Najnovije

Srbija

IVANA DA SREDI PRVO Banke žalbe

Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate,  korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su  postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.   

Srbija

Građani se žale na obračun kamata na zamrznute kredite

Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate,  korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su  postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.   

Srbija

Otvoren konkurs KAKTUS Talents Award

Marketing mreža 3. i 4. novembra organizuje šesti po redu festival integrisanih komunikacija KAKTUS 2020. Pod sloganom „Unique in being different“, ove godine akcenat festivala je na ljudima koji rade u advertising industriji, bez obzira bili na strani agencije ili kompanije, a koji svakodnevno grade struku i svojim delima ostavljaju trag u društvu, navodi se u saopštenju.Kao i prošle godine, KAKTUS 2020 ponudiće učesnicima kvalitetan i raznovrstan program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, a učesnici će, tokom dva dana trajanja festivala, biti u prilici da online poslušaju vrhunske stručnjake iz svih krajeva sveta. Pored uobičajeno kvalitetnog programa, Marketing mreža će, uz podršku kompanije Delta Holding, po drugi put, organizovati takmičenje mladih talenata iz agencija u Srbiji – KAKTUS Talents.Na takmičenje mogu da se prijave mladi profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih i medijskih agencija u Srbiji, starosti do 32 godine. Ove godine mladi talenti pokazaće svoju kreativnost i inovativnost u okviru kategorije Kreativna upotreba medija, odnosno imaće zadatak da odgovore na brief kroz tri kanala komunikacije po izboru (tradicionalne ili online). Cilj ovog takmičenja jeste da podstakne i motiviše mlade u kreativnoj industriji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente i kreativnost. Pored toga, ovo takmičenje ima humanitarni karakter, a radovi i ideje koje budu kreirani u okviru takmičenja biće donirani socijalnom preduzeću ili udruženju na čiji brief su takmičari imali zadatak da odgovore.„U vremenu ovako brzih promena kakve se događaju u 21. veku ne možete stvari raditi na način na koji ste radili ne pre 30, nego ni pre pet godina. Zbog toga su mladi, talentovani ljudi pitanje opstanka za jedan sistem, pa i za jednu kompaniju. Oni donose svež pogled na svet, nova razmišljanja, energiju, ideje i kada im se daju konkretni zadaci pružaju veliki doprinos poslovanju. Potrebno je iskreno verovati u mlade. A zatim i napraviti akcioni plan za njihovo uključivanje u sistem i zadržavanje u njemu. KAKTUS Talents projekat upravo radi na osnaživanju potencijala mladih u kreativnoj industriji i promociji njihovih talenata“, rekla je Tanja Vasojević, menadžerka komunikacija u kompaniji Delta Holding.Prijavljivanje timova za takmičenje otvoreno je do 25. septembra na sajtu https://kaktus.rs/dan-talenata-2020/ i potpuno je besplatno. Festival KAKTUS 2020 podržalo je preko 45 medijskih kuća iz celog regiona, kao i kompanije Mercator S, Apatinska pivara, Pepsico – Marbo Product, Frikom, Ušće Shopping Centar i Jaffa Crvenka. Zlatni sponzor festivala je Delta Holding, srebrni sponzor Forma Ideale, dok je ove godine bronzani sponzor kompanija Mastercard. Partneri festivala su agencije – Direct Media United Solutions, Ovation BBDO, Headline, Degordian, Info Media Group, Alma Quattro i DPC Group. Festival su podržali i Nova Communications, Digital Element, Chameleon Ruma, Propix i Srpska asocijacija menadžera.

Svet

Uprkos pandemiji Fejsbuk kupuje još poslovnog prostora

Pored namere da većinu zaposlenih usmeri na rad od kuće, Fejsbuk nastavio sa kupovinom neiskorišćenog sedišta kompanije maloprodajnih lanaca REI za proširenje svog poslovnog prostora, prenosi CNN."Iako Facebook predviđa da će 50 odsto njegovih zaposlenih raditi na daljinu u sledećih 5-10 godina, kancelarije su i dalje su od vitalnog značaja u našoj kulturi i pomoći će nam  da se prilagodimo očekivanom rastu i zadovoljimo potrebe zaposlenih koji više vole da rade iz kampusa", saopštio je Fejsbuk.Kompanija REI je u avgustu objavila da prodaje kompleks površine 400 hiljada kvadratnih metara u Belevuu u Vašingtonu gde je ovog leta planirao da se useli.U ponedeljak je objavljeno da je postignut dogovor o prodaji imovine za 390 miliona dolara. Fejsbuk će kupiti zgradu i veći do zemljišta za 367,6 miliona dolara, dok će jedan programer postati vlasnik neuređenog dela imovine od dva hektara za ostatak prodajne cene.FEJSBUK ĆE SVOJIM ZAPOSLENIMA OMOGUĆITI RAD OD KUĆE DO KRAJA GODINE Poput mnogih tehnoloških kompanija, Fejsbuk je početkom pandemije većinu zaposlenih preusmerio na rad od kuće, a prošlog meseca produžio je tu odluku do jula naredne godine.Izvršni direktor Mark Zukerberg rekao je ranije da bi polovina zaposlenih na Fejsbuku u narednih 5-10 godina mogla trajno da radi od kuće.Ipak, uprkos tome, zaposleno je još osoblja i proširen je poslovni prostor.CNN podseća da je 65 odsto zaposlenih izrazilo želju da se vrati u kancelariju.

Srbija

Sve veće interesovanje za šipak iz Srbije

U evropskim zemljama postoji veliko interesovanje za organski uzgajani šipak iz našeg regiona, a razlog je što je čak tri puta bolji od onog koji potiče od najvećih svetskih uzgajivača, prenosi RTS.Srbija bi značajno mogla da uveća izvoz organskog šipka, a ovih dana u toku je berba plodova te biljke koja je pogodna za uzgoj.Čile u Južnoj Americi trenutno je naveći svetski uzgajivač šipka, odnosno divlje ruže.Kako navodi RTS, jedan od najvećih uzgajivača organskog šipurka u Srbiji je Karolj Fekete iz Novog Kneževca.Njegova plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i reč je o mladim zasadima, starim četiri godine, a prinos je oko jedne i po tone po hektaru.Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju."To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni "C" vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži", kaže Karolj Fekete. KAKO SE BERE ŠIPAKŠipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u prolazu između redova skida plod samo sa jedne strane biljke, a dnevno može da se obere oko dva i po hektara."Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. U mašini je to dobro što može sama sebe da pomera", objašnjava Ištvan Fazekaš, traktorista.Kod organske proizvodnje divlje ruže nema đubrenja zemljišta, upotrebe pesticida, herbicida i navodnjavanja."Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove (zemljišta) petu, šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi", ukazuje Karolj Fekete.Evropski otkupljivači očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije, a stimuliše se osnivanje plantaža, a obezbeđene su i sadnice materijal.Početno ulaganje po ektaru je oko hiljadu evra.

Srbija

Tenderi za lekove: Najviše novca za nabavku laboratorijskih životinja

Šest tendera koje je od ukupno 29 u poslednjih godinu dana raspisala Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije imalo je procenjenu vrednost veću od pet miliona dinara, a na svakom je u proseku učestvovalo po devet firmi, prenosi portal Tenderilive.Najveća pojedinačna vrednost ponude u posmatranom periodu iznosila je 22,322 miliona dinara, a uputila ju je kompanija „Charles river laboratories“ u javnoj nabavci laboratorijskih životinja. Ta firma je učestvovala i u nabavci nabavku hrane i prostirki za laboratorijske životinje, a ukupna ponuda za ta dobra iznosila je 1,482 miliona dinara.Nabavljale su se štampane knjige, proizvodi stočarstva, lova i ribolova, računarska oprema, programerske usluge, oglašavanje, seča drva, popravke i održavanja, hemijski proizvodi, čišćenje, hartije sa suvim žigom.Najbolji rezultat na tenderima naručioca ostvarila je kompanija „S&T Serbia“ iz Beograda sa četiri upisane pobede od isto toliko učešća, za programerske usluge i sa ukupnom vrednoću od 6,422 miliona dinara.„Binova Solutions“ iz Vršca dostavila je tri pobedničke ponude i to na tenderima za nabavku laboratorijske opreme i materijala, kao i softvera za laboratorijsku opremu.„Ekoenergetika“ iz Beograda, sa ponudom vrednom 2,893 miliona dinara osvojila je tender za zamenu grejnih instalacija oznaka, a procenjena vrednost bila je pet miliona dinara.Za čišćenje prostorija, laboratorija i dvorišta Agencije tendere su dobili firma “Coopservice BMK” iz Stare Pazove sa ponudom od 17,901 miliona i kompanija “Goodhouse” iz Beograda sa ponudom od 18,170 miliona dinara.Naučni institut za veterinarstvo iz Novog Sada je za ispitivanja uzoraka ponudio 1,330 miliona dinara i dobio tender.„Remondis medison“ iz Zrenjanina je pobednik tendera za nabavku usluga zbrinjavanja opasnog otpada, gde je pobedila ponuda od 1,351 miliona dinara.Firma “P Print” iz Ralje je osvojila tender za izdavanje stručne publikacije Nacionalni registar lekova za 2021. godinu, za šta je ponudio 830 hiljada dinara.Takođe, “P Print” je i pobednik tendera za izdavanje stručne pubikacije Farmakoterapijski vodič broj 7, za koji je ponudio 4,2 miliona dinara.Beogradski “Iqnet” je dobio tender za održavanje poslovnog informacionog sistema PIS, a ponuda je glasila na iznos od 3,475 miliona dinara.Među ponuđačima koji nisu uspeli da se upišu na listu pobednika tendera između ostalih našle su se i firme „Direct link“ iz Beograda, "Kemis" iz Valjeva i „Uni-Chem“ iz Beograda.OGLAŠAVANJE U MEDIJIMAAgencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je za usluge oglašavanja u dnevnim novinama opredelio 2 miliona dinara.Za te usluge isto toliko je i ponudila “Medijska mreža” iz Beograda koja je i osvojila taj tender.Prema podacima portala Media ownership monitor Srbija, to preduzeće izdaje dnevne novine pod nazivom “Srpski telegraf”, koje su prošle godine najviše kršile Etički kodeks, ali su kako se dodaje i pored toga dobijale novac iz lokalnih samouprava.https://serbia.mom-rsf.org/rs/vlasnik/companies/detail/company/company/show/medijska-mreza/

Srbija

Preko 250 škola tražilo pomoć za uvođenje informatičkih rešenja

U proteklih 20 dana preko 250 škola u Srbiji je od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) tražilo pomoć za uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavu. Ogromna većina tih zahteva za podršku odnosila se na aktivaciju usluge Google G Suite for Education, navodi se u saopštenju.Aktivacija i korišćenje ove usluge je besplatna za škole, ali se u praksi ispostavilo da škole nailaze na određene probleme i nedoumice prilikokm prijavljivanja, kao i da je vreme potrebno za registraciju te usluge produženo.ZUOV je zbog toga, uz podršku UNICEF-a, obezbedio mentorsku podršku školama preko onlajn tiket sistema, koji se nalazi OVDE.Škole na istoj adresi mogu postaviti pitanja i vezana za LMS sisteme za upravljanje učenjem, korišćenje digitalnih alata u nastavi, hardvera, softvera, pedagoških aspekata upotrebe digitalne tehnologije u nastavi i učenju i slično.Digitalnu podršku pruža 15 mentora, koju čini grupa nastavnika, istaknutih u različitim oblastima pedagoške upotrebe digitalnih tehnologija."Oni su dugogodišnji autori i realizatori onlajn obuka, iskusni voditelji u različitim neposrednim obukama za korišćenje digitalnih alata, dugogodišnji spoljni saradnici Zavoda u projektima razvoja digitalne pismenosti kod nastavnika, neki od njih su pedagoški savetnici, autori udžbenika, učesnici domaćih i međunarodnih konferencija", navodi se u saopštenju. Probni period u toku koga se odvija verifikacija naloga može trajati od 14 do 30 dana, a kompanija Google već neko vreme upozorava da se veliki broj škola prijavljuje i da je neophodno sačekati.Dodaje se i da će u toku probnog perioda u administrativnoj konzoli moći da se doda samo deset korisnika, a da se tek nakon njega mogu dodati svi nastavnici i učenici koje su navedeni prilikom registracije.

Lifestyle

Nova usluga u McDonald’s restoranima – Walk Thru

Od polovine avgusta McDonald’s u Srbiji je u određenim restoranima širom zemlje, spisak svih restorana možete pogledati ovde, uveo novu uslugu za svoje goste – Walk Thru koja podrazumeva da hranu možete poručiti na posebnom prozoru namenjenom ovoj usluzi, bez ulaska u sam restroran. Uslugu Walk Thru svi gosti u navedenim restoranima sada mogu koristiti u periodu od 21,00 do 01,00 časova, izuzev restorana koji rade do ponoći, što je sve navedeno na sajtu kompanije.„Pandemija COVID-19 koja je i dalje prisutna nas je navela da počnemo da razmišljamo o dodatnim uslugama koje možemo da ponudimo našim gostima i zbog toga smo uveli Walk Thru, kao pandan Drive Thru, kako bi i naši gosti koji nemaju automobil, a žele da poruče hranu u večernjim časovima, imali tu mogućnost. Prvi utisci naših gostiju su veoma pozitivni. Nastavićemo  da kreiramo nove pogodnosti i u mesecima koji su pred nama“, navela je Desanka Landauer, direktorka marketinga u McDonald’su u Srbiji.

2020

Izabrani polufinalisti Generator konkursa

Na Generator konkurs OTP banke koji podržava digitalne projekte koji pomažu mala i srednja preduzeća da prevaziđu posledice krize izazvane koronavirusom prijavilo se više od 170 učesnika, od kojih je u sledeću fazu prošlo 10 polufinalista. Ukupan nagradni fond koji očekuje pobednike je dva miliona dinara.Generator Gamechanger konkurs OTP banke podržava digitalne projekte – sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme – koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima. Na ovogodišnje takmičenje, četvrtu godinu zaredom, prijavilo se više od 170 učesnika, a u dalju fazu prošlo je 10 polufinalista koji preduzećima pomažu da bolje predstave svoje usluge i proizvode, obezbede nove kanale prodaje, razmene iskustava i ideje ili da pak ponude neke druge načine podrške koji će im koristiti da uspešno prevaziđu posledice krize.Konkurs je bio otvoren za sve pojedince, neformalne timove, preduzetnike i firme koji imaju novu ideju kojoj je potrebna podrška da zaživi ili već postojeće rešenje koje je potrebno unaprediti. U obe kategorije – nova ideja i postojeće rešenje – izabrano je po pet polufinalista koji su predstavljeni na Generator sajtu i koje očekuje medijska promocija kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi, potencijalnih korisnika njihovih usluga. Polufinalisti dolaze iz različitih industrija i svoje znanje i iskusvo su primenili u oblastima kao što su moda, agronomija, biznis planiranje, fitnes i sport, kućnji ljubimci, domaći premium proizvodi, zanati, organizacija virtualnih sajmova... U sledećoj fazi biće izabrano šestoro finalista, po troje u svakoj kategoriji, koji će se boriti za glavnu nagradu. Na prezentacijama, finalisti će predstaviti  svoja rešenja, nakon čega će žiri proglasiti dva dobitnika koji će osvojiti nagradu od milion dinara. Polufinaliste očekuju i specijalne nagrade partnera konkursa – Vojvođanske banke, ICT hub centra za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija, kompanije TeleGroup, Beogradske otvorene škole i udruženja ENECA.Kroz ovakav vid indirektne podrške OTP banka zajedno sa partnerima nastavlja da doprinosi osnaživanju inovacija i domaćeg preduzetništva.Više informacija potražite na Generator sajtu. O Generator projektu:Radi jačanja konkurentnosti srpskog preduzetništva, u 2017. godini pažljivo je osmišljen a potom i pokrenut projekat Generator, koji pod jednim krovom okuplja inicijative i aktivnosti koje podstiču inovativne preduzetničke poduhvate. Iste godine Generator je podržao 40 preduzetničkih inovacija kroz finansijsku podršku, promociju i mentorstvo. Pobedniku je pripalo milion dinara, a skoro 800 inovatora prijavilo je svoje ideje. Sledeće, 2018. godine, nagrađene su najbolje studentske preduzetničke inovacije, a prošle godine Generator 2.0 je bio namenjen digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Krajem 2019. godine u okviru Generatora, OTP banka je pokrenula i inicijativu Generator dobrih dela koja podržava socijalno preduzetništvo..Zajedno. Pokrećemo dalje.#otpbankasrbija #generator2020 #podrška #SME #digitalizacija #inovacije

Srbija

Krivična prijava protiv Kineza zbog ekološke katastrofe u Boru

Gradska uprava u Boru podnela je krivičnu prijavu protiv odgovornih ljudi u kineskoj kompaniji Ziđin, a prema informacijama iz nadležnog tužilaštva, prijavu je potpisao gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić, javlja portal IST Media.Prijava je inače usledila, kako se navodi, nakon višednevnog zagađenja i u svetlu ekološkog protseta koji je najavljen za sledeću subotu.Na društvenim mrežama, objavljeno je da borski ugostitelji, zbog prekomernog zagađenja, neće raditi na dan protesta od 10 do 12 sati.Merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) već tri dana beleže prekomerno zagađenje sumpor-dioskidom (SO2) u borskom gradskom parku.Zagađenja se ponavljaju gotovo svaki dan u poslednje dve godine od kada je država Srbija prodala RTB Bor strateškom partneru Ziđin-u i postala suvlasnik manjinskih 37 odsto njenog kapitala.Zakonom dozvoljene vrednosti SO2 iznose 350 mikrograma po metru kubnom, a tokom ponedeljka su u više navrata izmerene prosečne vrednosti i do 1.969 mikrograma.Tada je precizirano da je vazduh “jako zagađen” i da se stanovništvu ne preporučuje napuštanje stanova.Prema javnim podacima, vazduh je na istoj lokaciji “jako zagađen” i PM10 česticama.Merne stanice u Boru beleže prosečno zagađenje na svakih sat vremena, ali su trenutni pikovi zagađenja, procenjuje se, mnogo veći. U ponedeljak oko 13 sati, u centru grada i kod Tehničkog fakulteta u Boru, kod prolaznika je oštar gas izazvao otežano disanje i suzenje očiju.Najgore stanje je bilo u avgustu ove godine, kada su automatske merne stanice u gradskom parku izmerile prekomerno zagađenje čak 18 dana.I VLAST I OPOZICIJA USTALI PROTIV ZAGAĐENJA U BORU

E-biznis

Raiffeisen banka ponudila prvu metalnu Visa karticu u Srbiji

Raiffeisen banka je klijentima u Srbiji ponudila uslugu privatnog bankarstva, pridruživši se tako drugim bankama u grupaciji koje već nude ovu ekskluzivnu bankarsku uslugu. Ona nosi naziv osnivača, Fridriha Vilhelma Rajfajzena, a podrazumeva privilegovanu uslugu zasnovanu na želji da se sa klijentima grade dugoročni odnosi koji garantuju potpunu privatnost, sigurnost i transparentnost. Individualnost u pristupu, investiciono savetovanje, planiranje ličnih finansija klijenta, te traženje sveobuhvatnih finansijskih rešenja - odlike su koje privatno bankarstvo Raiffeisen banke razlikuju od ostalih na našem tržištu.Proizvod koji se posebno ističe u bogatoj lepezi usluga privatnog bankarstva jeste apsolutna novina na našem tržištu - prva platna kartica izrađena od metala! Reč je o Visa Infinite debitnoj kartici, kreiranoj u saradnji sa kompanijom Visa, koja predstavlja jednu od najprestižnijih kartica u svetu. Visa Infinite kartica Raiffeisen banke namenjena je pre svega klijentima privatnog bankarstva i za njih je potpuno besplatna. Ovu karticu, međutim, mogu imati i svi klijenti Raiffeisen banke koji žele da budu među malobrojnima u našoj zemlji koji će u svom novčaniku imati prvu metalnu karticu na tržištu.Visa Infinite kartica omogućava sigurna plaćanja na prodajnim mestima u zemlji i inostranstvu, kao i na internetu. Među specijalnim pogodnostima koje kartica nudi izdvajaju se: putno osiguranje za vlasnika kartice i članove njegove porodice, pristup aerodromskim ložama u preko 450 gradova širom sveta, pristup brzom prolazu i privilegovanom ček-inu na više od 270 aerodroma, specijalni popusti i VIP tretman u više od 900 hotela širom sveta, kao i popust za kupovinu na brojnim prodajnim mestima. Uz sve to, ova kartica obezbeđuje i dodatna osiguranja vezana za neovlašćeno korišćenje i krađu kartice, gubitak i kašnjenje prtljaga i sl. Pored navedenih benefita za vlasnike Visa Infinite kartice, posebno treba izdvojiti takozvanu uslugu konsijerža koju banka pruža u saradnji sa kompanijom Visa, a koja obezbeđuje pomoć u organizaciji putovanja i rezervaciji smeštaja u luksuznim hotelima, podršku pri kupovini karata za različite manifestacije, pa čak i prilikom organizacije raznih događaja, porodičnih i ostalih proslava... Usluga konsijerža je  korisnicima dostupna 24 časa, 7 dana u nedelji. Više informacija o usluzi privatnog bankarstva, kao i pogodnostima za korisnike Visa Infinite kartice može se pronaći na stranici: https://fwr.raiffeisenbank.rs/privatno-bankarstvo.

Svet

Usred pandemije Maldivi nude „rajsku“ kancelariju

Grupa rajskih ostrva u Indijskom okeanu preduzima ambiciozne korake u turizmu, usred globalne pandemije, prenosi CNN.Jedno od lokalnih odmarališta na Maldivima, Nautilus Maldives, nudi čak i “Paket aranžman za radnike” kako bi privukao ljude koji rade na daljinu.Cena tog, inače luksuznog paketa je 23.250 dolara. Ukoliko se boravak rezerviše na tri sedmice, to donosi uštedu od 52 hiljade dolara.Prema CNN-u, ponuda uključuje radni sto sa pogledom na okean, ličnog asistenta koji brine o svemu i stalnu zalihu osveženja, kao i svakodnevne časove joge i krstarenja tokom zalaskom sunca.U veliku cenu uključeni su i kokteli, koji će stalno biti dostupni, kao i doručak bilo gde i bilo kada.Rad je moguć i na peščanoj obali na privatnoj plaži, nekoiliko sati dnevno.NORVEŽANI ZA NEKOLIKO DANA OTVARAJU PRVI PODVODNI RESTORAN U EVROPI Gostima je zagarantovana  osamljenost i all inclusive koji podrazumeva sve potrebe, do veša.Za taj tronedeljni boravak na Maldivima neophodno je svakog dana izdvojiti 2500 dolara, ali je dostupan i dvonedeljni paket po ceni nešto manjoj od 38 hiljada dolara.Aranžman takođe podrazumeva postavljanje telefona, bežičnog štampača, faksa, skenera, prenosnog projektora i bilo čega drugog što je potrebno za modernu kancelariju.S obzirom da je aranžman skup, pitanje je koliko ljudi će moći da ga priušti.Upitno je i da li će zaposleni koji rade od kuće biti impresionirani svojim dobro plaćenim rukovodiocima, koji će onlajn konferencije voditi iz svog ličnog ostrvskog odmarališta, sa spektakularnom pozadinom.LETOVANJE U SRBIJI: SKAČE CENA I POTRAŽNJA I CENE SMEŠTAJA

Srbija

Zbog korone teže do zaposlenja, smatra 80 odsto gradjana (REZULTATI ANKETE)

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima druge ankete, koju smo sproveli u septembru, preko 80 odsto gradjana ima osobe u svom okruženju koje zaposlenje traže duže od tri meseca.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Približno 18 odsto ispitanika ne poznaje osobe koje traže posao, trećina njih poznaje jednu do dve osoba koje aktivno tragaju za zaposlenjem u Srbiji, dok skoro polovina (49,27 odsto) zna više od troje nezaposlenih u istoj situaciji.Na pitanje "Da li je zbog pandemije teže naći posao nego ranije?" preko četiri petine je odgovorilo potvrdno, dok 19,23 odsto ne smatra da korona-kriza nije uticala na mogućnost zaposlenja.Najveći broj građana smatra da je pandemija loše ili veoma loše uticala na poslovno okruženje i tržište rada, nekolicina njih prijavljuje "masovnija otpuštanja i smanjenje zarada u privatnom sektoru", kao i ekonomsku nestabilnost, koja se sve češće preliva i na privatan život.Oko trećine prijavljuje smanjenje obima posla, broja ponuđenih poslova ili radnih sati. Sa druge strane, nekima je upravo zbog manje kolega povećano radno opterećenje. "Poznajem nekoliko ljudi koji su dobili otkaz ili otišli na prinudni odmor zbog manjka posla", navodi jedan od učesnika ankete. "Otpustli su sve radnike koji nisu neophodni, jedan radi više poslova, radi se od kuće umesto osam sati, po ceo dan", dodaje drugi.Manji broj prijavljuje da je usled smanjenja obima posla došlo i do smanjenja zarada, ali su prepoznali da su pojedine privredne grane nesrazmerno pogođene krize. "Ugostiteljski objekti bez bašte ne rade duže od 21 časova, ja im nisam potreban kao treći radnik", "Ponuda je skočila za pojedine grane, poput onlajn dostave ali je negativno uticala na neke grane poput ugostiteljstva", "Smanjenje potražnje u sferi turizma, usluga i zanatstva", neke su od najčešćih varijanti odgovora.Još jedan od čestih problema je smanjenje poslovne mobilnosti, mogućnosti za promenu posla ili zapošljavanje ljudi tek pristiglih na tržištu rada."Poslodavci nemaju dovoljno optimizma da zaposle nove radnike... Otežala je mogućnosti starijih, uplašila i obeshrabrila mlade i neiskusne...  Imam prijateljicu kojoj je zbog ove krize smanjena plata. Ali ona i još nekoliko poznanika koji su nezadovoljni poslom, plaše se da ga menjaju u ovom trenutku jer se ne zna kako će pandemija dalje uticati na ekonomiju i radna mesta u različitim industrijama", navode ispitanici.Građani smatraju da su problemi koji su mučili poslovanje u Srbiji i dalje vidljivi, ponekad i naglašeniji, pandemijom COVID-19."Ne znam, i ranije je bilo loše", kaže jedan od ispitanika, drugi dodaje da "poslodavci ne daju šansu mladima nakon završetka srednje škole ili fakulteta, i dalje većina traži radno iskustvo", a još jedan da je "samo transparentnije što u Srbiji u stvari i nema posla".U anketi se pokazalo i da oko šestine radnika očekuje da će pandemija dovesti do drastičnih promena u načinu rada."Trebalo bi da se radi od kuće. Apsolutno je nepotrebno dolaziti u kancelarije, apsolutni rad od kuće,  pa će i radnici morati da budu prilagođeni tome", navodi se u jednom od odgovora.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Svet

Prodaja vinil ploča nadmašila prodaju CD-a po prvi put od 1980. godine

Ove godine prodaja vinila nadmašila je prodaju CD-a u Sjedinjenim Američkim Državama prvi put od 1980-ih, piše CNN.Prema izveštaju Recording Industry Association of America (RIAA) prodaja vinila je u prvoj polovini ove godine ostvarila prihod od 232 miliona dolara od ukupne zarade koja iznosi 376 miliona dolara.Prošlogodišnji polugodišnji izveštaj RIAA-e pokazao je da prodaja CD-ova pada tri puta brže nego što prodaja vinila raste, a izveštaj iz februara kaže da na vinil otpada trećina prihoda od svih fizičkih izdanja.Međutim, pojačano interesovanje za vinil nije bilo dovoljno da fizička prodaja ne opadne. Fizička prodaja opala je za 23 odsto na 376 miliona dolara, u prvoj polovini godine, dok pandemija nastavlja da menja norme muzičke industrije. Koncerti i posete muzičkim dešavanjima su gotovo nestali.Pa tako i uprkos porastu prodaje vinila, industrijom još uvek dominira striming, budući da prodaja ploča predstavlja tek 4 odsto ukupne zarade u ovoj godini, dok pretplate na streaming servise iznose 62 odsto zarade u industriji.Striming je u prvoj polovini ove godina porastao za 12 odsto na 4,8 milijardi dolara, otkriva RIAA.Pretplate na plaćene usluge striminga, poput Spotifaja i Epl Mjuzika, porasle su za 24 odsto, izvestila je RIAA.To čini striming dominantnim muzičkim formatom, čineći više od 85 odsto prihoda muzičke industrije.Do sada je ukupna prodaja muzičke industrije porasla za 5,6 odsto, uglavnom vođena strimingom, za ukupno 5,7 milijardi dolara samo tokom prvih šest meseci ove godine.

Svet

Amazon planira da zaposli još 100.000 radnika

Tehnološki gigant Amazon saopštio je u ponedeljak kako planira da zaposli dodatnih 100.000 radnika kako bi bili u mogućnosti da isprate zahteve onlajn kupovine, prenosi Radio Slobodna Evropa.Novi zaposleni će pomoći pri pakovanju, otpremi i sortiranju porudžbina, radeći puno ili pola radnog vremena. Amazon takođe navodi da ovaj talas zapošljavanja nije povezan sa njihovim uobičajenim zapošljavanjem tokom sezone praznika. Tokom prošlogodišnjih praznika zaposlili su dodatnih 200.000 radnika.Kako se sve više ljudi okretalo kupovini putem interneta tokom pandemije, Amazon je tokom aprila i juna zabeležio rekordni profit.Ranije ove godine morali su da angažuju dodatnih 175.000 ljudi da bi ispratili veliki broj porudžbina, a prošle nedelje su najavili da imaju dodatnih 33.000 radnih mesta na tehnološkim i administrativnim radnim mestima.Poslednja najava povećanja broja radnika odnosi se na popunjavanje slobodnih mesta u 100 novih skladišta, centara za sortiranje paketa i drugih objekata koji će biti otvoreni ovog meseca.Alis Boler Dejvis, koja nadgleda skladišta Amazona, rekla je da kompanija nudi bonus od 1.000 dolara prilikom potpisivanja ugovora u nekim delovima SAD-a gde je teško naći radnike. Početna zarada Amazona je 15 dolara na sat.

Srbija

Kako se postaje „nepouzdani dobavljač“ 5G opreme?

Sporazum koji je Srbija potpisala sa Kosovom u Vašingtonu, uključio je i odredbe koje se tiču “nepouzdanih dobavljača” u oblasti telekomunikacija, ali je nije do kraja jasno šta tačno podrazumevaju, piše Politika.“Termin “nepouzdan dobavljač” nije definisan u zakonu, kao ni procena kvaliteta iste od strane RATEL-a u smislu bezbednosti podataka. Pre stavljanja na tržište i upotrebe radio-opreme proveravaju se bitni zahtevi koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost ljudi i drugih korisnika, elektromagnetska kompatibilnost i efikasno korišćenje radiofrekvencijskog spektra, ali ne i pitanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti pretplatnika”, navodi se u odgovoru RATEL-a Politici.Prošle godine Donald Tramp je stavio kinesku kompaniju Huavei na crnu listu, uz zabranu američkim kompanijama da koriste njihovu opremu, jer ona, kako se navodi ugrožava nacionalna bezbednost.Zemlje Evropske unije trebalo bi da preduzmu hitne akcije kako bi diversifikovale dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je Evropska komisija u svom zvaničnom dokumentu od 24. jula.Sjedinjene Države inače vrše pritisak na EU da poput Britanije zabrani opremu kineske kompanije u evropskim 5G mrežama.Mobilna mreža pete generacije, poznatija kao 5G, korisnicima u Srbiji biće dostupna početkom sledeće godine.ŠTA KAŽU SRPSKI ZAKONI“Na osnovu našeg zakona, mi ne možemo nikoga da isključimo kada raspisujemo aukciju. Neke države poput Poljske i Slovenije imaju propisano i eksplicitno navedeno koja oprema može da bude korišćena”, kaže pomoćnica ministra trgovine, telekomunikacija i turizma Irini Reljin.Ukoliko se ova odredba sporazuma odnosi konkretno na Huavej, to, prema njenim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem, jer Srbija trenutno ima samo jednu njihovu baznu stanicu koja ne radi. Nju je prošle godine instalirala kompanija Telenor u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari zbog probnog rada 5G mreže.Zdravstvena kriza je odložila raspisivanje aukcije za dobijanje dozvola za korišćenje radio-frekvencija i ona će se desiti oko Nove godine. Telenor za četvrtu generaciju mobilne mreže ima opremu kompanije Huavei, Telekom koristi Eriksonovu i Nokijinu opremu, a VIP Nokijinu.U Telenoru kažu da „u potpunosti posluju u skladu s zakonom i propisima Republike Srbije i ponašaju se u skladu sa tim  zakonom.“Ovo nije sporazum koji nas u potpunosti obavezuje, ali jeste osnova od koje će se krenuti u realizaciju svih tačaka”, smatra Miloš Jončić naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.Govoreći o 5G mreži, on kaže da je dobro što nigde poimenice ne stoji da je u pitanju Narodna Republika Kina i to omogućava da sami utvrdimo ko su nepouzdani partneri u nabavci opreme.Prema njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine nisu narušeni ovom tačkom sporazuma, a SAD nemaju valjane pravne norme da utiču na Srbiju u tom smislu.

Svet

U Evropi se ponovo očekuje rast broja preminulih od COVID-19

Očekuje se da će se broj umrlih od COVID-19 u Evropi tokom oktobra i novembra uvećavati, pošto se u tom periodu predviđaju i veće stope novih zaražavanja korona virusom, upozorio je direktor evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge. Kako navodi Dojče vele (DW), više od 51.000 novih slučajeva prijavljeno je u petak na teritorijama 55 država koje evropski ogranak SZO posmatra, što je više od vrhunca zabeleženog u aprilu.Broj slučajeva naglo je porastao posebno u Španiji i Francuskoj u poslednjih par nedelja.Podaci SZO pokazuju da je do sad stopa dnevnih smrti u Evropi ostala otprilike na istom nivou od početka juna, sa oko 400 do 500 dnevnih smrti povezanih sa COVID-19.Dok je Kluge za AFP rekao da želi da pošalje pozitivnu poruku da će se pandemija "završiti u jednom trenutku," dalje navodi da se to neće nužno desiti putem vakcine."Ne znamo čak ni da li će vakcina biti efikasna u svim grupama (populacije). Trenutno dobijamo signale da će pomoći jednoj grupi, a drugoj ne", navodi Kluge i dodaje da će kraj pandemije predstavljati trenutak kada kao zajednica "naučimo da živimo sa pandemijom".Evropski ogranak Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) održava 14. i 15. septembra onlajn sastanak na kojem će 53 država članica raspravljati o merama zaštite usled pandemije koronavirusa i usaglasiti se po pitanju svoje petogodišnje strategije.Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je za DW da blok "trenutno nije pod ozbiljnim rizikom drugog talasa sa zabranama kertanja"."Za sad, mislim da ima nesigurnosti, ali ne možemo reći da ulazimo u drugi talas", kaže on.

Srbija

Unija poslodavaca: Kompromis oko minimalca realan, nužne dodatne mere

Povećanje minimalne cene rada za 6,6 odsto, na 32.126 dinara, koje je danas definisala Vlada Srbije, predstavlja realan kompromis između zahteva poslodavaca i sindikata, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije (UPS).Ta organizacija dodaje da su neophodne dodatne mere kojima se preduzećima omogućava da primene povećanje, bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja, a "da bi povećanje bilo održivo i dalo svoj puni efekat". ."Podsećamo da je od 2010. godine do danas minimalna cena rada udvostručena, sa 90 na 183,9 dinara po satu, dok rast privrede nije ni približno pratio taj (skok). U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3 odsto, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule", saopštio je UPS.Zbog svega toga, Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća, putem povećanja neoporezivog dela zarade (UPS tražio 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1 odsto i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500."Jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.