Advent grupa je ponosna jer ima online platformu, vodeću na tržištu, i posvećeni tim koji omogućava da uspešno organizujemo personalizovane online događaje za biznis škole i MBA kandid...
Dvojici radnika "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" pravosnažnim presudama poništeni su ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje su godinama zaključivali sa tim preduzećem, a sud je naložio...
Iako je poslovanje više od godinu dana pod uticajem pandemije COVID-19, Atlantic Grupa u prvom kvartalu 2021. beleži tek manji pad prihoda od prodaje, koji iznose 167 miliona evra, a što je 2,4 posto manje u odnosu na isti period 2020.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) iznosi 22,4 miliona evra i niža je za 7,4 odsto, dok neto dobit iznosi 11,3 miliona evra i beleži pad od 5,3 odsto. Blagi pad u odnosu na uporedivo razdoblje prošle godine posledica je značajnih ograničenja u radu ugostiteljskih objekata kao i drugih mera za suzbijanje pandemije koje su uticale na smanjenu potrošnju van sopstvenih domova kroz čitav prvi kvartal ove godine, ali i povećane prodaje određenih kategorija, primarno Argete i Farmacije, u martu prošle godine, usled stvaranja zaliha u domaćinstvima nakon izbijanja pandemije. “Zadovoljni smo rezultatima ostvarenima u prvom kvartalu 2021. Atlantic Grupa pokazala je otpornost na krizu i stabilnost poslovnog modela, što je prepoznalo i tržište kapitala, pa smo ostvarili i istorijski najvišu cenu akcija na Zagrebačkoj berzi. Uprkos krizi, nastavljamo sa planiranim investicijama potrebnim za dugoročan rast, među kojima se ističe ulaganje u novu fabriku Argete u okolini Varaždina. Posebno me raduje lansiranje dva potpuno nova brenda razvijena u Atlantic Grupi – visokokvalitetne mlečne čokolade Jimmy Fantastic i seta proizvoda na bazi ovsa Boom Box. Naši prioriteti i u neizvesnosti daljeg razvoja pandemije ostaju isti – zdravlje i sigurnost naših zaposlenih, osiguranje nesmetanog nastavka proizvodnje i kontinuiranog snabdevanja naših kupaca i potrošača, kao i društvena odgovornost u najširem smislu“, komentarisao je predsednik Uprave Emil Tedeschi.Donat predvodnik rasta prodaje Najbolji rezultat među poslovnim područjima ostvarili su poslovno područje Donat sa rastom od 10,1 odsto, Kafa kao pojedinačno najveća kategorija s rastom na tržištima Hrvatske, Austrije i Nemačke, kao i Delikatesni namazi sa značajnim rastom na tržištima Nemačke, Švajcarske i Švedske. Sopstveni brendovi učestvuju u prodaji sa 63,3 odsto, brendovi spoljnih principala predstavljaju 27,2 odsto ukupnog prihoda od prodaje, a apotekarski lanac Farmacia 9,5 odsto.Nova fabrika i dva nova brendaAtlantic Grupa je, s obzirom na odličan razvoj poslovanja i planove rasta u kategoriji delikatesnih namaza, u martu započela ulaganje u izgradnju nove fabrike proizvoda pod robnom markom Argeta i to na području opštine Kneginec u okolini Varaždina. Investicija ukupne vrednosti od oko 50 miliona evra započela je kupovinom zemljišta i odvijaće se u nekoliko faza, a novi proizvodni pogon prema planu bi trebao da bude pušten u rad u roku od 15 meseci od izdavanja građevinske dozvole. Realizacijom svih faza projekta planirano je otvaranje i do 150 novih radnih mesta. Na tržište Hrvatske i Slovenije lansiran je, takođe, novi brend, visokokvalitetna mlečna čokolada Jimmy Fantastic, a za lansiranje je spremna i paleta proizvoda na bazi ovsa pod brendom Boom Box.U nastavku godine kompanija će nastaviti da se fokusira na jačanje pozicije prepoznatljivih regionalnih brendova, internacionalizaciju (primarno Argete i Donata), podršku novim brendovima, razvoj distributivnog poslovanja, te moguća spajanja i akvizicije.
-270x152.jpeg)
Autorka televizijske emisije „Radna akcija sa Tamarom“ Tamara Grujić, u ime izvršne produkcije „Triangl“, i Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste Banke potpisale su ugovor o sponzorstvu prema kojem će Erste Banka biti sponzor predstojećeg, 11. serijala ove emisije. Potpisivanjem ugovora na simboličan način obeleženo je tačno 10 godina od kada je Banka prvi put podržala ovaj serijal. Nova sezona „Radne akcije sa Tamarom“ imaće 14 epizoda i biće emitovana u septembru na TV Prva. Kao i u svim proteklim godinama, autorka i voditeljka serijala Tamara Grujić i njen tim posetiće različite krajeve Srbije, pomažući najugroženijim ljudima i njihovim porodicama da izgrade novi život i novi početak – u novom domu. Podršku će dobiti 13 porodica, a u okviru specijalne akcije biće renoviran i ogranak Muzičke škole „Stevan Hristić“ u selu Korminjane kod Kosovske Kamenice, koju pohađa 113 učenika. Osim priče o dobroti, humanosti i prijateljstvu, Tamara nas u svakoj epizodi upoznaje i sa lepotama prirode, kulturom, običajima i znamenitostima koji krase te krajeve. Pored podrške unapređenju kvaliteta života odabranih porodica, odnosno produkciji serijala, Banka će porodicama umesto poklona za useljenje, pružiti finansijsku podršku, tačnije uvećati kućni budžet.„Neke vrednosti su vanvremenske, traju i važe zauvek. Činiti dobro delo, biti solidaran, izgraditi drugima osnovu za dalji prosperitet su neke od njih. Kad je o ovim vrednostima reč, ‘Radna akcija sa Tamarom’ i Erste Banka govore istim jezikom. Kao neodvojivi deo zajednice u kojoj živimo i radimo, trudimo se da svakodnevno doprinosimo poboljšanju kvaliteta života naših sugrađana i sa ponosom ističemo, Banka – to su ljudi. I zbog toga nam je veliko zadovoljstvo da ponovo sarađujemo sa našom Tamarom, koja sa svojim timom neumorno pomaže svim ovim divnim porodicama da imaju bolje uslove za život“, izjavila je Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste Banke. Banka će u podršku ugroženim porodicama u ovoj sezoni uložiti ukupno 2.250.000 dinara. „Veoma sam srećna zbog ponovne saradnje sa Erste Bankom, kojom na neki način obeležavamo i jubilej, 10 godina od našeg prvog partnerstva. Osim građevinskog materijala i druge robe koja je potrebna za kompletnu adaptaciju kuće, svaka saradnja kojom se direktno pomaže porodici u našim akcijama, što je sada i slučaj, me pre svega ljudski raduje i čini veoma ponosnom. U današnje vreme otuđenosti, fizičke i socijalne distance, nedostatka empatije, stalne trke za obezbeđivanjem egzistencije, prava je umetnost pronaći vrednosti koje naša emisija i ova saradnja promovišu: ponovno spajanje sa krajnje humanim ciljem pružanja pomoći socijalno ugroženim porodicama u našoj zemlji“, rekla je Tamara Grujić, autorka i voditeljka emisije. „Dodala bih da Erste Banku, osim saradnje sa našom produkcijom, karakteriše i veoma visok nivo svesti o društvenoj odgovornosti ukorenjenoj u svakodnevnoj poslovnoj praksi, o čemu svedoči i činjenica da su mi se samoinicijativno javili sa predlogom nove podrške. Zbog toga mi je još draže što je upravo Erste ponovo deo našeg tima“, zaključila je.Od 2011. godine do danas, serijal Tamare Grujić i njenog tima pomogao je stotinama porodica. Renovirano je nekoliko hiljada kvadrata stambenog prostora, a privredne kulture su zasađene na nekoliko hektara zemlje. Na kraju svake sezone, ekipa je akcije proširivala snimanjem specijalnih epizoda, koje su podrazumevale renoviranje udruženja ranjivih grupa ljudi ili osnovnih škola. Erste Banka od početka svog postojanja, u skladu sa strategijom društveno odgovornog poslovanja, pruža kontinuiranu, proaktivnu i stratešku podršku daljem razvoju lokalnih zajednica u kojima posluje, a i šire. Banka ih podržava osluškujući njihove potrebe, izazove i potencijale kroz različite programe ulaganja, poput programa sponzorstava, donacija, volonterskih akcija zaposlenih, ali i razvoja i promocije filantropije, mentorstva i edukacije.
Zagađenje životne sredine u Srbiji u poslednje vreme najčešće prijavlju građani. kažu između učesnici onlajn panela "Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?", koji je organizovala nevladina organizacija Otvorena vrata pravosuđa. Prema njihovim rečima, za sudsko procesurianje takvih slučajeva jako je važno da se blagovremeno prikupe neophodni dokazi.Kao najveće u Srbiji Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nadležno je za veliko područje i njemu se prijavljuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine, kaže Nena Miloradović-Bjelica, koja je trenutno viši tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.Prema njenim rečima, prijave takvih slučajeva danas su se uglavnom svele na prijave koje podonose sami građani ili udruženja građana. To su kako dodaje najčešće slučajevi nesavesnog odlaganja otpada, leševa, krivolov, sečenje ili pustošenje šuma.Miloradović-Bjelica naglašava da je tada veoma važno da policija, komunalna ili neka druga inspekcija blagovremeno odrade svoj deo posla, jer se u suprotnom neće prikupiti neophodni dokazi i tužilaštvo neće moći da utvrdi odgovornost počinilaca.Zbog toga, kako objašnjava, ako neko od građana vidi da se negde pravi divlja deponija, to treba odmah prijavi policiji ili komunalnoj inspekciji. Kako napominje dobro je i da se takvi slučajevi fotografišu, uz upozorenje zagađivaču da se vrši snimanje, jer se tako izbegava privatni sudski postupak zbog neovašćenog snimanja. "Ukoliko građani to slikaju, pa izađe komunalna inspekcija i nadležna policijska stanica, postojaće povratne informacije i za tužilaštvo," napominje Nena Miloradović Bjelica.Predstavnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naglašava da se u poslednje dosta prijavljuju slučajevi u vezi sa ubijanjem ili mučenjem životinja koji se zakonski procesuiraju. Dodaje i da je veoma važno i saniranje starih deponija po opštinama u Srbiji, posebno zbog pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.Ona kao veliku pobedu domaćeg pravosuđa navodi slučaj iz Obrenovca, kada su meštani koji su kasnije osuđeni, zakopali opasni otpad na svojim njivama i time doveli životnu sredinu u veliku opasnost. Smatra i da su visine kazni u tom slučaju, koje je kasnije potvrdio i Apelacioni sud, bile opravdane."Priroda Srbije je bleda slika one prirode od pre 100 pa i 50 godina unazad," naglašava načelnik pokrajinske inpekcije za kontrolu zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda Nemanja Ivanović.On objašnjava da u Srbiji nema dovoljno čuvara koji bi mogli sve da zaštite od nesavesnih građana, koji praktikuju neovlašćen lov i ribolov u strogo zaštićenim područjima, kao i odlaganje otpada u njima.Dodaje da služba kojom on rukovodi, nema probleme kada treba da vrši vanredni inspekcijski nadzor, koji sledi nakon prijava koje im podnose građani.Prema Ivanovićevom mišljenju, u Srbiji su trenutno male kazne za zagađenje životne sredine, ali dodaje da se kaznene politike trenutno negde ipak menjaju, naročito u Vojvodini, pa negde iznose od po nekoliko desetina hiljadaa, kreću se i do 150 hiljada dinara.UGROŽENE EGZOTIČNE VRSTE ŽIVOTINJANemanja Ivanović navodi i primere zlostvljanja egzotičnih vrsta životinja, poput pitona ili majmuna na brojnim šetalištima u Srbiji, koja se dešavaju zbog fotografisanja građana sa njima i njihovim vlasnicima.Podseća da su primati, u koje spadaju majmuni, strogo zaštićene vrste životinja i mogu da se drže samo u strogim uslovima. Ipak, građani ga i pored toga često zovu i traže savete kako da te životinje drže na svojim privatnim posedima.Kaže i da su brojni građani protivnici nelegalnog ribarenja, ali će mnogi od njih i pored toga otići da kupe nelegalno ulovljenu ribu. Mnogi građani ih kako kaže zovu telefonom u želji da nešto prijave, ali neće da se predstave, pa to kasnije otežava dalje postupanje.Prema Ivanovićevim rečima. to su sve razlozi zbog kojih treba da se radi na unapređenju svesti građana o očuvanju životne sredine. Naglašava i da su avanture terenskim kvad vozilim po čitavoj Fruškoj Gori, Deliblatskoj peščari, takođe nepotrebne i da mogu da štete zaštićenom područjima.Podseća da privredni zagađivači voda do 2025. plaćaju nadoknade za zagađenje voda, kada ih prekorače, kako i da do tada moraju da se odluče da li će početi da primenjuju nove starndarde i propise u toj oblasti.Jovan Rajić, advokat i predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da je to udruženje do sada vodilo brojne slučajeve koji se odnose na narušavanje životne sredine širom Srbije.Napominje da su maksimalno koristili prostor koji im je u tom slučajevima omogućavao da nastupaju kao stranka u nekom sporu, a u nekim slučajevima su kako dodaje nastupali i kao tužioci.Sudska praksa u tim slučajevima, kako ocenjuje zavisi od sredine do sredine, od jedne do druge lokalne samouprave.Prema Rajićevim rečima, u slučajevima kada se pred sudovima procesuira zagađenje životne sredine, nema dovoljno ujednačenih uputstava od strane viših organa uprave kako da se astupa u određenoj situaciji.Rajić kaže da u slučajevima koji se vode protiv velikih investitora, poput kompanije Zi Đin u Boru ili fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu, primetna izvesna rezerva nadležnih institucija, naročito kada njihove inspekcije treba da izađu na teren i utvrde činjenično stanje.Rajić kaže da se RERI tokom prošle godine obraćao nadležnoj inspekciji u vezi sa radom postrojenja koja su u vlasništvu Elektro-provrede Srbije, zbog prekomernih emisija sumpor-dioksida. Naglašava da se u takvim slučajevima često dešava selektovna primena propisa od strane nadležnih institucija.RERI je inače uspeo da ospori gradnju gondole na Kalemegdanu u Beogradu, a njegov predstavnik naglašava da je važna pobeda u tom procesu odluka nadležnog Upravnog suda kojom je potvrđeno da građevinska dozola za tu gondolu nije mogla da se izda pre izrade studije o uticaju projekta na životnu sredinu.Čedomir Savković
Da li će cene stanova konačno prestati da rastu? Da li kupiti sada stan ili sačekati? Ko kupuje sve te stanove u zgradama koje niču kao pečurke, barem po Beogradu? Ovo su pitanja koja prolaze kroz glavu uglavnom mladim ljudima sa pristojnim prihodima koji bi da se skuće, ali preciznog odgovora - nema, kao što je uostalom slučaj sa bilo kojim tržištem. Naime, cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu još od 2013. godine i od tada su porasle za oko 26 odsto. Ovaj trend nije zaustavila ni pandemija, iako je tokom skoro dva meseca, aprila i maja, prošle godine kupoprodaja skoro zaustavljena. Do kraja prošle godine na tržištu nepokretnosti prometovano je do sada rekordnih 4,2 milijarde evra, od čega je 2,3 milijarde evra potrošeno za kupovinu stanova. Uprkos zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, ograničenim i krajnje redukovanim putovanjima i dolasku stranaca i ogromnoj neizvesnosti, cene nekretnina su i 2020. godine porasle za 1,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim procenama, mada je teško praviti poređenja jer se cene stanova znatno razlikuju između delova grada, Beograd je odavno prešišao Bukurešt, a neki delovi Beograda su skuplji od Budimpešte i Atine, gradova koji se nalaze u Evropskoj uniji i imaju više stanovnika sa većim standardom. Sigurnost u zidovimaOkolnost da je i u godini pandemije i to kada se dva meseca ugovor nije mogao overiti kod notara niti podići kredit u banci, jer je malo šta radilo, toliki promet napravljen u kupoprodaji nekretnina, Milić Đoković iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije Privredne komore Srbije objašnjava tzv. begom u nekretnine.„Tržište nekretnina je tržite kapitala i u vreme kriza ono funkcioniše dobro, jer ljudi nemaju gde da ulože novac osim u nekretnine. Mi nemamo razvijena druga tržišta, kao na primer hartija od vrednosti, obveznica, akcija, zlata itd. To se u teoriji zove ’beg u nekretnine’. To se dešavalo i ranije. Recimo 2002/03. kada je uveden evro, ljudi su imali ušteđevine u markama. One su menjane u odnosu dve marke za evro, i mnogi ljudi su ostali bez pola ušteđevine jer su cene porasle do nivoa jedna marka za evro. I tada su ljudi kupovali nekretnine da bi sačuvali vrednost svog novca.Ljudi kod nas su tradicionalisti i nalaze sigurnost u zidovima. A i jedna od osnovnih potreba je da imamo svoju nekretninu, stan ili kuću. Osim ona tri meseca koja su bila mrtva prošle godine, posle toga je sve nadoknađeno i preko četiri milijarde evra je dostignuti promet nekretnina prošle godine“, objašnjava Đoković. Međutim, cene stanova u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, rastu već osam godina, a Đoković to objašnjava globalnom pojavom da je novac postao veoma jeftin.„Stambeni krediti su veoma jeftini. Kod nas su sa kamatnom stopom do 2,7-2,8 odsto, a euribor je već dugo negativan. Ali, ne idu zajedno dva dobra, pa tako jeftini krediti i jeftin novac dovode do skupih stanova“, objašnjava Đoković.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, svega trećina stanova je u 2020. godini kupljena na kredit, a dve trećine za gotovinu ili preciznije sopstvenim novcem kupaca. Ipak, Đoković ocenjuje da je to uglavnom posledica vezane kupovine.„Recimo da neko uzme kredit od 100.000 evra i kupi stan. Njegov prodavac automatski postaje keš kupac koji kupuje novu nekretninu. Mi smo tržište vezanih kupovina. Retko ko ovde novac od prodaje stana potroši ili uloži u nešto drugo, već se uglavnom kupuje novi stan. Čak i oni koji kupuju na kredit, učešće ili deo nekretnine plate od prethodne prodaje stana. Tako se sredstva od tog jednog kredita multplikuju 4, 5 puta. Inače mi nismo kreditno tržište. Kod nas je manje od 15 odsto stanova pod hipotekom. To može biti i srećna okolnost, jer da dođe do neke strašne krize ljudi ne ostaju bez krova nad glavom, kao recimo u Americi gde je jako razvijeno hipotekarno tržište“, napominje Đoković.Cena poslovnog prostora: Između gazde i pandemije (VIDEO)
Nekoliko nevladinih organizcija, među kojima je i Beogradska otvorena škola, ocenjuje u zajedničkom saopštenju da je država dala kratak rok za javni uvid novog Prostornog plana Republike Srbije koji bi nakon usvajanja trebalo da važi do 2035. godine. Zbog značaja tog dokumenta traže da njegov javni uvid bude produžen."Smatramo da je za ovako važan dokument neprimereno da Ministarstvo primeni zakonski minimum od 30 dana za javnu raspravu," stoji u zajedničkom saopštenju nekoliko organizacija covilnog društva. Podseća se da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 5. aprila objavilo početak javne rasprave o Prostornom planu Republike Srbije i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Javni uvid za novi Prostorni plan Republike Srbije, koji će definisati njen prostorni razvoj do 2035. godine traje do 5. maja. Beogradska otvorena škola objavila je i uputstvo kako građani mogu da učestvuju u javnom uvidu Prostornog plana, koje je dostupno na sledećem LINKU, gde je istovremeno moguće i preuzimanje već dospelih komentara.U saopštenju se podseća i da Prostorni plan Republike Srbije, kao krovni dokument prostornog planiranja, utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj naše zemlje, od rudarstva do turizma. UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PRSTRONOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR" Napominje se i da se Prostorni plan izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Prema njihovim rečima, upravo ta činjenica postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana i napominju da je u nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo njegovo zasnivanje na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno ne postoje. "Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prezvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument," dodaje se u saopštenju.U nedostatku šireg društvenog dijaloga o Prostornom planu, kako se dodaje, organizacije civilnog društva i stručnjaci su započeli analizu i konsultacije o ovom dokumentu, pa će u četvrtak 29. aprila od 12 časova biti organizovan onlajn događaj, tokom kog će svi zainteresovani građani moći da čuju ključne nalaze analize Prostornog plana i da podele svoje mišljenje i komentare o njemu."Pozivamo i širu javnost, stručnjake, druge organizacije i građane da se upoznaju sa sadržajem Prostornog plana, pošalju svoje komentare na predstavljena dokumenta do 5. maja 2021. godine," navodi se u saopštenju.ŠEST OPŠTINA SPUSTILO RAMPU ZA NOVE MINI HIDROELEKTRANE KAKO UČESTVOVATI U JAVNOM UVIDU?Komentari na predlog Prostornog plana, kako se objašnjava, mogu da se dostave jedinicama lokalne samouprave ili direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam, na adresi Nemanjina 22-26,11000 Beograd, kao i putem elektronske pošte na adresu pprs@mgsi.gov.rs. Javnost će kako se dodaje moći da preuzme i u svoje ime pošalje komentare koje su organizacije civilnog društva i stručnjaci pripremili tokom analize Prostornog plana.Saopštenje su potpisali Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Centar za istraživanje biodiverziteta, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Inicijativa Pravo na vodu, Svetska organizacija za prirodu WWF Adria, Mladi istraživači Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Društvo arhitekata Novog Sada, Inženjeri zaštite životne sredine, Nova planska praksa.
Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za dodelu subvencija kojima se finansira poboljšanje energetske efikasnosti u kućama u stanovima. Ukupan iznos sredstava koja se za te namene dodeljuju građanima je 54 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Aktuelni poziv je namenjen lokalnim samoupravama koje imaju rok da se prijave do 21. maja u 15 časova, a one će svoje javne pozive građanima koji su zainteresovani za subvencionisanje tih radova, raspisati najverovatnije početkom jula, dodaje se u saopštenju ministarstva.Prijave lokalnih samouprava, kako se naglašava, treba da stignu na pisarnicu Ministarstva rudarstva i energetike, na adresi u ulici Nemanjina 22-26, u Beogradu, a neophodno je i da one budu overene pečatom prijema.Odluka o izboru Programa biće objavljena na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike, koja se nalazi OVDE.Za sve informacije u vezi sa Javnim pozivom svi zainteresovani mogu da se obrate na elektronsku adresu fondee@mre.gov.rs.Program energetske sanacije može obuhvatiti energetsku sanaciju svih objekata, odnosno stambene zgrade, porodične kuće i stanove, ali i samo porodične kuće pojedinačno.Izabrane jedinice lokalne samouprave će nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva birati krajnje korisnike tih sredstava, građane, odnosno fizička lica. VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST KOJI RADOVI SE SUBVENCIONIŠU?Subvencijama za mere energetske efikasnosti, kako se navodi sa sajtu ministarstva, obuhvaćeni su sledeći radovi koje gražani izbode na svojim objektima:- zamena spoljnih prozora i vrata, postavljanje termičke izolacije zidova, krovova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača koji su okrenuti prema negrejanom prostoru;- radovi na sistemu za grejanje, ili njegova zamena efikasnijim sistemom, zamena kotlova, ugradnja toplotnih pumpi, ili elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi, opremanje radijatora termostatskim ventilima, kalorimetrima i balans ventilima;- ugradnja novih efikasnih uređaja za klimatizaciju i ventilaciju;- ugradnja solarnih kolektora za grejanje vode.Za zamenu kotlova, kako se napominje, isključivo se podrazumeva ugradnja novog izvora toplote koji kao gorivo koristi drvnu biomasu (pelet, briket, sečka, pirolizu drveta), prirodan gas, kao i tečni naftni gas.Kako se naglašava, sredstva se neće dodeljivati za pojedinačne projekte energetske sanacije koji se ne odnose na izolaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, ili ako ne obuhvataju radove na sistemima za grejanje.Ukupno raspoloživa sredstva za subvencije su 54 miliona dinara, a maksimalni iznos subvencija koji ministarstvo dodeljuje po jednoj lokalnoj samoupravi ne može biti veći od 10 miliona dinara.Udeo subvencija u finansiranju pojedinačnih projekata energetske sanacije je 50% i pokrivaju ga lokalne samouprave i ministarstvo.Info sesija povodom Javnog poziva za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, JP 2/21 održaće se u sredu 28. aprila u 10 časova preko onlajn aplikacije Zoom.Posebnom uredbom Vlada Srbije ove godine za energetsku efikasnost u javnim i privatnim obejktima ukupno izdvaja 500 miliona dinara.Subvencije dolaze u godini kada postaje aktuelal i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.UŠTEDA ENERGIJE USKORO PODLEŽE ZAKONSKOJ KONTROLI
Počinje isplata subvencija gradskim hotelima u ukupnom iznosu od oko 10,3 miliona evra, odnosno 1,22 milijarde dinara, najavio je ministar finansija Siniša Mali. Hotelijeri će dobiti 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici u dinarskoj protivvrednosti. Mali ističe da će pomoć pokriti ukupno 13.573 smeštajnih jedinica i 23.811 ležajeva. Za subvencije su mogli da konkurišu hoteli koji se nalaze na teritoriji 76 lokalnih samouprava. Na konačnom spisku našla su se 294 objekta koji ostvaruju pravo na novčanu pomoć. Najviše hotela se nalazi na teritoriji Beograda (101), Novog Sada (24) i Niša (24). Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Iako je pomoć, prema rečima ministra, zamišljena tako da novac ode gradskim hotelima, na konačnom spisku našli su se i hoteli koji se nalaze na planinama i u prirodi kao što je hoteli "Zlatiborska noć" na obrdoncima Zlatibora, "Ramonda" na Rtnju ili hotel "Lepenski vir" kod Đerdapske klisure.Na spisku se nalazi i hotel "Alfa" iz Končareva, koji je u žižu javnosti dospeo kada je Marinika Tepić prozvala Dragana Markovića Palmu da je u ovom hotelu blizu Jagodine podvodio maloletnice.Privredni subjekti koji su ostvarili pravo na subvenciju gube pravo na pomoć ukoliko smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od dana stupanja na snagu Programa zaključno sa istekom perioda od tri meseca nakon isplate novčane pomoći.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu privedeno je 68 ljudi, zbog osnovane sumnje da su utajili 107 miliona dinara poreza, i priba...
Pred Srbijom je važna odluka o okretanju novim izvorima energije i razvoju koji će se zasnivati na klimatskoj neutralnosti. Na tome ćemo raditi i kroz pripremu Nacionalnog integrisanog plana za energetiku i klimu i novu strategiju razvoja energetike do 2050, a to će se videti i kroz prioritete u sektoru energetike već u 2021. godini, gde je razvoj planiran u nekoliko osnovnih pravaca, ocenila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike za ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije.Koje su najvažnije aktivnosti Ministarstva energetike u 2021. godini?Prvi pravac je povećanje energetske efikasnosti, gde planiramo osnivanje Uprave za energetsku efikasnost. Uloga nove institucije biće da pomogne preduzećima da povećaju energetsku efikasnost, ali i da podržimo građane da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća četiri do pet puta od proseka u EU. Drugi pravac je razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS, na gornjoj Drini, na Bistrici, moguće i manje reverzibilne HE na Dunavu. Reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost.Treće, radićemo na tome da povećamo iskorišćenje biomase, koja može mnogo više da se koristi kao energent u toplanama. Takođe, cilj nam je veće iskorišćenje svih vidova obnovljivih izvora energije, gde je najveći potencijal u izgradnji solarnih elektrana i elektrana na vetar. Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana, koje bi mogle da proizvode i električnu i toplotnu energiju. Sve to zajedno trebalo bi Srbiji da obezbedi energetsku bezbednost, da smanji negativan uticaj energetike na životnu sredinu, ali i da obezbedi bolji kvalitet života građana.Nažalost, stanje koje smo zatekli u Ministarstvu, od zakonodavnog okvira, stanja projekata, uređenosti javnih preduzeća, nije dobro. Rudarstvo i energetika su dugo spavali, a ovi sektoru mogu i više da doprinose BDP-u, i da javna preduzeća budu profitabilna, i da brže realizujemo projekte, i da smo bolje povezani sa susedima, posebno u gasnom sektoru.Zato je jedan od prvih koraka da ovaj sektor „probudimo”, uredimo, da digitalizujemo procedure i otvorimo rudarstvo i energetiku za nove investicije. Pripremili smo set novih zakona i izmena i dopuna zakona u rudarstvu i energetici, uključujući novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji Srbija donosi prvi put, kojim ćemo se uskladiti sa onim što se radi u drugim evropskim zemljama, kao i sa evropskom regulativom, kako bismo imali više investicija u ovom sektoru.Pored toga, pripremljeni su i novi zakon u oblasti energetske efikasnosti, izmene i dopune Zakona o energetici, kao i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim želimo da zaštitimo mineralno bogatstvo Srbije, ali i da olakšamo nove investicije. Važan efekat ovih zakona biće, između ostalog, digitalizacija procedura po uzoru na građevinske dozvole, odnosno da ćemo imati e-rudarstvo i e-energetiku i mnogo preglednije i efikasnije procedure za investitore.Energetika je sektor sa velikim potencijalom i velikim potrebama za investicijama. Koje su najvažnije investicije u 2021. godini u energetici?Ova godina sigurno će biti u znaku važnih investicija u oblasti energetike, od izgradnje novih elektrana, revitalizacije postojećih, ulaganja u nove gasovode, preko jačanja prenosne i distributivne mreže.U gasnom sektoru, jedan od najvažnijih projekata je svakako izgradnja gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, koju ćemo graditi uz podršku EU. Realizacija ovog projekta obezbediće ne samo diversifikaciju pravaca, već i diversifikacija snabdevača gasom. Na taj način moći će u Srbiju da stigne gas iz LNG terminala iz Grčke od različitih proizvođača, ukoliko bude slobodnih kapaciteta i iz gasovoda TAP iz Azerbejdžana, a u perspektivi biće moguće da se koristi gas iz istočnog Sredozemlja. Sve to će značiti veću sigurnost snabdevanja Srbije i regiona, ali i dalji razvoj distributivne gasne mreže u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji.Napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturiTakođe, potrebno je ubrzati gasifikaciju Srbije, koja se u prethodnom periodu odvijala nedopustivo sporo, a u planu je i proširenje Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.U elektroenergetici, biće nastavljena izgradnja termoelektrane Kostolac B3, ali su podjednako važna i ulaganja u zaštitu životne sredine, kao što su postrojenja za odsumporavanje u TENT A i TENT B, ili postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac B, koja će smanjiti štetni uticaj na životnu sredinu.U planu su i zajednički projekti sa Republikom Srpskom, odnosno izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini, nastavak revitalizacije HE Đerdap 1. Takođe, veoma su važna ulaganja u prenosnu mrežu, pre svega Transbalkanski koridor, koji će biti svojevrsni „energetski auto-put”, ali i ulaganja u distributivnu mrežu, koju radi EPS Distribucija. Ulagaće se i u energetsku efikasnost javnih zgrada, i graditi nove toplane, koje će koristiti biomasu. Takođe, očekujemo nastavak započetih projekata u rudarstvu, među kojima je izgradnja topionice u Boru.U kom delu energetskog sektora vidite najviše mogućnosti za privlačenje stranih direktnih investicija?Prilika za investicije ima u svim delovima energetskog sektora, ali je važno da kao država imamo jasan cilj, strateški pravac koji ćemo postaviti između ostalog i novom strategijom razvoja energetike i nacionalnim planom za klimu i energetiku.Energetskom sektoru Srbije su potrebne investicije, ali one koje su u skladu sa našim strateškim pravcem, a to je prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju, efikasna potrošnja energije, diversifikacija pravaca i snabdevanja gasom, a u elektroenergetici, veće oslanjanje na obnovljive izvore energije. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Isto važi i za rudarstvo, uslov da bi neko mogao da dobije mogućnost da realizuje novi projekat u oblasti rudarstva jeste da pored ekonomskog razvoja, ti projekti budu po najvišim standardima kad je reč o zaštiti životne sredine.Ako tako postavimo stvari, verujem da će od toga imati koristi i država i građani, kroz veće prihode, rast životnog standarda, bolju zaštitu životne sredine, ali i investitori, koji će imati predvidljivost i sigurnost, i mogućnost da dugoročno planiraju svoje poslovanje i ulaganja u Srbiji.Dženeral elektrik ima značajne investicije u vetroparkove u Srbiji. Da li postoji prostor za privlačenje i drugih američkih investicija u energetici? Srbija u energetici treba da bude otvorena za sve investitore, što mislim da nije bio slučaj sa energetskim sektorom kakav smo zatekli. U prethodnom periodu napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturi, potpisivanjem ugovora sa Behtelom za gradnju Moravskog koridora. Prošle godine je i američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) započela svoje aktivnosti u Srbiji, što je takođe prilika da u narednom periodu imamo više zajedničkih projekata i američkih investicija u Srbiji.Verujem da ćemo, ako imamo povoljan poslovni ambijent, jasnu strategiju kakav sektor rudarstva i energetike želimo i poruku da je Srbija otvorena za sve investitore, čak i u onim sektorima gde do sada nije bilo investicija iz različitih zemalja, vrlo brzo videti ozbiljne i kvalitetne kompanije koje prepoznaju svoj interes da ulažu u Srbiji. I po svom geostrateškom položaju i po ekonomskom rastu Srbija je dobar izbor za američke investitore u ovom regionu, a tome pogoduje i napredak u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji daje dodatni impuls unapređenju ekonomske saradnje.Jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma potpisanog prošle godine je i diversifikacija snabdevanja energijom. Šta Srbija može da uradi na tom planu?Interes Srbije je da bude energetski bezbedna u gasnom sektoru, a da bismo bili energetski bezbedni, potrebno je da kroz našu teritoriju prolazi gas iz različitih država, kao i da se interkonektorima povežemo sa svim susednim državama u regionu.Srbija je ove godine konačno dobila još jedan pravac dotoka gasa, ali je veoma važno da radimo i na diversifikaciji snabdevača, jer nam to daje i veću sigurnost i mogućnost da imamo povoljniju cenu gasa i za industriju i za domaćinstva. Mislim da treba napraviti prostor za sve – i za gas iz gasnih interkonekcija, i za LNG koji će dolaziti brodovima, jer je Srbiji potreban gas da bi se razvijala, i geografski je tako pozicionirana da je prirodno da bude tranzitna ruta u energetici, kao što je već u saobraćaju.Od 1. januara počeo je da funkcioniše gasovod Balkanski tok, a ove godine trebalo bi i da počnu radovi na izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad za koji je raspisan tender za izvođača. Time dobijamo mogućnost da imamo gas i nekih drugih snabdevača, kako gas vezan za Azerbejdžan, tako i za novi, Istočnomediteranski gasovod, kojim bi gas od Izraela, preko Kipra, Krita, Peloponeza, Atine, Soluna i Sofije mogao da stigne do Srbije, odnosno do Niša, koji bi time postao gasno čvorište u ovom delu regiona.Sa investicijama u energetiku su tesno povezane i investicije u zaštitu životne sredine. Kakvi su planovi za ulaganje u ekologiju u energetici?Energetika i zaštita životne sredine su neraskidivo povezane i nema razvoja energetike, bez zaštite životne sredine. Danas je ceo svet svestan toga, održivi razvoj i zelena energija su globalna politika i tema i Srbija mora biti aktivni učesnik tog procesa.Naše ciljeve uspostavljaćemo Nacionalnim integrisanim planom za energetiku i klimu, ali i u strategijom za razvoj energetike koju ćemo izraditi u skladu sa svim zahtevima održivog razvoja i energetske tranzicije.To što važi za strateški nivo odnosiće se i na pojedinačne projekte, jer je za sve potencijalne projekte, i u rudarstvu i u energetici, jedan od osnovnih kriterijuma da nema negativnog uticaja na životnu sredinu.Ako želimo da Srbija bude klimatski neutralna ekonomija u budućnosti, o tome moramo razmišljati već sada i sve što sada radimo, mora da nas vodi ka tom cilju, ka kojem idu i Evropska unija, i druge razvijene zemlje. Energetika je sektor koji ima velikog uticaja i na budućnost Srbije i njenih građana, jer bez dovoljno energije, dobrog kvaliteta i zaštite životne sredine nema ni ekonomskog razvoja, ni boljeg kvaliteta života za građane Srbije.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Kompanija Majkrosoft potpisala je Memorandum o razumevanju sa tri Comtrade obrazovne institucije – ITS Visokom školom strukovnih studija za informacione tehnologije, ITHS Srednjom školom za informacione tehnologije i CODE Akademijom, a sve u cilju unapređenja i dalje modernizacije obrazovanja mladih budućih stručnjaka.Svrha ovog Memoranduma o razumevanju jeste da uvede i primeni Majkrosoftovu inicijativu za globalne veštine u postojeće programe i kurseve Comtrade obrazovnih institucija, koji će doprineti napretku u digitalnoj i tehnološkoj transformaciji. Kao rezultat ove aktivnosti, svi studenti koji pohađaju ITS, ITHS i CODE Akademiju imaće mogućnost da uče pomoću puteva učenja koje pruža Majkrosoftova inicijativa za globalne veštine.„Drago nam je da je kompanija Comtrade prepoznala važnost ovakvog projekta i omogućila svim svojim sadašnjim ali i budućim polaznicima da unaprede svoje znanje kako bi, nakon završetka školovanja, bili konkurentni na tržištu rada, kako na domaćem tako i na globalnom“, izjavio je generalni direktor Majkrosofta Milan Gospić prilikom svečane ceremonije potpisivanja Memoranduma o razumevanju, koji su u ime kompanije Comtrade potpisali direktor ITS Bojan Ristić, direktorka ITHS Aleksandra Prokopijević i direktor CODE Akademije Milan Dimitrijević. „Comtrade je uvek nastojao da pruži svojim polaznicima najmodernije uslove za obrazovanje, kao i mogućnost sticanja onih veština koje će im biti važne kada se upuste u svoje karijere. Svedoci smo ubrzane digitalne revolucije, i verujemo da ćemo sa partnerom kao što je Majkrosoft uspeti da se razvijamo i rastemo istom brzinom ali i da obezbedimo našim studentima mogućnost da steknu svetkso obrazovanje u svojoj domovini“, izjavio je direktor .... Kompanija Majkrosoft pokrenula je u junu 2020. godine, zajedno sa kompanijama LinkedIn i GitHub, Globalnu inicijativu za učenje i do sada je 30 miliona ljudi u svetu, a među njima i 30 hiljada ljudi iz Srbije, iskoristilo priliku da putem platforme opportunity.linkedin stekne nova ili unapredi postojeća znanja iz oblasti novih tehnologija, finansija, marketinga, dizajna, pa čak i „soft skills“ koje su preko potrebne za rad u timovima.Prema Memorandumu, Majkrosoft će obezbediti besplatne resurse za učenje dostupne putem Globalne inicijative za učenje, deliće znanje o raznim tehnologijama i sprovoditi obuke za sticanje digitalnih i tehničkih veština.
Skupština Srbije pre nekoliko dana usvojila je rebalans budžeta, kojim se povećava fiskalni deficit preko dva puta, na 6,9 odsto BDP, odnosno za 2 mlrd evra u odnosu na prvobitni plan. To će se finansirati novim zaduživanjem zemlje.Naime, s ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2% BDP-a na nivo od 61 do 62% BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije, ocenjuje Fisklani savet.Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Na primer, Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra - 24. februara kada je emitovala 12-godišnje obveznice denominovane u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto, ali i većom stopom prinosa (1,92 odsto).Negde u isto vreme i Hrvatska je prodala 12-godišnje obveznice, ali sa dosta nižom stopom prinosa - od 1,26 odsto. Takođe, Hrvatska je prodala i 20-godišnje evro-obveznice, takođe po nižoj stopi prinosa od onog koji plaća Srbija - 1,77 odsto.Šta to znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.“Istovremeno, takođe u februaru, Hrvatska je sa višim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, za isti tip obveznica (12 godina) ostvarila za trećinu nižu kamatnu stopu (1,257 odsto). Da ne spominjemo Bugarsku koja je krajem prošle godine za 10-godišnju obveznicu ostvarila kamatnu stopu od samo 0,389 odsto, tj. pet puta nižu kamatnu stopu od one koju smo ostvarili mi u februaru (i sa kojom se hvalimo). Sve to jasno ukazuje da nije samo bitno koliki je dug zemlje, već i kakvi su uslovi finansiranja javnog duga, što dodatno ukazuje na ispravnost stava Fiskalnog saveta da su javne finansije isuviše okrenute potrošnji i da je trebalo konzervativnije formirati budžet za 2021”, kaže Šoškić.Danko Brčerević napominje da je javni dug sada već nešto iznad 58 odsto BDP i ocenjuje da je to preveliki dug za Srbiju.“Kamatne stope na zaduživanje Srbije dvostruko su veće nego u razvijenim zemljama EU. Zato Srbija sad izdvaja više sredstava za plaćanje kamata na dug od 58 odsto BDP-a nego Francuska na javni dug od preko 115 odsto BDP-a. Da bi Srbija ušla u sigurniju zonu morala bi da spusti javni dug na ispod 50 odsto BDP-a. Postoji i zakonska obaveza da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, ali smo mi, nažalost, već skoro deceniju iznad tog nivoa, što je ozbiljan fiskalni problem”, kaže Brčerević.Glavni ekonomista Fiskalnog saveta se ujedno pita - da li će se budžet nakon krize vratiti u ravnotežu? “Jednokratne antikrizne mere koje su u 2020. i 2021. povećale deficit trebalo bi automatski da nestanu kad se kriza završi. Ali zato se mora posebno paziti da se trajni budžetski rashodi poput penzija, plata u javnom sektoru i subvencija ne otrgnu kontroli. Ako Vlada nastavi da dosledno primenjuje švajcarsku formulu za indeksaciju penzija, napokon ograniči rast zarada u javnom sektoru i uvede red u javna preduzeća, učešće javnog duga u BDP-u moglo bi da počne da se smanjuje od 2022. godine”, kaže Brčerević.
Niskotarifni prevoznik Rajaner (Ryuanair) ove letnje sezone planira letove od Niša do ostrva Krf u Grčkoj, prenosi portal Exyuaviation. Irski avio-prevoznik će obavljati letove dva puta nedeljno, svake srede i nedelje, od 4. jula. Ako Rajaner ostvari svoje planove, Krf će tako postati prvo odredište u Grčkoj sa kog se stiže sa Aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.Državljanima Srbije je dozvoljen ulazak u Grčku i nezavisno od toga da li su vakcinisani protiv Covida 19. Vakcinisani protiv Covid 19 treba da pokažu uverenje o tome, uz uslov da je vakcinacija okončana dve nedelje pre ulaska u Grčku.Oni državljani Srbije oni koji nisu vakcinisani moraju da poseduju negativni PCR test. Državljani Srbije pre putovanja u Grčku treba da popune formular koji se nalazi na sledećem LINKU.Više detalja o ovom letu možete pronaći OVDE.EVO KAKO MOŽE DA SE PUTUJE U GRČKU DO POČETKA SEZONE
Pravo na novčanu pomoć države u iznosu od dva puta po 30 evra, predviđena nedavno usvojenim paketom pomoći, imaju svi punoletni državljani koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i važeću ličnu kartu na dan 23. april.Građani koji su 18 godina navršili između maja i novembra ne mogu da se prijavi za novčanu pomoć.Pomoć će bez prijavljivanja, automatski biti uplaćena na namenske račune penzionera, građana koji su na izdržavanju zatvorske kazne, korisnika socijalne pomoći, i građana sa Kosova i Metohije, koji će dobiti pomoć od 100 evra, odnosno 200 ako su nezaposleni.Kada počinje prijava za ostale građane?Prijava će biti moguća elektronski, a biće u funkciji od srede 28. aprila do 15. maja putem sajta Uprave za trezor gde će građani morati da unesu JMBG, broj lične karte i banku u kojoj imaju otvoren račun.Ukoliko već imate otvoren račun u nekoj banci, u padajućem meniju treba da kliknete na banku preko koje želite da vam bude isplaćen novac i time se automatski prijavljujete za ovu pomoć. Na taj način će vam biti otvoren jednokratni namenski račun, bez dodatnih troškova.Treba da označite polje kojim potvrđujete saglasnost za obradu ličnih podataka. Nakon što se prijavite, možete i da proverite status svoje prijave izborom drugog polja.Drugi način prijave jeste putem kontakt centra, što će biti moguće od 5. maja. Takođe, i kod ovog načina prijave građani će morati da ostave pomenute lične podatke i podatke o banci. Broj telefona biće objavljen tog datuma.Kada će biti isplaćena pomoć?Penzionerima, kojih ima više od 1,7 miliona, prvih 30 evra biće isplaćeno 6. maja, a drugi deo od 30 evra u novembru. Dodatnih 50 evra biće im isplaćeno u septembru.Korisnici socijalne pomoći i oni koji su na izdržavanju zatvorskih kazni, dobiće prvih 30 evra 7. maja, a drugih 30 u novembru.Isplata prvih 30 evra za ostale građane počeće 12. maja, a drugih 30 evra dobiće u novembru.Nezaposleni koji su registrovani na birou, pomoć od 60 evra, po osnovu nezaposlenosti dobiće u junu, i za taj iznos nije potrebno da se prijave. Oni će 30 evra plus 30 dobiti kao i svi ostali građani u maju i u novembru.
Do 14. maja državljani Srbije mogu da putuju u Grčku sa negativnim PCR testom, koji nije stariji od 72 sata ili sa potvrdom o vakcinaciji koja je završena najmanje 14 dana od dana ulaska u tu zemlju, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Deca uzrasta do pet godina su oslobođena testiranja.Ukoliko epidemiološka situacija u Grčkoj bude povoljnija, očekuje se da će za decu biti uvedene olakšice nakon 14. maja, jer turistička putovanja u Grčku najviše planiraju porodice sa malom decom za koju nije omogućena vakcinacija, pa bi obaveza njihovog PCR testiranja predstavljala dodatno finansijsko opterećenje.Putnici su u obavezi da najmanje 24 sata pre ulaska u Grčku popune PLF obrazac prijave koji mogu pronaći na sledećem LINKU i pokažu ga pri ulasku u Grčku.U slučaju porodičnog putovanja, potrebno je popuniti jedan PLF formular za celu porodicu.Sve navedene mere su na snazi do 14. maja, nakon čega Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije očekuje povoljniju epidemiološku situaciju u Grčkoj.U tom slučaju, otvaa se mogućnot da se primene olakšice koje su ranije najavljene, dodaje su svom saopštenju je Ministarstvo turizma.GRČKA OLAKŠICAMA PRIVLAČI STRANE PENZIONERE
-615x345.jpg.webp)
Kao kompanija, postigli smo odlične rezultate sa više od 700 miliona evra prihoda od prodaje, što je gotovo na nivou 2019. godine, uz rast profitabilnosti i rekordno nisku zaduženost. Kada posmatramo po kategorijama Štarkovih brendova, uspeh Smokija ogleda se u poboljšanju tržišne pozicije na srpskom tržištu uz povećanje vrednosnog tržišnog udela, kaže za Novu ekonomiju Marko Njavro, generalni direktor SPP Slatko i slano u Atlantic Grupi. U godini teških tržišnih izazova, odlične rezultate postigli su i proizvodi pogodni za pravljenje domaćih poslastica kao što je Menaž i Petit Beurre. Barovi i Sticksi poslednjih nekoliko meseci u 2020. takođe beleže rast prodaje u odnosu na prethodnu godinu, dobrim delom i zbog dobrih rezultata, inovacija i kampanja koje su pokrenute u poslednjem kvartalu prošle godine. Geografska struktura ostaje bez bitnije promene uz dominaciju tržišta Srbije s vrednosnim učešćem od 65%. Rast su postigli Slovenija (26%) i tržišta van Adrija regije, a započeta je i saradnja sa novim kupcem u Rusiji, što je značajan potencijal za plasman u narednom periodu. U vrlo izazovnoj 2020. godini, najveći doprinos prodajnim rezultatima SPP Slatko i slano je, dakle, rast slanog programa i inostranih tržišta. Kojom prodajnom strategijom ste odgovorili na različite epidemiološke mere u regionu koje iz meseca u mesec variraju po nivou restriktivnosti?Restriktivne mere značajno su izmenile potrošačke navike u kupovini i konzumaciji konditorskih proizvoda. Smanjena je konzumacija van domaćinstva, kao i impulsna kupovina, manja je frekvencija nabavki, skraćeno je vreme posvećeno kupovini i fokus je na osnovne životne namirnice. Istovremeno, došlo je do ekspanzije pripreme hrane, naročito poslastica, u domaćinstvu. Navedene promene različito su se reflektovale na pojedine segmente portfolija, posebno negativno na kategorije čokolada, keksa i vafla. Na uočene izazove i prilike odgovoreno je integrisanim marketinško-prodajnim naporima sa uporištem u brendovima već izgrađenog stabilnog kredibiliteta kod potrošača. Pojačana konzumacija u domaćinstvu inspirisala je lansiranje većih pakovanja (Smoki i Bananica) i nutritivno atraktivnijih proizvoda (Prima grissini). Otežani uslovi kupovine zahtevali su taktičku odbranu na mestu prodaje pojačanim nadzorom pozicioniranja, a konkurentnost je podržavana cenovno motivisanim akcijama. Kakva je budućnost konditora u regionu? Očekujete li ukrupnjavanje, neke značajne promene na tržištu, nove kanale prodaje, s obzirom na i dalje nestabilno kovid okruženje? Konditorska industrija je jedna od najzdravijih grana, koja uspeva da u oštroj tržišnoj utakmici sa velikim svetskim igračima održi poverenje svojih potrošača i ispuni njihova očekivanja. Recept je na vreme završena konsolidacija, deinvestiranje manje perspektivnih programa, a favorizovanje prepoznatljivih proizvoda. Mogućnosti za dalji napredak uvek postoje u dodatnom unapređenju tehnologije, inovacijama proizvoda, proizvodnih procesa i marketinških aktivnosti, što zajedno dovodi do kreiranja komparativne prednosti i ubrzavanja rasta.Šta je odgovor Atlantic Grupe i Štarka na sve prisutnije globalno propagiranje ideje da treba smanjiti unos šećera, slatkiša i grickalica? Naravno da se mi u Štarku prilagođavamo očekivanjima naših potrošača. Još pre nekoliko godina, opredelili smo se za razvoj zdravijih kategorija proizvoda, postepeno smo zamenili veštačke arome prirodnim, koristimo prirodne boje i uveli smo nehidrogenizovane biljne masnoće umesto hidrogenizovanih masti. Integrino keks je primer vrlo uspešnog brenda, koji je uspeo da zbog svog sastava, odličnog ukusa i prepoznatljivog identiteta vrlo brzo osvoji potrošače. Iz kategorije flipsa, Smoki je već godinama u top 10 najprepoznatljivijih brendova jugoistočne Evrope, proizvodi se od prirodnih sirovina kao što su kukuruzni griz, kikiriki, biljna mast, sojino brašno i so, bez dodavanja bilo kakvih aditiva, arome ili pojačivača ukusa. Takođe, prilagođavajući se očekivanjima vrhunskog iskustva naših potrošača, u ovoj godini pripremamo mnoga autentična iznenađenja.Pre 10 godina Soko Štark je postao deo Atlantic Grupe. Šta se u poslednjoj deceniji promenilo u poslovanju i asortimanu ove regionalne kompanije? Konstantno ulaganje u proteklih deset godina u procese proizvodnje i već renomirane brendove, među kojima neki imaju regionalni, pa čak i globalni potencijal, doprinelo je ostvarenju dodatne vrednosti i poslovnih planova. Samo tokom prethodne dve godine Štark je investirao više od četiri miliona evra u inoviranje proizvodnih pogona Smokija i Bananice, a ove godine okončaće se jedna od najvećih investicija od oko osam miliona evra u novu liniju čokolade, čime je povećan obim proizvodnje i energetska efikasnost, ali i postignut najviši stepen zaštite zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda. Uoči pandemije otvorili ste laboratoriju za istraživanje i razvoj u Štarku kao doprinos rastu inovacija. Laici pomisle da je ovo verovatno najlepši posao jer neko po ceo dan smišlja i proba nove slatkiše. Razvojna laboratorija i jeste „kuhinja“ inovacija. Konkretno, prošle godine je lansirano 109 novih artikala, od toga 16 novih receptura. Dakle, pandemija nije suzbila inovativne ambicije već ih preusmerila na artikle kojima smo odgovorili na izmenjene zahteve tržišta i koji su brana prodajnih rezultata brendova. Smoki je kvalitetno iskoristio prošlu godinu lansiranjem novih proizvoda u velikim i inovativnim pakovanjima, a u završnici godine hrabro se zakoračilo u najbrže rastući segment slanog snack-a lansiranjem Smoki MIX pakovanja s Tortiljom uz podršku nove komunikacijske platforme „Smoki Nema greške!“. U kategorijama čokolada, keksa i vafla, koje su bile najosetljivije u krizi, takođe su lansirani noviteti koji su donekle ublažili negativne efekte.Ove godine je 15 godina kako je na tržištu čokoladni smoki. Kako potrošači u regionu i svetu reaguju na kombinacije čokolade i drugih kategorija proizvoda, naročito slanih? Bez obzira na sve izraženiju brigu o ishrani, potrošači ipak žele i da probaju nešto novo, da se prepuste svojim željama i uživaju u novim ukusima. Štarkova tradicija i kvalitet su odlična osnova koju ćemo ubuduće, novim projektima, intenzivno nadogradjivati atributima kao što su inovativnost, uspešnost, poverenje novih generacija, sa željom da budemo drugačiji, da budemo kreativni, da inspirišemo inovativnost, i da našim brendovima otvorimo nove perspektive. Kao odgovor na potrošačku radoznalost i savremeni trend sinhronog kombinovanja različitih ukusa, tekstura i vrsta proizvoda, razvijamo nove recepture i Limited Edition artikle, po principu »inspired by« Da li planirate nova kapitalna ulaganja u narednom periodu i ulaske na nova tržišta?Atlantic Grupa je u tekuću godinu ušla s najavom strateških prioriteta za naredni period od tri do pet godina koji u osnovi podrazumevaju jačanje temelja našeg poslovanja, dalji rast, ali i poboljšanja u svim poslovnim segmentima, naravno uz očuvanje vodeće pozicije regionalnog distributera. U okviru Štarkovih brendova nastavljamo da jačamo i unapređujemo naše vodeće pozicije čokolade i flipsa, pripremili smo čitav niz inovacija s kojima ćemo ove godine iznenaditi potrošače. Intenzivno radimo na tome da unapredimo kategorije keksa i vafla na jedan inovativniji način, a radimo i na širenju na nova tržišta, te uopšteno na unapređenju naših poslovnih procesa. Sve je to obuhvaćeno našim novim Operativnim modelom koji smo predstavili krajem prošle godine i po kojem ćemo raditi u budućnosti kako bismo ostvarili našu viziju.
A1 Srbija pokreće program društvene odgovornosti „Svet kakav želiš“ u okviru kojeg će izdvojiti 10 miliona dinara za podršku projektima u oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Kako su istakli iz kompanije, građani će takođe biti pozvani da pruže sopstveni doprinos u odabiru inicijativa osmišljenih da svet oko nas učine boljim mestom.Tim povodom, A1 Srbija okupio je stručnjake iz pomenutih oblasti na onlajn panelu sa ciljem da pokrene diskusiju o sferama našeg društva kojima je potrebna dodatna podrška. Pomenuti stručnjaci prethodno su učestvovali u selekciji projekata koje A1 namerava da podrži.„Naša odgovornost prema zajednici u kojoj se razvijamo podrazumeva da imamo sluha za pitanja od opšteg interesa, da preuzimamo inicijativu, nudimo i podržavamo inovativna rešenja. Zadovoljstvo koje dolazi iz onoga što smo dosad postigli inspiriše nas da nastavimo u istom pravcu. Naš novi program „Svet kakav želiš“ će se praktično nadovezati na ono što smo do sada radili za dobrobit zajednice, jer su ove tri oblasti godinama bile u fokusu našeg društveno odgovornog delovanja”, rekao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.Tomas Arnlodner, izvršni direktor A1 Telekom Austrija Grupe, naglasio je da je ova internacionalna grupa kompanija oduvek pokazivala veliku posvećenost pitanjima od opšteg značaja, što je sada predstavljeno u ESG strategiji (Environmental, Social and Governance) koja se odnosi na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje.„Svi smo se suočili sa veoma izazovnim trenucima u proteklih 13 meseci. Tokom globalne pandemije, čitav naš A1 tim pokazao se kao pouzdan partner korisnicima, poslovnim saradnicima, državnim institucijama i društvu u celini. Naša mreža pokazala je svoju stabilnost i održivost. Međutim, čak i u ovoj krizi, težimo ne samo pružanju vrhunskih digitalnih mreža i usluga. Želimo da dodatno doprinesemo zajednici i da poslujemo na održiviji način. S tim u vezi, inkorporirali smo ESG ciljeve kao ključni segment naše korporativne strategije. To podrazumeva bavljenje ekološkim pitanjima – na primer, obavezali smo se da ćemo dostići karbonsku neutralnost uz povećanu energetsku efikasnost za 80 odsto do 2030 godine. Posvećeni smo i cirkularnoj ekonomiji, kulturi, kao i rodnoj ravnopravnosti. Pored toga, prepoznali smo našu dužnost kada je u pitanju podizanje digitalne pismenosti. Ponosan sam što je A1 Srbija uspostavila niz mera koje će doprineti ambiciji da naše živote i poslovanje učinimo održivijim”, poručio je Arnlodner u svom video uključenju iz Beča.Jedan od zaključaka konferencije i pravac u kome će se usmeriti pomoć kompanije A1 odnosi se na posledice pandemije koja je, između ostalog, dovela do pogoršanja psihičkog i mentalnog zdravlja građana. Kada je reč o ekološkim izazovima, panelisti smatraju da je vreme da se pređe sa faze razumevanja problema na jasne poteze u pravcu njihovog rešavanja, posebno u cilju smanjenja zagađenja vazduha. Oni su se takođe usaglasili da kompanije i obrazovne ustanove imaju priliku da zajedno rade na unapređenju digitalne pismenosti đaka, kao i prosvetnih radnika, omogućavajući im da na pravi način iskoriste sve benefite tehnologije i digitalizacije.U narednim danima kompanija A1 Srbija će saopštiti koji poduhvati iz oblasti ekologije, obrazovanja i javnog zdravlja će dobiti finansijsku podršku od ukupno 10 miliona dinara, kao i načine na koji građani mogu da se uključe u program „Svet kakav želiš“.
-270x152.jpg)
Epidemija korona virusa traje više od godinu dana, a kompanija Mozzart sve vreme pruža kontinuiranu pomoć zdravstvenom sistemu Srbije. Do sada je izdvojila više od milion i po evra za borbu protiv pandemije, a širom Srbije donirala je opremu bolnicama – od respiratora, do kreveta za intenzivnu negu. Ujedno je nastavljena i velika akcija podele paketa voća medicinarima i pacijentima, a osveženje je ovoga puta stiglo u Beogradsku arenu.- Hvala mnogo kompaniji Mozzart na ovom gestu, zahvaljujemo se i u ime pacijenta kojima će prijati ova vitaminska terapija – istakao je doktor Aleksandar Janković, specijalista interne medicine.U ovoj privremenoj kovid-bolnici trenutno je smešteno 222 pacijenta, a medicinsko osoblje ulaže velike napore da oni dobiju najbolju moguću negu.- I dalje imamo dosta pacijenata koji se bore sa korona virusom, tako da donacija vitaminskih paketa mnogo znači svima nama u ovim teškim trenucima. Hvala Mozzartu u ime celog osoblja, od medicinskog do nemedicinskog, kao i u ime tehničkog i vojnog osoblja – istakla je doktorka Branka Bojević.Kompanija Mozzart u više navrata je poslala pakete pomoći kovid-bolnici u Areni. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja prethodno je dostavila ketering i više tona vitaminskih paketa i svežeg voća i prirodnih sokova. Podršku za heroje koji dononoćno zbrinjavaju obolele od korona virusa u ovoj ustanovi tada je pružio i košarkaš Vladimir Štimac. Pacijenti koji su zaraženi korona virusom trebalo bi da unose i do šest litara vode dnevno, pa su u „Areni“ bili neophodni i paketi za hidrataciju, koje je kompanija Mozzart obezbedila u prethodnoj akciji.
Opština Apatin i kompanija Apatinska pivara podelili su danas građanima 300 sadnica belog jasena u okviru nacionalne prolećne akcije „Posadi svoj hlad“. U ovoj tradicionalnoj akciji, koju ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
