostajali nakon prvog tendera. U junu 2021. Godine Ministarstvo prosvete je ponovo sprovelo javnu nabavku bepslatnih udžbenika. Ovoga puta Klett je bio dobavljač ne samo za udžbenike koje izdaje ova kuća već i za udžbenike koje izdaju Freska, Novi LogosMinistarstvo prosvete je obustavilo nabavku udžbenika koje izdaju Albas i The English Book zbog toga što su ove izdavačke kuće ponudile cene koje su bila iznad procenjene vrednosti.
U sredu naučni skup o novim trendovima u IT industriji
Društvo za informatiku Srbije saopštilo je 30. juna 2021 u 11:00 organizuje naučno stručni skup "Informatika 2021". Skup će se zbog pandemije održati u hibridnoj formi: u sali 3 Privredne komore Srbije, kao i u onlajn formi.Svi koji naučnom skupu žele da prisustvuju onlajn, mogu to da urade putrem sledećeg LINKA.Naučno predavanje na temu "Izazovi Event Sourcing pristupa" će održati profesor Slađan Babarogić, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON). U poslednje dve dekade, kako se objašnjava došlo je do značajnog pozitivnog pomaka u razvoju softvera, softverskih arhitektura, novih programskih jezika, softverskih alata i tehnologija."Primena Model-Driven (MDSD) pristupa u industriji 4.0 – namenski jezik za modelovanje procesa proizvodnje" tema je naučnog predavanja profesorke Slavice Kordić sa Fakulteta tehničkih nauka (FTN). Biće reči o jednom namenskom jeziku (Domain Specific Modeling Language - DSML) pod nazivom MultiProLan, koji je namenjen modelovanju proizvodnih procesa.Stručno predavanje "Nadzor i upravljanje u Data centru"će održati Miodrag Nikolić iz domaće kompanije "Comtrade Distribution". Biće reči o obradi i čuvanju podataka koja se obavljaju u savremenim Data centrima u kojima se za to koriste najnovije informacione tehnologije.Koliko je čuvanje podataka važno govori i činjenica da rada Data centra tokom samo jednog minuta košta 5.600 dolara. Kako bi se predupredili ti troškovi i problemi zbog prekida rada u Data centru, razvijen je Jedinstveni sistem za automatski nadzor i upravljanje u data centru.Miodrag Nikolić će posebno prikazati sistem "Fujitsu software infrastructure manager", dodaju organizatori.Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama