Najnovije

Svet

Građani regiona se opijaju u nivou svetskog proseka

Stanovnici zemalja engleskog govornog područja i Skandinavije opijaju se češće nego bilo koje druge nacije, dok su građani Balkana u nivou svetskog proseka po konzumaciji alkohola, navodi se u ovogodišnjem izdanju Global Drugs Survey. Istoimena nevladina organizacija koja sprovodi istraživanje navodi da je svega 16 odsto ispitanika prijavilo da se nijednom nisu napili tokom 2020. godine. U istraživanju je anketirano oko 110.000 ljudi iz preko 25 zemalja i regiona.Istraživanje opijanje definiše kao situaciju u kojoj ispitanici popiju toliko su njihove fizičke i mentalne sposobnosti oslabljene do te mere da je to uticalo na ravnotežu i govor, kada nisu bili u mogućnosti da se fokusiraju jasno na stvari, ili kada je njihovo ponašanje bilo drastično drugačije od uobičajenog.U proseku ispitanici su prijavili da su se u poslednjih godinu dana napili 21 puta, a najčešće je to bio slučaj s muškaracima mlađim od 25 godina (28 opijanja godišnje), a najmanje kod žena starijih od 25 godina (12 puta).Građani Balkana su takođe u nivou svetskog proseka, s nešto više od 20 opijanja godišnje u proseku.Na osnovu podataka od preko 90.000 ljudi koji konzumiraju alkohol, oko dva odsto je lane zatražilo hospitalizaciju zbog prekomerne upotrebe tog opijata.Žene mlađe od 25 godina su kategorija koja je najčešće tražila hitnu medicinsku pomoć nakon opijanja, jedna od 30 ispitanih.Oko trećine svih uživalaca alkoholnih pića je prijavilo da žali što su se napili, najčešće zbog mamurluka, a odmah zatim zato što su "izgovorili nešto što obično ne bi rekli".LSD je ocenjen kao droga sa najboljom vrednošću za novac na svetu, isto kao i prethodnih godina.Tokom 2020. godine zabeležen drastičan pad u percepciji ispitanika o vrednosti kanabisa u odnosu na utrošen novac.Pored magičnih pečurki, podaci pokazuju da se sintetičke droge koje se lako mogu proizvesti u velikim količinama smatraju za najbolje u odnosu na utrošen novac, nasuprot organskih narkotika kao što su kokain ili kanabis.

Srbija

Vlada pomaže početnicima u biznisu sa do 40 odsto cele investicije

Vlada Srbije saopštila je da početnicima u biznisu dodeliti bespovratnu pomoć koja će iznositi 30% vrednosti investicije, prenela je Ekapija. Uredbom koja je nedavno usvojena, predviđeno je da u manje razvijenim područjima ta pomoć bude 40% odsto uložene investicije.Preostali novac za pokretanje biznisa početnici će moći da dobiju kroz kredite Fonda za razvoj, čiji će zajmovi će biti odobravani na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1% uz garanciju banke ili 2% uz ostala sredstva za obezbeđenje duga.Uslovi kredita su znatno povoljniji nego do sada, jer osim dužeg roka otplate kamata je niža za pola procenta, uz garanciju banke i 1% uz ostala sredstva obezbeđenja. Dodaje se da je za bespovratnu pomoć u budžetu opredeljeno 150 miliona dinara, kao i da će za taj program pomoći moći da konkurišu tek stasali privrednici koji planiraju da u svoj posao ulože od 400.000 do šest miliona dinara.Naglašeno je da je ulaganje u uslužne delatnosti ograničeno na iznos do tri miliona dinara.Novac je namenjen za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre bar dve godine ranije u odnosu na godinu podnošenja zahteva.Na konkursu će moći da učestvuju i oni korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan.BIZNIS I FINANSIJE OBJAVILE LISTU NAJPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U SRBIJI Uslov je kako se navodi da je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano sa njim, pre oglašavanja javnog poziva.Novac od pomoći može da se koristi za kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila, kao i za tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora i za operativne troškove.Pomoć koja je obuhvaćena ovom vladinom uredbom nije predviđena za poljoprivredu, trgovinu, igre na sreću, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, za građevinu (izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u toj oblasti), za transport i saobraćaj, finansijske usluge, usluge marketinga, iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja (izuzetak su potrebe turizma).Ministarstvo privrede će, kako se navodi raspisati javni poziv, a zahtev za dodelu bespovratnog novca podnosi se istovremeno kada i zahtev za kredit Fonda za razvoj.

Svet

Javni dug Hrvatske se bliži nivou od 90 odsto BDP-a

Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) javni dug je na kraju septembra iznosio 42,9 milijarde evra (325,2 milijarde kuna) što je za 11,2 posto više u odnosu na kraj 2019. godine i uglavnom je posledica povećane javne potrošnje zbog borbe protiv pandemije, a analitičari Raiffeisen Bank (RBA) primećuju da je da je udeo javnog duga u BDP-u bio 86,4 odsto, piše portal Novac.U odnosu na kraj 2019. godine, javni dug je povećan za 4,3 milijarde evra ili 11,2 posto, a u odnosu na avgust za 61 milion evra ili 0,1 posto.Povećanje javnog duga u prvih devet meseci 2020. godine odgovor je na krizu izazvanu pandemijom koja je povećala potrebe državnih finansiranja usled naglog pada budžetskih prihoda prouzrokovanih nepovoljnim ekonomskim kretanjima i finansiranja ekonomskih mera za ublažavanje krize, navode analitičari RBA.Napominju da je povećanje javnog duga na kraju septembra u odnosu na kraj 2019. godine posledica rasta i domaćeg i inostranog duga.Domaći dug opšte države na kraju septembra iznosio je 28,9 milijarde evra (219,3 milijarde kuna), što je povećanje od 2,9 milijarde evra (22,1 milijarde kuna) ili 11,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, a velikim delom je rezultat rasta domaćeg duga dug središnje države što čini 97,1 odsto ukupnog domaćeg duga.Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskim obavezama koje dospevaju ove godine iznose oko 17 procenata BDP-a.Takođe očekuju da će se, pored sužavanja budžetskog deficita, ove godine odnos duga prema BDP-u vratiti u silaznu putanju.

Srbija

Firmi Milenijum tima oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela

Komisija za kontrolu državne pomoći dodelila je sredstva u iznosu 10,14 miliona evra kompaniji Milenijum resorts iz Beograda za realizaciju investicionog programa „Resort“ u Vranjskoj banji. Milenijum resorts je ćerka firma u 100% vlasništvu kompanije Milenijum tim koja je nezakonito rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za "Beograd na vodi“ i koja je navodno povezana sa bratom Siniše Malog.Nezavršen hotel i zemljište u centru Vranjske Banje, avgusta 2019. godine je za oko 200.000 evra kupila beogradska firma Milenijum tim nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO, o čemu je pisao portal Južne vesti 2019. godine.Spor je rešen je tako što je vlasništvo podeljeno na po 50 odsto, nakon čega je oglašena prodaja, a hotel i zemljište su već na prvoj licitaciji dobili novog vlasnika – upravo kompaniju Milenijum tim.Ova firma koja se, prema pisanju KRIK-a, blisko povezuje sa bratom ministra finansija Siniše Malog, angažovana je na jednom od najpoznatijih građevinskih projekata u državi – "Beogradu na vodi“, koji je sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispregovarao upravo - Siniša Mali. Policajci su saslušavali predstavnike ove kompanije u istrazi čuvenog rušenja u Savamali, jer je jedan od svedoka rekao da su bageri koji su srušili ceo kvart došli sa njihovog gradilišta.Privredni sud u Beogradu je 2017. godine utvrdio da je Milenijum tim nezakonito srušio dva objekta u Hercegovačkoj br. 4, koji su pukim previdom preživeli „fantomsko“ rušenje u noći između 24. i 25. aprila 2016, i time narušio državinu preduzeću Transport Peroni.Kako je tada KRIK pisao kompanija Milenijum tim je poznata i po tome što je radila gasifikaciju opština Smederevo i Grocka, dva posla koja su ukupno vredna oko 60 miliona evra, a zatim je dobila da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju za 15 miliona evra. Osim toga, učestvovala je i u desetinama drugih poslova, a njeni prihodi iz godine u godinu skaču.Država sada pruža finansijsku podršku Milenijum resortsu za realizaciju projekta u Vranjskoj banji čijim sprovođenjem će biti zaposleno najmanje 145 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i gde će Milenijum resorts uložiti najmanje 65,7 miliona evra u istom roku, navodi se u dokumentu Komisije.Milenijum resorts je u obavezi da obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć.Kompanija se takođe obavezuje da nova radna mesta, kao i samu investiciju zadrži na predmetnom području najmanje pet godina od završetka projekta.Kako Komisija navodi, projekat je označen kao ulaganje od posebnog značaja za Srbiju, imajući u vidu da se radi o ulaganju većem od pet miliona evra, a ulaganje se realizuje u Vranjskoj banji, koje pripada opštini grada Vranja, koji je kao jedinica lokalne samouprave razvrstan u drugu grupu prema stepenu razvijenosti.Milenijum resorts planira da izgradi velnes rezort sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije do kraja 2023. godine. Uložiće 65,7 miliona evra, od čega je 3,98 miliona za nabavku i oremanje zemljišta, 61,4 miliona za izgradnju i rekonstrukciju nedovršenog hotela, 9,8 miliona za novu opremu i 316.500 evra za patente i licence.Državna pomoć se dodelju u obliku bespovratnih sredstava, odnosno subvencija.

Srbija

Sve veći broj kafana „na dobošu“

Istražujući prodaju kafana, restorana, hotela i apartmana tokom pandemije u Srbiji, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata namenjenih hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju.Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212. i prodaje se za 750 hiljada evra.Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana.Jeftinije hotele nalazimo na Kopaoniku za 2,6 i u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i Niškoj Banji.Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.RAZLOG PRODAJE TEŠKOĆE U POSLOVANJUPrema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.“Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.Tim parama privrednici kako dodaje jednostavno spašavaju svoje matično preduzeće.Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže krodlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, opterećuju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.Sagovornik nove ekonomije aglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.“Veći hoteli mogu (lakše) da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (ranijih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu”, kaže Rajić.Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. “To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto”, ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, “Neću da ćutim”i vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić. On je objasnio da se bavi proizvodnjom i čuvanjem rakije, dok mu je dodatna delatnost ugostiteljstvo.“Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati”, smatra Nešić. Rakija bar u Beogradu inače nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode, alkoholna pića prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču.Branko kaže da se teret krize izazvane koronom u bogatijim zemljama lakše podnosi.Oba sagovornika nove ekonomije slažu se u oceni da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu dosta “rasli”.Čedomir Savković

Svet

Srpski tim programera u top 10 startapa na svetu

Kompanija Ipification, na čijem čelu je sprski tim programera, je od 2.000 prijavljenih startap-ova iz 100 regiona i zemalja izabrana u top 10 na svetski poznatom takmičenju Jumpstarter 2021 koje finansira jedna od najuspešnijih korporacija Alibaba iz Hong Konga. Ulaskom u top 10 startapa, Ipification je dobio priliku da se takmiči za dve glavne nagrade od 4 miliona američkih dolara, a dobiće i mogućnost da učestvuje u programu obuke Alibaba Netpreneur, koji obučava digitalne preduzetnike. Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić istakao je da je veoma počastovan što je Ipification prepoznat kao rešenje koje poboljšava mobilnu potvrdu identiteta i korisničko iskustvo bez ugrožavanja sigurnosti i privatnosti.“Izbor u top 10 na svetskom takmičenju je velika potvrda za uložen trud i rad. Uspeli smo jer smo radili kao tim, a nadamo se da ćemo osvojiti glavnu nagradu koja će nam dati vetar u leđa da sanjamo velike snove i osvajamo tržišta na svetskom nivou”, istakao je Kostić. Prijavljeni startapi su prošli kroz rigorozan proces selekcije, a u Top 10 su ušli na osnovu inovacija, tržišnog potencijala, razvojnog kapaciteta, porekla i snage njihovih timova. Očekuje se da će dobitnici glavnih nagrada biti proglašeni krajem marta.Podsetićemo da je Ipification nedavno osvojio prvo mesto na Elevator Lab takmičenju za Srbiju i nagradu od 5.000 evra, nakon čega je na istoimenom regionalnom takmičenju pobedio kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. 

Svet

Apple ponovo postao najvredniji brend na svetu

Epl (Apple) je pretekao Amazon i Gugl i po prvi put od 2016. godine zauzeo prvu poziciju kao najvredniji svetski brend, prema najnovijoj rang listi Brand Fajnens Global 500 za 2021. godinu.Prema novoj rang listi, objavljenoj na veb sajtu Brend Fajnensa, vrednost Eplovog brenda porasla je za 87,4 posto na 263,4 milijarde dolara, dok se vrednost brenda drugoplasiranog Amazona povećala za 15,1 odsto, na 254,1 milijardu dolara. Pođ vođstvom Tima Kuka, naročito tokom poslednjih pet godina, Epl je počeo da se fokusira na razvoj svojih strategija rasta koje idu i iznad Ajfona.Eplova transformacija i sposobnost da se iznova izdvaja od ostalih proizvođača hardvera doprinela je tome da brend postane prva američka kompanija koje je dostigla tržišnu vrednost od 2.000 milijardi dolara u avgustu 2020. godine, navodi Brend Fajnens.Među prvih deset najvrednijih brendova, čak sedam je iz SAD-a, dva je iz Kine i jedan iz Južne Koreje.Na trećem mestu, iza Amazona, nalazi se Gugl sa procenjenom vrednošću od 191,2 milijarde dolara, dok četvro mesto zauzima Majkrosoft koji vredi 140,4 milijarde i peti je južnokorejski Samsung sa procenjenom vrednošću od 102,6 milijardi dolara.Kako nove tehnologije pokreću vrednost brenda u različitim industrijama, tako je Tesla pretekla tradicionalne marke automobila sa skokom vrednosti od čak 158 odsto, na 32 milijarde dolara.Brendovi koji se fokusiraju na internet trgovinu su takođe napredovali u uslovima “nove normalnosti” izazvane globalnom pandemijom, pri čemu je kineska kompanija “Alibaba” udvostručila vrednost brenda, s rastom od 108,1 odsto na 39,2 milijarde dolara.Usled pandemije avio i vazduhoplovni sektori nalaze se među najbrže padajućim brendovima na rang listi.Ugostiteljstvo takođe trpi pad, pa je tako vrednost brendova kao što su Starbaks, Mekdonalds i KFC opala, a hoteli Meriot i turistička platforma Airbnb odjavili su se od rangiranja.Vrednost brendova tradicionalnih medija nastavlja da opada, pri čemu je najveći pad od 49 odsto zabeležila američka TV mreža CBS, dok, s druge strane vrednost brendova striming usluga raste.Kineska aplikacija za razmenu poruka ViČet (WeChat) pretekla je Ferari i postala najjači svetski brend, a Masterkardov Adžej Banga proglašen je za najboljeg izvršnog direktora.

2021

Humanitarni karavan obišao mnoge gradove i više od 1.000 mališana, od Sombora do Kuršumlije

Zvečanska, Zubin Potok, Institut za neonatologiju, Udruženje autizam Valjevo, Udruženje ratnih vojnih invalida u Somboru, sela pored Kuršumlije... Više od 1.000 paketića podelila je kompanija Mozzart prethodnih nedelja, a darovi za mališane stigli su na adrese mnogih organizacija i centara širom Srbije.Uoči Nove godine, predstavnici Mozzarta su zajedno sa Darijom Kisić Tepavčević, ministarkom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uručili paketiće Centru za zaštitu dece i omladine u Zvečanskoj, a jedan deo je stigao i u opštinu Zubin Potok na Kosovu i Metohiji.Takođe, FK Crvena zvezda je u saradnji sa ekskluzivnim beting partnerom organizovala darivanje najmlađih navijača srpskog šampiona širom zemlje. Ekspedicija crveno-belih je sa paketićima koje je donirao Mozzart obišla Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Bor, Zaječar, Ćupriju, Ivanjicu i mnoge druge gradove.Regionalni lider u oblasti priređivanja igara na sreću je kroz niz društveno odgovornih akcija širio praznični duh prethodnih nedelja, a paketiće su dobila i deca članova sindikata „Nezavisnost“ Instituta za neonatologiju u Beogradu, odnosno mališani iz sela pored Kuršumlije. Humanitarni karavan se sa juga Srbije uputio ka samom severu zemlje, do Udruženja ratnih vojnih invalida u Somboru.Akcija je nastavljena i na dan Svetog Save, a svečanost je organizovalo Udruženje osoba sa autizmom u Valjevu, koje okuplja 38 porodica.- Paketiće ne delimo samo za praznike, nego i za međunarodne dane osoba ometenih u razvoju i razne druge događaje. Zahvaljujući kompaniji Mozzart, dobili smo priliku da usrećimo decu i na Svetog Savu – kaže Gabrijela Šipoš, predsednik Udruženja.Tokom prethodnih nedelja je posebno bilo važno da deca osete duh praznika, jer je 2020. godina bila veoma teška za mnoge.- Zbog krize u jeku pandemije korona virusa, mnoge ustanove i organizacije nisu bile u mogućnosti da prikupe sredstva za paketiće. Zato smo u prethodnom periodu akcenat stavili upravo na ovakve akcije i trudili smo se da što više mališana obradujemo poklonima - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija u kompaniji Mozzart.

Svet

Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinuti

Od ulica prepunih kamera do aplikacija koje zahtevaju biometrijsku identifikaciju, upotreba tehnologije za prepoznavanja lica raste u Kini, a novo istraživanje pokazuje da su kineski stanovnici zabrinuti zbog upotrebe te tehnologije na javnim mestima, piše South China Morning Post.Anketa istraživačkog tima Beijing News Think Tank u kojoj je učestvovalo 1.515 anonimnih kineskih stanovnika otkrila je da se 87,46 odsto ispitanika protivi upotrebi tehnologije prepoznavanja lica u komercijalnim zonama.Gotovo 70 odsto ispitanika je smatralo da prepoznavanje lica ne treba koristiti za pristup stambenim oblastima, a između 43 i 52 odsto njih smatra da se ta tehnologija ne treba koristiti u bolnicama, školama i kancelarijama.Zabrinutost zbog sve veće upotrebe ove tehnologije u svakodnevnom životu stavlja kineske građane u sličnu situaciju u kojoj se nalaze zapadnjaci, gde već dugo postoji otpor tehnologiji prepoznavanja lica.Američki grad San Francisko zabranio je upotrebu softvera za prepoznavanje lica od strane policije i drugih vladinih agencija 2019. godine nakon što su grupe za građansku slobodu izrazile nelagodu zbog potencijalne zloupotrebe te tehnologije od strane vlade.U Kini se nadzorne kamere opremljene ovakvim softverom koriste za sve, čak i za sprečavanje krađe toaletnog papira.U međuvremenu, 2019. godine SAD su dodale kineske startapove koji razvijaju softver za prepoznavanje lica kao što su SenseTime, Megvii, Hikvision i Dahua, na svoju trgovinsku crnu listu zbog njihove navodne uloge u postupanju zvaničnog Pekinga prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama.Kina je trenutno drugo najveće tržište kamera za video nadzor.

Srbija

Nova aukcija petogodišnjih obveznica Srbije

Uprava za javni dug objavila je da je u utorak reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2025. godine.Prvi put je emitovana 28. januara 2020. godine.Obim aukcije iznosio je 86.867.950.000 dinara sa kuponskom stopom od 3,00 odsto.Ukupan obim tražnje iznosio je 15.475.100.000 dinara, a realizovano je 954.433 državnih obveznica, nominalne vrednosti 9.544.330.000 dinara.Odlukom o izmeni i dopuni odluke o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti povećan je obim emisije za dodatnih 50 milijardi dinara, tako da ukupan obim emisije iznosi 150 milijardi dinara.Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,23 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2025. godine.Isplata kupona u iznosu od 3,00 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 30. januara i 30. jula do datuma dospeća.

Svet

Fejsbuk trajno prestaje da preporučuje političke grupe

Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg u sredu je najavio da ova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, piše CNBC.Odluka dolazi nakon nedavnog napada na zgradu Kapitola u Vašingtonu.Fejsbuk je prethodno odlučio da privremeno prestane da preporučuje ovakve grupe uoči američkih izbora 2020. godine, međutim sada će ta mera biti trajna.Uz to, Zakerberg je rekao da kompanija sada razmatra korake za smanjenje količine političkog sadržaja koji korisnici vide na početnoj strani ove popularne društvene mreže.„Jedna od glavnih povratnih informacija koju trenutno čujemo od naše zajednice je da ne žele politički sadržaj“, rekao je Zakerberg.

Srbija

EBRD: Podrška izgradnji širokopojasne mreže u ruralnim krajevima

Gotovo 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija u ruralnim područjima u Srbiji dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije vlade Srbije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), navodi se u saopštenju ove banke.Kredit EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogući će Srbiji da finansira dizajn i izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao središta za razvoj IT sektora.Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). „Mere karantina zbog pandemije Covid-19 širom sveta pokazale su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom“, navodi se u saopštenju.Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za projekte u sektoru transporta, energetike i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje i slično.

Svet

Croatia Airlines dodatno smanjuje poslovanje

Croatia Airlines smanjiće svoju mrežu na devet međunarodnih odredišta iz Zagreba ovog februara, dok države članice Evropske unije nastavljaju da primenjuju i proširuju svoja ograničenja i zahteve za ulazak, smanjujući potražnju za putovanjima, piše portal exyuaviation.Sledećeg meseca, hrvatski nacionalni avioprevoznik povezaće se sa Amsterdamom, Frankfurtom, Londonom, Rimom (preko Splita), Briselom, Kopenhagenom, Cirihom, Parizom i Skopljem. Usluge do Sarajeva i Beča, koje su bile u funkciji deo januara, biće obustavljene tokom narednog meseca.Aviokompanija će i dalje održavati direktne letove iz Splita do nekoliko međunarodnih destinacija, uključujući Frankfurt, Rim i Minhen. Kroacija Erlajns se prvenstveno fokusira na održavanje letova do glavnih evropskih čvorišta gde se dalja povezanost može ponuditi preko njenih partnera.

Svet

Crna Gora uskoro blokira klađenje na stranim sajtovima

Novim nacrtom Zakona o igrama na sreću predviđena je blokara popularnih sajtova za klađenje poput Bet365, Bet-at-home ili William Hill, tako da građani Crne Gore više neće moći da se klade na tim stranicama, piše portal Bankar.Stav 107 Zakona o igrama na sreću je jasan i predviđa blokadu IP adresa priređivača koji ne posluju u Crnoj Gori.Takođe, dodaje se i da operatori moraju blokirati IP adrese svih sajtova za klađenje koji nemaju dozvolu za priređivanje igara na sreću u Crnoj Gori.Kako je navedeno u zakonu, priređivači su dužni da vode evidenciju IP adresa koje se ne nalaze na spisku odobrenih priređivača igara na sreću i dostavljaju ih nadležnim organima.Nedavni izbori u Sjedinjenim Američkim Državama dobro su ispraćeni u kladionicama, koje su nudile šanse za pobedu Donalda Trampa ili Džoa Bajdena. Međutim, u Crnoj Gori je ovaj vid klađenja izričito zabranjen novim zakonom.

2021

Sedmi put dobitnik nagrade „Top Employer“, a sada i globalno

Kompanija PepsiCo u Srbiji, ponosni je dobitnik prestižne Top Employer nagrade za poslovanje u Srbiji i to sedmi put zaredom. Top Employer priznanje za najboljeg poslodavca ističe posvećenost kompanije stvaranju jednakih prilika za sve zaposlene, pružanje mogućnosti za sticanje novih veština i izgradnji uspešne karijere u okviru inkluzivnog poslovnog okruženja. Kompanija PepsiCo je i ove godine potvrdila da je ulaganje u ljude najvažnija investicija, kroz primenu najboljih globalnih praksi i kontinuiranih inovacija iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Prema rečima Tijane Tadić, senior menadžerke ljudskih resursa kompanije PepsiCo za južna tržišta Centralne Evrope, Baltičke zemlje i franšizno poslovanje, ovo priznanje ima poseban značaj jer je došlo u veoma izazovnim vremenima.„Godina za nama bila je izuzetno teška za sve, ali nas je to samo podstaklo da damo svoj maksimum i postavimo nove standarde u brizi o zaposlenima, što je i „Top Employers“ institut prepoznao. Od munjevitog odgovora na Covid-19, preko psihološke podrške zaposlenima, virtuelnih edukacija, do podrške za rad od kuće, dali smo sve od sebe da pokažemo da smo tu za naše zaposlene“, istakla je Tadić i dodala da je poseban fokus bio na prepoznavanju potrebe naših ljudi za podrškom i sigurnošću, ali i razvoju programa za zaposlene u proizvodnji koji im je omogućio sticanje novih, tehnološki naprednih znanja. „Omogućili smo i programe preventivnih zdravstvenih pregleda u novoj fabričkoj ambulanti i program subvencije za nabavku laptop računara za decu naših zaposlenih školskog uzrasta, kako bismo im omogućili nesmetano praćenje nastave na daljinu. Istovremeno, nismo izgubili fokus na unapređenju veština i znanja zaposlenih, kroz lokalno razvijene projekte“, zaključila je Tijana.Kompaniji PepsiCo je ove godine prvi put dodeljen i sertifikat za najboljeg globalnog poslodavca (Top Employer Global), kao jedine od 16 organizacija širom sveta koja je dobila ovu nagradu. „Top Employers“ Institut svake godine dodeljuje Top Employer priznanje organizacijama na osnovu evaluacije najboljih HR praksi koje se tiču upravljanja ljudima i procesima u ljudskim resursima, a ove godine je sertifikovao i priznao više od 1.600 najboljih poslodavaca u 120 zemalja / regiona na pet kontinenata.PepsiCo Zapadni BalkanTokom 13 godina svog poslovanja na tržištu Zapadnog Balkana, nakon akvizicije Marbo Producta, kompanija PepsiCo je investirala u nove proizvodne linije, povećanje kapaciteta i proširenje portfolija, uslove rada i zaposlene, kao i platforme za zaštitu životne sredine. PepsiCo Zapadni Balkan se izdvojio kao jedan od najznačajnijih proizvođača slanih grickalica u regionu Zapadnog Balkana i to sa proizvodima Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud koji spadaju u omiljene brendove celog regiona i koji su postali deo globalnog PepsiCo portfolija. Lokalni portfolio su proteklih godina obogatili i svetski poznati PepsiCo brendovi: ovsene pahuljice Quaker i najpoznatiji tortilja čips – čuveni Doritos, a od 2019. godine kompanija je u BiH preuzela i distribuciju najvećih globalnih brendova u segmentu bezalkoholnih pića - Pepsi, Mirinda, Pepsi Max, 7Up i Lipton. Proizvodnja se odvija u dve fabrike - u Magliću kod Bačkog Petrovca i u Laktašima kod Banja Luke, dok prihod od prodaje i obim izvoza pokazuju rast iz godine u godinu. Pored investicija u proizvodnju i najviših standarda kvaliteta i bezbednosti hrane, posebna pažnja je posvećena ljudima, njihovoj edukaciji i osnaživanju. Zahvaljujući kontinuiranim unapređenjima uslova rada kompanija je već sedmu godinu zaredom dobitnik priznanja Top Employer za poslovanje u Srbiji. Kompanija je takođe dobitnik i tri Top Employer priznanja za poslovanje na tržištu Bosne i Hercegovine.  Rezultati poslovne filozofije vidljivi su kroz odgovorno poslovanje i saradnju s domaćim partnerima i dobavljačima, kao i brojne inicijative za lokalnu zajednicu i zaštitu životne sredine kroz primenu savremenih tehnologija za smanjenje emisije C02, smanjenje potrošnje električne energije i vode, kao i povećanje reciklaže.

Svet

Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om

Kompanija GameStop uspela je da dostigne rekordnu vrednost od 10 milijardi dolara, zahvaljujući bitci koja se odvija između „short sellers“ investitora, odnosno onih koji deonice pozajmljuju i prodaju na otvorenom tržištu planirajući da ih otkupe kasnije za manje novca, i trgovaca udruženih na popularnom sajtu Reddit.GameStop je miljenik Reddit-a, gde stotine korisnika insistira na kupovini akcija nakon što su investitori koji se klade protiv lanca elektronike i video igara pogurali „kratku“ kamatu na 100 odsto. Kratka kamata je broj akcija koje su kratko (short sell) prodate, ali još uvek nisu pokrivene ili zatvorene.Teslin Ilon Mask objavio je na svom Tviter profilu o trenutnoj situaciji koja se odvija između Reddit-a i kompanije GameStop nakon čega je vrednost akcija skočila više od 50 odsto u trgovanju van radnog vremena.Majkl Beri, najpoznatiji kao investitor koji se kladio protiv američkog tržišta stanova i pobedio, poseduje 1,7 miliona akcija GameStop-a, koje su vredele 17 miliona dolara krajem septembra. Međutim, u ponedeljak su te akcije vredele 271 miliona dolara, što je predstavljao dobitak od 1.500 odsto za ovog poznatog investitora. „Short selles“ investitori ciljali su GameStop koji se usled pandemije našao u problemima. Jedan takav investitor, Endru Left iz kompanije Citron Research objavio je video u kojem iznosi razloge zašto akcija GameStop-a treba da vredi 20 dolara, zatim je povukao svoje reči i tvrdio da su njemu i njegovoj porodici pretili. Vrednost akcija GameStopa-a porasle su za čak 68 odsto u produženim satima, popevši se preko 240 dolara po akciji u jednom trenutku, nakon što je skočio gotovo 93 odsto tokom redovnog trgovinskog dana, navodi Bloomberg.Akcije GameStop-a porasle su u utorak 92,7 odsto, gurajući vrednost kompanije na 10,3 milijarde dolara. GameStop je kratko vredeo oko 10 milijardi krajem 2007. godine, ali je prvi put premašio tu cifru u utorak.

Srbija

Imovina Dajners kluba ponuđena za 61 milion

Imovina kompanije za pružanje finansijskih usluga Dajners klub internacionala, koja je u stečaju, ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 61,8 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.Nekretnine, dva stana i dva poslovna prostora, u Baba Višnjinoj ulici u Beogradu procenjene na 121,4 miliona dinara najvredniji su deo imovine, a u paketu su nameštaj, oprema, klime i agregati.Imovina Dajnersa u stečaju prodaje se javnim nadmetanjem koje je zakazano za 11. mart.Vlasnici "Dajners klub internešenel" podneli su 2017. godine sudu zahtev za pokretanje stečajnog postupka, zbog prezaduženosti, koja je, kako su tada naveli, "rezultat dugogodišnje zloupotrebe i neodgovornog upravljanja od strna bivšeg menadžmenta".