Buru u javnosti nedavno je digla objava EPS Distribucije da će putem posebnog ugovora od svojih potrošača preuzeti električna brojila i drugu priključnu opremu, koju su platili potrošači. Tim povodom oglasil...
-615x345.jpg.webp)
Dugo iščekivani „Evropski plan za borbu protiv raka“ fokusiraće se na prevenciju raka, ciljajući posebno alkohol i duvanske proizvode, kao i elektronske cigarete, saznaje Euractiv.Plan za borbu protiv raka širom EU ostao je jedan od prioriteta Evropske komisije kada je reč o javnom zdravstvu, iako je pandemijska kriza razumljivo skrenula pažnju tokom poslednjih nekoliko meseci.Akcije predviđene planom, za koji se očekivalo da će biti predstavljen već u decembru, imaće za cilj podršku, koordinaciju, pa čak i dopunu napora država članica u svakoj fazi lečenja karcinoma, uključujući prevenciju i kvalitet života preživelih.Nacrt „Evropskog plana za borbu protiv raka“ zasnivaće se na četiri ključna stuba – prevenciji, ranoj dijagnozi, lečenju i naknadnoj nezi, sa sedam vodećih inicijativa i nizom pratećih akcija.Najambicioznije obaveze navedene su u preventivnom delu plana, posebno sa ciljem stvaranja „generacije bez duvana“ do 2040. godine.Budući da se 90 odsto karcinoma pluća može izbeći bez upotrebe duvana, Komisija namerava da za dvadeset godina manje od 5 odsto građana EU koristi duvan.To će se postići, prema rečima izvršne vlasti EU, rigoroznim sprovođenjem pravila EU za kontrolu duvana i prilagođavanjem novom razvoju i tržišnim trendovima, uključujući stroža pravila o novim proizvodima kao što su e-cigarete i biljni proizvodi za pušenje, počev od 2021. godine.Prema nacrtu, Komisija razmatra da pravila o zabrani pušenja na javnim mestima proširi i na proizvode kao što su e-cigarete.Komisija smatra da je oporezivanje duvanskih proizvoda jedan od najefikasnijih instrumenata za borbu protiv potrošnje duvana.Kako bi se smanjila atraktivnost duvana i srodnih proizvoda, očekuje se da će Komisija najaviti reviziju nekoliko zakona EU kao što su Direktiva o duvanskim proizvodima, Direktiva o oporezivanju duvana i pravni okvir o prekograničnoj kupovini duvana.Druga meta inicijative Komisije za suzbijanje raka je alkohol, koji je odgovoran za više od 15 odsto smrtnih slučajeva kod muškaraca i 30 odsto kod žena.Komisija takođe planira da preispita zakonodavstvo EU koje se odnosi na oporezivanje alkohola i prekograničnu kupovinu alkohola.
Vlada Srbije donela je više odluka o promenu naziva zdravstvenih i drugih institucija čiji osnivač je Republika Srbija. Shodno odluci objavljenoj u Službenom glasniku, Klinički centar Srbije, u beogra...
-270x152.jpg)
U 2020. godini, kompanija Galenika a.d. Beograd zabeležila je konstantan rast u svim segmentima svog poslovanja. Na tržištu Srbije, ostvareno je povećanje prodaje za 19 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine, Galenika je rasla 50 odsto brže od tržišta, čime se utvrdila na stabilnom drugom mestu po udelu na farmaceutskom tržištu Srbije. Direktan rezultat nove vizije i poslovne strategije rezultovao je procesom otvaranja 6 novih tržišta, a Galenika je već aktivno prisutna na 10 međunarodnih tržišta u zemljama EU, Bliskog istoka i Afrike na kojima je povećala prodaju za 68 odsto.Tokom 2020. na tržištu Srbije registrovano je četiri proizvoda, a na EU tržištu dva. U postupku je registracija 22 nova proizvoda, dok se u prvoj polovini 2021. očekuje da 4 nova proizvoda budu puštena u promet. Galenikin Institut za istraživanje i razvoj je u završnoj fazi razvoja dva nova proizvoda, dok se uz strateško partnerstvo sa sestrinskom kompanijom iz Brazila - EMS, radi na transferu tehnologije nekoliko proizvoda iz novije generacije generičkih lekova. Dodatno, u 2020. povećana je proizvodnja za 4% u odnosu na 2019. godinu.Na polju digitalizacije, Galenika je već ušla u transformaciju Industrija 4.0 i Smart Manufacturing sa implementacijom Internet-of-Things u proizvodnji. Pored toga, u integraciji sa jednim od najnaprednijih rešenja za planiranje resursa preduzeća SAP S/4HANA Cloud, implementirana je inovativna B2B platforma koja klijentima omogućava proces kupovine kroz najsavremenije digitalno iskustvo, u bilo koje vreme, bilo gde. Takođe, pokrenut je i projekat za Businesss Inteligence & Advanced Analytics platformu koja će pomoći kompaniji u dobijanju informacija za brže i kvalitetnije strateške i operativne odluke.,,Proteklu godinu obeležili smo generisanjem pozitivnih vrednosti kroz održanje tradicionalanog poverenja i kvaliteta, kao i daljom modernizacijom kompanije. Predanost koju je tim Galenike uložio u sve procese, su jasna ilustracija odlučne usmerenosti kompanije ka zdravijoj i boljoj budućnosti. Jer Galenika i njeni zaposleni su čuvari zdravlja već 76 godina i nameravamo to da budemo u godinama i decenijama koje dolaze.’’, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike. Sa ciljem daljeg unapređenja efikasnosti poslovanja i zaštite životne sredine, Galenika u 2021. godini kroz investicione projekte planira da poveća energetsku efikasnost i smanji emisiju CO2 za daljih 25% u odnosu na sadašnji nivo emisije.Značajna energija i sredstva su uložena u društveno odgovorne projekte, sa fokusom na one od nacionalnog značaja. Pokrenuta je i onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ namenjena edukaciji mladih o zdravim životnim navikama. Organizovana je velika humanitarna kampanja ,,Roze oktobar’’ povodom obeležavanja međunarodnog Meseca borbe protiv raka dojke ove godine, u okviru koje su prikupljena sredstva donirana Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Konačno, Galenika je, zahvaljujući svojoj inovativnoj filozofiji poslovanja prepoznala važnost i podržala održavanja izložbe ,,Ljubav je Ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje’’ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čime je u ovim izazovnim vremenima, građanima obezbeđena odgovorna i bezbedna konzumacija kulturnog sadržaja, kao i da se kulturna scena u Srbiji za korak približi svetskim trendovima.
Majkrosoft beleži rekordne prihode i prodaju, kako je pandemija povećala potražnju za video igrama i uslugama računarstva u oblaku, gigant je saopštio da je njegov fiskalni neto prihod u drugom kvartalu porastao za više od 30 odsto na 15,5 milijardi dolara, a prodaja za 17 odsto na 43,1 milijardu dolara, piše Vol strit žurnal.Pored svojih proizvoda za video igre i računarstvo u oblaku, kompanija je zabeležila snažnu prodaju svojih Surface laptop računara, jer su ljudi kupovali uređaje koji olakšavaju rad od kuće i učenje na daljinu. Ukupan prihod od igara skočio je za 51 odsto, i sada je prihod u tom sektoru porastao na 15,1 milijardu dolara.Korišćenje Majkrosoftovog kancelarijskog softvera je takođe zabeležilo rast zbog opcija video konferencija i ćaskanja preko poruka, a snažna potražnja za poslovnim softverom podstakla je konkurentski pritisak.Tehnološki gigant kaže da čak i njegovo oglašavanje, jedan od retkih segmenata koji je zaostajao rano u pandemiji, pokazuje znakove oporavka. Prihod od oglašavanja na mreži u poslednjem kvartalu porastao je za 2 odsto nakon dvocifrenog pada u prethodna dva kvartala.Tehnološke kompanije su uglavnom bile među najvećim korporativnim dobitnicima tokom pandemije. Pored Majkrosofta, Epl i Amazon takođe su beležili rekordne prihode.
Rast izvoza voća i žitarica se nastavlja, a posebno je velika tražnja za kukuruzom. Resorno ministarstvo je saopštilo da ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žita...
Evropska investiciona banka (EIB) postavila je Alesandra Bragonzija kao novog šefa regionalne kancelarije za Zapadni Balkan. Time je nasledio Dubravku Negre, čiji mandat se završio polovnom januara, navodi se u saopštenju banke.Potpredsednica Ljiljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB-a na Zapadnom Balkanu, izjavila je da očekuju sprovođenje inicijativa za region za oporavak od pandemije, ekonomsku tranziciju ka održivom, povezanom, digitalnom i zelenom zajedničkom tržištu. „Kao banka EU, nastavićemo da snažno pomažemo socio-ekonomski oporavak regiona i razvoj na putu ka EU, u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije i inicijativom Tima Evrope“, rekla je ona.Bragonzi zaposlen je u EIB-u već 11 godina. Pre ove funkcije bio je na poziciji predstavnika EIB-a za Albaniju, odgovoran za institucionalne i operativne aktivnosti u zemlji, kao i za Severnu Makedoniju i Kosovo. Doprineo je razvoju sistema za upravljanje finansijskim instrumentima EU. Vršio je procenu, sastavljao i pregovarao finansiranje investicionih projekte i zajmova za vlade, banke i projekte na čelu multidisciplinarnih timova, nastavlja se u saopštenju.EIB je plasirala 8,6 milijardi evra od 2009. godine kako bi podržala modernizaciju vitalne infrastrukture i razvoj privatnog sektora na Zapadnom Balkanu.
Susam uvezen iz Indije koji je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom ponovo je problem u mnoštvu evropskih zemalja, pa i u Hrvatskoj zbog čega je sa hrvatskog tržišta povučen niz proizvoda sa susamom, piše Večernji list.Belgija je prva upozorila na incident putem evropskog sistema brzog uzbunjivanja za hranu (RASFF), nakon čega su sporni proizvodi vraćeni distributerima, a zatim je EU obavezala uvoznike da na granicama dalje analiziraju susam poreklom iz Indije.Incident sa kontaminiranim susamom već neko vreme je problem u evropskim zemljama, a za sad je utvrđeno da je susam poreklom iz Indije, rekao je agenciji Hina upravnik hrvatskog odeljenja za RASFF Alen Petričević, navodi Večernji list.U septembru su prijavljeni vrlo visoki nivoi etilen-oksida u određenim serijama susamovog semena poreklom ili poslatih iz Indije koje su ušle u Evropsku uniju, a koje su čak 1.000 puta viši od maksimalno evropskom uredbom dozvoljenih 0,05 miligrama po kilogramu.Evropska unija je zaključila da takva kontaminacija predstavlja ozbiljan rizik za ljudsko zdravlje u bloku jer je etilen-oksid klasifikovan kao mutageni, kancerogeni i reproduktivno toksični sastojak koji nije odobren za upotrebu u sredstvima za zaštitu bilja u Uniji.U Hrvatskoj su prema podacima Ministarstva poljoprivrede u 2020. zabeležene 73 objave za potrošače, od čega se najviše odnosilo na incident s etilen-oksidom. To je porast u odnosu na 2018. kad je zabeleženo 60 objava i 2019. godinu kad su bile 53 objave.
Ovogodišnje, šesto izdanje manifestacije "Noć ideja" posvećeno je pitanjima bliskosti među ljudima, ličnog i kolektivnog odnosa prema svetu i suživota u modernom društvu, održaće se u sredu 28. januara, saopštio je Francuski institut u Beogradu. Među učesnicima su ugledni sociolozi, filozofi, režiseri, astornauti, pisci, muzičari i mnogi drugi.Tema performansa i debata, na svim kontinentima i u svim vremenskim zonama, je solidarnost kao ključni izazov u izgradnji zajedničkog života."Noć ideja" u Srbiji, predstaviće francuski ambasador Žan-Luj Falkoni, a na programu su sledeće debate, koje se organizuju sa učesnicima iz Francuske:- Debata "Afera Drajfus, današnja gledišta" - u razgovoru sa publikom na francuskom i srpskom učestvovaće istoričar Lisijen Grije (početak u 15:00 h).- Debata "We all play that game - žene u video igrama" realizuje se u saradnji sa Srpskom asocijacijom industrije video igara. U razgovoru na engleskom jeziku, od 16:30 h, učestvuju žene iz gejming industrije: Žan Ruso, Milica Todorović, Marija Ilić i Kristina Janković. - "Putinov kontinent" - francusko-srpski razgovor o Rusiji sa francuskom novinarkom i književnicom An Nivom, novinarkom Ljubinkom Milinčić i istoričarom Florijanom Herberom. Debata se organizuje u saradnji sa Akademskom knjigom, na francuskom i srpskom jeziku, od 18:00 h.Programi se realizuju preko Zum platforme i Fejsbuk stranice Francuskog instituta u Srbiji.
 (002)-270x152.jpg)
Kompanija MK Group i AIK Banka donirale su 1.600.000 dinara za kupovinu medicinske opreme za Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. S obzirom na to da je i pre epidemije virusa Cov...
The Human Safety Net (THSN), Generalijeva globalna inicijativa za podršku zajednici, pokreće projekat „Proširi uticaj”, inovativnu višegodišnju strategiju širenja društvenog uticaja na najugroženije porodice i ambiciozne preduzetnike. U skladu sa svojom vizijom stvaranja otvorene mreže podrške, THSN udružuje snage sa deset kompanija, fondacija i agencija kao suinvestitora.Tri godine nakon pokretanja, inicijativa The Human Safety Net je aktivna u 22 zemlje. Pedeset nevladinih organizacija vodi tri programa: dva kojima se pruža podrška porodicama sa malom decom i jedan za podršku izbeglicama da se kroz posao integrišu u društvo. Inicijativa je do sada finansirala sprovođenje inovativnih projekata, a mnogi njeni partneri razvili su modele koji se mogu primeniti izvan jedne organizacije i mogu funkcionisati i na nacionalnom nivou. Socijalni preduzetnici u okviru globalne mreže imali su ambiciju da odu korak dalje, ali su im nedostajala sredstva. Kako bi u svojoj mreži nevladinih organizacija identifikovala programe sa velikim potencijalom i proverenim uticajem i finansijski im pomogla da povećaju svoj doprinos pružanju podrške porodicama i izbeglicama širom zemlje, inicijativa The Human Safety Net osmislila je projekat „Proširi uticaj”, u koji će u naredne tri godine uložiti sedam miliona evra.Danas, The Human Safety Net najavljuje pokretanje prve tri investicije u okviru projekta „Proširi uticaj” u ukupnom iznosu od 1,8 miliona evra. U okviru programa „Za porodice”, The Human Safety Net će proširiti porodične centre i programe za roditelje i staratelje u Srbiji i Argentini, tako što će Fondaciji Novak Đoković u Srbiji i organizaciji Haciendo Camino u Argentini pomoći da povećaju svoj uticaj. Pored toga, The Human Safety Net će podržati francusku organizaciju Singa u cilju stvaranja novog globalnog subjekta koji će pokrenuti pet novih inkubatora za izbeglice preduzetnike u Francuskoj i Nemačkoj. Načini na koji će se proširiti uticaj programa koje podržava The Human Safety Net u Srbiji i Argentini su različiti. Organizacije Haciendo Camino i Singa podeliće svoju metodologiju sa drugim organizacijama iz socijalnog sektora, dok Fondacija Novak Đoković želi da se njen program u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije usvoji preko lokalnih zajednica. Da bi napredak bio održiv i u skladu sa ciljem inicijative The Human Safety Net da stvori otvorenu mrežu, ove tri organizacije će dobiti podršku deset kompanija, fondacija i agencija koje su odlučile da udruže snage sa THSN-om u ovoj prvoj godini. Da bi projekat „Proširi uticaj“ mogao da se razvija na globalnom nivou, The Human Safety Net najavljuje i partnerstvo sa organizacijom Ashoka, vodećom svetskom mrežom socijalnih preduzetnika. Ashoka će pomagati u odabiru NVO-a i u naredne tri godine pružati im podršku u vidu stručnih saveta i mentorstva, oslanjajući se na svoje iskustvo u širenju uticaja sa preko 3600 inovatora širom sveta. Pored toga, The Human Safety Net će sa svojom zajednicom partnera podeliti poslovnu stručnost i znanja i veštine Generalijevih lidera i talenata, istovremeno promovišući razmenu najboljih praksi i iskustava. Filip Done, generalni direktor Generali grupe, ovim povodom je izjavio: „Mi razumemo razmere izazova s kojima se suočava inicijativa The Human Safety Net. Globalno, dvesta pedeset miliona dece uzrasta do pet godina rizikuje da ne ostvari svoj puni razvojni potencijal. Pored toga, od 2015. godine u Evropu je stiglo skoro pet miliona izbeglica koje hitno moraju da obezbede sredstva za život za sebe i svoje porodice. Oba ova problema dodatno komplikuje pandemija COVID-19. U svojoj zajednici partnerskih NVO imamo programe koji mogu doprineti rešavanju ovih problema na nacionalnom i međunarodnom nivou. Projektom „Proširi uticaj” podržavamo ove programe kroz višegodišnje strateške investicije. Želimo da mobilišemo širu mrežu i zato mi je drago što deset kompanija, fondacija i agencija želi sa nama da ulaže u prve tri izabrane nevladine organizacije.”Fondacija Novak Đoković proširiće svoj program „Podrška, ne perfekcija” na 15 gradova Srbije, uz blisku saradnju sa lokalnim samoupravama.Porodice koje žive u siromaštvu ne moraju da teže savršenstvu, ali im treba odgovarajuća podrška da pomognu svojoj deci da napreduju, čak i u najtežim okolnostima. Otuda i naziv programa „Podrška, ne perfekcija” Fondacije Novak Đoković. Fondacija koju je osnovao najbolje plasirani teniser sveta je srpski centar za izvrsnost u oblasti razvoja dece u ranom detinjstvu.Uz podršku projekta „Proširi uticaj“, Fondacija Novak Đoković ima za cilj da proširi uticaj svog programa „Podrška, ne perfekcija“ na roditelje i staratelje širom Srbije, u saradnji sa državnom i lokalnom upravom. Fondacija uspostavlja saradnju sa predškolskim ustanovama u 15 gradova (Baču, Kragujevcu, Jagodini, Nišu, Šapcu, Smederevu, Pančevu, Kovačici, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Valjevu, Novom Pazaru) kako bi podržala stvaranje posebnih centara za roditelje u kojima će se održavati desetonedeljni kurs roditeljstva. Opštine će postepeno biti osposobljene da samostalno vode program „Podrška, ne perfekcija”, koji će postati deo njihovih usluga za porodice koje teško žive.Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i CEO Generali Osiguranja Srbija ističe važnost ovog projekta za Srbiju: „Srećni smo i ponosni što je program Fondacije Novak Đoković „Podrška, ne perfekcija“ u okviru kojeg je do sada uz pomoć Generali Osiguranja Srbija održano više od 400 radionica za roditelje, među prvima dobio podršku projekta „Proširi uticaj”. To je veliko priznanje za naše dosadašnje zajedničke napore, koje će doprineti daljem širenju programa u Srbiji. Osnaživanje lokalnih samouprava da samostalno sprovode ovaj program značajno će uticati na broj porodica do kojih ćemo dopreti. Edukacija roditelja i staratelja je ključna za razvoj dece, jer većina njih nema prilike da se informiše i dobije odgovarajuću podršku, što će im kroz naš program biti pruženo. Zajedno sa našim partnerom, Fondacijom Novak Đoković, korak po korak trudimo se da pružimo jednake šanse za bolji život svakom detetu u Srbiji.”Novak Đoković, suosnivač Fondacije Novak Đoković, kaže: „Nije lako biti roditelj. Mala deca mogu u jednom trenutku da budu srećna i vesela, a u sledećem da besne, ujedaju, udaraju i vrište. Mi, kao roditelji, treba uvek da budemo uz njih, da im pružimo ljubav, saosećanje i razumevanje. Bez osuđivanja i projektovanja. A to je vrlo teško. Teže nego kada izgubite meč poen u finalu grend slema! Zato je program „Podrška, ne perfekcija” tako koristan i praktičan za sve nas. Prvo, shvatimo da nemamo samo mi tih problema i, što je najvažnije, naučimo kako da iskoristimo te teške trenutke da se i mi razvijamo sa svojom decom. To je moguće uz veštine koje stičemo kroz razgovor sa profesionalcima, kroz čitanje i, najviše, kroz pitanja koja postavljamo jedni drugima i razmišljanje o onome što nas muči. Mi volimo da se vratimo svojoj deci opremljeni alatima koji nam pomažu da premostimo teške trenutke i to uračunamo u male pobede.”“Budući da su poverenje i bliski odnosi vrlo važni u malim zajednicama, lokalni koordinatori utvrdiće potrebe roditelja i drugih lica koje utiču na život dece i planiraće odgovarajuće resurse i materijale za centre. Centri ne samo što će biti mesta na kojima se sprovodi naš program „Podrška, ne perfekcija”, već i mesta na kojima se sastaju lokalni stručnjaci i profesionalci koji mogu da daju smernice o relevantnim temama u vezi s ranim razvojem dece koje nisu pokrivene našim programom”, rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković. Fondacija Novak Đoković je partner programa „Za porodice” Generali inicijative The Human Safety Net od 2018. godine. Fondacija ima za cilj da svakom detetu omogući kvalitetno predškolsko obrazovanje i vaspitanje kroz podršku roditeljima i starateljima i blisku saradnju sa lokalnim vlastima. Pomoću projekta „Proširi uticaj” Fondacija Novak Đoković želi da za tri godine proširi svoj uticaj na 2200 roditelja i skoro 4400 dece.The Human Safety NetThe Human Safety Net je globalni pokret ljudi koji pomažu ljudima. Naša misija je da pomognemo ljudima koji žive u teškim okolnostima da ostvare svoj potencijal kako bi mogli da poboljšaju život svojih porodica i zajednica. Programi inicijative The Human Safety Net (za porodice, za novonastala preduzeća izbeglica i za novorođenčad) pružaju podršku porodicama sa malom decom i izbeglicama da se kroz posao integrišu u zajednicu zemlje domaćina. Da bismo to postigli, udružujemo snage sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom u Evropi, Aziji i Latinskoj Americi. Pokretač inicijative The Human Safety Net je fondacija koju je Generali grupa osnovala 2017. godine. Inicijativa je sada aktivna u 22 zemlje i ima preko 50 partnerskih nevladinih organizacija.www.thehumansafetynet.org Novak Đoković FondacijaNovak Đoković Fondacija osnovana je 2007. godine kao organizacija koja ulaže u rani razvoj dece u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Rad Fondacije temelji se na uverenju da se obrazovanjem mogu promeniti životi dece, a time i cele zajednice. Novak Đoković Fondacija je do sada rekonstruisala i opremila 45 vrtića i pomogla više od 30.000 dece Takođe, kreirajući kvalitetne programe u oblasti ranog razvoja, podržala je blizu 5.000 roditelja i staratelja i obučila 1600 učitelja i vaspitača.
-270x152.jpg)
Izuzetni uslovi za zaposlene, kontinuirano ulaganje u njihov profesionalni rast i razvoj, kao i briga o njihovom zdravlju i blagostanju, je ono što Japan Tobacco International (JTI) izdvaja od ostalih kompanija. Upravo zbog toga, ova kompanija je šesti put zaredom dobila Top Employer sertifikat, kao jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji i svetu.Milena Rajić, direktorka Odeljenja za zaposlene i korporativnu kulturu, izjavila je: „U nesigurnim vremenima koje je donela pandemija, fokus nam je bio na stvaranju sigurnog okruženja i pružanju najboljih mogućih uslova našim zaposlenima. Bilo je važno da ljudi znaju da nisu sami, već da su deo jednog velikog tima. Počastvovani smo ovim priznanjem i nastavićemo da osluškujemo želje i potrebe naših zaposlenih, i pružamo im mogućnosti da napreduju u svojoj karijeri, i da ujedno ostanu dosledni sebi“.„Uprkos izazovnoj godini koju smo doživeli, JTI je ostao posvećen strategiji ulaganja u svoje zaposlene. Sa ponosom objavljujemo ovogodišnje dobitnike i čestitamo organizacijama koje su sertifikovane kroz program Top Employers instituta“, rekao je Dejvid Plink, izvršni direktor Top Employers instituta.Ovaj prestižni holandski institut dodeljuje sertifikate kompanijama na osnovu rezultata o najboljim praksama u oblasti ljudskih resursa. Sertifikovane kompanije moraju da ispune vrlo striktne kriterijume, uključujući: razvoj radnog okruženja, strategiju pronalaženja talenata, raznolikost i inkluzivnost, razvoj liderskih sposobnosti, mogućnosti za dalje učenje i razvoj, i druge. Antrfile 1Najveći poslodavac u industrijiJapan Tobacco International (JTI) je najveći poslodavac u duvanskoj industriji budući da od polja duvana, preko fabrike u Senti, i kancelarije u Beogradu pa do prodavnica širom zemlje angažuje 3,000 ljudi. Jedan je od pet najvećih poreskih obveznika sa 2,6 milijarde dolara uplaćenih u budžet od 2006. Jedina je inostrana kompanija koja otkupljuje domaći duvan, i ujedno najveći proizvođač duvana u Srbiji. Dobitnik je priznanja Virtus koje se dodeljuje za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje. Od kupovine fabrike u Senti 2006. godine, kompanija JTI je utrostručila udeo na tržištu, istovremeno izvozeći cigarete na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Albanije, i duvana u EU.Antrfile 2 Ulaganje u novi prostor vredno 3 miliona evraO tome da je JTI jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji govori i činjenica da kompanija, čak i u uslovima poslovanja koje je donela pandemija, nastavlja da ulaže u zadovoljstvo i razvoj svojih zaposlenih. Početkom godine, JTI je izdvojio čak 3 miliona evra za novi poslovni prostor u jednoj od najmodernijih poslovnih zgrada na Novom Beogradu – Navigator Biznis centar 2. Ova investicija omogućiće zaposlenima da svoje dnevne aktivnosti obavljaju u modernom prostoru otvorenog tipa, u skladu sa najnovijim tehnološkim trendovima. Novi prostor nudi idealne uslove za razmenu ideja i timski rad, ali isto tako pruža mogućnost zaposlenima da koriste male konferencijske sale ili privatne radne stanice, čime je obezbeđen balans između privatnog i zajedničkog prostora.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da podneo je tužbu protiv Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), zbog "ugrožavanja zdravlja građana Republike Srbije". Prema njihovim navodima, zdravlje građana srbije je ugroženo zbog aerozagađenja koje se ispušta iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac, čiji je vlasnik EPS.O aerozagađenju u Srbiji se inače govori poslednjih nekoliko godina, predlažu se alternative za zelenu energiju i za izbacivanje prljavih energenata iz upotrebe, ali država i dalje gradi termoelektrane na ugalj (primeri: Kostolac i Kolubara). Govori se i o gasifikaciji domaćinstava, ali se u tome ne uspeva u dovoljnoj meri.Tužbom Višem sudu u Beogradu koja je pokrenuta zbog "višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida" RERI, kako navodi, nastoji da zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu.Drugi cilj je, objašnjavaju, da se obezbedi da termoelektrane ubuduće ne emituju sumpor dioksid "iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija". "U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje", navodis e u saopštenju RERI-ja.Tužba je usledila, kako se dodaje, nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om."Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine" izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja.RERI: PLANIRA SE DRASTIČNO POVĆANJE RUDNE FLOTACIJE U MAJDANPEKU On je podsetio je da je poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene tim planom zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje. Rajić je naglasio i da "prekoračenje emisija sumpor dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije".Prema navodima RERI-ja EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor dioksidom u Evropi, a TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor dioksida od prosečne termoelektrane u EU. Na teritoriji EU emituje se oko 600 hiljada tona sumpor dioksida godišnje. Samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor dioksida godišnje, količinu koja je jednaka polovini one koja u atmosferu stiže sa teritorije EU."Jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije", stoji u zaključku izveštaja o uticaju sumpor dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja.Naglašeno je da su taj zaključak izradili pulmolozi i doktori medicinskih nauka, koji su između ostalog upozorili da manje PM čestice, koje se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, lakše prodiru u ljudski organizam, dospevaju duboko u pluća i izazivaju različita oštećenja organa. "Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća (koja su) pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana", navode predstavnici RERI-ja.
Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Stanje u društvu je bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj, samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivijaPo struci japanolog i yoga instruktor, a zaposlena u IT kompaniji, Dragana Katić je ipak većinu svog slobodnog vremena posvetila akciji čišćenja grada. Ideju o organizaciji „Trash Hero Beograd" je sprovela u delo zajedno sa programerom Borisom Nikolićem i uspeva da okupi sve veći broj volontera posvećenih proširivanju ekološke svesti građana i konkretnim akcijama u kojima dobrovoljno čiste otpad u svojim sredinama. Beogradski ogranak međunarodne organizacije Trash Hero akcije sprovodi skoro svake nedelje, nastojeći da očisti različite delove grada, za koje se često ne bi na prvi pogled ni reklo da su toliko zagađeni, a „heroji" sakupe i po tonu otpada.Šta je Trash Hero ovde, a šta u inostranstvu?Trash Hero je globalni pokret koji ima za cilj da kroz akcije čišćenja sprovodi jednu vrstu neformalne edukacije o smanjenju količina otpada koje ostaju za nama i o održivim ekološkim rešenjima. Pokret involvira volontere i na zabavan način poziva ljude na ličnu odgovornost. Mislim da je ovo veoma važno jer je narod izgubio osećaj da išta može da se promeni i stav da mi sami možemo da preuzmemo odgovornost da menjamo svoju okolinu je izuzetno motivišući i vraća osećaj dostojanstva i moći. Kako ste uopšte došli na ideju da pokrenete takvu akciju kod nas? Obično kažem - pa, neko je morao nešto da uradi. Primećujem da dosta ljudi smatra da za sve treba da postoji neka nadležna institucija, što bi građane trebalo da oslobodi svake odgovornosti, ali ipak i u mnogo razvijenijim zemljama, čije institucije rade besprekorno, ima mnogo više građanskih inicijativa i ljudi su ponosni da brinu o svojoj okolini.Plan je bio da se okupimo i počnemo sa čišćenjem parka ili šume, ali smo u međuvremenu istraživali i saznali da postoji globalna volonterska organizacija Trash Hero. Njihov moto je: Mi čistimo, mi edukujemo, mi menjamo. To je upravo ono što i nas pokreće! Organizacija je osnovana u Tajlandu i sada u Aziji broji stotine opština. Pozvali smo osnivače, Romana i Jana, i izrazili želju da pokrenemo Trash Hero u Srbiji. Zatim su nam se pridružili i Kraljevo i Ruski Krstur, a zatim i Pančevo, Vrnjačka Banja, Loznica, Begeč i mnogi drugi.S obzirom na to da imate svakodnevni posao i pored toga se bavite i jogom i još mnogo čim, kako uspevate da se organizujete i nađete vremena za sve?Dani su mi prilično popunjeni, ali me stvari kojima se bavim ispunjavaju, pa to ne doživljavam kao problem. Kada je aktivizam u pitanju, smatram da je važno da aktivisti budu profesionalno ispunjeni, kako im ekologija ne bi postala posao. Čini mi se da kada ekologija postane posao, onda ljudi rade stvari za platu, a ne iz ličnog ubeđenja, pa se tako često moralni kodeks dovodi u pitanje.Kako su ljudi nekada reagovali na Trash Hero, a kako reaguju sada?Kad smo tek počeli bilo je čudno, svaki početak je težak. Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Smatrali smo da se važnost takvih dela razume sama po sebi, ali je stanje u društvu bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivija. Na akcije dolaze sjajni ljudi, pa svi koji dođu prvi put odmah osete radost i ponos koji vladaju i nastave da dolaze na sve sledeće događaje. Na Mixer konferenciji smo dobili feedback da smo građanska inicijativa koja radi baš ono što bi građanska inicijativa i trebalo da radi, bez udvaranja sponzorima i bez političke konotacije.Dobili smo i nagradu „Zeleni list", a od magazina Sensa smo dobili nagradu za aktivizam. Mislim da je tako pozitivan niz reakcija delom i proizvod toga što se trudimo da ne ukazujemo samo na probleme, nego i na rešenja.Na našim stranicama ne delimo slike đubreta i ekoloških katastrofa, jer smatramo da je upravo takva aktivnost na društvenim mrežama dovela do tzv. „trashblindness", jedne vrste slepila za otpad, jer smo se navikli na slike otpada, tako da ga lako zanemarimo.Ljudi imaju osećaj da kada podele neki ekološki angažovan sadržaj na svojim profilima, kao da su već nešto uradili da to promene i tu se aktivnost završava, pa sada imamo veoma mnogo kritičara svega, a malo onih koji nešto rade. Kod nas ljudi prepoznaju to da želimo da delujemo, a ne da ukazujemo ko šta ne radi ispravno i dobro, prepoznaju dobru volju i entuzijazam i žele da budu deo promene.
Farmaceutska kompanija Moderna kaže da njena vakcina štiti od novih varijanti koronavirusa u laboratoriskim testovima, ali iz predostrožnosti će testirati da li pojačana doza poboljšava imunološki odgovor i razvija novu vakcinu koja cilja soj virusa prvi put identifikovan u Južnoj Africi, piše Vol strit žurnal.Kompanija je u ponedeljak saopštila da su njene vakcine proizvele agense imunog sistema poznate kao neutrališuća antitela koja su delovala protiv testiranih varijanti virusa, uključujući sojeve koji su prvi put bili evidentirani u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi.To znači da vakcina Moderne verovatno još uvek štiti od novih sojeva, ali slabiji odgovor na varijantu virusa iz Južne Afrike sugeriše da bi Covid-19 mogao da mutira dok se države utrkuju da distribuišu vakcine.Izgleda da se novi sojevi lakše šire, a postoje znaci da je britanska varijanta smrtonosnija od ranijih oblika virusa. Američke zdravstvene vlasti upozorile su da bi varijanta virusa mogla da postane dominanta do marta.Varijanta koja je prvi put pronađena u Južnoj Africi nije otkrivena još uvek u SAD-u, rekao je u nedelju Entoni Fauči, nacionalni stručnjak za zarazne bolesti. Da bi suzbio širenje novih sojeva u SAD, predsednik Bajden je u ponedeljak ograničio putovanja iz Južne Afrike i ponovo uspostavio zabranu većine putovanja u SAD iz Evrope, Ujedinjenog Kraljevstva i Brazila.Otkad su se pojavili novi sojevi, proizvođači vakcina kažu da misle da će njihove vakcine i dalje pružati zaštitu. Modernina najava podržava istraživanje spoljnih naučnika ukazujući na to da zaštita od soja identifikovanog u Južnoj Africi možda nije toliko jaka, mada i dalje efikasna.Moderna planira da u roku od nekoliko meseci započne sa testiranjem prve faze ove nove pojačane vakcine, koja je usmerena na južnoafričku varijantu virusa.Prošle nedelje, Fajzer i Biontek rekli su da njihova vakcina štiti od britanskog soja, na osnovu laboratorijskih studija.
Lidl Srbija dobitnik je prestižnog sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe“, za 2021. godinu na nivou države Srbije i teritorije Evrope zajedno sa Lidl ko...
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju 2020. godine, koju je obeležila pandemija i vanredno stanje, iznosili su oko 2.869 milijardi dinara i to je za 12% više nego 2019. godine, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.U saopštenju se navodi da su pozajmice privrede iznosile oko 1.606 milijardi dinara, kao i da su za 10,4% bile veće nego 2019. godine.Pozajmice preduzetnika bile su 63,5 milijardi dinara, što je rast od 20,4%.Dug stanovništva bankama uvećan je za 13,8%, na oko 1.200 milijardi dinara.Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su imali godišnji rast od 14,6%, potrošački 7,8%, zajmovi za refinansiranje 10%, stambeni 13,6%, a poljoprivredni 14%.U kašnjenju otplate na kraju prošle godine bilo je 3,5% ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je na kraju 2019. bilo 4,5%.Država je zbog pandemije i smanjenih ekonomskih aktivnosti prošle godine građanima u Srbiji omogućila moratorijume na otplatu kredita, u dva navrata.Privrednici su dobijali pomoć u vidu minimalca za zaposlene, pod uslovom da ih ne otpuštaju sa posla.Mere pomoći privredi najavljene su i za 2021. godinu.DRŽAVA ĆE GARANTPVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDAGARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA
Desetine Kineza koje je u Srbiju dovela rudarska kompanija Ziđin kako bi radili na izgradnji rudnika bakra „Čukaru Peki“ kod Bora, protestovalo je žaleći se na uslove rada, ali i širenje zaraze koronavirusa u prebukiranom i higijenski neuslovnom smeštaju.Intervjui, video snimci i fotografije do kojih je došao BIRN ukazuju na teške uslove života i rada kineskih radnika u Boru. Veliki broj njih bio je pozitivan na koronu i odveden u izolaciju u različite objekte van radničkog kampa, uključujući i hotel u Surčinu.U odgovorima koje su slali BIRN-u preko WhatsApp aplikacije, kineski državljani ističu brojna kršenja prava, uključujući ograničenje slobode kretanja, iscrpljujuće radne smene od po 12 sati, loše uslove u radničkom smeštaju. Poslodavca optužuju da im je oduzeo pasoše i zabranio kretanje van kampa.„Ziđin ne tretira nas, kineske radnike, kao ljudska bića. Ne dozvoljavaju nam da napuštamo kamp, jer se plaše da ćemo ispričati novinarima kako su nas prevarili da dođemo ovde da radimo“, kaže jedan od radnika.„Nemamo nikakvu slobodu, kao da smo zatvorenici“, ističe drugi radnik Ziđina u intervjuu za BIRN.Radnici ističu i da je većini njih zabranjen izlazak van kampa u kom su smešteni.Pojedini radnici navode da su nakon dolaska u Srbiju potpisali nove ugovore bez pravog znanja šta u njima piše, kao i da su kompaniji morali da predaju pasoše.„Često nas prevare da potpišemo, papir je prazan kada nam ga daju, a šta se piše na praznom prostoru nakon potpisivanja niko ne zna. Osim što zahtevaju da radimo ni o čemu drugom ne pričaju sa nama“, kaže jedan od radnika.„Takođe, kompanija nam je oduzela pasoše i preti nam da ćemo morati sami da snosimo troškove povratne avionske karte ukoliko želimo da se vratimo kući. Zbog pandemije, avionske karte su jako skupe, tako da većina nas samo može da nastavi da trpi“, dodaje on.„Nije nam dozvoljeno čak ni da idemo napolje, ne daju nam ni da izađemo van kapija smeštaja, moraš krišom da se iskradaš kada hoćeš da kupuješ stvari, a ukoliko te uhvate budeš kažnjen sa 30.000 dinara“, objašnjava radnik koji je u Srbiji od marta prošle godine.Kineski rudarski gigant, u čijem vlasništvu je od 2018. i RTB Bor, zvanično je negirao da su zaposleni protestovali zbog uslova rada i smeštaja, ističući da su se okupili u želji da dobiju vakcinu protiv koronavirusa kako bi mogli da otputuju na proslavu kineske Nove godine u februaru.Uz to je Ziđin demantovao tvrdnje da, između ostalog, zaposleni žive u neuslovnim i nehigijenskim smeštajima, navodeći da su „spavaonice radnika opremljene isključivo novim nameštajem, instalacijama i uređajima“.Ziđin je na srpsko tržište ušao 2018. godine kada je preuzeo Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor uplativši 350 miliona dolara za dokapitalizaciju. Kineski rudarski gigant je time stekao 63 odsto vlasništva, a obavezao se da u narednih šest godina investira 1,26 milijardi dolara.Projekat „Čukaru Peki“, bogato nalazište zlata i bakra gde su angažovani i pobunjeni radnici, Ziđin je postepeno preuzimao u protekle dve godine, otkupljujući za ukupno 1,8 milijardi dolara udele dotadašnjih vlasnika, američke kompanije Friport MekMoran i kanadskog Nevsuna.U prethodnih nekoliko godina veliki broj kineskih radnika je prošao kroz Srbiju koja je jedan od glavnih partnera Pekinga na trajektoriji Incijative „Pojas i put“, infrastrukturnog projekta čiji je osnovni cilj povezivanje Kine sa evropskim tržištem. Kineski državljani čine skoro trećinu stranih radnika u Srbiji, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u 2019. ih je 3.418 bilo angažovano.Ceo tekst možete pročitati na sajtu BIRN-a OVDE.
Prema podacima Svetske banke na Zapadnom Balkanu funkcionalna pismenost je na veoma niskom nivou, pa đaci često ne znaju da primene svoje znanje, niti da razumeju ono što su naučili, kaže osnivač škole "Malac genijalac" Vladimir Novicki. U toj školi đaci uče mentalnu aritmetiku, koja predstavlja metodu računanja bez olovke ili kalkulatora."Neformalno obrazovanje mora da preuzme deo onoga na šta (formalni obrazovni) sistem nije odgovorio na pravi način", smatra Novicki koji je nedavno bio gost podkasta Nove ekonomije, "Neću da ćutim".On smatra da će uloga neformalnog obrazovanja sve više igrati ulogu u obrazovanju dece, jer se u učenju primenjuje sve više novih tehnika, tehnologija i metoda."U tom smislu i mi smo neki od aktera koji koristi neke nove metode", kaže Vladimir. Objašnjava da su te metode nekada predstavljaju i korak unazad, "mnogo važniji nego tri koraka napred"."Mudrost ili potreba za znanjem nije nekada mnogo daleka ili mnogo apstraktna. Ona je zapravo u prostim stvarima i nekim pojednostavljenjima", ocenjuje osnivač "Malca genijalca".Kaže da se čak i u istim školama od odeljenja do odeljenja, u samoj nastavi mogu videti različiti krterijumi, kao i da su roditelji toga svesni.Neki roditelji prema njegovim rečima prilikom obrazovanja svoje dece biraju liniju "manjeg otpora", dok drugi žele da im deca budu više opterećena kroz sistem osnovnog obrazovanja."Ja mislim da je možda najvažniji rani uzgoj. Ako postavite dobre temleje na početku, ako deci u početku usadimo 'radne navike', oni će kasnije bolje odreagovati na neke lošije situacije (u životu)", smatra Novicki.Ipak, čini mu se da je ponuda programa koji se bave ranim, predškolskim uzgojem u Srbiji slaba i da postoje samo neke radionice koje se bave učenjem kroz igru."Period između treće, pete i sedme godine je najvažniji, to su rekli i psiholozi", kaže Vladimir.Novicki smatra i da ništa ne može da zameni pravu klasičnu učionicu i čulno opažanje.Podseća da su brojni štrajkovi u prosveti i sama pandemija doveli do toga da sa decom neko mora da obrađuje redovno školsko gradivo, van školskih aktivnosti."Čini mi se da sve više postaje obaveza roditelja da rade sa decom, (ali) oni za to nisu ni sposobni ni spremni", smatra Novicki.Na pitanje ko sve pohađa njihove programe "mentalne aritmetike" kaže da ne postoji "idealni robot" takvog učenika.Napominje i da postoji jedna ogromna populacija roditelja koji žele da plate programe "Malca genijalca" za svoju decu.Međutim, ako se za te programe odluče, "jedva uspevaju" da izdvoje novac, pa im škola pomažu raznim bonusima, naročito ako imaju više dece.Malac genijalac u Beogradu i drugim gradovima Srbije, prema njegovim rečima, ima oko sedamdesetak obrazovnih centara.ŠTA MENTALNA ARITMETIKA?Vladimir kaže da bi mentalna aritmetika trebalo da predstavlja računanje napamet, odnosno "iz glave", ali da se zapravo radi o tehnici brzog računanja bez papira, olovke ili digitrona. To je napominje tehnika kojom se aktiviraju centri u mozgu koji se ne bi lako ili se ne bi uopšte aktivirali u smislu njihove primene."Učeći decu mentalnoj aritmetici učimo ih dređenim formulama, koje se svode na razne matematičke zakonitosti. Ovde nema sumiranja, već zamišljanja kuglica (takozvanih) 'abakusa' koje se slažu po nekom svom redosledu, a vi tek na kraju sumirate", kaže Novicki.Na taj način se razvija vizualizacija, dobra pažnja, koncentracija, neprestano ste angažovani, prelazi se dobar trening za mozak i dolazi se do sinhronizacije leve i desne hemisfere mozga.Vladimir kaže da je u Rusiji upotreba "abakusa" pitanje tradicije, dok sam metod potiče sa Dalekog istoka, iz Japana, Kine i Indokine.
Nekoliko dana nakon što je Predsedništvo Veća ministara Bosne i Hercegovine najavilo da će krenuti u direktnu nabavku Pfizerove, ruske i kineske vakcine protiv korona virusa, objavljeno je da će u tu zemlju prve doze tog cepiva stići iz Rusije. Međutim, u prvoj fazi vakcinacije, svako ko bude hteo da ih primi, moraće da ih plati, preneo je portal Buka.Prema rečima direktorke Zavoda za javno zdravstvo (ZJZ) Zapadnohercegovačke županije (ZHŽ), Andree Jurić, radi se o komercijalnom aranžmanu i vakcina će biti dostupna u apotekama."Vakcine će takođe biti dostavljene i domovima zdravlja. Pozivamo na imunizaciju protiv covida-19 i nudimo građanima Federacije BiH alternativno rešenje pre nego (što) Federacija nabavi besplatne vakcine", objasnila je Andrea Jurić. Prema njenim rečima samo vakcinisanje se neće plaćati, ali će se plaćati vakcina u apotekama.Ove informacije se odnose na opštine Široki Brijeg, Grude i Ljubuški, gede će, kako je najavljeno, biti omogućena vakcinacija.Prema rečima Jurićeve, u ovoj fazi biće nabavljeno onoliko vakcina koliko bude bilo potrebno.Ona smatra da u prvoj fazi vakcinacije ne očekuju preterane gužve.Iz Vlade Republike Srpske, jednog od entiteta BIH, ranije je poručeno da neće biti probelma u vezi sa plaćanjem vakcine.EVROPLJANI U SUKOBU SA FAJZEROM OKO NABAVKE VAKCINA
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
