Erste: BDP Srbije premašio očekivanja
Uprkos najvećem kvartalnom padu bruto domaćeg proizvoda u proteklih 20 godina, BDP-a Srbije je u drugom kvartalu bolji od očekivanog, što se može pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu ...
Najnovije
Zašto je suspendovana Duing biznis lista i da li Srbija treba da se brine
Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularnu Doing Business listu, prošla je potpuno ispod radara i bez uobičajene promocije sposobnosti Vlade Srbije koja je prisutna u vreme objavljivanja indeksa, svakog oktobra.Ovo ne treba da čudi jer srpskim vlastima ovaj indeks godinama služi kao dokaz za popravljanje poslovnog ambijenta. Iako Srbija nije spomenuta eksplicitno kao zemlja u čiji se napredak sumnja, galopirajuće napredovanje na rang listi za samo nekoliko godina i preticanje nekih članica EU, otvaraju prostora za pitanje da li će nakon revizije podataka u Svetskoj banci, i Srbija biti predmet istrage zajedno sa prozvanom Rusijom, Kinom, Saudijskom Arabijom i Uzbekistanom.Naime, ove zemlje su, baš kao i Srbija, zabeležile velike skokove na listi, pa se sumnja da se pravni okvir za poslovanje preduzeća baš toliko popravio. Kina je na primer bila među deset poslovnih okruženja koja su se najbrže poboljšavala u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Srbija sada zauzima 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja na globalnom indeksu lakoće poslovanja, a u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola nalazi se na 9. poziciji.Šta je čudno u napretku Srbije? Pogledajte u videu"Ja sam iskreno iznenađen. Ova odluka za pauziranje indeksa je malo neočekivana, kaže za Novu ekonomiju Svetozar Tanasković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.On ističe da prilikom tumačenja ove odluke Svetske banke treba imati u vidu i političku pozodinu i promenje odnose Amerike i Kine. Kako objašnjava, indeks meri promene u regulatornom okviru, ono što je na papiru, ali nema način da izmeri da li se to primenjuje u praksi zbog čega često postoji problem da se objasni dobra pozicioniranost nekih država."Ako znate unapred šta se meri, i ako imate jasnu metodologiju, a ovaj indeks je u potpunosti transparentan, onda je vrlo jasno šta treba da uradite u vrlo kratkom roku da biste recimo olakšali elektronsko izdavanje dokumenata ili izdavanje građevinske dozvole. Ali, to u praksi ne znači da će svako preduzeće imati isti tretman na tržištu", ističe Tanasković.Koga treba pitati za pravo stanje kad je reč o uslovima poslovanja u Srbiji, pogledajte u videu.Prema Tanaskovićevim rečima, odluka o pauziranju indeksa je vezana je za neragulatnosti u samoj Svetskoj banci. Navodi se da je moguće da su određene zemlje zbog političkih pritisaka ili određenih interesa investitora bile bolje pozicionirane. "Pitanje je gde su oni uvideli problem, da li na licu mesta kad su podaci prikupljani ili kasnije u samoj Svetskoj banci kad je vršena obrada. Što se tiče Srbije, pitanje je koliko će duboko ići revizija. Ili će se skoncentrisati na par zemalja koj su spomenute ili će doći do promene metodologije (za izračunavanje indeksa) koja će u obzir uzeti i druge indikatore koji će promeniti poziciju svih zemalja, ne samo Srbije", navodi on.Prema nekim kritičarima, izveštaj Svetske banke podstiče korupciju, koja se ne ogleda u indeksu.Građevinske dozvole su idealan primer, u velikoj većini slučajeva, neke kompanije dobijaju građevinske dozvole pre zakonski propisanog vremena, što donosi brojne poene u indeksu lakoće poslovanja.
STO: Vašington carinama na kinesku robu prekršio međunarodna pravila trgovine
Carine koje su Sjedinjene Države odredile za robu iz Kine vrednu više od 200 milijardi dolara su nelegalne, presudila Svetska trgovinska organizacija (WTO), javlja agencija Beta.Tom odlukom je prvi put presudila protiv serije carina koje je administracija predsednika SAD Donalda Trampa uvela nizu zemalja, koje su njeni rivali, ali i saveznici.Tramp je više puta kritikovao WTO da se nepošteno odnosi prema SAD.Telo WTO za rešavanje sporova nije prihvatilo argument SAD da su nedozvoljene aktivnosti Kine štetne po američke interese u oblastima krađe intelektualne svojine i transfer tehnologije.Presuda teoretski omogućava Kini da uvede uzvratne carine na američku robu vrednu milijarde dolara.Međutim, nije verovatno da će ona imati veliki konkretan uticaj, bar ne u kratkom roku, jer SAD mogu da se žale na odluku, a sud WTO za žalbe trenutno ne funkcioniše, najviše jer Vašington odbija da prihvati nove članove tog tela.Sud za žalbe, koji donosi konačne presude u trgovinskim sporazumima, ne funkcioniše od prošle godine, kada su istekli mandati dve od tri poslednje sudije.Američke carine su uperene protiv dve grupe kineskih proizvoda.Takse od 10 odsto SAD su u septembru 2018. uvele na kinesku robu vrednu oko 200 milijardi dolara, a osam meseci podignute su na 25 odsto.U junu 2018. SAD su uvele takse na kinesku robu vrednu oko 34 milijarde dolara.Telo WTO za rešavanje sporova presudilo je da mere SAD krše dugotrajna pravila međunarodne trgovine jer se odnose samo na proizvode iz Kine.Prema njoj, Vašington nije adekvatno potkrepio tvrdnju da su kineski proizvodi pogođeni dodatnim carinama imali koristi od navodnih nepoštenih aktivnosti Kine.
NIJE GOTOVO Vlada donela uredbu o centralizovanim javnim nabavkama
Uredbom se bliže uređuje organizacija i način obavljanja tih poslova, saopšteno je iz Vlade Srbije.Kako se navodi u Uredbi Vlade, poslove centralizovanih javnih nabavki na republičkom nivou obavlja Uprava za zajedničke poslove. Naručioci su Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada, ministarstva, posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom, osim BIE, pravosudni organi, tužilaštva.U spisak naručilaca ulaze samostalni i nezavisni organi, poput Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, itd.Predmet tih nabavki su kancelarijski materijal, računarski materijal, goriva i maziva, prevozna sredstva, računarska oprema, nabavke struje i raznih usluga, poput obezbeđenja, osiguranja, čišćenja i ostalih.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa može da pokrene postupak centralizovane javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu.Obaveze koje naručioci preuzimaju ugovorom o javnoj nabavci moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa dužna je da uspostavlja Informacioni sistem sa odgovarajućom instrukcijom za korišćenje i on će biti odstupan naručiocima.U taj sistem naručioci unose podatke o javnim nabavkama, najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu, a Vlada prima zahteve do 15.novembra.U roku od deset dana od dana dobijanja saglasnosti Vlade, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa objavljuje Godišnji plan na Portalu javnih nabavki. Uprava za zajedničke poslove na svojoj internet prezentaciji objavljuje izvod iz plana javnih nabavki i sprovodi sve vrste postupaka u skladu sa zakonom.Napominje se da je dužna da centralizovane javne nabavke sprovede na način kojim se obezbeđuje pristup tržištu malim i srednjim preduzećima.Nakon okončanog postupka javne nabavke Uprava za zajedničke poslove, dodeljuje se i zaključuje ugovor sa najpovoljnijim dobavljačem.Naručioci su dužni da u roku od tri dana od zaključenja ugovora unesu podatke Informacioni sistem: naziv i adresu naručioca, vrednost ugovora, datum zaključenja ugovora i period njegove važnosti ugovora.
Škola trenutno najbezbednije mesto, tvrdi ministar prosvete
Nakon 16 dana nastave od 850 hiljada učenika u osnovnim i srednjim školama od korona virusa obolelo 20 odraslih 52 dece i to je dobar rezultat kaže ministar Mladen Šarčević, prenosi N1.„U Beogradu je od koronavirusa obolelo 16 učenika, od kojih su dva u Osnovnoj školi „20. oktobar“. Mi imamo od 1. septembra slučajeve koronavirusa u školama u Srbiji, sporadične, ali ovo je prvi put da imamo u jednoj grupi uzastopno dvoje učenika u školi "20. oktobar“, objasnio je Šarčević.U osnovnim školama u Srbiji obolelo je 27 učenika.Šarčević je naveo da u srednjim školama ima 25 pozitivnih učenika, uz napomenu da ima i obolelih nastavnika, spremačica i jedan direktor.Deca koja su pozitivna ići će onlajn, ali svaki dan škole je dobar, rekao je Šarčević.„Na području Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga od koronavirusa trenutno su obolela tri učenika i to osnovac u Prokuplju i po jedan osnovac i gimnazijalac u Nišu“, rekao je agenciji Beta načelnik Školske uprave u Nišu Dragan Gejo.On je rekao da učenik iz Prokuplja i gimnazijalac iz Niša nisu ni pohađali nastavu ovih dana, jer su poštovali meru samoizolacije po povratku sa odmora, dok je osnovac iz Niša bio u školi.„Odeljenje u kome je taj učenik išao na časove je po dogovoru sa roditeljima i lekarima Doma zdravlja prešlo na onlajn nastavu. Oni neće dolaziti u školu narednih 14 dana kako bi bili sigurni da neće doći do prenosa infekcije među drugom decom“, objasnio je Gejo.Prema njegovim rečima situacija je pod kontrolom, a broj obolelih učenika može se smatrati zanemarljivim s obzirom da je na području tri pomenuta okruga više od 20 hiljada osnovaca.
Kako brzo i povoljno da napravite onlajn prodavanicu
Dosta biznisa se okrenulo ka elektronskoj prodaji kao rešenju za preživljavanje u pandemiji, a pojavilo se i veliki broj zanimljivih internet servisa, ocenjuje Ivan Minić na svom podkastu Pojačalo.rs. U preseku dostupnih rešenja, Minić kaže da izbor zavisi individualno od biznisa do biznisa. "Svako od vas ko pravi ovako važnu odluku trebao da proba. A kada proba i kada vidi šta mu odgovara da koristi i ko mu odgovara za saradnju, ko dovoljno brzo odgovara na mailove, javlja se na telefon, zaista pomaže korisnicima da naprave prodavnicu kako treba, da je to vrlo verovatno i opcija sa kojom treba da sarađujete", savetuje on.Kako navodi, prva opcija su gotova rešenja za web shop.Prva opcija koja postoji, koja je prilično jednostavna za korišćenje, ali ipak podrazumeva da s jedne strane znate engleski, a sa druge strane, da imate i malo smisla za online i za računare, je opcija na WordPress (www.wordpress.com), savetuje on.Otvorite svoju prodavnicu i svoj sajt, i već od 8 dolara mesečno, s tim da se svi paketi plaćaju godišnje (cena je na mesečnom nivou, ali se plaća godišnja cena unapred).Druga mogućnost je Internet prodavnica ( www.internetprodavnica.net) koja dugo uspešno posluje.Čak i neki veliki i ozbiljni šopovi koriste njihovu platformu i oni za startni paket za korisnike imaju cenu od 9,99 eura mesečno, i to podrazumeva shop sa do 500 artikala.Niška firma Selltico (www.selltico.com), odnosno tako se ne zove firma, tako se zove brend, je napravila prilično dobro rešenje. I oni nude više paketa. Najpovoljniji paket kreće od 15 eura i u okviru njega možete da imate 100 artikala. Tu je i NB shop (www.nbshop.rs), ima vrlo dobro i robusno rešenje koje, takođe, koriste razni veliki shopovi. Njihova startna ponuda nije toliko jeftina, onda iznosi 39 eura mesečno i podrazumeva do 300 artikala.Firma koja se nekada zvala Yellow Pages Srbija i štampala je one štampane imenike firmi, a kasnije se prebacila i na online, je, takođe, u ovom prethodnom periodu napravila svoj sistem koji se zove Yell Shops (www.yellshops.com) i gde je najniža cena 60 eura godišnje."Tu imate 50 artikala, ali osim što imate vaš shop u okviru sistema, sve ono imate na svom shopu je izlistano u okviru njihovog zajedničkog shopa, odnosno marketplace-a na kome se nalaze svi korisnici".I poslednji primer koji Minić izdvaja je platforma Cartizz (www.cartizz.com) koja ima setup free koji je 365 eura jednokratno, ali kako ocenjuje, nudi zaista jako lepo i jednostavno, dobro optimizovano rešenje gde pored shopa imate i svoje mobilne aplikacije i, takođe, postoji održavanje od 35 eura mesečno, ali ko uđe u ovom periodu u njihov sistem, prva tri meseca ima gratis.Autor podkasta Pojačalo.rs ističe da pravljenje šopa nije samo kupite platformu, i daje još niz korisnih saveta na sledećem LINKU.
Planinari traže da im na Fruškoj Gori investitori oslobode stazu
Iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore za subotu najavljen protesatni skup za oslobađanje staze koja je kako se navodi zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama, prenosi portal 021.„Mi želimo da prođemo trasom te planinarske staze. Želimo da sve prođe nenasilno. Nećemo preskakati ogradu, nećemo praviti rupe u žici, jer to je ponižavajuće. Nemamo nameru da primenjujemo rušilačke metode. Jednostavno želimo da, nenasilno, prođemo trasama koje su javno dobro“, kaže aktivistkinja Dragana Arsić.Dodaje se da ugrožena staza vodi od Novog Rakovca do Zmajevca, koja je "zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama".Ona je i upisana u registar Planinarskog saveza Vojvodine.Akciji se priključio i Ekološki pokret "Odbranimo reke Stare planine", čiji će se lider Aleksandar Jovanović Ćuta, pored ostalih, obratiti na skupu."Želimo tim obraćanjima na početku naše pešačke akcije da pošaljemo poruku nadležnim institucijama u vezi sa neverovatnim napadima na prirodu Srbije, na šume, na reke, na vazduh, na sve ono što je javno dobro. Poruka je da je zaista krajnje vreme da oni počnu da delaju na način koji štiti javna dobra i građane, a ne interes investitora", ističe Dragana Arsić. Okupljanje je, naglašava se, prijavljeno policiji, a angažovani su i redari. Okupljanje počinje u 11 sati na parkingu ispred manastira Rakovac, odakle se kreće do prve kapije koja je na 30 minuta laganog hoda od manastira.DRŽAVA DALA 2,6 MILIONA EVRA ZA HOTELSKI KOMPLEKS NA FRUŠKOJ GORI
Očaj državljana Srbije koji imaju nekretnine u Grčkoj
Grčka, osim što ne dozvoljava srpskim turistima da uđu na njenu teritoriju, zbog širenja pandemije, rampu je spustila i za naše državljane koji tamo imaju svoje nekretnine ili treba da n...
Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju
Španski lanac za trgovinu odećom Inditex saopštio je da u drugom fiskalnom tromesečju imao za skoro trećinu manje prihoda, zbog pandemije, piše portal Seebiz.U razdoblju od tri meseca, uključujući i jul 2020. neto prihodi vlasnika Zare opali su 31 odsto i iznose 4,7 milijardi evra.Neto dobit bila je gotovo tri četvrtine niža nego u istom prošlogodišnjem razdoblju i iznosila je 214 miliona evra.U prvoj polovini fiskalne godine neto prihodi Inditexa pali su 37,5 posto, na osam milijardi evra.Kompanija je to razdoblje zaključila s neto gubitkom od 195 miliona eura, jer su troškovi spajanja i integracije fizičkih i onlajn prodavnica iznosili 308 miliona.U istom razdoblju prošle godine Zara je poslovala sa neto dobiti od 1,5 milijardi evra.Kako se navodi svetla tačka je prodaja putem interneta koja je u prvoj polovini godine skočila za 74 odsto, jer su radnje bile zatvorene, a kretanje ljudi ograničeno.Inditex je u tom razdoblju otvorio Zarine onlajn prodavnice u Argentini, Peruu, Urugvaju, Paragvaju, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Alžiru.Nakon ublažavanja mjera suzbijanja pandemije vlasnik brendova Massimo Dutti i Bershka ponovo je otvorio 98 odsto prodavnica.U tekućem je tromesečju je pala je do 6. septembra i to 11 odsto u odnosu na godinu dana ranije, navodi ta kompanija.ZARA ZATVARA RADNJE I JAČA ONLAJN PRODAJU
Zakazano iseljenje članu Krova nad glavom, a kuća iz presude ne postoji
Aktivisti Združene akcije "Krov nad glavom" Vojislavu Vuksanoviću i njegovoj porodici ponovo je zakazano iseljenje iz objekta koji ne postoji, saopštila je ta organizacija. Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević zakazala je iseljenje Vuksanovićima za 30. septembar, a u zaključku je navela da će na samom izvršenju prisustvovati i veštaci građevinske i geodetske struke sa ciljem da pomognu identifikaciji predmeta izvršenja. Nekoliko veštačenja sudskih veštaka već postoji, jedno u kome je navedeno da se objekat koji se nalazi na navedenoj adresi ne može identifikovati sa onim iz sudske presude, kao i veštačenje iz koga se vidi da predmet sudske presude, objekat od 66 kvadrata, više ne postoji.Dodatni problem je i što se na adresi nalazi više objekata i stambenih jednica, dok u presudi nije precizirano koji od njih je predmet izvršenja.Takođe, na osnovu uvida u zemljišne knjige se vidi da ni jedan od objekata nije upisan kao kuća, kako se navodi u presudi, već zgrade. "Krov nad glavom" je pozvao sve medije, organizacije koje se bave ljudskim pravima, kao i one koji se bave praćenjem rada javnih izvršitelja, da se pojave na zakazanom iseljenju 30. septembra u 12 časova, kako bi "videli na koji način izvršiteljka pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu".Podsećamo, Nova ekonomija je o slučaju porodice Vuksanović već pisala. Prethodni pokušaj izvršenja bio je 20. marta 2019 godine i tada je izvršiteljka odustala, jer se na licu mesta nisu pristupili izvršni poverioci.U zaključku je tada napisala da nema zakonskih uslova da izvrši presudu, jer se nisu pojavili izvršni poverioci koji treba da preuzmu nepokretnost."Porodica Vuksanović je na ovaj način godinama izložena maltretiranju, neizvesnosti i stresu, jer presuda ne može da se izvrši, a poverioci koriste javne izvršitelje kako bi vršili pritisak u njihovu korist. Prva izvršiteljka nije uspela da izvrši presudu, a onda su angažovali Mirjanu Dimitrijević, kojoj nije prvi put da preuzima predmete, koje drugi izvršitelji ne mogu da sprovedu", navodi se u saopštenju Krova.Dodaju da je izvršiteljka umesto da prvo proveri da li uopšte postoji objekat izvršenja, isto zakazala i pored toga što "kuća koja se navodi u njenom zaključku ne postoji ni u katastru"."Vlasništvo nad novim objektom je trenutno predmet odlučivanja Višeg suda u Beogradu, a poverioci pokušavaju da na svaki način sprovedu neizvršivu presudu kako bi izbegli bilo kakvo iznošenje dokaza i uzeli objekat u kom porodica živi sada već 90 godina", ocenjuje se u dopisu.
Kako se razvija regionalno partnerstvo, solidarnost i odgovornost u novoj normalnosti?
Konstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru, naročito u Srbiji, iz godine u godinu sve više blede. Kultura dijaloga ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo sugestivne stavove i na kraju se svi složimo - da se slažemo.Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, deluje praktično nemoguće. Zamislite ljude različitih profila na forumu - predstavnike različitih organizacija civilnog društva, državnih institucija i institucija Evropske unije, ali i predstavnike poslovne zajednice, istraživače i aktiviste. Pretpostavimo da taj forum pruža mogućnosti međusobne razmene mišljenja, suprotstavljanja stavova, komunikacije i umrežavanja na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Upravo ovo Beogradska otvorena škola, ostvaruje kroz godišnju regionalnu konferenciju MOVE.LINK.ENGAGE. Već šest godina ova regionalna platforma za diskusiju okuplja najrelevantnije regionalne i evropske aktere iz oblasti evropskih integracija, zaštite životne sredine, unapređenja zapošljivosti, dobrog upravljanja, vladavine prava. Tokom programa zajedno sa ekspertima, zainteresovana javnost u Srbiji i regionu ima priliku da ne samo kritički analizira postojeću situaciju i odluke koje se donose na nacionalnom i evropskom nivou, već i da ponudi alternativu i preko potrebna, rešenja.Šta je to nova normalnost u 2020. godini?Tekuća godina je u svakom aspektu specifična. Nismo mogli ni da zamislimo da će mutacija virusa izazvati pandemiju i tako uzdrmati institucije i ekonomije gotovo svih država sveta. Kriza izazvana pojavom bolesti Covid-19 u velikoj meri je dovela u pitanje partnerstvo, solidarnost i odgovornost kako u svetu, tako i na Zapadnom Balkanu. Kriza pruža minimalan manevarski prostor, prostor u kom nemamo opcija za pokret ni umrežavanje. Iz tog razloga Evropi je potreban novi pristup u delovanju i povezivanju kako zemalja članica tako i zemalja kandidata. Nov pristup, koji je nastao kao odgovor na pandemiju podrazumeva težnju ka partnerstvu svih sektora društva kao ključnom elementu. A sve navedeno, osigurava veću efikasnost, koherentnost i komplementarnost razvojnih politika Evropske unije u postCovid-19 eri koja nam dolazi.Zato ove godine, Move.Link.Engage preispituje reakciju Evropske unije na pandemiju Covid-19 kako prema zemljama članicama tako i zemljama kandidatima, predstavlja ključne elemente Plana oporavka za Evropu i sagledava uticaj svih dešavanja na region Zapadnog Balkana. Cilj nam je da se šira javnost upozna sa najnovijim pristupima institucija Evropske unije i država članica, pre svega, u procesu donošenja odluka koji može imati ogroman uticaj na proces evropskih integracija u njihovim zemljama. Zajedno sa učesnicima kritički preispitujemo da li je Zapadni Balkan sposoban da se složi oko osnova politike oporavka kao što je to učinila EU? Da li su prakse izgradnje partnerstva u različitim sektorima društava Zapadnog Balkana pokazale da takođe možemo stvoriti dinamičniji prostor za oporavak? Da li su vlade u regionu sposobne da pokažu više odgovornosti i solidarnosti u radu i neguju raznovrsnija partnerstva u skladu sa našim pojedinačnim razvojnim putevima i potrebama pri čemu partnerstvo ne znači samo međusektorsko, već i međudržavno povezivanje. Kao i svih prethodnih godina podržavamo regionalni pristup u usvajanju novih znanja i uvida potrebnih za razvoj civilnog društva i dugoročnog poboljšanja kapaciteta i jačanja uloga organizacija civilnog društva. Iz tog razloga pozivamo sve zainteresovane pojedince i aktiviste da nam se od 21. do 23. septembra pridruže u online prostoru i svojim kritičkim uvidima doprinesu kreiranju solidarnih rešenja. Za više informacija posetite sajt Beogradske otvorene škole. Bojana Džulović, Beogradska otvorena škola
Vakcina protiv korone će se možda inhalirati, a ne ubrizgavati
Na Medicinskom fakulktetu u Pitsburgu pronađeno je antitelo za koje se tvrdi da bi moglo da bude efikasno u borbi protiv korona virusa, prenosi portal Independent.Naučnici su, kako se navodi uspeli da izoluju najmanji biološki molekul koji potpuno i na specifičan način neutrališe SARS-CoV-2, koji inače uzrokuje novi koronavirus.Antitelo, koje je 10 puta manje od antitela u punoj veličini, korišćeno je za stvaranje leka pod imenom Ab8.Istraživači veruju da bi on mogao da spreči širenje virusa i da ga neutrališu, jer se kako su izvestili pokazao kao visoko efikasan kod miševa i hrčaka i ne izaziva negativne efekte kod ljudi. „Ab8 ne samo da ima potencijal da se koristi kao terapija za Covid-19, već bi se mogao koristiti i da spreči ljude da se zaraze SARS-CoV-2 infekcijom“, rekao je koautor Džon Melors, šef Odeljenja za infektivne bolesti u Pitsburgu i jedan od glavnih ko-autora studije.„Veća antitela su delovala protiv drugih zaraznih bolesti i dobro ih podnose, što nam daje nadu da bi to moglo biti efikasan tretman za pacijente sa Covidom-19 i za zaštitu onih koji nikada nisu imali infekciju i ne poseduju antitela u svom organizmu“, dodao je dr Melors.Izveštaj naučnika govori i o alternativnom načinu primene, putem udisanja, odnosno inhalacije ili putem male šiljate gaze koja se stavalja u nos.„Mala veličina tog ostavlja mogućnost da se lek uzima putem inhalacije ili intradermalno, u okviru slojeva kože, umesto intravenoznog načina primanja“, dodaje se u izveštaju.
Korona Srbiju u radnim satima koštala 510.000 radnih mesta
Pandemija koronavirusa izazvala je tokom drugog tromesečja 2020. godine u Srbiji smanjenje broja radnih sati ekvivalentnom gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, saopštila je Evro...
Država srušila ograničenu odgovornost osnivača
Kolumna Bogdana Petrovića iz najnovijeg, 73. broja Nove ekonomije. Vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobr...
E-commerce kao ključ za dodatni uspeh preduzeća
Online panel srpske asocijacije menadžera – trendovi elektronske trgovine u srbijiElektronska trgovina u Srbiji ima potencijal, budućnost i u vreme pandemije pokazalo se koliko je ovaj segment neizostavan deo poslovanja. Mala i srednja preduzeća povećavaju za 30 odsto svoj bilans uspeha ukoliko imaju e-prodavnice. U e-commerce poslovanju kvalitet usluge je sve bolji, a kupci jačaju poverenje u ovaj način kupovine - samo je deo zaključaka sa online panela „Trendovi elektronske trgovine u Srbiji – e-commerce kao ključ uspeha u novim vremenima“ u organizaciji Srpske asocijacije menadžera. Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a. Snimak konferencije možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=ThgDZpxiZts„Elektronska trgovina u Srbiji iako pokazuje značajan rast i potencijal, još uvek ima puno prostora za razvoj i neophodno je podsticanje pozitivnih trendova u ovoj oblasti“, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, u uvodnom obraćanju na onlajn konferenciji. Matić je navela da je u prethodne tri godine vrednost realizovanih transakcija u e-komercu porasla za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto, a nakon ukidanja vanrednog stanja zadržala porast od oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Prateći trendove verujem da će se rast e-trgovine nastaviti kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje“, istakla je Matić.Prema istraživanju USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, jasno je potvrđeno da je stopa rasta kompanija koje imaju web shop i e-commerce kao opciju znatno veća od prosečnog rasta kompanija u Srbiji, odmah iza rasta kompanija koje su i izvoznici i imaju opciju online kupovine. „Ogromna većina smatra da je e-commerce bitan i da će rasti i globalno i u Srbiji. Put ka digitalnoj ekonomiji bio je dobar, nužan i neizbežan i pre pandemije. Pravila socijalnog distanciranja samo su ga učinili hitnijim. Ono što je bilo ranije na dugoročnom planu i što kompanije nisu prepoznavale da treba da se uradi danas i juče, sada je došlo kao ključ nekog poslovanja. Više od trećine ispitanih privrednika između marta i juna smatraju da je okretanje digitalnim solucijama, naročito e-commerce rešenjima, za oporavak, preživljavanje i bolje podnošenje posledica pandemije izuzetno bitno. Iako postoji problem nedostatka informacija i na strani privrede i na strani potrošača, ono što je donelo vetar u leđa ideji da e-commerce jeste ključ za rast privrede u Srbiji je i činjenica da je privreda imala dobra iskustva, a 85 odsto kupaca je bilo prezadovoljno i nisu imali problema“, kaže Dragana Stanojević, direktorka, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.Postojale su velike predrasude i nepoverenje građana u e-trgovinu i u skladu s tim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u saradnji sa USAID programo za ekonomski razvoj izdao vodiče za e-trgovinu, koji otklanjaju sumnje u online trgovinu. Jedna od glavnih poruka Vodiča je da postoji razlika kad se kupuje online kod registrovanih prodavnica, onih koje nude opciju online plaćanje u odnosu na to kad se kupuje bez prethodnog istraživanja i kod nepoznatih prodavaca.„Neosporno je da je prelazak na digitalno poslovanje ubrzan i neophodan. Kako bi se zadovoljile potrebe postojećih, ali i čitave nove generacije digitalno naprednih potrošača, a uz izbegavanje rizika da novčani tokovi završe u sivoj zoni, potrebna je veća saradnja javnog i privatnog sektora na edukaciji, kao i osmišljavanje podsticaja koji će dodatno pogurati bezgotovinsko poslovanje. Važno je paralelno se fokusirati na sve učesnike u platnom sistemu jer je lanac uvek jak onoliko koliko i njegova najslabija karika i zato mi u kompaniji Mastercard radimo na tome da sigurna plaćanja budu integrisano dostupna korisnicima onda i tamo gde su im zaista potrebna u cilju stvaranja jednog glatkog korisničkog iskustva“, zaključio je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u kompaniji Mastercard.Poslednjih meseci je e-commerce postao kiseonik privrede.„Imali smo trgovce koji su bili spremni na ono što nas je sačekalo, ali imamo i puno onih koji nisu verovali. Ono što se desilo je rast, a što je mnogo važnije jeste da su kupci probali da kupuju online, preživeli su i ostali tu sa nama. Moramo da zajedno radimo na tom eko sistermu na prodaji, ali i zadovoljstvu kupaca. E-commerce možemo porediti sa rudnikom, morate da uđete u dubinu, radite na procesima, digitalnoj transformaciji, timovima, partnerima u smislu digitalnih platformi, kao i u segmentu plaćanja i logistike. Apel za sve one koji su eventualno propustili prethodni talas, da uđu u ovaj segment, imamo rast od 100 odsto, kupci ostaju. E-commerce nam se uveliko dešava i na nama svima je da se procenti još povećaju“, kaže Zorana Milidrag, predsednica, eCommerce Asocijacija SrbijeMikroelektronika izvozi oko 99,8 odsto svojih proizvoda, prodaje u 140 država, a Nebojša Matić, CEO ove kompanije smatra da je kompletan proces e-commerca transparentan i nije problematičan. „Bili smo među prvima koji su 2000. godine imali ovakav šop. Oko 50 odsto proizvoda prodajemo preko online prodavnice i 50 odsto preko distributera. Bili bismo u strahovito lošoj situaciji da ne postoji online prodaja, ona je integrisana u naš poslovni model. Zahvaljujući online načinu poslovanja, mi smo, u lošoj pandemijskoj situaciji bez problema radili, i proizvodili i prodavali. Kada je o sigurnosti reč, naša praksa pokazuje da smo za svih 15 godina imali samo pet prevara. Online poslovanje ne treba da bude tema. Savet malim kompanijama da ne kreću odmah u komplikovane procese i rešenja, već da postepeno grade svoje prisustvo na internetu“. Srpska asocijacija menadžera najavljuje nove online događaje i pružanje informacije, saznanja i podrške poslovnoj zajednici, sa posebnim fokusom, pored očuvanja biznisa i poslovanja, na pripremi kompanija da što spremnije dočekaju period oporavka nakon krize.
Vlada Srbije potvrdila odluku o minimalcu
Na sednici Vlade Srbije usvojen predlog Ministarstva rada o minimalnoj ceni rada za 2021. Godinu, javlja agencija Beta.Odluka se odnosi na minimalne cene rada za period januar – decembar 2021. godine i njom je utvrđena visina od 183,93 dinara (neto) po radnom satu, što je ukupno 32.126 dinara. Visina minimalne cene rada za ovaj period određena je na osnovu analize parametara koju je izvršilo Ministarstvo finansija. Reč je o povećanju od 6,6 odsto u odnosu na minimalac iz 2020. godine, tako da je veći za oko dve hiljade dinara. Odluka je kako se navodi doneta da bi se zadržala radna mesta i očuvale privredne aktivnosti u uslovima epidemije virusa Covid – 19.Ministar Zoran Đorđević je rekao da se „neće odustati od cilja“ da plata do 2025. godine bude 900, a penzija 440 evra.STIGLA ODLUKA O MINIMALCU, ČEKA SE POTVRDA VLADEUNIJA POSLODAVACA: KOMPROMIS OKO MINIMALCA REALAN, MUŽNE DODATNE MERE
JP Morgan: Rad od kuće neefikasan, zaposleni se vraćaju u kancelarije
Investiciona banka JP Morgan Čejs (JPMorgan Chase & Co) uočila je da radnici koji rade od kuće, kako bi se umanjila opasnost od pandemije, imaju umanjenu produktivnost, piše Bloomberg. Stopa obav...
Kina želi bolju saradnju sa EU, ali ne pominje trgovinske ustupke
Kineski predsednik Si Đinping najavio je, tokom virtuelnog sastanka sa vođama Evropske unije, proširenje poljoprivredno-prehrambenih uvoza iz najvećeg trgovinskog bloka na svetu i saradnju po pitanju globalnog zagrevanja, ali nije spominjao ustupke po pitanju većeg pristupa tržištu, piše South China Morning Post.Fokus na investicioni sporazum skrajnut je, između ostalog, i zbog toga što su Evropljani insistirali na temi ljudskih prava, posebno prilikom postupanja zvaničnog Pekinga u Hong Kongu i Sinkjangu.U svrhu popravljanja odnosa nakon pandemije koronavirusa, Si je tokom video poziva sa tri vodeće članice EU naveo da se takođe nada dogovoru kojim bi se zaštitilo postojeće interesovanje investitora za Kinu.Na konferenciji za štampu nakon sastanka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da "i dalje ima dosta toga što treba da se uradi", ciljajući na pristup tržištu Kine i održivost saradnje."Što se tiče pristupu tržištu, to nije pitanje (kompromisa dve strane), već je to pitanje uravnoteživanja (trenutne) asimetrije i otvorenosti naših tržišta. Kina mora da nas ubedi da vredi (sa njom) sklopiti dogovor o investiranju", navela je ona.Međutim, dok EU insistira da je prioritet i dalje kineska reforma ograničavajućeg pristupa tržištu, postoji i pitanje potencijalnog kršenja ljudskih prava, putem novog zakona od državnoj sigurnosti nedavno usvojenog u Hong Kongu."Ne postoje dva identična politička sistema na svetu" rekao je Si na sastanku, kako prenosi kineska državna agencija Sinhua.Osim poziva na pošten dijalog, kineski lider je takođe zatražio od EU da očuva otvorenost poslovanja sa Kinom, imajući u vidu nedavne javne politike koje se tiču restrikcija kineskih tehnologija i politika očuvanja konkurencije.KO SU NAJVEĆI EVROPSKI PARTNERI KINE?Najveće evropske investicije u Kini trenutno imaju Nemačka, sa 16,75 milijardi dolara u direktnim stranim investicijama, zatim Francuska i Švedska sa 12,06 i 8,42 milijardi dolara, preneo je Politico EU.Luksemburg je uložio 7,11 milijardu, što je najveća evropska investicija u odnosu na bruto domaći proizvod države, čak 10,22 odsto ukupnog BDP-a, dok su za Nemačku i Francusku investicije samo 0,42 i 0,43 odsto BDP-a.Ukupne strane direktne investicije Kine u evropske zemlje od 2000. do 2019. godine iznose ...Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo daleko najvažnije odredište za kineski novac, ali ulaganja u zemlje poput Finske, Portugalije, Luksemburga i Malte ističu se u odnosu na veličinu njihovih privreda.
Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencu
Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna, piše portal Startit."Oni koji posluju u ovoj oblasti morać da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti", objašnjava Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti. "Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja", opisuju u Narodnoj banci kako će izgledati Zakon o digitalnoj imovini. Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.ŠTA LJUDE NAJČEŠĆE ZBUNJUJE"Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu", objašnjava Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community. "Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici", objašnjava Blešić. Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese. Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije. U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.
Partneri Srbija: Državno pravobranilaštvo krije ugovore javnih preduzeća
Državno pravobranilaštvo odbilo je da nevladinoj organizaciji Partneri Srbija dostavi dokumentaciju o radu javnih preduzeća kojima raspolaže, uprkos tome što je Poverenik za informacije od javn...