Najnovije

Svet

Google gasi svoje Stadia gejming studije

Gugl (Google) odustaje od planova da razvija ekskluzivne video igrice za svoju platformu Stadia i gasi dva gejming studija u Montrealu i Los Anđelesu, a veteran industrije Džejd Ričmond koja je vodila Guglovu diviziju za razvoj igara napušta kompaniju, saopštila je kompanija.Potpredsednik i generalni direktor Stadije Fil Herison saopštio je da če Gugl nastaviti da ulaže u tu platformu, piše portal Endgadget.„Razvijanje video igara zahteva mnogo godina i ulaganja, a troškovi eksponencijalno rastu. Trenutno je naš fokus na nadogradnji Stadije i na produbljivanju naših poslovnih partnerstava i zbog toga nećemo dalje ulagati u proizvodnju ekskluzivnog sadržaja za Stadiu“, rekao je Herison.Gugl je otvorio svoj prvi studio u Montrealu 2019. godine, a novi studio u Los Anđelesu su najavili prošlog marta. Harison je dodao da će većina zaposlenih iz ovih studija preći na druge uloge u firmi i da će im Gugl pomoći u pronalaženju novih pozicija.Prema Harisonu, Gugl veruje da je saradnja sa developerima i izdavačima „najbolji put za Stadiju za dugoročno i održivo poslovanje“. Još od pokretanja servisa prošle godine, Guglova Stadija nije uspela da privuče korisnike zbog mnoštva problema, kao što je bila premala kolekcija dostupnih igara ili činjenica da većina korisnika nije imala dovoljno brzu internet konekciju.Umesto da kupuju igre na disku ili ih preuzimaju iz digitalne prodavnice, korisnici Stadije strimuju video igrice, poput Netfliksa.Direktor igara Stadije Džek Buzer rekao je u novembru da je oko 400 naslova trenutno u razvoju za platformu.Prema pisanju mnoštva medija u gejming industriji, Stadija nema blistavu budućnost i većina njih očekuje da će Gugl uskoro ugasiti ovaj servis.

Srbija

EIB prošle godine povećala finansiranje u regionu za 50%

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima."Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora", kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje."Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Svet

COVID-19 nije ugrozio štednju u Evropi

Iako se stopa štednje domaćinstava u EU smanjila u trećem kvartalu 2020. godine, i dalje je bila za 4,5 procentnih poena veća nego pre godinu dana, pokazuju podaci Eurostata.Glavni razlog za međugodišnji porast je taj što su izdaci domaćinstava u Evropi i dalje bili za 3,6 odsto niži nego pre godinu dana. Bruto raspoloživi dohodak domaćinstva oporavio se i bio je 1,5 odsto veći u trećem kvartalu 2020. godine (u poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine).U poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine, stopa štednje domaćinstava porasla je u svim državama članicama (za koje postoje podaci) u trećem kvartalu 2020.Najveći međugodišnji porast zabeležen je u Holandiji od 7,9 odsto i Danskoj 7,7 odsto.U većini zemalja, međutim, međugodišnji porast bio je manji nego u prethodnom kvartalu. To je zato što su se izdaci domaćinstava za ličnu potrošnju povećali u odnosu na prethodni kvartal, iako su i dalje bili niži nego pre godinu dana u svim državama članicama, osim u dve – Poljskoj gde je potrošnja porasla za 3,8 odsto i Portugalu za 0,2 odsto.Najveći međugodišnji pad potrošnje domaćinstava zabeležen je u Španiji (-8,5%) i Italiji (-7,4%).

Srbija

Delez iz prodaje povlači Premia susam

Delez Srbija saopštila je da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100 grama, proizvođača Moravka Pro d.o.o.  Odluka o opozivu i povlačenju...

Svet

Priča o akcijama kompanije GameStop uskoro na Netfliksu i velikom platnu

Netfliks i filmski studio Metro Goldvin Mejer (MGM) rade na adaptaciji nedavne „berzanske bitke“ koja se odigrala između trgovaca udruženih na popularnom veb-sajtu Reddit i brojnih investicionih fondova sa Vol strita, piše Vol strit žurnal.Iako kraj još uvek nije ispisan, Holivud žuri da priču o vrtoglavom skoku vrednosti akcija kompanije GameStop iznese na velike i male ekrane.Kako Vol strit žurnal piše, Netfliks pregovara sa scenaristom Markom Boalom, koji je dramatizovao događaje iz stvarnog života, poput američke racije skrovišta Osame bin Ladena u filmu „Zero Dark Thirty“.U MGM, rukovodioci planiraju da razviju predstojeći rukopis Bena Mezriča o ovom događaju pod nazivom „Antisocijalna mreža“. Studio se kretao tako brzo da je stekao prava na priču pre nego što je Mezrič uopšte objavio rukopis.Prethodne dve knjige Mezriča o stvarnim događajima adaptirane su u filmove: „21“ i „Društvena mreža“, čiji je producent Majkl De Luka, predsednik MGM-ove grupe za film.Ovo nije prvi put da se Holivud bavi „šortselingom“ na bezi. Adaptacija bestselera Majkla Luisa „The Big Short“, o trgovcima koji su predvideli finansijski krah 2008. godine, zaradila je 70 miliona dolara na domaćim blagajnama i bila nominovana za pet Oskara.Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om

Srbija

EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduha

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je da je Srbija vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem, piše portal European Western Balkans. Kako se naglašava svake godine od posledica zagađenog vazduha u Srbiji umre oko 10.000 građana.U nekim gradovima, poput Bora aerozagađenje prisutno je tokom svih godišnjih doba, posebno ona koju izaziva sumpor-dioksid, povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), ali i visoka koncentracija teških metala.Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.Napominje se da je Ugovorom o strateškom partnerstvu sa tom fabrikom predviđena ubrzana proizvodnja bakra, pa je omogućeno i zaobilaženje domaćih propisa u zaštiti živorne sredine, dok je država kasnije ostala gluva i na upozorenja stručnjaka i građana koji su ukazivali na zagađenje.U pomenutom ugovoru Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile su se da snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor, ali je priprema predviđenog Ekološkog akcionog plana izostala.Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, ali nisu suštinski nisu promenile stanje jer nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.Pored Bora aerozagađenje je takođe pristuno u Smederevu, gde radi železara, koja je takođe u vlasništvu Kineza, kompanije HBIS grupa Srbija. Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.Foto: Nova ekonomijaPored Bora i Smedereva, individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležni za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, do sada ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije nisu reagovali i sprečili zagađenje. Čak, štaviše država je otišla i korak dalje pa je htela da nivo zagađenosti prividno "smanji", tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5). Time bi, kako se zaključuje povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio "rešen".Pored toga neki ljudi su otpušteni iz Agencije za zaštitu životne sredine, poput Milenka Jovanovića, jer se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.Nije dobro prošao ni Dejan Lekić, koji je zbog sličnog protivljenja premešten iz Agencije na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine.U Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, građani su se bunili raznim akcijama i protestima.Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana "Eko straža" koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.LAŽNA OPREDELJENJADržavu pored Ustava obavezuje i broj međunarodnih ugovora kao i usklađivanje sa Evropske unije, da se zagađenje reši.Tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama, jer se Srbija obavezala na posvećenost u ostvarivanju Agende 2030 UN čiji su ciljevi smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih zagađenjem.Zaštita vazduha je prvenstveno multisektorski izazov, pa se postavlja pitanje da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom. Procene su i da su potrebna ulaganja od 1,5 do 2,4 milijarde evra.Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine, što se nije desilo ni šest godina kasnije.VIŠE HILJDA GRAĐANA NA PROTESTU U BORU ZBOG ZAGAĐENJA IZ "ZIĐINA" PREPORUKE ZA REŠENJE PROBLEMANapominje se da bi Vlada Srbije trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta. Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku "zagađivač plaća", čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.Neophodno je i da se osnaži uloga Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, rad nadležnih inspekcija, povećanje održivosti industrije i korišćenje obnovljive energije, da se poveća broj mernih stanica koje će pravovremeno informisati građane o zagađenju. Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha.Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. U Srbiji je zagađenje bilo daleko veće negu u tim zemljama tokom perioda kada je zagađenje kod njih uočeno.

Svet

Indija zabranjuje sve kriptovalute, kreira sopstveno rešenje

Indijska vlada planira novi zakon koji bi zabranio decentralizovane kriptovalute poput Bitcoin-a i planira da uvede nacionalnu kriptovalutu koju će izdavati tamošnja centralna banka, piše Rojters.Zakon će „stvoriti okvir za olakšavanje stvaranja zvanične digitalne valute koju će izdavati Rezervna banka Indije (RBI)“, saopštila je indijska vlada.Pored toga, „predlog zakona takođe zabranjuje sve privatne kriptovalute u Indiji, međutim, dozvoljava određene izuzetke za promociju osnovne tehnologije kriptovalute i njene upotrebe“.Sredinom 2019. indijska vlada preporučila je zabranu svih privatnih kriptovaluta, sa zatvorskom kaznom do deset godina i visokim kaznama za sve koji trguju digitalnim valutama.Sredinom 2019. godine vladina komisija predložila je zabranu svih kriptovaluta i deset godina zatvora za prestupnike. RBI je tada zabranila kriptovalute, ali je Vrhovni sud Indije ukinuo tu odluku u martu 2020. godine.Novi zakon ima veliku verovatnoću usvajanja, pošto desničarska stranka premijera Narendre Modija, koji podržava ovaj zakon, ima većinu u oba doma indijskog parlamenta.U Rusiji je državnim zvaničnicima od prošle nedelje zabranjeno posedovanje kriptovaluta. Zabrana se odnosi i na članove odbora državnih preduzeća, kao i na njihove porodice, uključujući decu.

Srbija

Obeležava se Svetski dan močvarnih područja

Širom sveta obeležava se Svetski dan močvarnih područja. Tim povodom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je ugroženo tresetište na Pešterskoj visoravni, jer se sa njega iskopava i odnosi zemlja koja se koristi za saksije i plastenike.Iza Svetskog dana močvarnih područja, kako objašnavaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica, stoji Ramsarska konvencija, dokument čiji je cilj da se močvarama širom sveta obezbedi zaštita voda i biološke raznovrsnosti, ali se u Srbiji ne poštuje u potpunisti, iako je ratifikovana još za vreme bivše Jugoslavije. "Zabrinjava nas i plaši nemar koji pokazujemo prema jedinstvenom biseru prirode, Pešterskom polju i tresavama koje se na njemu nalaze. Neobnovljiv prirodni resurs završava u saksijama za cveće i plastenicima", kaže Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema Ružićevim rečima sve se dešava zbog nečijeg privatnog interesa, a institucije čija je nadležnost da prate i sprečavaju uništavanje prirode i prirodnih resursa, nemo posmatraju taj problem. DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA TVRDI: UGROŽENO TRESETIŠTE BLIZU TUTINA "Ukoliko se hitno ne preduzmu mere i zaustavi razorno delovanje na Pešterskom polju izgubićemo trasave, sve značajne biljne i životinjske vrste, a lokalno stanovništvo pijaću vodu i pašnjake od kojih žive", naglasio je Ružić.Ramsarska konvencija usvojena je 2. februara 1971. godine u Iranskom gradu Ramsaru, a tadašnja SFR Jugoslavija 1977. godine donela je Uredbu o ratifikaciji Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, naročito zbog zaštite ptičijih staništa. Foto: Marko Šćiban/ Peštersko poljeOd 1977. godine do danas proglašeno je ukupno 11 Ramsarskih područja, među kojima su Peštersko polje, Gornje Podunavlje Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica i Đerdap.U saopštenju se napominje da ljudi na zemlji trenutno koriste znatno više vode nego što priroda može da obnovi, uništavaju se ekosistemi u kojima voda i čitav život zavise od postojanja močvara. "Očuvanje tresava na Pešterskom polju nije značajno samo za raznovrsni biljni i životinjski svet koji nastanjuje ovaj vrlo redak tip staništa, već je važno i zbog opstanka ljudi koji žive u ovom delu Srbije", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Objašnjavaju da tresave deluju kao sunđer i zadržavaju vodu u površinskom zemljištu na bezvodnom kraškom terenu, filtriraju vodu i obezbeđuju izdašnost pešterskih bunara i izvora, a time i čiste pitke vode.Napominju da je na Pešterskom polju do sada je zabeleženo 360 vrsta biljaka, 215 vrsta ptica, 122 vrste dnevnih leptira, zbog čega je ono dobilo status Specijalnog rezervata prirode. Pored statusa Ramsarskog vlažnog staništa od međunarodnog značaja (Ramsar Site) ovo područje uživa i druge međunarodne statuse kao što su Emerald područja (Emerald Network Site), međunarodno značajnog staništa biljaka (Important Plants Area), odabranog područja za dnevne leptire (Prime Butterfly Area) i značajnog područja za ptice (Important Bird Area).Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na naležne državne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Inspekciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarsta i energetike i lokalnu samoupravu opštine Sjenica da spreče dalju eksploataciju i uništavanje treseta na Pešterskom polju. 

Svet

PwC: Unapređenjem veština radnika do održive ekonomije

Usavršavanje znanja i veština radne snage može dovesti do značajnog povećanja globalnog BDP-a, pokazuje novi izveštaj mreže firmi za pružanje profesionalnih usluga PwC.Poslednjih godina uspon automatizacije i novih tehnologija transformisali su svet rada. Pandemija COVID-19 ubrzala je ove trendove i proširila nejednakosti, što je rezultiralo hitnom potrebom za velikim usavršavanjem i ponovnim obučavanjem kako bi se ljudima širom sveta razvile veštine potrebne za današnje i poslove budućnosti.Izveštaj urađen u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom pokazuje potrebu za usavršavanjem i unapređivanjem znanja i veština.Prema podacima iz izveštaja, PwC smatra da bi usavršavanjem veština globalni BDP mogao da poraste za 6.500 milijardi dolara do 2030. godine.Pored toga, unapređivanja znanja i veština moglo bi da stvori dodatnih 5,3 miliona radnih mesta do 2030. godine, a da bi globalni BDP porastao za dodatnih 38 odsto ukoliko dođe do unapređivanja znanja u poslovnom i proizvodnom sektoru.PwC-ovo istraživanje pokazuje ekonomski uticaj zatvaranja jaza u veštinama u industrijama, zemljama i regionima i pokazuje potencijalne podsticaje BDP-a do 2030. godine u zemljama koje unaprede svoju radnu snagu do 2028. godine.Usavršavanje radne snage najviše bi poboljšalo ekonomije Bliskog Istoga, Severne Afrike i Turske, kao i Centralne i Istočne Evrope i pacifičke Azije.Pa tako, prema izveštaju, ukoliko zemlje Centralne i Istočne Evrope poboljšaju i usavrše svoju radnu snagu, potencijalni rast BDP-a mogao bi da iznosi 3,4 odsto. Govoreći konkretno o industrijama u zemljama Zapadne Evrope, unapređivanje radne snage najviše bi koristilo industrijama kao što su poslovne usluge, gde bi rast bio 3,1 odsto (2,6 milijarde dolara), proizvodnja 2 odsto (1,8 milijardi dolara), komunikacije i mediji 2,5 odsto (1,04 milijarde dolara), ali i energija i komunalne usluge gde bi rast bio 3,2 odsto (oko pola milijarde dolara).Vlade, preduzeća i pružaoci obrazovanja trebalo bi da rade zajedno na izgradnji snažnog i međusobno povezanog ekosistema posvećenog sveobuhvatnom programu unapređivanja veština, navodi se u izveštaju.Vlade bi trebalo da imaju nacionalne inicijative za unapređivanje kvalifikacija, radu sa preduzećima, neprofitnim organizacijama i obrazornim sektorom.Preduzeća bi morala više da ulažu u svoju radnu snagu, a obrazovne institucije da se prilagode većem broju ljudi, zaključuje se u izveštaju.„Davanjem prilika svim ljudima da izgrade veštine koje su im potrebne da bi u potpunosti učestvovali na budućem radnom mestu, možemo početi da stvaramo inkluzivnije i održivije ekonomije“, rekao je Bob Moric, globalni predsednik PwC-a.

Srbija

Na evidenciji Kreditnog biroa 2,4 odsto građana

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega 2,4% građana i 4,2% poslovnih klijenata upisano je u Kreditnom birou zbog kašnjenja u otplati kredita. Dovoljno je da dva meseca ne platite kredit i ulazite na evidenciju Kreditnog biroa, dok za preduzeća važe strožija pravila od svega tri nedelje kašnjenja, podsećaju Večernje novosti.Na evidenciji Keditnog biora dužnik se nalazi sve dok ne isplati taj dug, nakon toga podaci se brišu, ali nastavlja da teče rok od tri godine, kada ne može da se pozajmljuje novac.Uprkos povećanoj zaduženosti žitelja Srbije za stambene, gotovinske, refinansirajuće i ostale kredite, na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja u njihovoj otplati. Oni kojima se dogodilo da ih Kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bilo da su kasnili u izmirivanju dugova od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko stotina dinara, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže. Nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok Kreditni biro ne izbriše prethodnu istoriju. Ponekad se čak dešava da protekne i mnogo više od tri godine dok banke ne povrate poverenje.Zbog pandemije korona virusa i manjeg obima poslovanja brojnih preduzeća, država je tokom prošle godine u dva navrata donosila odluke kojima su omogućeni moratorijumi u otplati kredita.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA

Svet

Rumunija zabranjuje kineskim firmama rad na infrastrukturnim projektima?

Rumunska vlada usvojila je prošle nedelje „memorandum“ kojim će blokirati dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama koje dolaze iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU, piše Euractiv.Ako bude usvojen u zakonu, memorandum bi imao za posledicu isključivanje kineskih firmi iz javnih ugovora za autoputeve ili železničke projekte.Ideja je da se isključe kompanije koje ne odgovaraju evropskim standardima, rekao je zamenik premijera Rumunije Den Barna na konferenciji za novinare u ponedeljak.Barna je dodao da memorandum „ne cilja ni jednu konkretnu zemlju“.„Samo želimo da osiguramo da nećemo imati ponuđače koji ne poštuju standarde Evropske unije“, rekao je on.Da bi sprovela ta pravila, rumunska vlada sada treba da promeni zakon o javnim nabavkama. Ako zakon prođe, kompanije u kineskom vlasništvu bi time bile najviše pogođene.Kineske kompanije su uključene u razne radove na autoputevima koje je rumunska vlada dodeljivala na tenderima, međutim kinezi su poznati po tome da su često osporavali rezultate tendera što je dovodilo do značajnih kašnjenja.U julu 2019. Evropska komisija izdala je dokument sa smernicama o učešću ponuđača iz trećih zemalja na tržištu nabavki u EU.Dokument sugeriše da samo kompanije iz trećih zemalja sa kojima je EU potpisala obavezujuće međunarodne ili bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koji pokrivaju javne nabavke imaju zagarantovan pristup tenderima u EU. 

Srbija

Knedla koja ne stoji u grlu

Vlasnica brenda "Ferdinand knedle", Lana Nedeljković kaže za Novu ekonomiju da trenutno posluje u nekoliko objekata. U podkastu "Neću da ćutim" govorila je i o tome zašto je došla na ideju da tokom pandemije otvori još jedan lokal, kao i odakle potiče sam naziv njenog brenda."Krenuli smo krajem 2016. godine, otvaranjem prvog lokala u ulici Gavrila Principa u Beogradu", kaže Lana objašnjavajući zanimljivu vezu između naziva ulice i same radnje. Prema njenim rečima, Ferdinand o kome je reč i za koga se vezuje brend je u stvari austrijski car Ferdinand koji je ostao upamćen po izreci "Ja sam car i hoću knedle!", bez obzira na doba godine, a u suprotnom bi otpuštao svog kuvara. "Nema nikakve veze s Francom Ferdinandom (austrijskim nadvojvodom koga je u atentatu ubio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. godine), ali je to ljudima toliko ostalo urezano u pamćenje, da je ispalo kao super marketinški potez", objašnjava sagovornica Nove ekonomije. Nakon toga otvorili drugu radnju na Topličinom vencu, treću u Bulevaru Zorana Đinđića, a četvrta je prvog februara otvorena u TC "Ušće".Prošla 2020. je, kako kaže, bila veoma teška godina, kao i većini ugostitelja jer su izazove koji su došli s pandemijom dočekali nespremni. Najteže je bilo u periodu potpunog zatvaranja."Mi smo tad imali jedan jedini cilj, da možemo da platimo kirije koje su tog momenta ostale takve kakve su, da možemo da isplatimo plate i trudili smo se da na svaki način poboljšamo prodaju", kaže Lana.To se, prema njenim rečima, odnosilo na onlajn prodaju i dostavu tokom vanrednog stanja i ograničenog kretanja kada su pokrenuli kampanju "Ruka ruku mije" čiji je cilj bio da se pomogne najstarijim sugrađanima. "Kampanja je bila osmišljena tako da svako ko poruči knedle, obezbeđuje svojim starijim komšijama u krugu od 200 metara, poklon knedle od šljiva i kajsija, ljudi su to prihvatili širokog srca i nama se povećala prodaja", objašnjava Nedeljković.Pored toga inicirali su i Svetski dan knedli, peticijom na društvenim mrežama i izdejstvovali da 8. septembar bude Svetski dan knedli.  Da nije bilo korone, prelazak na onlajn dostavu bi, prema Laninim rečima, išao mnogo sporije.Ipak, smatra da ljudima fali lični kontakt, da ih neko ugosti i da se osećaju onako kako gosti treba da se osećaju.ZAŠTO "FERDINAND KNEDLE" OTVARAJU JOŠ JEDNU RADNJU U VREME PANDEMIJE?"Mi treba da se pojavimo negde gde ljudi neće doći namenski kod nas, nego će tu doći nekim drugim poslom, a onda će videti knedle i poželeti da ih jedu", objašnjava Lana glavni razlog zbog kojeg su odlučili da ovih dana otvore novu radnju u TC "Ušće". PRESLUŠAJTE DEO RAZGOVORA:Prema Laninom iskustvu, poslovanje u toj oblasti mnogo zavisi od vremenskih uslova: kad je hladno i padakiša, ili kad je prevruće kod njih "nema žive duše".Onda su se pitali gde su svi ti ljudi i zaključili da su oni tada obično u tržnom centru. To je, kako naglašava, bio glavni razlog da svoj četvrti lokal otvore u TC Ušće.TEŠKO JE BEZ DRŽAVNE POMOĆI  Vlasnica brenda "Ferdinand knedle" kaže da im je paket državne pomoći koji je bio namenjen privrednicima bio od velike koristi. Naglašava da je na početku 2021. godine situacija zbog pandemije nije ništa bolja nego prošle, kada bi bez paketa državne pomoći teško bi preživeli."Jedina je činjenica da smo došli do januara 2021. i da nismo morali da preduzimamo radikalne mere. Bi bilo bi dobro da se deo tih obaveza otpiše", smatra Nedeljković. Kaže da se sada čeka proleće, kao i da nisu otpuštali radnike. Ocenjuje i da će bolja situacija u ugostiteljstvu biti onda kada počnu da rade letnje bašte.Smatra da pomoć privrednicima treba određivati u skladu sa tim kako neko posluje, koliki mu je pad u poslovanju, koliko ima zaposlenih, odnosno koliko plata treba da isplati radnicima.Prema njenim procenama, na nekom širem planu, očekuje se mnogo otpuštanja radnika, biće mnogo nezaposlenih i pašće kupovna moć."Sreća je što naš proizvod nije skup, kod nas dolaze i ljudi koji nemaju dovoljno novca i oni koji ga imaju. Jedna knedla sa šljivama košta 95 dinara i za to će biti i naći će se (novca)", smatra vlasnica Ferdinand knedli Lana Nedeljković.

Srbija

Fleš procena: BDP Srbije u četvrtom tromesečju pao 1,3 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije je u četvrtom kvartalu 2020. godine pao za 1,3 odsto na međugodišnjem nivou, ukazuju prve, fleš procene Republičkog zavoda za statistiku.Obračun kvartalnog BDP za četvrti kvartal 2020. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 1. marta 2021. godine.Podsećamo, u prehodnom, trećem tromesečju, ukupna privredna aktivnost Srbije opala je za 1,4 odsto u odnosu na isti period 2019. godine, a za 7,4 odsto desezonirano (u odnosu na drugi kvartal).

Svet

Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Gugl će plaćati francuskim medijima za upotrebu njihovog sadržaja na mreži u sporazumu koji bi uskoro mogao da se proširi širom Evrope po novim zakonima o autorskim pravima, piše CNN.Tehnološka kompanija i lobi francuskih medija izjavili su u četvrtak da su se složili oko principa kako medijima treba nadoknaditi distribuciju svog sadržaja na Guglovim platformama nakon višemesečnih pregovora.Kada su prošle godine u Francuskoj na snagu stupila nova pravila koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da medijima plaćaju isečke vesti prikazane u rezultatima pretrage, Gugl je najavio da će prikazivati samo naslove.U aprilu je francuski organ za zaštitu konkurencije presudio da je Gugl zloupotrebio tržišnu dominaciju i naložio kompaniji da pregovara sa francuskim izdavačima.Gugl će sada pregovarati o ugovorima o licenciranju sa pojedinačnim izdavačima. Već je potpisao ugovore sa pregršt dnevnih novina i časopisa.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici. Nova pravila, koja su se žestoko osporavala, takođe zahtevaju da pretraživači i platforme društvenih medija dele prihod sa izdavačima ako se njihov sadržaj prikazuje.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Australija je takođe krenula sa uvođenjem zakona koji zahtevaju da tehnološki giganti plaćaju za prikazivanje sadržaja vesti.

Srbija

Onlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine?

Najveći rast onlajn kupovine u Srbiji se, prema podacima portala Idealno.rs, dogodio u aprilu 2020. godine, prenosi portal Netokracija. Tada su, u odnosu na 2019. godinu, pretraživanja na internetu porasla za 50 %, a slično se desilo i tokom novembra i decembra."Uprkos lockdown-u i merama koje su uveliko ograničile naše kretanje, 2020. je bila jedna od najdinamičnijih godina za veb prodavce, korenite promene su se praktično odvijale preko noći, a ceo svet se odjednom i gotovo u potpunosti, preselio na Internet", smatra predstavnik portala Idealno.rs i Jeftinije.hr, Igor Martinović.Digitalni rast, posebno u pogledu internet kupovine, prema njegovim rečima bio je očekivan, ali niko nije mogao da predvidi okolnosti koje su taj rast značajno pospešile. Inače, podaci ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u saradnji sa istraživačkom kućom Valiconom, u okviru Web Retailer Award konkursa za najbolje web prodavnice u regionu, pokazuju da je u Srbiji 61% od svih online kupaca kupovalo redovno ili intenzivno.ONLAJN KUPOVINA OPADA NAKON VANREDNOG STANJA, ALI E-NAVIKE OSTAJU ONLAJN KUPOVALI I MLADI I STARINavodi se da je Generacija X (rođeni od sredine šezdesetih do ranih osamdesetih) predvodila online bum u 2020. godini što je i očekivano, kao i generacija bejbi bumera (ljudi rođeni nakon drugog svetskog rata).Za bejbi bumere se veruje da će ostati na intenetu, pa se prodavcima savetuje da na to obrate pažnju tokom 2021. godine, jer oni najviše kupuju u domaćim prodavnicama.S druge strane tu je i Generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do 2010. odine) koja najviše kupuje u inostranim šopovima.Naglašava se da je Aliexpress i dalje glavni sinonim za onlajn kupovinu u Srbiji i pored ukidanja besplatne poštarine, kao i da mnogi trgovci prodaju putem domaćeg Aliexpress-a.Prema rezultatima istraživanja, čak 7% svih onlajn kupovina u Srbiji obavljeno je putem sajta Kupujem Prodajem.Ipak, navodi se da glavni iskorak za jačanje internet trgovine u Srbiji i približavanju kupcima moraju da naprave sajtovi Gigatron, Tehnomanija, Tehnomedija ili neki poput Dijaspora.shop ili hibrid TV prodaje i online-a Shoppster."Tehnomanija je otvaranjem logističko distributivnog centra u CT Parku Beograd Sever krajem godine učinila veliki korak", napominje Martinović koji smatra da je to značajna investicija.Kako naglašava, slično se može očekivati i od Gigatrona, ali i drugih prdavaca.Martinović podseća da u Sloveniji, na primer, tržištem dominira lokalni (pure player) trgovac Mimovrste, dok je Aliexpress tek na 7. mestu uz Amazon. U Hrvatskoj je već dugi niz godina na prvom mestu klasični domaći onlajn šop Ekupi, dok Aliexpress i Ebay polako gube na  vrednosti svake godine.To, kako Martinović smatra, pokazuje da dobrim pristupom, sa naglaskom na kvalitetnu i brzu logistiku, lokalni prodavac može da zauzme poziciju na jakom međunarodnom onlajn tržištu.ONLAJN KUPOVINA TOKOM CRNOG PETKA OBORILA REKORDE ŠTA SRBI VOLE DA KUPUJU ONLAJN?U Srbiji je u tokom 2020. godine, prema podacima portala Idealno.rs, postoji podela na strane i domaće onlajn trgovce. Globalno gledano najviše se kupuju artikli iz kategorije mode, odeća i obuća koji zajedno čine 28% onlaln prodajne vrednosti.Odmah uz njih je elektronika sa 25%, i artikli iz grupe "Kuća i bašta" sa 13%.U stranim šopovima dominira elektronika sa 42%, dok je u domaćim to kategorija "Moda". Iste kategorije su dominantne i u Sloveniji i u Hrvatskoj .OMILJENI NAČIN PLAĆANJAPrema rezultatima istraživanja COD, odnosno plaćanje kešom u trenutnu isporuke naručene robe u Srbiji je i dalje dominantan način plaćanja, pa se praktično ne razlikuje među generacijama. U Srbiji od 55 – 60 % svih plaćanja je izvršeno putem COD-a, odnosno isplatom keša po dospeću robe.Generacija Y (rođeni od početka osamdesetih do sredine devedesetih godina) je ona koja je najnaprednija što se tiče plaćanja ostalim načinima, pre svega plaćanja karticama.Kada se to dovede u kontekst sa Hrvatskom ili Slovenijom, razlike su velike. U Sloveniji je gotovina drastično pala u 2020. godini, pa je prvi put plaćanje karticama ono koje je preuzelo primat nad COD-om, a glavni razlog je što su logističari, poput Pošta Slovenije, tokom pandemije zabranili lični dodir sa novcem. ŠTA OČEKIVATI TOKOM 2021. GODINE?Prošlu godinu web prodavci će zapamtiti po velikom rastu, a tradicionalni trgovci po brzoj, praktično preko noći, transformaciji iz offline u online prodaju. Generacije koje nikada nisu kupovale putem Interneta shvatile su lakoću web kupovine i mnogi više nikada neće otići u fizičku prodavnicu po određene kategorije proizvoda. "Urok varljive i nesigurne web prodavnice konačno je odbačen, a pitanje koje grupe potrošača kupuju online zamenjeno je pitanjem koliko svaka grupa potrošača kupuje online", smatra Igor Martinović.Prema njegovim rečima domaći trgovci treba da ulažu sve više, pre svega u marketing, ali i logističke operacije koje će morati da prate povećanu potražnju. 

Svet

Rusija: Kazna za društvene mreže koje omladinu „poziva“ na proteste

Ruski nadzorni organ za telekomunikacije, Roskomnadzor, zatražio je od svih društvenih mreža da zaustave širenje objava koje pozivaju rusku omladinu da učestvuju u „ilegalnim“ javnim skupovima, a platforme koje to ne budu činile suočavaće se sa novčanim kaznama, piše Telecompaper.Odluka dolazi nakon masovnih protesta širom Rusije zbog zatvaranja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u kojima je učestvovalo dosta maloletnih lica, prema navodima ruske vlade.Zvaničnici optužuju Navaljnog i njegove pristalice za iskorišćavanje podložnosti dece i ova odluka navodno treba da „zaštiti decu“.Optužba da je Navaljni ispirao mozak deci kako bi povećao odziv na protestima ponavljana je na mnoštvu medijskih kanala koje kontroliše vlada Rusije, čime je oformljen ključni element propagandnih napora za diskreditaciju opozicionog pokreta.Ruski zakon zabranjuje pozivanje osoba mlađih od 18 godina da prisustvuju neovlašćenim uličnim protestima. U vreme kada je usvojen 2018. godine, Navaljni je rekao da je zakon specifično dizajniran da ometa njegove političke aktivnosti.

Srbija

VIDI, GARI, MORAMO ZAJEDNO: Neophodno povezivanje lokalnih inicijativa

Igradnja projekta kolokvijalno poznatog kao "Novi Sad na vodi" bi tokom visokog vodostaja mogao da izazove potop delova glavnog grada Vojvodine, ali može da ugrozi i mesta uzvodno, saglasni su članovi inicijative "MORAMO ZAJEDNO!". Aktivisti su dodali i da nijedna organizacija nema šanse da uspe sama u sprečavanju tog projekta, zbog čega je neophodno povezivanje lokalnih inicijativa širom Srbije.Oni su na konferenciji koju je danas organizovala inicijative "VIDI, GARI, NE MOŽE!", Novi optimizam i druge partnerske organizacije iz Beograda naveli da je izgradnja "Novog Sada na vodi" kontroverznija od bilo kog investicionog projekta u Srbiji, zato što podrazumeva izmeštanje nasipa 500 metara u korito Dunava. Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine (NS) izjavila je da borba za levu obalu Dunava, takozvani Šodroš i Dunavac treba da spaja građane i da niko nema ekskluzivno pravo na tu temu."(Ova borba) treba da bude takmičenje u razlikama, podele treba da ustuknu pred idejom zajedništva...  Projekat 'Novi Sad na vodi' sadrži sve odlike investitorskog, tajkunskog urbanizma, koji nije namenjen Novosađanima, već određeim licima koji bi zaradila izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa na Dunavu  zarad dobijanja 165 hektara građevinskog zemljišta na glavnom poplavnom području", kazala je Radovanović.  Ona je navela i da su došli do informacije da prema najnovijim katastarske podatke, da je reka Dunav uknjižena kao građevinsko zemljište, "što je nepojmljivo"."Pomeranjem nasipa se dobija 165 hekatara građevinskog zemljišta, ali ujedno oni stvaraju realnu opasnost od poplava. Pored bezbednosnog, postoji i međunarodni problem, jer vi izmeštanjem nasipa ugrožavate međunarodnu plovidbu. Da biste (tako nešto) napravili, morate konsultovati zemlje kroz koje Dunav protiče, pre svega Hrvatsku i Mađarsku... Problem je i ekološki, jer potez na kom se planira gradnja obuhvata plavna područja, Ribarsko ostvro, Kamenjarsku adu, Šodroš i rukavac Dunavac, koji su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta", dodala je ona.Branislav Grubački Guta, osnivač organizacije Novi optimizam, je Bakiću tokom događaja arhitekti Dragoljubu Bakiću uručio posebno priznanje za počasnog građanina. Bakić je ocenio da je dobro što je struka podigla glas proiv projekta u Novom Sadu, da je Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" dao negatino mišljenje, ali da je u međuvremenu direktor te ustanove smenjen, što znači da će drugostepena odluka "biti drugačija".Kao najveći problem Beograda, Bakić je naveo planove za urbanizaciju Makiškog polja, za koju su aktivisti iz glavnog grada od Novosađana dobili podršku i "franšizu"."Pohlepna vlast ne kidiše samo na Makiš... Taj problem se sada nalazi na 25. strani novina ili u 25 minutu dnevnika. Kada taj problem dođe na prvu stranu, biće kasno - mi ćemo morati da skupljamo kišnicu i da pijemo vodu iz oluka. Novi Sad uspeva ono što Beograđani nisu uspeli, da se odbrane od svog "Beograda na vodi... 'Gari' će biti lozinka građanskog protivljenja bahatoj i pohlepnoj vlasti", smatra Bakić.Prema njegovim rečima, projekat urbanizacije Makiša podrazumeva izgradnju 4,5 miliona kvadrata, parkinga za barem 80.000 vozila, a da će bilo kakvi građevinski radovi biti potencijalna ekološka bomba."Beograđani sada sa svojih česmi piju skoro izvorsku vodu, koja se od Železnika spušta na Makiš, gde se akumulira. Vodosnabdevanja će biti ugroženo sa tih 50 hektara garaža, za koje će biti iskopano 20 miliona kubnih metara zemlje", rekao je Bakić.

Svet

Britanija želi da se pridruži transpacifičkom trgovinskog partnerstvu

Britanija planira da podnese zahtev da se pridruži masivnom trgovinskom sporazumu koji čini 11 država azijsko-pacifičkog bloka, nedugo nakon što su napustili jedinstveno tržište Evropske unije, piše Euractiv.Sekretar za međunarodnu trgovinu Liz Tras zvanično će danas zatražiti da se Britanija pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), tržištu koje predstavlja pola milijarde ljudi i oko 13,5 odsto globalne ekonomije.Potpis na sporazum stavili su ministri Australije, Bruneja, Vijetnama, Japana, Kanade, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura i Čilea.Ovaj potez dolazi godinu dana nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, okončavši više od četrdeset godina članstva i nakon pet godina složenih trgovinskih razgovora sa blokom.Britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi potencijalno novo partnerstvo „donelo ogromne ekonomske koristi za narod Britanije“.Očekuje se da će pregovori početi ove godine, kaže britansko Ministarstvo trgovine.Tras kaže da bi pristupanje CPTPP-u ponudilo „ogromne mogućnosti“.Britanija je već postigla sporazume sa članicama CPTPP-a, poput Japana i Kanade, nakon Bregzita, a prema izveštajima britanskih medija, države CPTPP-a činile su oko osam odsto izvoza Velike Britanije u 2019. godini.Tras dodaje da će sporazum značiti niže carine za proizvođače automobila i proizvođače viskija, a takođe će doneti i "kvalitetna radna mesta i veći prosperitet za ljude u Britaniji“.CPTPP je pokrenut 2019. godine kako bi uklonio trgovinske barijere među 11 država koje predstavljaju gotovo 500 miliona potrošača u azijsko-pacifičkom regionu u pokušaju da se suprotstave rastućem ekonomskom uticaju Kine.