Najnovije

Srbija

Zaštita imovine i života u jednom paketu

DDOR osiguranje predstavlja posebnu kombinaciju polisa osiguranja, kojom se ugovara osiguranje  najvrednije imovine, kao i osiguranje sopstvenog života – Osiguranje za 10! Zajedničkim zaključivanjem ovih polisa osiguranja, ostvaruju se dodatne pogodnosti kojima se štiti imovina, kao i sopstveni život čak i u slučaju infekcije korona virusom.Za sve osiguranike i građane koji planiraju da zaključe ili obnove polisu kasko osiguranja za svoj automobil ili razmišljaju o osiguranju domaćinstva kroz jedinstveni paket DDOR osiguranja – Moja kućica, pripremljen je i poseban paket životnog osiguranja, koji uz osnovno pokriće za slučaj smrti, sadrži pokriće i za čak pet dopunskih osiguranja, među kojima je i Epidemik protekt sa isplatom za dane provedene u bolnici u slučaju pandemije. Dodatno, svim klijentima koji zaključe ovu kombinaciju polisa odobrava se i  popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja Pomoć na putu, uz kasko polisu, a osiguranje domaćinstva Moja Kućica sa popustom od 10%.Kombinacija ovih proizvoda komplementarnih osiguranja, nudi kvalitetno pokriće po posebnim uslovima prilikom zaključivanja polisa kasko osiguranja ili osiguranja domaćinstva – Moja kućica i paketa životnog osiguranja, sa čak pet dopunskih pokrića – smrt usled nezgode, invaliditet usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode, potpuni invaliditet i EPIDEMIK PROTEKT. Na kraju, polisa životnog osiguranja nudi pokriće od smrti usled bolesti ili nezgode, sa isplatom ugovorene sume u osiguranom slučaju i zbog obolevanja od Kovid-19.Zaključivanjem imovinskih i životnih osiguranja, klijenti dobijaju kvalitetno obezbeđenje i dodatni popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja za Pomoć na putu uz kasko polisu, kao i 10% popusta za ugovaranje osiguranja imovine – Moja kućica.Briga o svojoj imovini, time što će ona biti osigurana, pruža sigurnost za neočekivane i nepredviđene situacije. Prava polisa u pravom trenutku, može da pokrije iznenandne troškove i spase imetak koji je godinama stican. Briga o svojoj imovini jednako je važna kao i briga o sebi i svojoj porodici.

Svet

Proizvod startapa iz Srbije u top deset najinovativnijih na svetu

Proizvod kompanije Seven Bridges koja se bavi bioinformatikom našao se na ovogodišnjoj listi Top 10 inovacija magazina The Scientist. Reč je o platformi Graf, koja kako se naglašava omogućava detaljnu sekundarnu analizu podataka dobijenih iz sekvenciranja genoma.Seven Bridges je osnovan pre više od deset godina i od tada do danas, konstantno je rastao i postao jedan od najuspešnijih domaćih startapova, navodi se u saopštenju. Najveći deo inženjera i programera ove kompanije stacioniran je u Beogradu, mada se ona u poslednje vreme proširila i na Novi Sad, a deo zaposlenih radi i iz Bostona u Sjedinjenim Državama.The Scientist još od 1986. godine objavljuje članke i analize iz raznih naučnih oblasti, a u poslednjih 12 godina dodeljuje i nagrade za najzačajnije inovacije.ŠTA JE GENOM?Genom je inače skup gena koje sadrži jedna haploidna ćelija. Geni se nalaze na hromozomskoj DNK i predstavljaju linearni raspored nukleotida u toj DNK. Nauka je samo donekle uspela da istraži genome jer kao referentnu tačku uzima genom izrađen na malom uzorku pojedinaca, uglavnom evropskog porekla. Međutim, ljudi u sebi nose mnoštvo različitih gena, a Seven Bridges je zato razvio platformu Graf za analizu koja bi uključila sve moguće iteracije genetskih sekvenci. Kompanija je naučnim istraživačima omogućila besplatan pristup svojoj platformi, a na značaj toga ukazuju mnogi naučnici.Osim toga, ova kompanija je omogućila naučnim istraživačima besplatan pristup svojoj platformi.kaže Brus Gelb, direktor Instituta za zdravlje i razvoj deteta Mindich koji se nalazi na Medicinskom fakultetu bolnice "Mount Sinai" u Njujorku. 

Svet

Brazil: Apple primoran da prilikom prodaje novih telefona obezbedi i punjače

Epl (Apple) je odlučio da nove modele Ajfona prodaje bez punjača zbog „ekoloških razloga“, ali brazilske vlasti sada zahtevaju od Epla da pri prodaji novih Ajfon uređaja uljuči i punjač u kutiju, jer kako kažu kompanija nije dostavila dovoljno validne dokaze da ova akcija utiče na ekologiju, piše portal Entrepreneur.Procon-SP fondacija, koja je posvećena zaštiti potrošača u Sao Paulu u Brazilu, zatražila je od Epla dokaze da izostavljanje punjača iz kutije neće negativno uticati na potrošače, kao i dokaze da prodaja Ajfona bez punjača utiče pozitivno na životnu sredinu i ekologiju. Epl je odgovorio na zahteve, ali prema proceni ove fondacije, nije pružio „validne“ argumente za njihovu odluku da prestanu sa prodajom punjača.Fondacija Procon-SP kaže da je punjač od suštinske važnosti da bi se mogao koristiti telefon, takođe pominju da Epl nije dokazao da stari punjači imaju istu efikasnost kao novi.Pored toga, zbog značajne i važne promene u načinu na koji se pomenuti proizvod plasira na brazilsko tržište, s obzirom da se ovaj uređaj ranije prodavao sa punjačem, ovu „modifikaciju je trebalo prijaviti - što se nikada nije dogodilo“, naglasila je fondacija u u svojoj analizi.Fondacija je rekla da će nadzorni odbor pregledati ponašanje ovog tehnološkog giganta.

Svet

Vrednost Airbnb-a nastavlja da raste uoči izlaska na berzu

Izlazak kompanije Airbnb na berzu očekuje se u četvrtak, a u okviru tog procesa najavljeno je emitovanje 51,9 miliona novih deonica, prenosi portal Seebiz.Rukovodstvo kompanije Airbnb koja se bavi onlajn izdavanjem smeštaja za odmor, planira da poveća ciljanu cenu u inicijalnoj javnoj ponudi sa 56 na 60 dolara. Razlog je kako se navodi povećana tražnje američkih investitora za novim deonicama.Dodaje se da je prema većoj ceni deonica, tržišna vrednost Airbnb-a 42 milijarde dolara.U razdoblju od jula do septembra kompanija je inače imala za 18% niže prihode nego u istom razdoblju prošle godine.  Naglašava se da je taj pad bio u iznosu od 1,34 milijarde dolara.Ipak, prema podacima iz zahteva za svrstavanje deonica u berzovnu kotaciju, zadnje tromesečje su zaključili sa neto dobiti od 219 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući smanjenju troškova.Naime, kompanija je u maju odlučila da otpusti četvrtinu zaposlenih, obustavi marketinške aktivnosti i od investitora poput Silver Lakea i Sixth Street Partnersa zatraži hitnu finansijsku injekciju od 18 milijardi dolara.

Srbija

Rast privrede u trećem kvartalu predvodi IT sektor

Poslovni prihodi u domaćoj nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji tokom trećeg kvartala 2020. godine bili su veći za 9,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.U poređenju s drugim kvartalom tekuće godine, zabeležen je rast od 17,8 odsto.U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 7,7 odsto u odnosu na isti period lane, odnosno od 4,5 međukvartalno.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u trećem tromesečju bili su veći za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno za 14,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.U IKT sektoru poslovni rashodi su bili veći za 9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji rast zabeležen je u većini sektora, osim u oblastima "Saobraćaj i skladištenja", "Smeštaj i ishrana"i "ostalim uslugama".

Srbija

Veća cena vode u Beogradu od Nove godine

Od 1. januara 2021. godine stanovnici Beograda plaćaće naknadu za isporučenu vodu i odvođenje otpanih voda za pet odsto skuplje nego do sada, saopštilo je JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Tak...

Srbija

Frilenseri: Prinudna naplata poreza je nesprovodiva, pregovori jedino rešenje

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) je ispred inicijative "Ne uništavajte frilensere" ocenilo korisnom najavu Ministarstva finansija da će se o njihovim predlozima  razgovarati iduće godine kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak gradjana.Kako prenosi agencija Beta, UZUZ je saopštio da će problem koji postoji pogoditi veliki broj porodica i da bi najava Poreske uprave o naplati nesporno ugrozila egzistenciju mnogih."Takodje i više je nego očigledno da Poreska uprava nema kapacitete da izvrši naplatu svih poreza koji nisu naplaćivani poslednjih 5 godina. Jasno je da bi naplata pogodila samo neke delove frilens zajednice i imali bismo na delu nejednaku primenu zakona", naveli su iz UZUZ-a.Istakli su da nije sporno to što zakon mora da se primenjuje, ali za njegovo ne primenjivanje 5 godina nisu odgovorni samo oni na koje se zakon odnosi već i oni koji su dužni da ga primenjuju."Pregovori o postizanju adekvatnog rešenja jedini su put za rešavanje ovog problema. Istovremeno smatramo da se otvara velika šansa da adekvatnim poreskim tretmanom Srbija postane zemlja koja prepoznaje potencijal poslova koji se obavljaju onlajn, što bi mogla postati značajna razvojna šansa", kazali su iz UZUZ-a.Oni su pozvali gradjane da nastave sa potpisivanjem peticije "Ne uništavajte frilensere" kako bi došli do 30.000 potpisa, što je jednako broju potrebnom za predlaganje zvaničnog zakona putem gradjanske inicijative."Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Udruženje frilensera i preduzetnika i Tim 'Kreni - Promeni' predložiće odredjena poreska rešenja koja bi trebala da prati izmena zakona", kaže se u saopštenju.

Svet

Broj ptica neletačica bio bi daleko veći da ih ljudi nisu lovili

Zemlju danas naseljava svega 60 vrsta ptica koje nemaju sposobnos letenja, a broj njihovih vrsta bio bi četiri puta veći da ih ljudi nisu lovili, pokazuju nova orintološka istraživanja, prenosi Dejli mejl."Danas samo 12 porodica ptica ima neleteće vrste, ali pre nego što su ljudi izazvali tu vrstu izumiranja, taj broj je bio najmanje 40. Bez takvog ljudskog uticaja, danas bi na planeti bilo puno više vrsta ptica kao što su neleteće sove i neleteći detlići", dodao je autor nove studije Feran Sajol sa Univerziteta u Geteborgu.Danas su većina ptica neletača pingvini, nojevi i njihovi rođaci.Tim naučnika Univerzitetskog koledža u Londonu sastavio je spisak svih vrsta ptica za koje se zna da su izumrle otkad su se ljudi pojavili na planeti.Ukupno je 581. vrsta ptica nestala od kasnog pleistocena, pre 126.000 godina, a 166 njih nije spadalo u grupu letača.Studija je utvrdila da su ptice koje nemaju mogućnost da lete, živele na većini ostrvskih grupa širom sveta, a posebno su bile brojne na Novom Zelandu i Havajima.Jedan od razloga da neletači izumru je taj što su ih ljudi lakše lovili, za razliku od onih koje lete.Ptice koje ne mogu da lete bile su mnogo raznovrsnije nego što se to pretpostavljalo u prethodnim istraživanjima."Mnoge vrste ptica postajale su tokom evolucije neletači i to je posebno bio slučaj na ostvrima gde nije bilo predatora. Letenje troši puno energije koju ptice mogu koristiti u druge svrhe. Nažalost, to ih je učinilo lakšim plenom, kada su se pojavili ljudi", kaže koautor nove studije profesor Tim Blekburn.On je rekao i da taj trend važi i danas, odnosno da su ptice koje ne lete, i dalje u većoj opasnosti.Među izumrlim pticama koje nisu letači je 26 vrsta sa Novog Zelanda među kojima je i moa, dok su 23 vrste sa Havaja, među njima je i vrsta guske koja ne leti. 

Svet

Promene zbog korone: Novi filmovi istog dana i u bioskopu i na onlajn platformi

Svi novi filmovi Warner Bros-a od naredne godine biće dostupni preko HBO Max platforme istog trenutka kada se pojave u bioskopima, ali se shodno dosadađnjoj praksi dovodi u pitanje smisao logike tog poteza, piše portal Vox.com. Predstavnici te filmske kompanije kažu i da napornor rade na tome da HBO Max platforma što pre bude dostupna i van Sjedinjenih Država.Prošlog meseca Warner Media je najavio da će pretplatnici HBO Max platforme moći da gledaju film "Wonder Woman 1984" na dan Božića, u isto vreme kada će se on pojaviti u bioskopima i to je kako se dodaje jedan bitan događaj za filmsku industriju.Ove nedelje, kompnija Warner Media najavila je da će koristiti istu strategiju za svih novih 17 filmova, uključujući i one za koje se očekuje da postanu hitovi, poput filma "Dune" i novog nastavka "Martix" koje inače planira da objavi tokom 2021.Holivud se inače bogati na hiperbolama, ali pre manje od godinu dana ovaj potez bi se opisao kao nezamisliv. Iako su neki ljubitelji filmova i vlasnici filmskih studija već duže vremena želeli da se olakša gledanje filmova kod kuće, vlasnici bioskopa nisu bili voljni da im to omoguće i sprečili su pomake u tom smeru.Pandemija je međutim promenila dinamiku tih događaja, jer su veliki lanci bioskopa trenutno izgubili značaj u filmskoj industriji. Warner Media to sada kako se dodaje koristi i što je mnogo značajnije HBO Max-u, potencijalnom konkurentu Netflix-a, daje jak vetar u leđa. "Naporno radimo na tome da HBO Max bude dostupan i korisnicima izvan SAD", kaže izvršni direktor Warner Media Džejson Kilar. Prema njegovim rečima, HBO Max će platiti naknadu za licencu kojom mu se omogućava da nove filmove Warner Media ponudi na svojoj platformi.BIOSKOPI U SRBIJI ZBOG KORONE IZGUBILI OKO 20 MILIONA EVRA "Postoji apsolutno ekonomski razlozi za sve što se trenutno događa. Niko nema čarobni štapić da utiče na to da se bioskopske blagajne tokom 2021. godine pune onako kako je to bio slučaj pre pandemije", kaže Kilar.Dodaje i da je ponuda HBO Max-u jedan od načina da se plate glumci i oni ljudi koji u stvaranju filma učestvuju ljudi "iza scene".Na pitanje novinara da li će bioskopima ponuditi prikazivanje filmova pod istim uslovima kao i ranije, Kilar je rekao da trenutno ne može da direktno odgovori na to pitanje."Trenutno, jedna od stvari za koju verujem da bi im mogla biti od najveće pomoći bioskopima je stalni izvor novih sjajnih filmova i to je ono načemu radimo u našoj kompaniji. Ne razmišljaju sve kompanije na takav način", dodao je Kilar.

Svet

UAE će ukinuti ograničenja na strane investicije

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) ukinuli su federalna pravila koja lokalnim kompanijama nameću ograničenje stranih investicija od 49%, što je uslov koji je zaustavio i odložio ulaganja u zemlju, piše fDi magazin.Novembarski zakon, koji se temelji na prošlogodišnjoj liberalizaciji ograničenja vlasništva u odabranim sektorima, najnovija je i najdrastičnija u nizu promena čiji je cilj da otvori ekonomiju UAE strancima i uspostavi sofisticirano i transparentno poslovno okruženje.„Ovo je nadaleko najznačajniji korak u ublažavanju pravila stranih investicija u UAE u proteklih 10 godina“, kaže Deren Heris, šef korporacije u PwC Legal Middle East. „Zahtev za većinskim lokalnim vlasništvom predstavljao je značajnu prepreku za strana ulaganja, uključujući investitore privatnog kapitala i rizičnog kapitala“, dodao je on.Zakon neće u potpunosti i odmah ukinuti ograničenja investiranja, već ovlašćuje svakog od emirata da ukloni ograničenje za svoju teritoriju.Dubai i Abu Dabi biće među prvima koji će sprovesti ovaj zakon, a postoji optimizam da će i ostalih pet emirata uskoro slediti primer. Zakon takođe smanjuje birokratiju za nova i postojeća preduzeća, uključujući uklanjanje zahteva da sve strane kompanije deluju preko lokalnog agenta.Ukidanje zahteva da državljanin Emirata ima kontrolni udeo u svim obalnim kompanijama pojačava apel Emirata kao odredišta za uspostavljanje regionalnog sedišta i nastojanja da postane vrata za investicije širom Zaliva i Afrike.Ali to bi moglo umanjiti strano interesovanje za 40-ak slobodnih zona UAE. Njihov nedostatak vlasničkih ograničenja učinio je ova područja magnetom za strance koji žele da zadrže potpunu kontrolu, ali offshore aranžmani imaju i druga ograničenja. „Postojanje kopnenog preduzeća u stopostotnom vlasništvu u potpunosti im otvara tržište, uključujući omogućavanje transakcija sa javnim sektorom, što često zahteva prisustvo na kopnu“, kaže Heris.Investitori su već pokazali značajno interesovanje za reforme. U nedelji nakon vladine najave, samo PwC je primio oko 100 upita. Promene su nagoveštene da podstaknu spajanja i preuzimanja, posebno privatnih vlasničkih društava koja su se borila prema trenutnom pravilniku, s obzirom na to da imaju prednost za većinski udeo, i greenfield ulaganja.

Srbija

Zbog nedostatka vladavine prava Srbija ove godine neće otvoriti nova poglavlja sa EU

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu, piše Euractiv.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da "nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim".Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan 8. decembra, stoji da, kad je reč o Srbiji, "Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima".Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.Varheji je, međutim 2. decembra u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, "jos uvek nada" ali da je "nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri".Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da "Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izađe u susret onome što brine Bugarsku i da se nađu prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da "pacta sunt servanda', sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno" i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.

Svet

Efikasnost vakcine uslov za ekonomski oporavak

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnoge zemlje širom sveta potrošile su 12.000 milijardi dolara za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, a prema nekim procenama, biće potrebno još nekoliko hiljada milijardi dolara da se spreči ekonomski kolaps, ali pod uslovom da se vakcine pokažu kao efikasne, prenosi magazin Biznis i Finansije."Direktna budžetska podrška firmama i zaposlenima, rad od kuće, preseljenje iz urbanih centara u predgrađa, prelazak na onlajn kupovinu deo je nove svakodnevice i "privremenih rešenja" kojima se ljudi širom sveta bore sa ekonomskim posledicama pandemije", kaže u svom autorskom tekstu za BIF, novinar Dražen Simić.Koliko će još dugo potrajati, niko sa sigurnošću ne može da kaže, a kako se navodi u tekstu, drugi talas pandemije mnoge vlade je zatekao nespremne iako su stručnjaci upozoravali da je još jedan talas neminovan. Simić se osvrnuo i na preporuke predstavnika MMF-a za pomoć privrednicima čije je poslovanje ugroženo zbog pandemije: "Vlade treba da nastave sa pružanjem podrške kroz ciljane gotovinske transfere, dodatke na plate i naknade za nezaposlenost. Takođe, firme koje su ranjive ali održive, treba da nastave da primaju podršku, kroz odloženo plaćanje poreza, moratorijum na plaćanje dugova i direktne injekcije kapitala".One bi kako smatra bile svrstane u domen naučne fantastike, da su se čule pre pandemije i podseća da direktna intervencija države u takvom obimu nije viđena još od raspada SSSR-a i kraha socijalizma. Zato se postavlja i pitanje da li je recept koji MMF sada predlaže za spas u direktnoj posledici sa njegovim stavom starim nekoliko decenija da sve treba prepustiti "nesputanom tržištu".Primećuje i da je veoma prisutno "vrtoglavo zaduživanje", koje se do skora smatralo smrtnim grehom a "sada i službeno ima blagoslov MMF-a". Dodatnim zaduženjem se obezbeđuju, kako kaže pare za vanredne budžetske intervencije i podršku kompanijama, zaposlenima i nezaposlenima. U slučaju SAD kaže Simić, neortodoksna direktna intervencija države kada je pandemija počela, u formi kredita i bespovratnih sredstava firmama i građanima sprečila je totalni kolaps ekonomije, ali se pozitivan efekat nakon par meseci izgubio, pa se u toj zemlji govori o novoj pomoći koju guraju Demokrate i koja je teška 2.000 milijardi dolara.Slična je situacija i u ostalim, pre svega bogatim zapadnim državama, koje imaju isti problem, pa će državna pomoć biti neophodna. Dražen Simić naglašava da će pandemija pre ili kasnije proći, ali je važno da je ona pokazala da finansijska intervencija države, uključujući i direktne transfere građanima, nije nemoguća.NOVA GLOBALNA LABORATORIJSKA MREŽA UPOREĐIVAĆE VAKCINE PROTIV COVID-19 NOVA MERA JE I RAD OD KUĆETokom pandemije javila se i jedna nova mera, a to je rad od kuće i po svemu sudeći, kako se dodaje ona se pokazala i kao opcija koja će biti privlačna i nakon povratka u normalu.Kako je pokazalo istraživanje kompanije ETR na globalnom nivou, šefovi IT odjeljenja kompanija očekuju da će u 2021. godini 34,4 posto njihovih zaposlenih permanentno raditi od kuće, što je duplo više nego što je bio slučaj u 2019. godini. Istraživanja na globalnom nivou takođe pokazuju da trenutno 86 posto poslodavaca namerava da i nakon pandemije nastavi sa praksom rada od kuće, delimično ili u celosti. To je, prema Simićevom zapažanju "potvrda da je u toku radikalna promena poslovne kulture i načina poslovanja".Procene govore i o tome da oko 28 posto zaposlenih u Zapadnoj Evropi može da radi od kuće, dok se u slučaju SAD govori o 37 posto zaposlenih.Pred rada na daljinu, javila se i potreba učenja na daljinu, pogotovo na fakultetima i onlajn nastava se pokazala kao izvodljiva alternativa. Ipak, Simić napominje da u državama gde visoko obrazovanje nije svedeno na čisti biznis i gde dominiraju univerziteti koje finansira država, budućnost onlajn studiranja neće isključivo zavisiti od toga da li je ono profitabilno za vlasnike univerziteta.

Svet

U Evropi sve više „zombi“ kompanija

Kao i u Japanu tokom 1990-ih, godine niskih pa čak i negativnih kamatnih stopa u evrozoni dovele su do sumnji da poslovni pejzaž regiona krije gomilu „zombi firmi“ - kompanije koje se veštački održavaju ponovnim produžavanjem kredita, piše Fajnenšal tajms.Mnogi su pokušali da krivicu prebace na agresivno ublažavanje Evropske centralne banke za taj fenomen, za koji kritičari kažu da umanjuje dugoročne izglede za rast, jer drži kapital i rad zaključanim u neefikasnim delovima ekonomije i guši inovacije.Centralna banka je u međuvremenu rekla da su na delu i drugi faktori, poput strukturnih promena u ekonomiji, koje dovode do niže profitabilnosti bez obzira na to gde su kamatne stope. Kažu da način da se problem reši nije povećanje stopa, već donošenje strukturnih reformi.Pojavio se novi uzrok zombifikacije i to vladina podrška firmama tokom pandemije korona virusa. Poslednjih nedelja mnoštvo analitičara i istraživača bavilo se pitanje kako je to uticalo na stepen do kog „zombi kompanije proganjaju“ Evropu.Kelnski institut za ekonomska istraživanja, veruje da je nemačka suspenzija obaveze pokretanja stečaja (mera uvedena na proleće i produžena za kompanije sa prezaduženim zaduženjima za pandemiju do kraja ove godine) dovela do stvaranja dodatnih 4.300 „zombi“ kompanija.Francuska banka Natixis procenjuje se da je udeo kompanija koje su „zombiji“ porastao sa 3,5 procenta početkom 1990-ih, na blizu 11 procenata u 2008. godini, na 21 procenat u 2019. godini.Covid-19 će verovatno fundamentalno promeniti ekonomski pejzaž, podrazumevajući da će veći deo kapitala i radne snage morati da se preraspodeljuje nakon njega.

Svet

„Godine koje nam predstoje biće gore od 2020. ako se problem klimatskih promena ne reši“

Svet postaje sve topliji, ali globalni odgovor na pitanje klimatskih promena je „ostao prigušen“ uprkos naporima poput Pariškog klimatskog sporazuma, navodi se u izveštaju koji je u sredu objavio The Lancet, vodeći recenzirani medicinski časopis, piše CNBC.„Protekle godine smo videli štetu naših konvergentnih kriza kao što je korona, klimatske katastrofe i sistemski rasizam i to je pregled onoga što nas čeka ako ne uspemo hitno da uložimo neophodne investicije za zaštitu zdravlja “, rekla je Rene Salas iz Lanseta.„Moramo zauzeti integrisani pristup kada se borimo protiv ovih izazova. Klimatske akcije su recept koji nam treba za bolje zdravlje i ravnopravnost kada izađemo iz ove pandemije“, dodala je ona.Izveštaj, koji predstavlja saradnju više od 100 stručnjaka iz 35 svetskih institucija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, Svetsku banku, Univerzitetski koledž u Londonu i Univerzitet Tsinghua u Pekingu, takođe detaljno opisuje neke posledice globalnog zagrevanja.Samo u SAD-u u 2018. godini zagađenje je izazvalo smrt kod više od 68.000 ljudi. Oko 25.000 tih smrtnih slučajeva nastalo je zbog čestica koje su poljoprivreda i transport puštale u vazduh, navodi se u izveštaju.U SAD-u je 2018. godine bilo 19.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom kod ljudi starih 65 i više godina, navodi se u izveštaju. Dalje, najtopliji dani rezultirali su 2 milijarde sati izgubljene radne snage u SAD-u u uslužnom, proizvodnom, poljoprivrednom i građevinskom sektoru u 2019. godini.Opasne bakterije se takođe povećavaju u priobalnim vodama. Na primer, bakterija Vibrio, koja živi uz severoistočne obale i može izazvati gastrointestinijalnu nevolju, kožne infekcije i ponekad smrt, povećala se kako su klimatske promene zagrevale vode i stvorile idealniju slanost za njen rast, navodi se u izveštaju.Prema izveštaju Lanseta, gde ljudi žive i koliko novca imaju direktno utiče na njihovu sposobnost da se odupru pretnjama po zdravlje zbog klimatskih promena.

Srbija

DRI: Završni račun državnog budžeta „blizu pozitivne ocene“

Generalni državni revizor Duško Pejović predstavio je poslanicima Narodne skupštine reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2019, saopštila je Državna revizorska instritucija. To je kako se dodaje prvi put da državni revizor pred poslanicima obrazlaže tu vrtstu izveštaja."Revizijom su obuhvaćeni finansijski izveštaji 26 subjekta, od čega je 17 direktnih i devet indirektnih budžetskih korisnika", naveo je dr Pejović. On je rekao da je izraženo 13 pozitivnih mišljenja i 13 mišljenja sa rezervom, dok negativnih mišljenja i uzdržavanja od davanja mišljenja nije bilo.U izveštaju se navodi da Završni račun budžeta RS za 2019. godinu sadrži 89 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka."Finansijsko upravljanje i kontrola nisu u potpunosti uspostavljeni kod korisnika budžeta. I dalje postoje greške u ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, ali su one manje po iznosima u odnosu na protekle godine", rekao je generalni državni revizor.U oblasti prihoda i primanja, prema njegovim rečima, uočene su nepravilnosti u iznosu od 5,8 milijardi dinara."Što se tiče rashoda i izdataka, revidirali smo 1,52 biliona dinara i utvrdili greške u vrednosti od 9,2 milijarde dinara, što je 0,6 odsto od revidiranog dela. To pokazuje da je budžet Republike Srbije blizu pozitivne ocene", zaključio je Pejović.On je napomenuo da utvrđivanjem rezultata za 2019. godinu, nisu obuhvaćeni rashodi i izdaci koji iznose najmanje 6,1 milijardu dinara.U oblasti popisa utvrđene su greške u vrednosti od 12,7 milijardi dinara. "To je oblast koja ima manjkavosti i kojoj je potrebno unapređenje", naglasio je dr Pejović.Dodao je da su u bilansu stanja utvrđene nepravilnosti u iznosu od 65,3 milijarde dinara.Pohvalno je, prema rečima generalnog državnog revizora, to što su prvi put u poslovnim knjigama evidentirane obaveze u vrednosti od 67,5 milijardi dinara. Prvi put je evidentirana i nefinansijska imovina u pripremi, u zalihama, kao i dotacije, donacije i avansi.Učešće duga opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze na osnovu restitucije, u bruto domaćem proizvodu iznosi 52,9 odsto.Državni revizori dali su ukupno 110 preporuka, i to: 19 preporuka u vezi sa Završnim računom budžeta RS, 44 preporuke direktnim i 47 indirektnim korisnicima republičkog budžeta. Generalni državni revizor očekuje da u predviđenom roku od 90 dana budu otklonjene nepravilnosti onde gde je to moguće.Dr Pejović je na sednici Odbora predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja Završnog računa budžeta Grada Niša za 2019. godinu. Ocenio je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa zakonom, ali da zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, Nišu nije data pozitivna ocena, već mišljenje sa rezervom.„Ukazali smo na neke od slabosti koje se odnose na organizacionu i ekonomsku klasifikaciju, nedoslednost u popisu imovine i obaveza, nepostojanje pomoćnih knjiga u gradskoj upravi za određene oblasti, pitanja i evidencije, kao na nedovoljno efikasan sistem internih kontrola", rekao je Pejović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Srbija

Može li RTS da preživi bez subvencija?

Udruženje nvinara Srbije (UNS) podseća na činjencu da se u predlogu budžeta za 2021. nalaze samo novčana sredstva namenjena za Radio-televiziju Vojvodine (RTV). Predlogom budžeta izostavljena je državna pomoć za Radio-televizija Srbije (RTS), ali je drugim predlogom zakona predviđeno poskupljenje takse za javne medijske servise.U predlogu budžeta za 2021. godinu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, u stavci pod nazivom „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa" određeno je 900.000.000 dinara samo za Radio-televiziju Vojvodine. UNS podseća da je u tom delu budžeta prethodnih godina bilo mesta i za RTS.Predlog Vlade Srbije, koji je takođe ušao u skupštinu je da se od 1. januara 2021. godine poveća taksa za javne RTV servise sa 255 na 299 dinara (poskupljenje bi bilo 44 dinara). To bi bilo novo poskupljenje jer je prošle godine pretplata takođe poskupela sa 150 na 220 dinara.Sve to je, kako se naglašava izazvalo podeljena mišljenja u javnosti, pa čak i da je reč o nekoj grešci.NAPLATA TAKSE ZA RTS PROŠLE GODINE BILA 55%UNS podseća da u finansijskom izveštaju RTS-a za 2019. godinu stoji da su prihod od ukupno 13.570.284.000 dinara činili: naplata takse (55 odsto), subvencije iz budžeta (23 odsto) i prihodi od marketinga (21 odsto).Ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2019. godini prema šemi bilansa uspeha ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, piše u finansijskom izveštaju javnog servisa za tu godinu. U izveštaju se dodaje i da su ostvareni troškovi manji za 9,4 odsto (1,02 milijardi) nego u prethodnoj godini, a u odnosu na plan, troškovi su manji od planiranih vrednosti za 24,3 odsto.RTS je od takse koja je u 2019. godini bila 220 dinara prihodovao 7.422.407.000 dinara, iz čega proizlazi da je 2.811.517 građana, odnosno vlasnika strujomera plaćalo taksu za javni medijski servis.Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine bila 255 dinara, RTS je od takse prihodovao oko 8,6 milijardi dinara, dok će mu 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara pripasti oko 10,08 milijardi dinara.Za 2020. godinu je za RTS za finansiranje osnovnih delatnosti iz budžeta bilo opredeljeno 2,15 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos bio umanjen na 1,67 milijardi dinara. Predstavnici Ministarstva kulture rekli da će sredstva za RTS u budžetu za 2020. biti smanjena zbog dobiti koju je on ostvario u 2018. godini. Istovremeno je i taksa za javne servise 2020. godine porasla sa 220 na 255 dinara.Ove godine, obrazloženje da RTS može da opstane bez budžetskih sredstava je, kako se dodaje, izostalo.

Svet

IBM: Kompanije za distribuciju vakcina na meti sajber napada

Globalna fišing (phishing) kampanja pokušava da dobije informacije od organizacija koje rade na isporuci vakcina protiv korona virusa od septembra, saopštila je u četvrtak IBM-ova služba za sajber sigurnost, piše Axios.Uspešna distribucija vakcine protiv korone biće izazov za SAD i druge bogate zemlje, posebno za ruralna područja sa manje resursa, dok se za siromašnije zemlje očekuje da odlože distribuciju.Još uvek je nejasno da li fišing napadi imaju za cilj da sabotiraju distribuciju vakcina ili je u pitanju krađa tehnologije i poslovnih tajni.IBM kaže da su organizacije u Italiji, Nemačkoj, Južnoj Koreji, Tajvanu, Češkoj i Evropi bile ciljane.IBM i američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) slažu se da fišing napadi imaju za cilj krađu mrežnih podataka od rukovodilaca preduzeća i zvaničnika koji su uključeni u izgradnju lanca snabdevanja za hlađenje i isporuku doza vakcine protiv korona virusa.IBM je rekao da poreklo napada nije poznato, ali konkretno ciljanje "potencijalno ukazuje na aktivnost neke države" ili napad koji sponzoriše vlada.