Najnovije

Srbija

Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvu

Vlada Srbije donela je uredbe kojima su definisani podsticaji za inovacije u preduzetništvu u ukupnom iznosu od 170 miliona dinara. Veći deo tih sredstava, 100 miliona dinara, namenjeno je za projekte koji se odnose na inovacije u ženskom preduzetništvu.Za podršku inovaicjama u ženskom preduzetništvu dodeljivaće se do 23 miliona dinara po odobrenom projektu.Prema podacima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, osnivači, vlasnici i rukovodioci malih i srednji preduzeća u Srbiji većinom su muškarci (77,9%), dok su žene najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%). Zato je kako se objašnjava cilj ovog programa da podrži razvoj ženskog, inovacionog preduzetništva i doprinese stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta za preduzetnice.Bespovratna sredstva se mogu koristiti za različite aktivnosti kojima se promoviše značaj ženskog inovacionog preduzetništva, za programe mentorstva i obuka.Cilj je unapređenje i razvoj poslovnih, inovacionih kapaciteta preduzetnica, navodi se u tekstu posebne uredbe koju je usvojila Vlada Srbije.70 MILIONA ZA PROMOCIJU "OSTALIH" INOVACIJA U PREDUZETNIŠTVUPosebnom uredbom Vlada Srbije odredila je 70 miliona dinara za popularizaciju i promocija inovacija i inovacionom preduzetništvu i taj novac namenjen je organizacijama i lokalnim samoupravama za projekte koji promovišu i popularizuju inovacije, kao i inovaciono preduzetništvo.Za određene namene u cilju promocije inovacija u preduzetništvu definisani su posebni iznosi za određene vrste projekata:- Maksimalan iznos od 23.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje o značaju razvoja inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 20.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za  istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji;- Maksimalan iznos od 10.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji; - Maksimalan iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za projekte digitalizacije kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda. Srbija se ovom programima rukovodi, kako se navodi ugledajući se na zemlje poput Švajcarske, Finske i Izraela.Opšti cilj programa je, kako se objašnjava informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih.Realizacijom ovog programa Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju kao preduzetnici, a naglasak je kako se objašnjava na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa.ISKUSTVA PREDUZETNICA: KAKO RADI PRIVATNI STOMATOLOG U DOBA KORONE NAČIN PRIJAVEPravo učešća na konkursima imaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju propisane uslove.Polovina sredstava namenjena je za usluge po ugovorima, a polovinu mogu da očekuju "ostali nivoi vlasti", budući da pravo učešća imaju lokalne samouprave, kao i organizacije koje žele da sa njima zajedno nastupe na konkursima.Po raspisivanju konkursa, sve informacije će biti objavljene u dnevnim novinama i na sajtu www.inovacije.gov.rs. Rok za podnošenje prijava je od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu: Vlada, Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Ul. Nemanjina 11, 11000 Beograd.

Svet

Goldman Saks: Hedž fondovi gube previše novca, ugroženo celokupno tržište

Prema izveštaju kompanije Goldman Sachs ove nedelje zabeležen je „najveći pad vrednosti hedž fondova“ od februara 2009. godine, do čega je došlo usled „šort skviza“ (short squeeze), odnosno naglog skoka vrednosti akcija kompanije GameStop kojem su doprineli udruženi trgovci na popularnom sajtu Reddit, piše portal ZeroHedge.Neuspeli pokušaj hedž fondova da „kratko prodaju“ (short sell) akcije GameStop-a, odnosno da ih pozajme na oročeni period, prodaju na otvorenom tržištu sve u nadi da će vrednost kasnije opasti, kako bi ostvarili profit naknadno kupujući akcije po manjoj vrednosti, naterao je sada hedž fondove da se reše svih kratkih pozicija na berzi kako bi pokrili svoje gubitke.Iako su naveli da su se pokrili, njihova takozvana izloženost je blizu rekordnog nivoa, što ukazuje na rizik od prinudne prodaje i kupovine akcija.Čak i dok se hedž fondovi ove nedelje agresivno razdužuju i aktivno smanjuju rizik, bruto i neto izloženosti „ostaju blizu najvišeg nivoa zabeleženih“.life was very different last week if one managed a hedge fund. The typical US equity long/short fund returned -7% this week and has returned -6% YTD.The past 25 years have witnessed a number of sharp short squeezes in the US equity market, but none as extreme as has occurred recently. In the last three months, a basket containing the 50 Russell 3000 stocks with market caps above $1 billion and the largest short interest as a share of float (GSCBMSAL) has rallied by 98%.  This exceeded the 77% return of highly-shorted stocks during 2Q 2020, a 56% rally in mid-2009, and two distinct 72% rallies during the Tech Bubble in 1999 and 2000. This week the basket’s trailing 5-, 10-, and 21-day returns registered as the largest on record.Goldman Sachs kaže da je ova situacija „pokazala da neodrživi višak na jednom malom delu tržišta ima potencijal da poljulja čitavo tržište“ i navode da ukoliko trgovci udruženi na Reddit-u nastave da podižu cene akcija GameStop-a da postoji mogućnost da se čitava berza uruši.Robinhood, jedna od najvećih brokerskih kompanija na internetu, ove nedelje je zabranila svojim korisnicima da trguju akcijama određenih kompanija na berzi i tako sačuvala tradicionalne ulagače, odnosno brojne hedž fondove.  Sada je Robinhood uzeo novu rundu investicija u visini od milijardu dolara koje je prikupio od postojećih investitora, piše portal Startit.

2020

Nije svejedno kakvu budućnost stvaramo

Nectar je domaća porodična kompanija, regionalni lider u proizvodnji voćnih sokova, koja posluje već pune dve decenije. Od prvog proizvoda, jabukovog sirćeta, do danas, kada u Nectar portfoliju ima preko 30 ...

Srbija

UTAS: Do sada zatvoreno 200 turističkih agencija

Zbog krize koju je izazvala pandemija prestalo je da radi oko 200 turističkih agencija i očekuje se da će se taj broj povećavati, upozorilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS). Prema njihovim rečima Ministarstvo finansija i dalje izbegava da im pomogne, iako su turističke agencije među delatnostima koje beleže najveće gubitke.Pored toga, turističke agencije često su i male firme koje su mnogim porodicama važan izvor prihoda.UTAS je podsetio da zamenska putovanja i povraćaj novca putnicima zavise od opstanka agencija i da je zato još važnije da turističke agencije dobiju bespovratna sredstva kako bi očuvale poslovanje."Ne razumemo zašto država izbegava da pomogne onima koji beleže gubitke veće od 90 odsto, a od kojih zavisi i povraćaj novca građanima Srbije koji su uplatili putovanja pre početka krize", navodi se u saopštenju UTAS-a.Prema podacima Agencije za privredne registre, od 15. marta 2020. godine su izbrisane 94 agencije, od čega 20 organizatora putovanja, dok je rad prekinulo 105 privrednih subjekata, među kojima je 10 organizatora putovanja.U UTAS-u očekuju da se problemi povećaju tokom februara, kada stiže plaćanje odloženih poreza i doprinosa koje agencije ne mogu da plate, jer ne rade već skoro godinu dana. "Ponovo apelujemo da se ovaj dug otpiše, da se dodeli jednokratna pomoć kao i drugim ugroženim kategorijama, te da se ubrza odobravanje kredita iz Fonda za razvoj čije sednice ponovo stagniraju", dodaje se u saopštenju UTAS-a.UTAS PREDLOŽIO REŠENJE ZA TURISTIČKE AGENCIJE, OGLASIO I PETICIJU Udruženje je pohvalilo mere kojima je država pomogla gradskim hotelima i najavljene subvencije za prevoznike, jer je njihovo poslovanje takođe ugroženo.Pored toga očekuje da se uvaže i njihovi argumenti koji su, kako je navedeno, bazirani na bilansima i činjenicama o gubicima.Predstavnici turističkih agencija više puta su apelovali da im država pomogne, a zbog izostanka pomoći protestovali su nekoliko puta.Pored slabog poslovanja, mnoge turističke agencije imaju i problem sa novim zakonom koji propisuje dobijanje dozvola za rad.Za nju su im potrebne bankarske garancije, koje većina nije mogla da dobije, ili osiguravajuće polise koje su postale preskupe.

Svet

Fejsbuk bio svestan problema političkog organizovanja na svojoj platformi

Rukovodstvo Fejsbuka bilo je svesno problema koji predstavljaju političke grupe na toj platformi i kompanija se interno borila oko toga kako da ih obuzda.Fejsbukovi analitičari upozorili su rukovodstvo kompanije u avgustu prošle godine na očigledne dezinformacije i pozive na nasilje koji su se širili svim većim političkim grupama na platformi, pokazuju interni dokumenti do kojih je došao Vol strit žurnal.Te grupe kolektivno dosežu stotine miliona korisnika.Prema podacima analitičara jedna grupa koja je brojila 58.000 članova imala je pozive na nasilje praktično na dnevnoj bazi. Druga, takođe velika grupa, tvrdila je da je osnovana od strane pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, međutim vodili su je „finansijski motivisani Albanci“ usmeravajući milione korisnika na lažne vesti i drugi provokativni sadržaj.Otprilike „70 odsto od najvećih stotinu grupa nije se smatralo preporučljivim za korisnike platforme“, naveli su analitičari u izveštaju dostavljenom rukovodstvu kompanije. „Moramo da učinimo nešto da suzbijemo ove grupe. Naši postojeći sistemi nisu dovoljni za regulaciju ovakvog sadržaja“, napisali su oni.Kao odgovor na to, Fejsbuk je uoči američkih izbora zabranio neke od najistaknutijih grupa i preduzeo korake da smanji rast drugih. Ipak, Fejsbuk je ta ograničenja smatrao privremenim i nije želeo da uvodi strože mere uprkos preporukama njegovih analitičara, pokazuju dokumenti.U nedeljama nakon izbora, mnoge velike grupe - uključujući neke imenovane u avgustovskoj prezentaciji - preispitivale su rezultate glasanja, organizovale proteste zbog rezultata i pomogle ubrzavanju protesta koji su prethodili neredima u zgradi Kapitola 6. januara.Nakon nereda, Fejsbuk je uklonio još grupa i nametnuo nova pravila kao deo onoga što je nazvao „hitnim reagovanjem“.Sada, izvršni direktor ove društvene mreže Mark Zakerberg najavio je da njihova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, kao i da će raditi na tome da korisnici vide što manje političkog sadržaja na početnoj strani.

Srbija

Spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine imala pad od 3,4 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2020. godini iznosila je 40 milijardi evra i imala je pad od 3,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe imao je vrednost od 17,05 milijardi evra, što je pad od 2,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a i uvoz je smanjen 3,8 odsto, na 22,95 milijardi evra.Deficit je iznosio 5,9 milijardi evra, što je smanjenje od 6,8 procenata u poredjenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,3 odsto i bila je veća od pokrivenosti u 2019. kada je iznosila 73,4 procenta.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,4 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partneri bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od žitarica), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

2021

Zajedno jedni za druge – sada i u beogradskom naselju Braće Jerković

Kompanija dm drogerie markt nastavila je sa ekspanzijom na lokalnom tržištu otvaranjem prve nove drogerije u ovoj godini na adresi Braće Jerković 137a. Kao i prilikom svakog otvaranja, drogerijski lanac je namenio deo prometa u humanitarne svrhe, dok je kupcima  priredio brojna iznenađenja i pogodnosti.  Vođena poslovnom vodiljom Zajedno jedni za druge, kompanija je dan otvaranja nove drogerije obeležila sada već tradicionalnom donacijom, izdvojivši 500.000 dinara za Specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Pored toga, dm je pripremio poklone za prvih 2.500 kupaca, a od četvrtka 28. januara do subote, 30. januara omogućen je popust od 15 posto na sve, čak i na snižene proizvode.Budući da mame imaju poseban tretman u drogerijskom lancu, u ovoj  dm drogeriji u Beogradu obezbeđen je kutak za dojenje, kao i sto za povijanje beba. Pristupačne cene, maksimalan kvalitet proizvoda i široka ponuda učinila je dm drogerije omiljenim za kupovinu svega na jednom mestu. Naime, kompanija dm prepoznata je kao prioritetan lanac snabdevanja budući da u svom asortimanu, pored proizvoda za negu i lepotu, sadrži i širok izbor prehrambenih i organskih namirnica, hranu za bebe, kao i proizvode za održavanje domaćinstva.Ovaj najveći drogerijski lanac u Evropi nastaviće da osluškuje potrebe svojih kupaca i da sprovodi potrebne epidemiološke mere kako bi svaka dm drogerija ostala sigurno mesto za prijatnu kupovinu.

Svet

Petina sveta bi mogla da ima digitalne valute za tri godine

Centralne banke koje predstavljaju petinu svetske populacije verovatno će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine, pokazalo je istraživanje krovne grupe centralnih banaka, Banke za međunarodna poravnanja (BIS), piše agencija Rojters.Fizička upotreba gotovine opada na globalnom nivou, a vlade širom sveta žele da se „odbrane od pretnje njihovim moćima štampanja novca“ koju predstavljaju kriptovalute, navodi se u istraživanju.Istovremeno, centralne banke koje su prihvatile negativne kamatne stope razmatraju da li bi digitalna gotovina mogla da se koristi za sprovođenje ove „radikalne politike“.BIS-ovo istraživanje sprovedeno u sredu u koje je učestvovalo 65 centralnih banaka pokazalo je da 86 odsto njih razmatra prednosti i nedostatke digitalnih valuta.Istraživanje pokazuje da su centralne banke u ekonomijama u razvoju naklonjenije digitalnim valutama od banaka u jačim ekonomijama.U oktobru prošle godine, Bahami su postali prva zemlja koja je lansirala digitalni novac opšte namene, pod nazivom Peskoviti dolar (Sand Dollar). Brojne veće zemlje takođe su testirale uvođenje digitalne valute, među kojima je najveća Kina.Petina centralnih banaka iz glavnih ekonomija koje su odgovorile na istraživanje reklo je da je izdavanje digitalnih valuta „moguće“ u kratkom ili srednjem roku, u poređenju sa samo jednom bankom prošle godine.Narodna banka Kine je u avgustu proširila testiranje svoje digitalne valute (Renminbi) na svoja tri najveća urbana regiona, koja zajedno sadrže 400 miliona ljudi.Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je prošle nedelje da ECB nastavlja sa radom na svom digitalnom evru, pored toga švedska E-Kruna napreduje, a šef američke Federalne rezerve Džerom Pauel rekao je da „eksperimentišu“ sa digitalnim dolarom.Međutim, istraživanje BIS-a je takođe pokazalo da više od četvrtine centralnih banaka trenutno nema ovlašćenje da izdaje svoje digitalne valute, a oko 48 odsto njih još uvek nije sigurno. Dok oko 60 odsto smatra da je malo verovatno da će izdati bilo koju vrstu digitalne valute u kratkom ili srednjem roku.U celini, međutim, „centralne banke prelaze u naprednije faze izdavanja digitalnih valuta, prelazeći od konceptualnog istraživanja do praktičnog eksperimentisanja“, zaključuje se u istraživanju.

Srbija

DRI započela reviziju 104 korisnika javnih sredstava

Savet Državne revizorske institucije (DRI) usvojio je Program revizije za 2021. godinu, u skladu s kojim je započela postupak revizije 104 korisnika javnih sredstava, navodi se u saopštenju te institucije.S obzirom da je Program revizije poverljiv, DRI će u toku godine sukcesivno objavljivati preostale subjekte revizije u skladu sa izdavanjem Zaključaka o sprovođenju revizija.DRI će za subjekte iz Programa sprovoditi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja ili kombinovanu reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2020. godinu.U okviru prvog dela realizacije Programa revizije za 2021. godinu, DRI je započela postupak revizije kod sledećih korisnika javnih sredstava:1. Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu2. Ministarstvo finansija, Beograd3. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd4. Ministarstvo kulture i informisanja, Beograd5. Ministarstvo odbrane, Beograd6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd7. Uprava za igre na sreću, Beograd8. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Beograd9. Državno veće tužilaca, Beogradu10. Vrhovni kasacioni sud, Beograd11. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Beograd12. Osnovno javno tužilaštvo, Čačak13. Pravosudna akademija, Beograd14. Upravni sud, Beograd15. Visoki savet sudstva, Beograd16. Prekršajni apelacioni sud, Beograd17. Više javno tužilaštvo, Sremska Mitrovica18. Osnovno javno tužilaštvo, Novi Sad19. Više javno tužilaštvo, Niš20. Osnovo javno tužilaštvo, Niš21. Građevinski fakultet, Beograd22. Učiteljski fakultet, Beograd23. Autonomna Pokrajina Vojvodina24. Grad Beograd25. Gradska opština Zemun26. Gradska opština Palilula27. Gradska opština Voždovac28. Gradska opština Zvezdara29. Gradska opština Lazarevac30. Gradska opština Barajevo31. Gradska opština Mladenovac32. Gradska opština Rakovica33. Gradska opština Grocka34. Gradska opština Čukarica35. Gradska opština Novi Beograd36. Gradska opština Sopot37. Gradska opština Savski venac38. Gradska opština Niška Banja39. Gradska opština Pantelej40. Gradska opština Medijana41. Opština Kovačica42. Opština Aleksandrovac43. Opština Kuršumlija44. Opština Malo Crniće45. Opština Trgovište46. Uprava za agrarna plaćanja, Beograd47. Javno preduzeće "Projektovanje", Pećinci48. Javno komunalno preduzeće "Zelenilo Pančevo", Pančevo49. Javno komunalno preduzeće "Vodovod", Sremska Mitrovica50. Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća", Novi Pazar51. Javno komunalno preduzeće "Toplana Valjevo", Valjevo52. Javno komunalno preduzeće "Komunalne službe", Požarevac53. Javno komunalno preduzeće "Gradska toplana", Užice54. Javno komunalno preduzeće "Šumadija", Kragujevac55. Javno komunalno preduzeće "Obrenovac", Obrenovac56. Javno preduzeće "Vodovod i kanalizacija", Loznica57. Javno komunalno stambeno preduzeće "Komstan", Trstenik58. Javno komunalno preduzeće "Putevi", Kraljevo59. Javno preduzeće "Autoprevoz Kikinda", Kikinda60. Javno komunalno preduzeće "Vodovod Zlatibor", Čajetina61. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroizgradnja" d.o.o. Beograd62. Sportski centar "Tašmajdan" d.o.o. Beograd63. Ministarstvo zdravlja, Beograd64. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd65. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd66. Nacionalna služba za zapošljavanje, Kragujevac67. Republički fond za zdravstveno osiguranje, Beograd68. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Beograd69. Centar za socijalni rad Opštine Bosilegrad70. Centar za socijalni rad Vranje71. Centar za socijalni rad Vršac72. Centar za socijalni rad "Sava Ilić", Aranđelovac73. Centar za socijalni rad opština Varvarin i Ćićevac74. Dom zdravlja "Dr Mladen Stojanović" ,Bačka Palanka75. Doma zdravlja "Ruma", Ruma76. Ministarstvo privrede, Beograd77. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Beograd78. Javno preduzeće "Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje", Velika Plana79. Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. Beograd80. Akcionarsko društvo za proizvodnju i promet otkovaka "Zastava kovačnica", Kragujevac81. Građevinska direkcija Srbije, Beograd82. Društvo sa ograničenom odgovornošću "Utva-avio industrija", Pančevo83. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroistok-izgradnja" d.o.o. Beograd84. Preduzeće za vodne puteve "Ivan Milutinović – PIM" a.d. Beograd85. "Politika" – Akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost Beograd86. Grafičko preduzeće kompanije "Borba" a.d. Beograd87. Javno preduzeće za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija "Mreža-most", Beograd88. Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd89. Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška Gora", Sremska Kamenica90. Javno preduzeće "Srbijagas", Novi Sad91. "Železnice Srbije" a.d. Beograd92. Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja, Resavica93. Akcionarskodruštvo za železnički prevoz robe "Srbija Kargo", Beograd94. Akcionarsko društvo za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta", Pančevo95. Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd96. Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga "Energetika", Kragujevac97. "Koridori" d.o.o. Beograd98. Operator distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd99. Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume", Beograd100. Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Beograd101. Javno preduzeće "Službeni glasnik", Beograd102. Direkcija za mere i dragocene metale, Beograd103. Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd104. Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", Vinča.

Srbija

Kad dekoraciju slatkiša preuzme mašinski inženjer

Svoj privatni biznis pravljenja i dekoracije torti Radmila Gajić iz Beograda je počela u periodu nakon 1999. godine. Iako se ranije nije bavila tim poslom, uspela je da se snađe i nabavi neophodan alat koji je u to vreme mogao da se kupi samo u inostranstvu.„Na ideju je došla moja sestra, ona je volela da radi torte i onda me je zvala da joj pomažem. Ja sam radila dekoracije“, počinje svoju priču Radmila koja je gostovala u podkastu nove ekonomije „Neću da ćutim“. Kada je odličila da se ozbiljnije bavi tim poslom, uspela je da nabavi alat preko prijatelja vlasnika jedne privatne firme u kojoj je nekada bila zaposlena.Predlog da otvori svoju firmu stigao je od strane predtavnika firme Wilton, sa kojima je stupila u kontakt putem interneta.„Novac smo pozajmili i uspeli smo da napravimo nešto“, kaže Radmila.Radmila kaže da je po zanimanju mašinski inženjer, kao i da je pre dekracije torti radila u fabrici auto-motora u Rakovici, kao pogonski inženjer, koja je u međuvremenu propala. Radmila je tu firmu napustila preko socijalnog programa. „Ja sam u ovom poslu (dekoraciji torti) uživala, tu sam sebe prepoznala. Zanemraila sam sve ostalo što je bilo iza mene i krenula nekim novim putem, nikad se nisam pokajala“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.PROMENE U POSLU DONELA KORONARadmila sada prodaje materijal, ali i znanje za pravljenje torti. Objašnjava da je situacija tokom pandemije korona virusa veoma teška za poslovanje, jer nema venčanja i sličnih događaja, za koje prave torte, a i ugostiteljski objekti slabije rade. „Mi smo povezani sa ljudima koji imaju restorane, bave se organizacijom svadbi, proslava, rođendana. Posle 17 godina uzlazne putanje, počinjemo lagano da idemo nizbrdo“, objašnjava Radmila. Kaže da ne zna dokle će ta situacija da traje, znamo dokle, ali se nada da će se sve zaustaviti i život vratiti u normalu. Rezervnih planova uvek ima, postoje neke opcije za druge poslove od ranije, jer svašta može da se radi. „Mi smo mnogo strpljivi, pa računamo, proći će. Ako ne prođe, verovatno ćemo se preorijentisati na nešto drugo“, zaključuje Radmila.Naglašava da nikada nije imala problem da sa nekim poslom krene iz početka, jer potiče iz seoske porodice u kojoj nije bilo podele na muške i ženske poslove, pa je naučena da se snalazi u životu.„Ne plašim se ničega, pa taman i da sutra u gradu na pijaci prodajem nešto. Znam da ću se snaći i da ću uspeti i da od toga napravim nešto“, kaže Radmila Gajić.

2021

270.000 litara vode za građane poplavljenih opština na jugu Srbije

Kabinet ministra Novice Tončeva, zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština u Vladi Republike Srbije i Coca-Cola sistem u Srbiji, u prvim danima nakon velikih poplava donirala je 25 šlepera flaširane vode Rosa, tj 226.800 litara, pogođenim opštinama na jugu Srbije. Poplave koje su zadesile više mesta na jugu zemlje, donele su brojne probleme, a meštani Vlasotinca, zbog zamućene reke i oštećenja vodozahvata na reci Vlasini, ostali su u potpunosti bez pijaće vode. ,,Ispred Vlade Republike Srbije, zahvaljujem kompaniji Coca-Cola, koja je donirala značajnu količinu Rosa vode nerazvijenim opštinama pogođenim poplavama. Ova, ali i svaka druga pomoć, veoma je značajna za nedovoljno razvijene opštine, posebno u ovakvim situacijama. Prioritet Vlade Republike Srbije, i moj kao ministra, je da pomognemo stanovništvu ovih opština, i učinićemo sve da pomoć do njih stigne u što kraćem roku, u čemu nam veliku pomoć pružaju odgovorne kompanije poput Coca-Cole.’’, izjavio je ministar Novica Tončev. Donacija koja je pristigla zahvaljujući angažovanju ministra Tončeva i Coca-Cola sistema, predstavlja ogromnu podršku u uslovima izazvanim vremenskim nepogodama i primer na koji način kompanije treba da reaguju. Ova prva, inicijalna pomoć nedavno je upotpunjena drugom donacijom od 45.360 litara flaširane vode Rosa. Tako je pomoć od preko 270.000lit vode ukupno dobilo oko 50.000 stanovnika na jugu Srbije. “Kao pouzdan partner zajednice u kojoj poslujemo više od pola veka, nismo imali dilemu kada je u pitanju ovako urgentna potreba kao što je voda za piće. U saradnji sa institucijama i predstavnicima lokalne vlasti obezbedili smo ugroženim građanima neophodne količine pijaće vode, i to je najmanje što smo mogli da učinimo. Na ovaj način, nastavljamo našu tradiciju da reagujemo i pomognemo, kad god je to neophodno.“ istakao je Gjoko Stojčevski, direktor fabrike Vlasinke koja posluje u okviru Coca-Cola sistema.Coca-Cola sistem nastojaće da i u buduće bude prava podrška zajednici, kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima, kako je to bio slučaj mnogo puta do sada. 

Svet

Američka ekonomija zabeležila rekordni pad 2020. godine

Američka ekonomija zabeležila je pad od 3,5 odsto u 2020. godini, što predstavlja najgori privredni rast još od drugog svetskog rata, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto, piše britanski Gardijan.U poslednjem kvartalu prošle godine ekonomija je porasla za samo jedan odsto, a prema navodima tamošnjeg Zavoda za ekonomsku analizu u poslednja tri meseca 2019. rast je iznosio četiri odsto.Sve veći broj novih slučajeva koronavirusa doprineo je padu američke ekonomije.Više od 429.000 ljudi sada je umrlo od korone u SAD-u, a potvrđeno je 25,6 miliona slučajeva, prema istraživanju Univerziteta Džons Hopkins.Ovo je prvi godišnji pad u godini od 2009. godine, na nivou Velike recesije, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto.Američka ekonomija se znatno oporavila od prvih meseci pandemije. BDP se urušio po stopi od 32,9 odsto između aprila i juna. Nezaposlenost je naglo opala sa rekordnih 14,7 odsto, koliko je iznosila u aprilu, na 6,7 procenata u decembru, ali je samo u decembru 2020. izgubljeno 140.000 radnih mesta, a broj ljudi koji podnose nedeljne zahteve za nezaposlenost je preko četiri puta veći nego što je bio pre pandemije. Samo prošle nedelje posao je izgubilo još 847.000 Amerikanaca.

Srbija

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu pod nazivom „Ananas“, koja će biti aktivna već u prvoj polovini ove godine. Kako navode iz kompanije, investicije u Ananas u narednih pet godina iznosiće sto miliona evra, javlja portal eKapija.„Uvereni smo da možemo da stvorimo regionalnog džina u onlajn trgovini. Ananas će korisnicima ponuditi nešto na šta nisu navikli u domaćoj trgovini, a što imaju samo najveći globalni trgovci poput Amazona ili AliExpressa. Na samom početku pokrićemo tržište Srbije, ali sa namerom da vrlo brzo budemo prisutni na tržištima bivše Jugoslavije, plus Albanija“, kaže Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik Delte za strategiju i razvoj.Prema rečima Milke Vojvodić, više potpredsednice za finansije i ekonomiju za 30 godina poslovanja Delta je ostvarila 24 milijarde evra prihoda, najviše u Srbiji, ali i u zemljama regiona, Rusiji i Kini.

Srbija

PKS formirala Alijansu za zelenu tranziciju

Privredna komora Srbije (PKS) formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene“ cirkularne ekonomije u srpskoj privredi, navodi se na sajtu PKS.Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.„S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje“, kaže Mitrović.Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima, objašnjava Mitrović. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi. „Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonski i resursno efikasnu proizvodnju“, najavio je Mitrović.Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.„Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada“, kaže Mitrović.U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad.Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji.„Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije“, objašnjava Mitrović.U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole, kaže Mitrović.Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Srbija

Iskustva preduzetnica: Kako radi privatni stomatolog u doba korone

Zdravstveni radnici su i dalje na prvoj liniji odbrane protiv korona virusa. Stomatolozi su zbog prirode svog posla veoma izloženi njegovom dejstvu, pa su mnogi znatno smanjili svoje poslovanje tokom pandemije. O toj temi za Novu ekonomiju, nedavno je u podkastu “Neću da ćutim” govorila Dijana Raščanin-Kraus, stomatolog iz Beograda. Ona je privatni preduzetnik i radi u  svojoj porodičnoj ordinaciji."Moj otac je krenuo da radi u ordinaciji, čim je to bilo moguće u bivšoj Jugoslaviji, a to je bilo negde oko 1989. godine", kaže Dijana.Pričajući o nevoljama poslodavaca tokom pandemije korona virusa, Dijana se priseća u vremena bombardovanja.Kaže da je tada bila na stažirnju koje je te 1999. Godine zbog bombardovanja prekinuto."Moj otac je radio u privatnoj ordinaciji, tako da se sećam te atmosfere, postoje neke sličnosti sa (ovim vremenom, ali) i mnogo razlika", objašnjava Raščanin-Kraus.U njenj porodičnoj firmi pacijenti su i prijatelji onih "redovnih" pacijenata koji su dugo godina kod njih. Oni pacijenti koji žive u inostranstvu kako kaže uglanom dolaze na leto, za gregorijanski Božić (25. decembra) i to uglanom za neke "velike radove", dok se manje dolazi u vreme Uskrsa.Neki stomatolozi su se bazirali i na rad sa strancima koji žive dve ili tri godine ovde u Srbiji, zbog posla, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema Dijaninim rečima, tokom prvog talasa pandemije, prošle 2020. Godine, mnoge veće ordinacije sa više zaposlenih našle su se u problemu zbog obustave rada.Dijanina ordinacija, u kojoj ona radi sa svojom sestrom, tokom perioda zaključavanja na početku pandemije prošle godine nije imala previše problema zbog obustave rada, jer nema mnogo zaposlenih."Samo sam ja dolazila ako je nekom stalnom pacijentu bila potrebna hitna intervencija, pomagali smo ljudima (na taj način)", kaže Dijana.Objašnjava da je dosta zubarskih ordinacija koje su se orijentisale na dentalni turizam, ne samo na našu dijasporu, već im dolaze i stranci koji su privučeni tim istim cenama."Ako su imali većinu pacijenata koji dolaze iz inostranstva da to odrade u Beogradu, onda je taj udarac za njih stvarno bio još veći", ukazuije Raščanin-Kraus, dodajući da su i njima ranije dolazili strani pacijenti, "ali mnogo manji broj (njih)".POMOĆ DRŽAVE TOKOM PANDEMIJEDijana kaže da je državna pomoć u vidu minimalca svim preduzetnicima bila od koristi, jer kako kaže “svaka pomoć je ipak pomoć”. "U našoj struci kada ne radite vi niste na nuli, nego u mninusu, tako da svaka pomoć smanjuje taj minus, što svakako vrlo znači", objašnjava naša sagovornica Nove ekonomije naglašavajući da će se ubuduće oslanjati na "svoje snage".Smatra da će zajedno sa svojim kolegama uspeti da “preživi” krizu, ali naglašava da period neizvesnosti ne bi trebalo da traje previše dugo.Ocenjuje i da u njenoj branši niko neće biti toliko ugrožen da će zbog toga morati da prestane da sa radom.