Najnovije

Srbija

Referentna kamatna stopa i dalje nepromenjena

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke.Izvršni odbor je ocenio da su rezultati domaće privrede od početka godine povoljni, i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije i pooštrenih zdravstvenih mera, na šta ukazuju raspoloživi mesečni indikatori aktivnosti, spoljne trgovine i sa tržišta rada."Promet u trgovini na malo od maja prošle godine beleži pozitivne trendove, a sa uspešnim nastavkom sprovođenja procesa vakcinacije, oporavak se očekuje i u ostalim uslužnim sektorima, koji su još uvek u velikoj meri pogođeni aktuelnom pandemijom. To bi već u narednim mesecima trebalo da rezultira dostizanjem pretkriznog nivoa bruto domaćeg proizvoda, a zatim nastavkom njegovog ubrzanog rasta, čemu će doprineti i novi najavljen paket mera ekonomske pomoći", dodaje se u saopštenju.Inflacija u martu vratila u granice cilja i iznosila je 1,8 odsto na međugodišnjem nivou.Isto toliko je iznosila i bazna inflacija, koja se nije menjala u odnosu na februar.NBS očekuje da će inflacija i u narednom periodu biti niska i stabilna, u okviru donje polovine ciljanog raspona. U saopštenju se dodaje da je Međunarodni monetarni fond u aprilu po drugi put od početka godine povećao projekciju rasta svetske privrede, očekujući efekte dodatnih fiskalnih mera koje preduzimaju najveće ekonomije sveta, kao i podsticaj koji će proces vakcinacije dati globalnom rastu.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. maja 2021. godine.

Svet

Microsoft preuzima Nuance za gotovo 20 milijardi dolara

Microsoft je juče saopštio svoje planove da kupi kompaniju Nuance Communications, lidera u softveru za pretvaranje govora u tekst, za 19,7 milijardi dolara, piše TechCrunch.U saopštenju, Microsoft kaže da će akvizicijom ove kompanije proširiti svoje prisustvo u zdravstvenom sektoru, što je oblast gde je Nuance poslovao dobro poslednjih godina.Proizvodi kompanije Nuance u ovoj oblasti uključuju Dragon Ambient eXsperience, Dragon Medical One i PoWerScribe One koji se koriste za radiološko izveštavanje.Glavni razlog zbog kojeg je Nuance posebno zanimljiv Microsoft-u leži u tehnologiji prepoznavanja glasa pomoću AI-a, kao i zbog drugih brojnih AI alata, uključujući i one za korisničke servise, po kojima je Nuance takođe poznat.Microsoft je već sarađivao sa ovom kompanijom na projektu Cloud for Healthcare i drugim projektima, uključujući i onaj koji bi razgovore između pacijenta i lekara mogao pretvarati u medicinske beleške.Nuance ima 6.000 zaposlenih u 27 zemalja. U svom najnovijem izveštaju o zaradi iz novembra 2020, koji se odnosio na četvrti kvartal prošle godine, kompanija je prijavila 352,9 miliona dolara prihoda u poređenju sa 387,6 miliona dolara u istom periodu 2019. godine.Transakciju su već odobrila oba odbora kompanije, a Microsoft kaže da očekuje da će se dogovor zaključiti do kraja ove godine, nakon standardne regulatorne provere i odobrenja akcionara Nuance-a.Ovo je druga najveća akvizicija Microsoft-a, na prvom mestu nalazi se LinkedIn za koji je kompanija platila 26,2 milijarde 2016. godine.

Srbija

Odborniku SNS-a 3,7 miliona dinara za prevoz đaka

Odbornik Srpske napredne stranke Dragan Rapaić dobio je prošle godine od Opštine Žitište posao prevoza đaka vredan 3,7 miliona dinara, piše CINS.Ta javna nabavka je uneta u plan istog dana kada je raspisana, a Rapaićeva firma Eko Line 2020 osnovana je nepuna dva meseca pre toga.Za deset dana, koliko je trajao rok za prijave, ponudu je dostavila samo ova firma pa rangiranja nije ni bilo. Tražili su 3.720.000 dinara, što je 30.000 dinara manje od procenjene vrednosti nabavke. Ugovor je brzo sklopljen.Rapaić je odbronik ove opštine od 2016. godine. On za CINS kaže da nije znao da će nabavku dobiti, a negira i da je bilo ko iz opštine uopšte i znao da je osnovao firmu. Tvrdi da je nije otvorio zbog ove javne nabavke, već zbog toga što je želeo da se bavi prevozom dece sa posebnim potrebama.Iz Agencije za sprečavanje korupcije kažu da je reč o sukobu interesa i najavljuju pokretanje postupka protiv Rapaića i čelnika Žitišta.

Svet

Bugarska razmatra ukidanje vakcinacije AstraZenekom

Bugarska bi mogla da prestane da koristi AstraZeneka vakcinu pri inokulaciji, zbog nedostatka interesa stanovništva, saopštio je u ponedeljak bugarski ministar zdravlja, piše Euractiv.U Bugarskoj ne postoje starosna ograničenja i posebni rasporedi za vakcinaciju ovim cepivom, tako da je svako mogao da primi, međutim, u poslednja 24 sata u celoj zemlji samo 154 doze AstraZeneka vakcine bilo je iskorišćeno.Predstavnici bugarskog Nacionalnog operativnog štaba za COVID-19 više puta su sugerisali da je vakcina AstraZeneka napadana i oslikavana kao loša jer je jeftina, efikasna i jednostavna za skladištenje.Ukoliko ukinu AstraZeneku, bugarski štab za vakcinaciju moraće da odluči šta će raditi sa ljudima koji su primili prvu dozu ove vakcine, kao i sa ljudima koji još žele da je prime. Trenutno nema poznatih naučnih podataka o tome da li osobe koje su primile prvu dozu jedne vakcine, smeju i mogu da prime drugu dozu potpuno drugačije vakcine.

Srbija

Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene?

Srpski ekosistem startapa, malih inovativnh preduzeća, nalazi se u prvoj fazi razvoja, pokazuju istraživanja američke kompanije Startup Genome, prenosi Netokracija. Prvi korak u tom procesu je, kako se naglašava, da se poveća broj takvih preduzeća u Srbiji."Trebalo bi da podstaknemo veći broj ljudi, koji nisu na univerzitetu, ali nisu ni započeli karijeru da se odluče za preduzetništvo. To nije lako, a percepcija ličnog rizika može mnoge sprečiti u ovom koraku", kaže predstavnik kompanije Startup Genome, Stephan Kuester.On navodi i da je potrebna jasna poruka predstavnika vlasti svim ljudima koji žele da pokrenu svoj biznis u obliku nekog startap preduzeća.Napominje i da im uvek treba ukazivati i na pozitivne primere iz te oblasti, naročito na one koji pokazuju da su neki ljudi uspeli da održe svoju egzistenciju dok su osnovali svoju kompaniju.Neki od dobrih primera podrške su, kako naglašava, dodeljivanje dvanaestomesečne stipendije za mlade preduzetnike, mogućnost zapošljavanja za one koji su se usudili, ali u tome nisu uspeli.Kuester kaže i da je neophodno da se radi na unapređenju sposobnosti kompanija da rastu i opstaju u takozvanoj dolini smrti (Valley of Death).Smatra da to predstavlja problem mladim kompanijama širom sveta kada žele da se transformišu iz grupe prijatelja u profesionalnu kompaniju koja ima različite zahteve u pogledu finansiranja, upravljanja i procesa. "Rešenja za finansiranje zasnovana na ranoj fazi i kapitalu, pristup profesionalnom akceleratorskom programu i zaista izvanredno mentorstvo potrebni su da bi se povećala verovatnoća da startap preraste u kompaniju za skaliranje", ističe Kuester.On prumećuje da Srbija danas ima premalo kompanija koje obavljaju takvu uspešnu tranziciju, ali napominje da to nije neuobičejeno, već tipično za mlađu ekosistem koji se nalazi u fazi svoje aktivacije. SRPSKA STARTAP SCENA TRENUTNO U FAZI RAZVOJA, ALI RASTE BRŽE OD REGIONA UNAPREDITI FINANSIRANJE STARTAPAKuester kaže i da se Srbija posebno ističe na Zapadnom Balkanu po veličini i stepenu razvoja svog ekosistema startapa, velikom napretku u uspostavljanju politika koje su povoljnije i podržavaju preduzetništvo.Ocenjuje da su to važni temelji na kojima se treba nadograđivati i napominje da su mentorstvo i razmena znanja odličan način za dalje ubrzanje lokalnog razvoja, jer se tako otvaraju novi putevi za prodaju usluga na inostranom tržištu.Kuester primećuje i da u Srbiji postoji niz osnivača kompanija u oblasti startapa, koji su daleko iznad domaćeg proseka."Novi sektori, na primer agrotech (inovacije u poljoprivredi), takođe pružaju dodatne mogućnosti, ali trebalo bi raditi na stvaranju odgovarajućih rešenja za finansiranje iz privatnih izvora u kom su ekosistemi iza Zapadne Evrope, Poljske i Rumunije daleko ispred", kaže Stephan Kuester.Kao najjače grane domaćeg startup ekosistema u Srbiji Starup Genome istraživanje je izdvojilo industriju igara i blockchain.

Srbija

Priručnik za poslodavce: Kako bolje uskladiti radni i porodični život zaposlenih

Priručnik za poslodavce, koji je izdalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kroz zajednički projekat sa Fondacijom Divac, predstavlja afirmativne mere i olakšice koje kompanijama pruža zakon, kada je u pitanju zapošljavanje. Vrlo je važno promeniti mišljenje poslodavaca da je "svako zamenljiv", ako želimo napredak kao zdravo društvo a posebno kada govorimo o povećanju nataliteta, navodi se u saopštenju Fondacije."Poslodavac treba da zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom", kaže Marija Jovanović, menadžerka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.U pritužbama Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od 2014. do 2018. godine, čak 57 odsto žalbi na diskriminaciju u oblasti rada podnele su žene. U najčešćem broju slučajeva diskriminacija se odnosila na postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti.Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza podrazumeva da osoba podjednako daje prednost zahtevima karijere i privatnog života.Neki od najčešćih razloga koji dovode do lošeg balansa između poslovnog i privatnog života uključuju povećanu odgovornost na poslu, duže radno vreme, brigu o deci i drugim ukućanima, povećanje fleksibilnosti rada, produženje radnog vremena kao i smanjenje sigurnosti radnih mesta, a na najvećem udaru su žene."Kompanije koje steknu reputaciju podsticanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života postale su vrlo atraktivne za radnike i imaju tendenciju da uživaju veće stope zadržavanja zaposlenih, što rezultira manje dugotrajnom obukom, većom lojalnošću i većim stepenom interne stručnosti", navodi Jovanović, menadžerka na projektu "Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih".Projekat koji Fondacija realizuje zajedno sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ima za cilj da čitav proces usklađivanja rada i privatnih obaveza olakša i poslodavcima i zaposlenima, te da se iznađu najbolji modeli produktivnog funkcionisanja zaposlenih roditelja sa malom decom, koje im neće ugroziti ostvarenost kroz porodični život."Izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da su na drugom mestu po broju pritužbi one koje se odnose na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja. U periodu od 2014. do 2018. godine žalbe iz oblasti rada i zapošljavanja su u 57,3 odsto slučajeva podnosile žene. Razlozi zbog kojih žene najčešće navode rodnu komponentu kao osnovu diskriminacije u zapošljavanju i na poslu su postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti", ističe Jovanović.Istraživanjem, koje je nadležno Ministarstvo sprovelo u svrhu utvrđivanja stavova firmi i kompanija o usklađivanju procesa rada i porodičnih obaveza zaposlenih, prikupljene su i informacije o tome koliko odsustvo zaposlenih roditelja zbog bolovanja utiče na poslovne rezultate poslodavca.„Svaki drugi poslodavac (55,5 odsto) smatra da dužina porodiljskog odsustva ne predstavlja problem za poslodavca, dok je 44 odsto poslodavaca prepoznalo porodiljsko odsustvo kao izazov sa kojim se moraju suočiti i pronaći način za preraspodelu radnih aktivnosti. Nijedan poslodavac ne smatra da porodiljska odsustva zaposlenih majki mogu ozbiljno ugroziti proces proizvodnje i da za njih predstavljaju ozbiljan problem“, navodi rezultate istraživanja Jovanović.Ona dodaje da ipak, česta bolovanja radi nege deteta predstavljaju veći izazov za poslodavce. Svakako da su poslodavci koji imaju veći broj zaposlenih žena u reproduktivnom periodu (od 15 do 49 godina) češće suočeni sa ovim problemom i da za 51,8 procenat poslodavaca česta odsustva ipak predstavljaju problemu organizaciji rada. Svaki treći poslodavac (33,4 odsto) izjasnio se da česta bolovanja ne predstavljaju problem za ostvarenje poslovnog rezultata kompanije, pokazalo je istraživanje.Jovanović ističe da je vrlo važno da poslodavac zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer.„Ukoliko, primera radi, šaljete imejlove u svako doba dana i noći ili radite vikendom, vaše osoblje će misliti da se i od njih to očekuje, a veom je bitno poštovati dogovoreno radno vreme zaposlenog kako bi imao vremena za sebe i svoju porodicu. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje su pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom“, objašnjava Jovanović.Ona ukazuje da kompanije koje žele da pozitivno utiču na zadovoljstvo zaposlenih, a time i na njihovu veću produktivnost i zadovoljstvo poslom, to mogu da postignu kroz davanje prioriteta zdravoj kulturi i smanjenju stresa, fleksibilnim radnim vremenom, udobnim kancelarijskim uslovima, mogućnostima za napredovanje i dobrim menadžmentom koji razume potrebe svojih zaposlenih.

Srbija

Novosadski startap za vizuelne efekte privukao 2,5 miliona u investicijama

Startap Wonder Dynamics koji je baziran u Novom Sadu i Los Anđelesu, uzeo je prvu rundu investicija vrednu 2,5 miliona američkih dolara, prenosi Startit.  Kompanija se bavi tehnološkim inovacijama u sferi vizuelnih efekata i želi da primeni dostignuća iz oblasti veštačke inteligencije.Cilj ovog tartapa kako se navodi je da stvori platformu za VFX efekte u filmskoj industriji, čiji bi troškovi produkcije bili znatno niži.Kako se dodaje, taj startap upravo je u prvoj rundi investicija uzeo oko 2,5 miliona dolara, a moguće je da će na leto biti organizovana još jedna runda za dobijanje stredstava namenjenih novim investicijama.Wonder Dynamics namerava da iskoristi ta sredstva kako bi pojačao AI i VFX timove, a tokom godine planira i testiranje te tehnologije na jednom filmskom projektu. Suosnivači između sebe drže tri patenta i veruje se da će kompanija postati profitabilna kada klijenti počnu da koriste tehnologiju kako bi u svojim filmovima smanjili troškove vizuelnih efekata.Wonder Dynamics su 2017. godine pokrenuli Taj Šeridan, glumac poznat po filmu Ready Player One i stručnjak za video efekte Nikola Todorović. STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA

Srbija

Nezapamćen skok cena građevinskog materijala

Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80%, prenela je Ekapija. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od devedesetih godina.Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice. "Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40% zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje," kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor "petica" je sa 170 "skočio" na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20%."Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra," kaže Rodoljub Popović, jedan od poznatijih čačanskih privrednika.On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku."Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove", navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARE SKAČU LI CENE STANOVA?Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz. Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje."Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije," objašnjava Rodić. Prema njegovim rečima, dobra lokacija "guta" sve cene, dok loša mora da se prilagođava."Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke," objašnjava Tanja Aprcović. Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje. Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Srbija

NVO zahtevaju od nadležnih obustavu pritiska na CEPRIS

Veći broj organizacija civilnog društva zatražilo je od nadležnih organa da obustave pritisak na Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) nad čijim se radom već mesec dana sprovodi finansijska kontrola po nalogu tužilaštva, navode u zajedničkom saopštenju.Nevladine organizacije smatraju da je „u kontekstu prethodnih napada na civilno društvo očigledno da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora“.„Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara“, navodi se.NVO dalje smatraju da je cilj takvog institucionalnog delovanja zapravo blokiranje normalnog rada civilnih udruženja, a ne stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, jer kako navode, finansiranje civilnog društva smatra se jednim od najtransparentnijih.„Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda„, kazale su potpisnice ovog saopštenja. Pored toga, NVO traže od nadležnih da nakon što kontrolama organizacija civilnog sektora utvrde da nije bilo nepravilnosti, „tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli“.Potpisnice saopštenja su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, asocijacija DUGA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, CANVAS, Centar za evropske poslove (CEP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za praktičnu politiku.Pored njih, na spisku se nalaze i Centar za ženske studije, Civil Rights Defenders, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Fondacija Iskorak, Fondacija Sloboda štampe, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Novosadska novinarska škola, Organizacija aktivista REFORMA, Res Publika, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.

Srbija

Ivent industrija, ugostitelji i muzičari održali protest, od države traže pomoć

Udruženja koja zastupaju privrednike iz ivent industrije, ugostiteljstva i muzičare održala su protest ispred Vlade Srbije, jer im država, kako naglašavaju, ne dozvoljava normalan rad, već više od godinu dana. Među glavnim zahtevima ističu dodelu sektorske pomoći, kao i proglašenje moratorijuma na sve dugove do povratka u normalan režim rada.Predstavnici event industrije bave se organizovanjem raznih događaja, od svadbi do korporativnih zabava, pa im je od početka pandemije praktično onemogućeno da rade."U borbi protiv korone očigledno je da smo žrtvovani, nemate više da brinete za svoje poslove, jer oni više ne postoje", rekao je parafrazirajuči govor majora Dragutina Gavrilovića iz 1915. godine, Boško Bubanja iz Udruženja Event industrija Srbija.On je rekao da je njima to isto nedavno poručio jedan ministar iz Vlade Srbije, kada su pregovarali o eventualnoj pomoći, ali kako je naglasio, u malo drugačijoj konstataciji.Dodao je da još nema nikakve pomoći od nadležnih iz Vlade Srbije niti konkretnog datuma o eventualnom povratku na posao.Rekao je i da iz ivent industrije svakodnevno odlaze menadžeri, kuvari, barmeni, od kojih mnogi nameravaju da rade tokom letnje sezone u Hrvatskoj."S kim ćemo pred goste, ako nam dopuste da radimo, tražimo da se event industrija i ugostiteljstvo proglase za najveću žrtvu krone, kao što je i urađeno u velikom broju evropskih država?", rekao je Bubanja.UGOSTITELJI I IVENT INDUSTRIJA ZAJEDNO ORGANIZUJU PROTEST 12. APRILA Bubanja smatra i da je popuštanje mera otvaranjem tržnih centara samo prividno, jer problem ivent industrije i ugostitelja time nije rešen."Ako je problem da radimo, onda zatvorite sve, nemojte donositi selektivne mere i isplatite naknadu za to," napomenuo je Bubanja.Predstavnivci udruženja koja su učestvovala na protestu su više puta tokom svojih govora naglasili da su od mera protiv pandemije izuzeti neki "povlašćeni" ugostitelji, koji mogu da rade kada i kako hoće."Dali su nam 5,7 puta kao pomoć po 30 hiljada dinara (prosečan minimalac), a mi moramo da platimo 66 hilljada (državi po zaposlenom), dok 90% kafića ne može da radi", izjavio je Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.On je rekao da kao vlasnik noćnog kluba za njega plaća komunalije u iznosu od 114 hiljada dinara, dok uopšte ne radi, a podsetio je i da se državi plaća ekološka taksa "u gradu u kojem se gušimo", kao i veliki broj ostalih nameta.Relić je ocenio i da aktuelna vlada nema nameru da pomogne kafićima i restoranima, jer njeni predstavnici smatraju da su im dodelom minimalaca rešili sve probleme.Naglasio je da je jedan od njihovih glavnih zahteva koje su uputili državi moratorijum na sve dugove, koje će ugostitelji platiti onda kada im se dopusti da rade, kao i da u Srbiji oko 100 ljudi živi od te delatnosti."Saloni venčanica ne rade od novembra 2019. godine, ako ne budemo krenuli da radimo od maja, verovatno će nam i ova godina proći u neradu, problemima i dugovima," kaže predstavnica Udruženja Venčanica, Violeta Šoć.Ona je naglasila da 92% salona venčanica drže venčanica žene, kao i da su većina njihovih zaposlenih takođe žene, kao i da je to sezonski posao, što im dodatno otežava situaciju."Bili smo prinuđeni da otpustimo sve radnike, osim trudnica i porodilja, to su radnici koji su kod nas dugo godina, u njih smo uložili puno vremena i truda", dodala je Šoć.Rekla je i da su oko 30% njihovih zaposlenih su samohrane majke, kojima je jako teško da žive od roditeljskih penzija.Ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, predstavnici ivent industije, ugostitelja i muzičara najavili su da će održati novi protest, sledećeg ponedeljka u isto vreme."Zahtevamo da se vratimo na poslove i isplatu naknade za sve mesece koje nismo radili u visini prosečne zarade," izjavila je Katarina Violina Drobnjak, predstavnica Udruženja Muzičari Srbije koje je takođe učestvovalo u protestu.Opširnije o zahtevima predstavnika ivent industije i ugostitelja možete pročitati OVDE.Čedomir Savković

Srbija

Oglašena prodaja Mataruške i Bogutovačke banje

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je oglas za prodaju imovine Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja, koje se već nekoliko godina nalazi u stečaju. Početna prodajna cena je 216,5 miliona dinara, odnsno 1,8 miliona evra. Od imovine u Matruškoj Banji prodaje se hoteli Termal i Žiča, restorani Jugoslavija, Kapica, vile Triglav, Kozara i Stolovi, kao i objekti Stano i Novo kupatilo.Pored ovih objekata, u prodaji su i drugi objekti, kao i imovina u Kanarevu, u koju spada i poljoprivredno zemljište.Od imovine u Bogutovačkoj Banji prodaju se hotel Mineral, objekat Staro kupatilo, depadenski Mineral i Cvet, kao i restoran Cvet.Imovinu ovog privrednog društva u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji svi zainteresovani kupci mogu da pogldaju nakon otkupa neophodne dokumentacije, koja će biti moguća do 5.5.2021. godineU toj dokumentaciji, kako se naglašava, nalazi se detaljan popis sve imovine koja je oglašena na prodaju.Cena otkupa dokumentacije je 500 hiljada dinara, plus PDV.Preuzimanje odgovarajuće profakture, nakon čega sledi uplata novca za dokumentaciju, obavlja se u kancelariji nadležnog stečajnog upravnika u Kraljevu.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Privredno društvo u okviru kog su poslovale ove dve banje, nalazi se već nekoliko godina u stečaju.Kako je nedavno pisala Politika, privatizacija ovih prirodnih lečilišta trebalo je da se obavi i ranije, ali se zbog visoke cene na prethodne oglase niko nije javio.Navodi da je najvrednija imovina koja je oglašena na prodaju hotel Termal u Mataruškoj i Mineral u Bogutovačkoj Banji, kao i banjska lečilišta. Javno nadmetanje za prodaju će biti održano 12. maja 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali u oktobru su kompaniji Metal Investments Europe prodali kompleks Bnje Zlatar, po ceni od 2.546.000 evra.Banje u Srbiji veoma su važne za razvoj turizma, jer se u našoj zemlji nalazi više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja.Mnoge banje u Srbiji datiraju još iz doba Starih Rimljana.

Srbija

Počeli zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas plenarnim sastankom, koji je održan u video formatu, a nastavljeni su na temu monetarne politike i finansijskog sistema, navodi se u saopštenju.Na plenarnom sastanku, delegaciju Republike Srbije predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martej.U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima.Razgovori koji su danas počeli, odvijaju se u okviru konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i traju do 23. aprila.Tokom misije biće razmotrena aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije. Pored toga, konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda podrazumevaju i sveobuhvatnu analizu makroekonomskog okvira u kojem se sprovode politike, kao i izgleda za dalji rast.Analiza uključuje i adekvatnost ekonomske politike, eksternu stabilnost i održivost spoljnog duga zemlje."Istovremeno, ovom prilikom započeće i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom. S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih osam godina, novi aranžman biće fokusiran na očuvanje postignutog i podršku nastavku sprovođenja strukturnih reformi na putu trasiranog snažnijeg i održivog privrednog rasta", navodi se u saopštenju.Redovne konsultacije po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije Međunarodnog monetarnog fonda, a prethodne konsultacije s Republikom Srbijom obavljene su sredinom 2019.

Svet

Nemačka obavezuje svoje pokrajine na oštrije protivpandemijske mere

Nemački savezni parlamet Bundestag uskoro bi mogao da usvoji novi zakon koji bi savezne pokrajine obavezao da uvedu stroge mere protiv pandemije. Stroge mere bi važile za svih 16 saveznih pokrajina, ukoliko bi broj zaraženih od korona virusa u njima za nekoliko dana drastično porastao, preneo je Politico.U okviru novog zakona savezna vlada je, pored policijskog časa koji bi trajao od 21 čas uveče do pet sati ujutru, predložila i plan za zatvaranje prodavnica, restorana, škola, kao i stroga ograničenja javnih skupova.Mediji prenose da bi se stroge mere uvodile u onim pokrajinama u kojima broj zaraženih poraste sa 100 na 100 hiljada u tri uzastopna dana ili tokom nedelju dana.Nemačka kancelarka Angela Merekel je nakon odustajanja od strožijih mera koje su trebale da se uvedu za Uskrs, preuzela odgovornost za lošu procenu situacije i njena vlada sada je predložila novi zakon.Savezna vlada time, kako naglašava, želi da spreči rast broja smtrtnih slučajeva i spreči treći talas pandemije.Vlada Merkelove novim zakonom nastoji i da u velikoj meri smanji manevarski prostor svih pokrajinskih vlada u zaobilaženju njenih naloga.Pokrajine, kako se navodi, neće moći da pronađu izgovore i izbegnu nametanje takozvanih "nužnih kočnica" za mere koje protiv pandemije donosi vlada u Berlinu.Ako budu usvojene, nove mere uticale bi na sve nemačke savezne pokrajine. Prema poslednjim podacima, u samo tri od 16 nemačkih pokrajina broj zaraženih ljudi od covida 19 porastao je sa manje od 100 na 100 hiljada . U zapadnoj pokrajini Sarland ova stopa je velika i navodi se da bi ona mogla da pređe dozvoljeni prag u bilo kom trenutku. Nemačke vlasti naizgled teže da nova pravila primene što pre, pa je predsednik Bundestaga Volfgang Šauble jasno je stavio do znanja da bi parlament mogao da izglasa novi zakon već sledeće nedelje.Pored Bundestaga, zakoni bi trebalo da prođu i kroz drugi dom nemačkog parlamenta koji predstavlja savezne države.Prema navodima nekih medija novi zakon može da stupi na snagu već 19. aprila, dok bi rasprava o njemu u Bundestagu mogla da počne već sutra.Prema podacima koje je danas objavio Institut Robert Koch (RKI), Nemačka je registrovala više od 3 miliona slučajeva koronavirusa od početka pandemije.Do 9. aprila 15,12% stanovništva u Nemačkoj primilo je najmanje jednu dozu vakcine, preneo je Euronews.U Srbiji su od danas popustije protivpandemijske mere, pa je između ostalog, dozvoljeno da se posle nekoliko nedelja otvore tržni centri.TRŽNI CENTRI OD DANAS OTVORENI

Srbija

Swiss PRO pomaže romskim naseljima u saniranju posledica pandemije

Kroz program Swiss PRO Vlada Švajcarske podržava organizacije civilnog društva i lokalne samouprave u sprovođenju projekata usmerenih na ublažavanje posledica pandemije u podstandardnim romskim naseljima. Realizacijom 10 projekata biće unapređen pristup pravima i osnovnim potrebama za najmanje 1.000 građanki i građana kroz sprovođenje politika i praksi socijalnog uključivanja, navodi se u saopštenju.Uz podršku Vlade Švajcarske vrednu oko 123.000 evra projekti će u narednih osam do deset meseci biti realizovani u Boru, Kragujevcu, Lebanu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Pirotu, Vranju, Vrnjačkoj Banji i Zaječaru.Lokalne samouprave i organizacije civilnog društva će samostalno ili u partnerstvu realizovati projekte kojima se unapređuje dostupnost javnih usluga u oblasti obrazovanja i zdravstva, poboljšavaju sanitarni uslovi, pruža podrška za oporavak životnih uslova i sticanje prihoda, kao i bolja bezbednost na radu za sakupljače sekundarnih sirovina. „Fokus ovog javnog poziva bio je na romskoj populaciji u podstandardnim naseljima jer je kriza izazvana pandemijom kovida 19 imala veliki uticaj na ovaj višestruko ranjivi deo romske zajednice. Skoro 40 prijavljenih projekata je jasno ukazalo na velike potrebe za raznovrsnom vrstom podrške, naročito u pogledu poboljšanja sanitarnih uslova i obrazovanja dece“, istakla je Nataša Ivanović, službenica za socijalnu uključenost na programu Swiss PRO.Projekti su odabrani u okviru javnog poziva koji je trajao od 25. januara do 26. februara 2021. godine i bio otvoren za 57 lokalnih samouprava iz Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije koje u skladu sa Mapiranjem podstandardnih romskih naselja imaju na svojoj teritoriji najmanje jedno neformalno naselje sa najmanje 100 građana i građanki, kao i organizacije civilnog društva koje imaju najmanje dve godine iskustva, naročito u radu na poboljšanju statusa romske nacionalne manjine.Program „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“ podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).Više informacija o podržanim projektima dostupno je na veb-stranici programa Swiss PRO.

Srbija

Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac

Od kraja novembra, svakoga dana, tri servirke iz smene raznose doručak, ručak i večeru u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici. Neki od pacijenata su intubirani, pa ne jedu, drugi su pak teško pokretni, pa ne mogu sami da preuzmu obrok.“Mi u svaku sobu uđemo. Nekim pacijentima čak i dodajemo hranu. Ja kažem, imam majku koja ima 73 godine, meni odmah u glavi bude - da je moja mama pa neko joj donese, a ona ne može da dohvati to, pa onda tim bakama, dekama”, priča S.N, jedna od servirki.I ona i njene koleginice rade isto kao i pre pandemije.“Radimo posao isto kao što smo ga i radili pre svega ovoga. Kako smo u redovnim uslovima služile pacijente. S tim što ne mogu da im se nasmejem ispod one maske, ali vide ljudi osmeh u očima u svakom slučaju.”Osim maske, S. pre ulaska u crvenu zonu stavlja na sebe punu zaštitnu opremu. Iako radi u istim uslovima kao i tehničari, doktori ili drugi zdravstveni radnici, za to ne dobija nikavu novčanu nagradu.“Ne dobijamo ni dinara tog nekog kovid dodatka. To je toliko demorališuće, degradirajuće da svi radimo svoj posao poštano i onako kako smo do sada radili i niko se ne buni, svi ćutimo, radimo maksimalno uslužno, bez ikakve razlike. I onda to što se dešava zaboli stvarno čoveka kao čoveka.”U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Osim servirski, bez dodatka su i kuvari, majstori, radnici u vešeraju, kiseoničari, spremačice, odnosno svi nemedicinski radnici koji pripadaju Ustanovi zajedničkih poslova instituta u Sremskoj Kamenici. Radnici iz ove Ustanove rade na tri kamenička instituta - za kardiologiju, plućne bolesti i onkologiju. Iako bi bez njih rad ovih instituta bio nezamisliv, većina ih radi za manje novca nego prošle godine.Razlog za to je što većina radi za minimalnu zaradu. Prošle godine su primali 10 odsto dodatka koji je pripadao svim radnicima u zdravstvenim ustanovama. U decembru je ova stimulacija preinačena u povećanje osnovica radnika u zdravstvu. Međutim, osnovna zarada nemedicinskog osoblja je niža i od minimalne zarade, tako da oni dobijaju platu u koju je uračunata osnovica koja im pripada plus dodatak do minimalne zarade. Uz komplikovanu računicu, zaključak je jasan - ni povećanje osnovice, ni povećanje minimalca nije uticalo na povećanje zarade nemedicinskog osoblja.“Tako da smo mi sada na manjem minimalcu, sa sve povećanjem minimalca, nego što smo bili do kada su ukinuli tih 10 odsto dodatka,” kaže S.N.O tome na koji način je menjanje osnovica u zdravstvu unelo zabunu u čitav sistem: "Koliko su stvarno plaćeni lekari". Zaposleni Ustanove zajedničkih poslova nisu dobili ni 10.000 dinara subvencije u decembru prošle godine.“Preko sindikata podneli tužbu za 10.000 u decembru koje nismo dobili kada su svi dobili. Tu smo slali dopise svi mogućim ministarstvima, dobili smo odgovore u krajnim rokovima da to nije njihov resor itd.”Zaposleni u Ustanovi zajedničkih poslova su u znatno lošijoj poziciji od svojih kolega nemedicinskih radnika u drugim zdravstvenim centrima i bolnicama zbog toga što nisu prepoznati kao deo zdravstvene mreže.Zbog toga su i jedini koji ne dobijaju “kovid dodatak”, objašnjava S.N.“Uglavnom znam da svi koji pripadaju plućnom – od spremačica, preko pomoćnih radnika, sestara, lekara da svi dobijaju, samo mi ne dobijamo. A to je već više od četiri meseca.”Dodaje da su već tražili da se njihov status reši, ali da do sada nisu nailazili na razumevanje.“Mi imamo problem što status te naše Ustanove zajedničkih poslova nije rešen. To je sada do pokrajine, do republike, ne znam više ni mi kome treba da se obratimo. Obratili smo se svima mogućima putem sinidikata da se taj naš problem konačno reši. Taj problem nije od juče.”Iz sekretarijata Ustanove zajedničkih poslova za Novu ekonomiju odgovoraraju da se na rešavanju statusa radi, ali ne preciziraju kada bi problem mogao biti rešen, niti da li će to značiti isti status nemedicinskog kadra.“Ispred nasih osnivaca (sva tri instituta u Sremskoj Kamenici) upuceno je vise pismenih inicijativa za iznalazenje resenja za prepoznavanje Ustanove u RFZO. I dalje smo zajedno sa institutima aktivni na potenciranju tog pitanja pred relevantnim institucijama i nadamo se i ocekujemo naznake za resavanje istog.” S.N. objašnjava da im je potrebno da dobiju makar malo podrške.“U istom smo „sosu“, a kao da ne postojimo. Kada treba da radite, pripadate svima nama, a kada treba da budete plaćeni, onda dolazimo do tih situacija da moramo da tužimo.”Ona dodaje da joj je jasno da mnoge od kolega ćute jer je deo njih zaposlen na određeno i da se zbog toga boje.

Svet

Bajdenova administracija priprema globalni minimalni porez

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ove nedelje objavila je pregled predloženih izmena američke politike oporezivanja, koje uključuju uspostavljanje globalne minimalne poreske stope, piše Voice of America.Ovaj potez će potencijalno uključiti SAD u napore koje su do sada vodile prvenstveno međunarodne organizacije bogatih zemalja, uključujući G-20 i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Globalni minimalni porez uspostavlja sistem prema kojem će kompanija iz određene zemlje plaćati određeni procenat svoje dobiti u svrhe poreza, bez obzira gde se u svetu ta dobit zarađuje.Odnosno, u zemlji koja nameće globalnu minimalnu poresku stopu, domaća kompanija koja premešta neke svoje aktivnosti u inostranu nadležnost sa niskim porezom morala bi da plati vladi matične države razliku između te minimalne stope i onoga što je firma platila na zaradu u inostranstvu.Neke zemlje, uključujući SAD, već pokušavaju da prikupe deo poreskog prihoda koji izgube kada kompanije preusmere profit u inostranstvo.Tokom proteklih decenija, brojne zemlje, uključujući Irsku i Švajcarsku, usvojile su poreske politike posebno usmerene na privlačenje multinacionalnih poslovnih investicija snižavanjem stopa poreza na dobit. To je zauzvrat podstaklo druge zemlje da takođe smanje svoje stope, kao način da ostanu konkurentne.Prema OECD-u, zemlje širom sveta gube oko 100 milijardi dolara godišnje poreskih prihoda kroz ove manevre, poznate pod skraćenicom BEPS (Base erosion and profit shifting).Tornton Mateson, viši saradnik u Centru za poresku politiku u Vašingtonu, rekao je da ukoliko bi najveće svetske države uspele da postignu sporazum o nametanju globalnog minimuma, „to bi bio veliki preokret trenda u odnosu na ono što smo videli tokom poslednjih nekoliko decenija“.Administracija Bajdena zalaže se za povećanje domaćeg poreza na dobit preduzeća, prikupljenog na prihod nakon odbitka troškova. Administracija je predložila da se globalni minimum postavi na 21 odsto. Ova stopa je mnogo veća od minimalnih stopa koje OECD trenutno uzima u obzir.Grupe koje predstavljaju američke korporativne interese bile su predvidljivo nezadovoljne idejom globalnog minimalnog poreza, posebno s obzirom na potencijal za rast domaćih poreskih stopa pod Bajdenovom administracijom.Zvaničnici OECD-a nadaju se sporazumu o globalnom minimalnom porezu već u junu.

Srbija

Tokom marta prodato duplo više stanova nego lane

Obim prometa na tržištu nekretnina u Srbiji tokom marta porastao je za 25% u odnosu na februar, saopštio je Republički geodetski zavod. Svi parametri tog tržišta bili su skoro duplirani u odnosu na isti period lane, kada je počela pandemija, dok se za plaćanje najviše koristila gotovina.Tokom marta Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti i to je za 23,9% više u odnosu na februar 2021. godine, kao i za 93,9% više u odnosu na mart prethodne godine, navodi se u saopštenju. Obim prometa tokom marta 2021. godine, u odnosu na februar i kako se dodaje bio je veći za 27,5% na nivou cele zemlje. Najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je u Beogradu za 37,1%, u Nišu je bilo veće za 34,2%, u Novom Sadu za 20,4%, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5%.U 84% realizovanih prometa, kako je naglašeno, dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti bila je gotovina. U martu se povećala i kupovina stanova pomoću kredita, za 2% u odnosu na prethodni mesec, a količina novca na tržištu nepokretnosti u martu je iznosila oko 567,1 miliona evra.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI? Beograd je u tome imao najveći udeo od 54,3%, Vojvodina od 24,8%, Šumadija i Zapadna Srbija su imale 15,4% udela, a Južna i Istočna Srbija svega 5,5% udela. Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u odnosu na isti mesec 2020. godine bio je veći za 91%.U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5%, šuma za 27,1%, građevinskog zemljišta za 25,5% i poljoprivrednog zemljišta za 18,5%.Najveće povećanje, veće od četvorostrukog, imao je promet objekata za posebne namene, promet vikendica je porastao za 68,3%, a poljoprivrednih objekata za 50%.Promet stambenih objekata u martu bio veći za 28,3%, u odnosu na februar. U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6%, dok je promet stanova bio veći za 37,8%.

Svet

EU predlaže da se carine na američku robu zamrznu na šest meseci

Evropska unija predložila je da se carine na uvoz vredne milijardu dolara, koje se naplaćuju u trgovinskoj razmeni sa Sjedinjenim Američkim Državama suspenduju na šest meseci, preneo je Der Spiegel. Predlog je stigao samo mesec dana nakon što su se dve strane dogovorile da se carine suspenduju na četiri meseca."Predložili smo suspendovanje svih međusobnih carina na šest meseci kako bismo postigli pregovaračko rešenje", rekao je šef trgovinu Valdis Dombrovskis.Predlog Brisela  je SAD-u, kako se ocenjuje, poslao signal da se traži kompromis u šesnaestogodišnjem sporu oko subvencija za avione."Ovo bi stvorilo prostor, koji je neophodan da industrija i radnici sa obe strane Atlantika 'prodišu'," dodao je Dombrovskis.Predstavnici EU i SAD su se tokom marta dogovorili o četvoromesečnoj suspenziji od naplate carinu za uvoz evropske robe vredne 7,5 milijardi dolara u Ameriku.Sa druge strane EU ne bi naplatila carinu za američke proizvode vredne 4 milijarde dolara.To je, kako se dodaje, rezultat dugotrajnih sporova koji su vođeni pred Svetskom trgovinskom organizacijom, zbog subvencija koje EU i SAD dodeljuju svojim proizvođačima aviona Eirbas i Boing.Dombrovskis je takođe rekao da će EU pomno pratiti zakone koje u SAD pod sloganom "Kupujmo američku robu" donosi administracija predsednika Džoa Bajdena.Ti zakoni inače predviđaju da se javni ugovori u SAD dodeljuju isključivo američkim firmama.Predstavnik Brisela dodao je za Der Spiegel da se EU zalaže za što otvorenija tržišta nabavki u svetu.SRBIJA OD EU TRAŽI UKIDANJE UVOZNIH KVOTA NA ČELIK

Srbija

Belgrade Youth Fair 22. i 23. aprila

Sedmi po redu Belgrade Youth Fair održaće se ove godine u interaktivnom onlajn formatu 22. i 23. aprila. Mladi će imati priliku da se povežu sa mnogobrojnim poslodavcima i tako sebi obezbede praksu ili zaposlenje, ali i steknu mnogobrojna znanja za koja će dobiti besplatan sertifikat. Program će trajati od 10 do 17 časova, a činiće ga sajamski i konferencijski deo, navodi se u saopštenju.„I ove godine, zbog još uvek aktuelne situacije sa pandemijom, Belgrade Youth Fair će biti organizovan u interaktivnom online formatu, ali sa ispunjenjem svih očekivanja kandidata i poslodavaca“, istakao je Miloš Čevizović, direktor projekta.Kako je naveo, biće predstavljeni mnogobrojni programi praksi i zapošljavanja koje poslodavci i dalje nude uprkos pandemijskoj situaciji, a svi prisutni će moći da učestvuju na simulacijama intervjua, CV savetovalištu, kao i brojnim radionicama, nagradnim kvizovima i panel diskusijama. Tokom konferencijskog dela projekta koji će držati stručnjaci iz kompanija učesnica govoriće se, između ostalog, o tome kako tražiti posao i pripremiti se za intervju, kako izabrati poslodavca i naći idealan posao, kao i o marketingu, HR trendovima, biznisu i informacionim tehnologijama.Cilj ove manifestacije jeste povezivanje mladih sa poslodavcima, kompanijama i institucijama, kao i pružanje prilike da, u okviru besplatnih predavanja, radionica i edukacija, prošire svoja znanja iz različitih sfera, ali i da se upoznaju sa načinom funkcionisanja najuspešnijih kompanija u regionu i čuju kako izgleda biti deo takvog tima.Studenti i diplomci, kao i svi ostali koji traže novi posao, već sada mogu da šalju svoje radne biografije za praksu/posao putem sajta, a one će svim kompanijama koje učestvuju na sajmu biti prosleđene i dostupne do kraja godine.