Najnovije

Srbija

Potrošači očekuju popuste i promocije

U uslovima kad su mnogi ostali bez posla i smanjene su im plate, skoro tri četvrtine potrošača u Srbiji očekuju da im kompanije ponude popuste i promocije, pokazalo je najnovije istraživanje Marketing...

Svet

Džordž Soroš predložio rešenje za korona krizu

Poznati jevrejski milijarder i filantrop Džordž Soroš predložio je u tekstu za hrvatski Poslovni.hr da je izdavanje večnih obveznica jedini način da EU prikupi najmanje hiljadu milijardi evra za borbu protiv koronavirusa.On je naveo da evropskoj javnosti i njenom vođstvu večne obveznice nisu bliske, ali one imaju dugu istoriju. Britanija je prva izdala konsolidovane obveznice ili konzole 1752., a kasnije ih je koristila za finansiranje rata protiv Napoleona i Krimskog rata, Zakona o ukidanju ropstva, zajma za ublažavanje siromaštva u Irskoj i Prvog svetskog rata.Kongres Sjedinjenih Američkih Država odobrio je 1870. izdavanje takvih obveznica za konsolidiranje dugova nakupljenih tokom Građanskog rata, podsetio je on.Glavnica večne obveznice nikad se ne mora isplatiti, plaća se samo godišnja kamata, kazao je Soroš. Izdavanje bilion evra uz 0,5 posto kamate za održavanje će koštati 5 milijardi evra godišnje. Milijarder ukazuje da večne obveznice ne treba mešati sa korona obveznicama. Koronaobveznice razdvajaju; one povećavaju već postojeći jaz između Severa i Juga, a stvaraju i razliku između Istoka i Zapada, novih članica i onih starih. Suprotno od toga, večne obveznice povezuju. One EU i svim njenim članicama osiguravaju finansijska sredstva koja su neuporedivo veća od onih koja može ponuditi evropski budžet, napisao je on.Koronavirus i klimatske promene prete ne samo životima ljudi, nego i opstanku naše civilizacije, upozorio je milijarder. 

Srbija

Bečki institut: Pad BDP-a Srbije 4 odsto u ovoj godini

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije objavio je ažuriranu prognozu o stanju privrede u Istočnoj Evropi za 2020. godinu. Za Srbiju se predviđa privredni pad od 4 odsto. U regionu se najveća kontrakcija očekuje u Hrvatskoj (11 odsto) i Sloveniji (9,5 odsto) i Crnoj Gori (8 odsto).Za 23 zemlje Istočne Evrope prosečan privredni pad iznosiće 6,1 odsto (za razliku od Velike recesije 2008-2009. godine kada je iznosio 5,6 odsto). I oporavak u Istočnoj Evropi će biti biti sporiji. U 2021. se očekuje rast od  2,8 odsto (dok je 2010 iznosio 4,4 odsto).U celom regionu se očekujuju visoki budžetski deficiti i rast javnog duga. Sa smanjenjem proizvodnje i dodatnim zadužuvanjem kojim će se finansirati deficit, očekuje se oštar rast razmere javnog duga i BDP-a. Trenutno je udeo javnog duga Srbije u srpskom BDP-u 52 odsto, dok se prema analizama Fiskalnog saveta očekuje da do kraja 2020. bude najmanje 60 odsto.Prethodno su svoje procene za 2020. za Srbiju dali MMF (pad od 3 odsto), Svetska banka  (u najoptimističnijem scenariju pad  2,5 odsto) i Evropska komisija (4,1 odsto).

Svet

Investitori izneli uslove za olakšavanje dugova najsiromašnijim zemaljama

Privatni kreditori izneli su probleme koje treba rešiti kako bi mogli da pomognu servisiranje dugova najsiromašnijih zemalja sveta, usled krize zbog koronavirusa, javlja Bloomberg.U pismu zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Pariskog kluba, Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu (IIF) saopštio je da će pravna i finansijska ograničenja verovatno primorati investitore da odluku o obustavi naplate duga donose od slučaja do slučaja. IIF je pismo objavio nakon koordinisanih razgovora o pomoći servisiranju dugova za tržišta u razvoju sa više od 100 kompanija, koje upravljaju kapitalom od gotovo 45 hiljada milijardi dolara (41,6 hiljada milijardi evra). IIF i kompanije su razgovarali o proširenju finansijske pomoći zemljama kojima ove godine na naplatu dospeva dug od ukupno 730 milijardi dolara (oko 675 milijardi evra)."Mnogi će imati fiducijarne obaveze prema svojim klijentima, a ugovorne obaveze u vezi sa specifičnim subjektima za kreditiranje i investicije često su složene. Slično tome, postoji mnogo različitih zemalja kreditora koje učestvuju u inicijativi, i pozicija svake od njih je posebna. Bilo koji efikasan pristup dobrovoljnom učešću kreditora to mora uzeti u obzir", navodi se u IIF-ovom pismu.Institut smatra da će bez široko prihvaćenih alata za postizanje dogovora o odlaganju naplate dugova biti potreban vremenski zahtevan pristup "ugovor po ugovor".Inicijativa za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta za servisiranje dugova deo je širih napora. Grupa industrijski najrazvijenijih zemalja G20 postigla je dogovor o obustavljanju otplate dugova najsiromašnijim zemljama do kraja godine, dok MMF isplaćuje novčana sredstva i radi na podršci njihovim finansijama.Iako su se privatni kreditori obavezali na nastavak razgovora, oni su izneli određen broj prepreka za pristanak na podršku, uključujući održavanje pristupa tržištima zemalja radi budućeg finansiranja, izbegavanje sekundarnih efekata na kreditni rejting suverenoga duga i pokretanje neispunjenja obaveza.   Inicijativa će obuhvatiti državne zajmove i dužničke hartije od vrednosti izdate u stranim valutama. Lokalni dug, kao i transakcije sa centralnim bankama, biće izvan njenog opsega.“Razgovori sa privatnim i drugim međunarodnim kreditorima i poveriocima ukazuje na raširenu spremnost na podršku ciljevima ove inicijative, pod uslovom da se dalje razjasne ključna pitanja”, saopštio je IIF.

Svet

Roche razvio test za COVID-19 sa tačnošću od 99.8%

Roche, švajcarski farmaceutski gigant sa sedištem u Nemačkoj, navodno je razvio prvi uspešni test na koronavirus u svetu, koji pruža "99.8 odsto tačnosti", prenosi portal New European.Test koji će moći da identifikuje ljude koji su preležali koronavirus, ali koji se nisu testirali tokom zdravstvene krize, dobio je hitno odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što ga čini prvim testom koje je dobilo taj nivo odobrenja.Švajcarska firma Roche koju je razvila nemačka laboratorija u Penzbergu, u nemačkoj pokrajini Bavariji, tvrdi da je test tačan u 99.8 odsto slučajeva.Nemački ministar zdravlja Jens Spahn rekao je novinarima: "Ovo nije samo regionalni događaj - to je važan međunarodni korak u borbi protiv koronavirusa", dodajući "rešenja za krizu biće naučna, a ovo je glavna prekretnica".Nemačka je već naručila dva miliona testova za maj, a pet miliona mesečno posle toga.U međuvremenu, Roche je obećao da će uložiti 400 miliona evra za povećanje proizvodnje, za koje se nada da će do kraja 2020. dostići do 100 miliona testova.

Srbija

Srbija ‘ispod crte’ Fridom hausa, ne spada više u demokratske zemlje

Srbija je po prvi put od 2003. godine pala "ispod crte" delimično konsolidovanih demokratija i sada se nalazi u kategoriji tranzicionih odnosno hibridnih režima, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House).Prema toj međunarodnoj klasifikaciji, "hibridni režimi" su demokratije koje ispunjavaju samo minimalne standarde za izbor nacionalnog vođstva."(U takvim državama) demokratske institucije su krhke i postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda", navodi se u metodologiji istraživanja.U analizi se navodi da se u Srbiji negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama sprovođenja vlasti beleže "pet godina zaredom".Promena na rang listi izazvano je povećanjem ocene u kategoriji "korupcije" usled "kumulativnog povećanja korupcije na najvišem državnom nivou" koja je uparena sa "nepostojanjem, u nekim slučajevima i uklanjanjem mera i institucija za borbu ili sprečavanje korupcije"."Od dolaska na vlast 2012. godine, Srpska napredna stranka sistematski je ograničavala mogućnost opozicije da učestvuje u donošenju odluka. Od 2016. do 2018. godine, pred zakonodavce se šalju samo predlozi zakona koje su predložili prijateljski poslanici, a u 2019. godini razmatrala su se samo dva predloga koja su došla izvan sopstvenih redova pre glasanja. Da bi ograničio nadzor nad svojim sopstvenim predlozima SNS je isključio opoziciju iz skupštinskih odbora, a proces preplavljuje nevažnim amandmanima", navodi se u izveštaju.U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.Fridom hausa navodi da se u svim postsocijalističkim državama beleži pad demokratskih pokazatelja, odnosno da broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj.Na Zapadnom Balkanu, jedino su Kosovo i Severna Makedonija po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".Crna Gora je, pored Srbije, jedina koja je po poslednjem merenju pala "ispod crte", te se sada i ona nalazi među "hibridnim režimima".U toj kategoriji su i Albanija i Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.Izbijanje pandemije pogoršalo stanje demokratije u Srbiji

Svet

Jelena Božilović, hemičar u Frankfurtu: Moj pogled na pandemiju

Jelena Božilović je hemičar. Trenutno radi na Goethe univerzitetu u Frankfurtu. Prenosimo njeno viđenje pandemije objavljeno na portalu za ekonomsko osnaživanje žena AFA. Razvijeno čovečanstvo, generalno posmatrano, živi već nekoliko decenija u prividnom medicinskom blagostanju. Smrtnost dece gotovo da ne postoji u razvijenim zemljama. Po izveštaju UNICEF-a iz 2016. godine, 97% smrtnosti dece otpada na podsaharsku Afriku. Objašnjenje leži u lošoj prehrani, nehigijeni ali i nedostajućim bolnicama i medicinskom osoblju. To je područje u kome se i dalje umire od zaraznih bolesti poput malarije, boginja i drugih virusnih oboljenja.Zašto je važno podsetiti se na ove činjenice? Uslovljeno blagostanjem u kome živi, stanovništvo Evrope smatra se da je problem infektivnih bolesti prevazidjena stvar. Na žalost- to nije istina. Danas u Evropi i ostalom razvijenom svetu egzistiraju bolesti kao što su: tuberkuloza, hepatitis B i C, AIDS, i mnoge druge. Savremeni nacin života u gradovima povećava opasnost od lakog prenošenja infektivnih bolesti. Ljudi su u velikom broju nekontrolisano izloženi infekcijama, na mestima koje svakodnevno koriste - javni transport, bolnice, starački domovi, škole, vrtići i ostala mesta masovnog okupljanja.Virusi kao takvi permanentno mutiraju i time se prilagođavaju spoljnim uslovima, stičući sposobnost za razmnožavanje i preživljavanje. To je prirodan proces, koji se neprekidno odvija. Svako od nas zna da virus influence tj. gripa često mutira tako da vakcina nije uvek pouzdana zaštita. Kod virusa poput gripa to nije veliki problem, jer mi već posedujemo izvestan stečeni imunitet, komplikacije se javljaju u vrlo malom procentu (0,1-0,3 %) a i infektivnost virusa nije tako značajna.Virolozi i propratna stručna javnost koja učestvuje u naučnom i praktičnom radu, već dugi niz godina upozoravaju na opasnost koja se moze dogoditi. U Izveštaju o riziku od virusa Robert Koch Instituta iz Berlina, iz 2013.godine, doslovno opisuje mogući scenario koji sada doživljavamo i to upravo uzimajući primer corona virusa. To je virus za koji je poznato da lako mutira, a dobro je poznat i stručnoj i opštoj javnosti. Sa tim smo se već suočavali (SARS-2003.g sa. 8000 inficiranih, od toga približno 900 sa smrtnim ishodom i MERS - 2015.g sa oko 2500 zarazenih u svetu i smrtnošću od oko 35%). Infekcija virusom Covid-19 daje različitusliku. Ako uporedimo ove brojeve sa današnjim podacima kojima raspolažemo, jasno je da je aktuelni virus neuporedivo infektivniji, a trenutno registrovana smrtnost iznosi 3-11%. Ovaj podatak je zastrašujuć ako ga jednostavno pomnožimo sa ukupnim brojem stanovnika u svetu. Broj potencijalno obolelih sa smrtnim ishodom raste i još više dobija na važnosti ako se uzme u obzir da je 1/5 zemljine površine prenaseljena, a ostatak čine ruralna područja. Stručnjacima iz oblasti virusologije i epidemiolozima je jasno da je bilo pitanje trenutka kada će se pojaviti novi virus, koji poseduje kombinaciju visoke infektivnosti i izaziva nepredviđene zdravstvene komplikacije.Sama sam bila u situaciji da se uverim u neprepoznavanje potrebe za razvitkom nauke u ovom pravcu. Naime, 2013. godine sam radila na razvijanju brzih testova za identifikaciju virusa. Pojednostavljena metoda koju sam razvijala, mogla je dovesti do potpune automatizacije procesa detekcije, što bi omogućilo veliki broj dnevnog testiranja, bez prevelikog angažovanja ljudskih resursa. Ne mogu decidno da tvrdim da bi ideja bila ostvariva do kraja, s obziromna to da su svi projekti u razvoju – visokorizični i neizvesni. Iz iskustva sam se uverila, da su sredstva koja su mi u tom trenutku bila dodeljena, bila nedovoljna i od starta je bilo očigledno da će biti teško realizovati tako naprednu ideju, bez obzira na podršku virologa, industrije i univerziteta.Redukovani kontakt medju ljudima, koji se uvodi širom razvijenog sveta, značajno će doprineti tome da se širenje infekcije smanji. Mi se moramo navikavati na nove uslove života, jer nije nemoguće da će nas u skorije vreme opet pogoditi neprepoznata opasnost.U Frankfurtu , gde živim i radim, stanovništvo nije u panici. Ljudi poštuju instrukcije i pokušavaju da tako daju svoj doprinos. Nemačka je za sada pravo medicinsko svetsko čudo, sa smrtnošću od 0,6%. Nadajmo se da će statistički podaci ostati jednaki i u budućem vremenu. Mora se naglasiti da je infekcija znatno kasnije počela u odnosu na ostatak Evrope, te da se ovi podaci mogu i promeniti.Zahvaljujući jakoj socijalnoj državi, ne očekuje se da će ljudi ostati bez sredstava za život. Vlada je relativno brzo reagovala i donela zakone za zaštitu privrede, a time i stanovništva. Jedan primer je VW, koji je privremeno prebacio 80.000 radnika na socijalni državni program, zbog kompletnog zaustavljanja proizvodnje. Problemi koji se naziru, slični su problemima svuda u svetu. Zalihe zaštitnih sredstava kao i proizvoda za jednokratnu upotrebu, ne mogu biti adekvatno popunjene, te je za sada to jedna od tačaka u kojoj prepoznajemo manje probleme. Odredjeni akteri u privredi prestrukturiraju proizvodnju, kako bi mogli ponuditi tržištu ono sto trenutno nedostaje. Kao u svakoj nevolji, istorija je pokazala da u toku prevazilaženja novih i nametnutih okolnosti, nastaju rešenja i stvaraju se unapređeni uslovi života . Ovaj talas virusa mozda nam može doneti osvešćenje u smislu veće digitalizacije, smanjenja radnog vremena, svesti o zdravom nacinu života, vožnju biciklom umesto javnog prevoza, povezivanje porodice... "Jelena je studirala hemiju na Univerzitetu u Nišu. Doktorirala je na Institutu za organsku hemiju i hemijsku biologiju na Goethe univerzitetu u Frankfurtu 2008. godine, nakon čega je radila postdoktorski rad na istom institutu. Glavni fokus njenog rada bio je na razvoju sintetskih oligonukleotida za terapijsku upotrebu. Jelena Božilović je takođe igrala vodeću ulogu u osnivanju startup kompanije koja razvija metode za analizu virusnih genotipova. Dodeljena joj je nagrada za inovacije na  Scence4life takmičenju 2013. Biznis koncept i inovacije su nagrađeni  2014. godine nagradom Goethe Innovation, a 2016. godine pridružila se grupi profesora Knapp-a kao medicinski hemičar. Jelena će biti jedna od učesnica Nedelje Inovacija koju AFA već tradicionalno organizuje, treći put.

Svet

Grčka planira otvaranje kafića za 1. jun

Restorani i kafići širom Grčke mogli bi se otvoriti 1. juna ukoliko stopa koronavirusnih infekcija i dalje ostane niska, izjavio je u utorak premijer Kiriakos Mitsotakis, tokom videokonferencije u ka...

Srbija

Mali: Sutra počinje isplata korona minimalca, odložena naplata 33 milijarde poreza

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Vlada Srbije sutra na račun svih preduzeća koja su se za to prijavila uplatiti prvu minimalnu zaradu za zaposlene vrednosti oko 32 milijarde dinara.Mali je na konferenciji za novinare rekao da se za tu meru prijavilo 232.000 privrednih subjekata za približno 1.055.000 zaposlenih, kao i da je isti broj preduzeća prijavio i za mere odlaganja doprinosa u vrednosti od 29,5 milijardi dinara i poreza na dobit u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde dinara.Dodao je da je za sada 176 od 3.000 kompanija dobilo kredite za likvidnost od Fonda za razvoj, sa trogodišnjim rokom odplate po kamati od jedan odsto, a pozvao je sve privrednike da se prijave za ovaj vid podrške."Sve što smo obećali merama za oporavak privrede je implementirano, a koliko smo uspešni pokazuje da se od početka vanrednog stanja  7.317 ljudi prijavilo za novčanu pomoć Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno toliko je ljudi ostalo bez posla", kazao je Mali.Dodao je država neće pomagati zaposlenima "na crno" obzirom da ne postoji način da se evidentiraju, da su isplaćene uvećane aprilske plate za zdravstvene radnike. Naveo je da će medicinari koji su tokom krize dobili ugovore o zapošljenju od tri ili šest meseci biti trajno zaposleni nakon odobrenje odluke u Narodnoj skupštini.Mali navodi da projekcije ukazuju da će sa svim ovim isplatama javni dug dostići 58,4 odsto udela u bruto domaćem proizvodu, a da je tri milijarde evre u evrima i 544 miliona dinara maksimalni iznos za koji Srbija može da se zaduži na finansijskim tržištima.Kazao je i da će najkasnije sutra biti predstavljeno rešenje za pomoć slobodnim umetnicima, kao i da je juče imao sastanak sa predstavnicima Er Srbije, kojoj će država, kako navodi "sigurno pomoći".Ministar je dodao i da će se u ponedeljak sastati sa predstavnicima sektora turizma i transporta, a da će odmah nakon toga predstaviti mere za pomoć tim delovima privrede.Mali je podsetio da će punoletni građani 15. juna moći da se prijave za jednokratnu isplatu pomoći od 100 evra, a da će istog dana početi isplata tog novca na račun svih penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći. 

Srbija

Internet neće ugroziti tradicionalnu pijacu

Koordinator JKP Gradske pijace Dejan Jednak rekao je da prodaja preko interneta ne predstavlja pretnju za preduzeće, kao i proizvođače koji ovde prodaju hranu.- Svi su sa radošću dočekali otvaranje pijaca – rekao je on u utorak na šestom po redu onlajn panel diskusiji "Svet hoće domaće" na temu "Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje".Naveo je i da je su proizvođači zadovoljni kol centrom, koji su Gradske pijace oformile i gde su okupile 150 poljoprivrendih proizvođača, koji su mogli i želeli da dostavlaju svoje proizvode na kućnu adresu.- Proizvođači su zadovoljni, jer su imali u proseku više od 50 isporuka dnevno. Situacija je i nama i njima donela veliki udarac, kada je reč o prihodima - zaključio je.Dalje razvijanje E-pijaceMarko Majstorović, iz kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdio je da su se na početku krize suočili sa mnoštvom zahteva za pomoć od strane malih proizvođača.- Najugroženiji su bili proizvođači luksuznih proizvoda, odnosno kvalitetne hrane, koja je zapravo nosilac razvoja i inovativnih tehnologija. Oni su prvi bili predmet štednje. Mali mlekari su takođe pogođeni, posebno oni koji su zavisili od horeca sektora. Naravno, tu su i mal ii srednji proizvođači povrća, koji su izgubili plasman - rekao je Majstovorić u uvodu diskusije.Ponovio je da je Ministartsvo reagovalo pokretanjem ePijace, koja je sa više od 2.000 registrovanih proizvođača omogućila direktnu prodaju, dok je sa druge strane vršen i intervetni otkup, gde su prvenstveno velike mlekare otkupile sirovinu malih mlekara, po tržišnim cenama.- Imali smo značajan broj potvrđenih transakcija na ePijaci. Veliki trgovinski lanci su otkupljivali proizvode, nove proizvođače su uključili u svoje dobavljače. Prodaju su ostvarile i kraft pivare, a primetno je i da su mnogi penzioneri naručivali preko ove platforme - napomenuo je.Da neće ostati samo na ovome potvrđuje i , kako je rekao Majstorović, ponuda Svetske banke da finansira projekat, kao i da se on preslika na države u okruženju.- Radićemo na novim, konkretnim, opcijama na platformi u budućnosti, koje će dati operativna rešenja, kao što je sistem plaćanja ili mobilna aplikacija. Takođe, posebno ćemo se posvetiti ritejl lancima, kojima ćemo omogućiti da na jednostavan način dobiju ponudu za svoj upit i okvirnu cenu - otkrio je Marko Majstorović.Veće ulaganje u marketingPredstavnik proizvođača i Poljoprivrednog gazdinstva Jordanović bila je Violeta Jordanović, koja je sa panelistima i slušaocima podelila svoja iskustva. Kako je navela, u početku su bili neorganizovani i zatečeni situacijom, ali su se prilagodili.- Učlanili smo se na sve platforme koje su bile u ponudi, a 80% potražnje je došlo iz grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji. Imali smo problema sa vremenom dostave, mapom putovanja, ali smo se brzo uhodali. U našoj ponudi su sveže i sezonsko povrće, koje je preko internet stiglo do novih kupaca. Naravno, radujemo se susretu sa starim kupcima, jer je kontakt lice u lice veoma bitan - istakla je Violeta.Napomenula je da će razvijati oba pravca prodaje, kao i da su shvatili gde su propusti, a jedan od njih je marketing, kojim će se više baviti.U Nemačkoj pijace radileVladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika, koja se bavi izvozom domaćih proizvoda iz Srbije na strana tržišta, a pre svega u Nemačku, predstavio je pijacu u Hamburgu, koju lokalno stanovništvo naziva zelenim srcem grada.- Veletržnica se prostire na 27 ha, ima 100.000 m2 pod halama, a ovde se proda million i po tona robe godišnje. Angažovano je više od 35.000 kamiona. Na licu mesta može da se obaviti analiza na ostatke štetnih materija. Ona nije zatvarana, kao ni druge tržnice, a jedini problem je bio transport tobe iz južne Evrope, zbog čega je i cena transporta skočila za 30%, pa samim tim i cena robe. Sada se situacija vratila u normali – rekao je Milosavljević.Edukativne aktivnosti "Svet hoće domaće" organizuju se uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu. Moderatori šestog panela bili su Dejan Ranđić, DNA Communications i Miloš Pejčinović, Asocijacija za promociju srpske hrane.

2020

AstraZeneca donirala 7 miliona dinara zdravstvenom sistemu

Predstavništvo kompanije AstraZeneca u Srbiji je brzo reagovalo i dalo značajan doprinos u iznosu od 7 miliona dinara kroz donaciju medicinskih aparata, zaštitne opreme i lekova zdravstvenim institucijama Republike Srbije.Prioritet zaposlenih u farmaceutskoj kompaniji AstraZeneca je da obezbedimo kontinuirano snabdevanje pacijenata lekovima a takođe i da sačuvamo zdravlje svih naših zaposlenih kao i zajednice u kojoj živimo. Naš odgovor na pandemiju i borbu protiv virusa COVID-19 je konkretan kako na nacionalnom tako i u međunarodnom okviru.Kao jedna od vodecih farmaceutskih kompanija u svetu, preduzeli smo i brojne konkretne korake i na međunarodnom planu. Pored toga sto je posvecena razvoju COVID-19 vakcine u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, sto je na globalnom nivou objavljeno prosle nedelje, kompanija je takodje posvecena pronalazenju pravih resenja za lečenje ove bolesti kod već zaraženih kako bi se izbegao razvoj teške kliničke slike, komplikacija i smrtnog ishoda. Ovo uključuje ispitivanje lekova koji se već nalaze na tržištu i odobreni su za druge indikacije a na osnovu mehanizma dejstva i rezultata iz dosadašnjih ispitivanja i realne kliničke prakse se veruje da će pokazati kliničku korist kod obolelih od COVID-19. Pored toga što se ulažu značajni naučni resursi u borbi protiv bolesti, od početka izbijanja pandemije AstraZeneca je na globalnom nivou dala finansijski doprinos zdravstvenim organizacijama širom sveta, donirajući lekove i zaštitnu opremu.

Srbija

Kako korona utiče na marketing i tržište oglašavanje

Nedavno istraživanje pokazalo je da 61 odsto trgovaca menja svoju kratkoročnu medijsku strategiju, dok samo 9% planira dugoročne promene usled pandemije korona virusa. Digitalni oglasi, društveni mediji i video na mrežama su formati koji će se povećati u kratkoročnom medijskom planu, navodi se u petom delu Novaston vodiča "Kako preživeti 'korona' situaciju".U Srbiji je gledanje televizije povećano za oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali su kod nas i u regionu tokom prve dve nedelje od uvođenja vanrednog stanja sajtovi zabeležili rast poseta čak 50 do 60 odsto.Prema pisanju agencije Kliping, aprilska istraživanja pokazuju da će promene biti drastičnije od planiranih, ispitanici su shvatili ozbiljnost posledica koronavirusa, pa tako čak 86 odsto smatra da će trenutna situacija imati ogroman uticaj na budžete za oglašavanje u drugom kvartalu.Dodatno, 43 odsto njih smatra da će se taj trend nastaviti i u trećem kvartalu, svega jedna desetina očekuje da će situacija u tom periodu biti bolja, a 13 odsto ispitanika smatra da će se posledice osećati i u četvrtom kvartalu."U istraživanju koje je sprovela firma Interactive Advertising Bureau (IAB) jasno se vide razlike u očekivanjima oglašivača sa jedne i medija sa druge strane. Mediji su očekivali da će budžeti za digitalni marketing opasti 21 odsto, dok ova cifra iz ugla oglašivača iznosi 33 odsto. Mogući razlog ovom neslaganju je što su se prvi fokusirali na ekonomske indikatore, dok su drugima u fokusu bili indikatori zasnovani na pandemiji", navodi se u Novastonovom vodiču. Primećuje se manja potrošnja u sektorima putovanja ili maloprodaje, ali su internet usluge dostave hrane, striming ili internet vesti pojačale prisustvo na mreži kako bi preuzele što veći udeo na tržištu i povećale potrošnju."S obzirom na to da mnoge kompanije smanjuju svoje marketinške budžete, očekuje se oštar pad cena CPM-a i CPC-a zbog pada konkurencije. To je i prilika da neki trgovci steknu nove kupce po nižim troškovima, jer potrošači više vremena provode čitajući ili gledajući vesti", dodaje se u analizi. Video kampanje će verovatno imati manje budžete, ali će ostati dominantni vid oglašavanja. Video format digitalnih reklama je trebalo da zabeleži veliki porast u pogledu budžeta tokom ove godine u SAD-u, po nekim predviđanjima čak 26.2%."Nova realnost je da će budžeti za ovaj vid reklame tokom prve polovine 2020. godine u najboljem slučaju porasti za 7.8 odsto, a u najgorem opasti za 5.2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tokom prvog kvartala 2020 video reklame su nastavile tendenciju rasta iz prethodnog perioda, pa je potrošnja porasla između 10.5 i 17 odsto. Pretpostavlja se da će budžeti za video kampanje tokom drugog kvartala opasti po godišnjoj stopi od 1.3 do 21 odsto", navodi se u Vodiču.

Srbija

PIO fond otvorio e-Šalter

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) omogućio je građanima da putem e-Šaltera podnose zahteve za ostvarivanje i korišćenje prava iz penzijskog ili invalidskog osiguranja, zahteve za izdavanje uverenja ili potvrda, kao i dokaza koji se uz zahtev prilažu, navodi se u saopštenju.Putem ovog portala korisniku je omogućeno da preuzme željeni obrazac zahteva, da ga elektronski popuni pomoću programa Adobe Acrobat Reader i da ga pošalje nadležnoj organizacionoj jedinici Fonda, zajedno sa skeniranim prilozima dokaza.Takođe, korisnik će biti u mogućnosti i da se informiše u kojoj se fazi trenutno nalazi postupak odlučivanja po podnetom elektronskom zahtevu.Preduslov za korišćenje e-Šaltera RFPIO jeste da podnosilac zahteva na svom računaru ili mobilnom telefonu ima pristup internetu i instaliran program Adobe Acrobat Reader.Dodatno, obzirom da se dokumentacija elektronski potpisuje, neophodno je posedovati i kvalifikovani elektronski sertifikatom. Ukoliko podnosilac zahteva ne poseduje takav sertifikat, biće u obavezi da na zahtev ovlašćenog službenog lica RFPIO naknadno dostavi potpisan zahtev u papirnom formatu da bi se zahtev uzeo u razmatranje.Zahtevi se mogu podneti u svoje ili u ime drugog lica, a tom prilikom se putem veb-sajta podnosi i punomoćje ili drugi akt nadležnog organa o starateljstvu.Podnosilac zahteva je u obavezi da na zahtev ovlašćenog službenog lica koje odlučuje po zahtevu dostavi originale, odnosno overene fotokopije dokaza koji su neophodni za odlučivanje, a koji se ne mogu pribaviti po službenoj dužnosti, uključujući i dokaze koje je priložio elektronskim putem.Uputstvo za korišćenje portala e-Šalter možete pogledati OVDE.

Svet

Nemački sud: Otkup obveznica ECB delimično neustavan

Savezni ustavni sud Nemačke zapretio je da će blokirati nov otkup nemačkih državnih obveznica putem programa za podsticaj Evropske centralne banke (ECB), što bi moglo oslabiti odgovor Evropske unije na krizu izazvanu koronavirusom, piše Financial Times.Sud je naložio nemačkoj vladi i parlamentu da se osiguraju da je ECB izvršila "procenu proporcionalnost" o otkupu državnog duga, kako "efekti njihove ekonomske i fiskalne politike" ne bi nadjačali ciljeve politike ECB, i zapretio je da će blokirati novi otkup obveznica ako ECB ne donese procenu u roku od tri meseca.Poslednjih nedelja, ECB je drastično proširila program kvantitativnog olakšanja putem kupovine obveznica, kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije koronavirusa.ECB je od početka programa 2014. godine kupila više od 2,2 hiljade milijardi evra duga u javnom sektoru da bi zaustavila pad u inflaciju.Program otkupa obveznica je već duže vreme kontroverzan u Nemačkoj, gde kritičari smatraju da je ECB izašla iz okvira mandata, da je ilegalno finansirala vlade i izložila poreske obveznike potencijalnim gubicima.Odlučujući u dugotrajnom slučaju o legalnosti kupovine obveznica, sud u Кarlsruheu rekao je da nemačka vlada i parlament imaju "obavezu da preduzmu aktivne korake protiv" kvantitativnog olakšanja u njegovom sadašnjem obliku.Tužitelji, koji čine grupu od oko 1.750 ljudi predvođenih nemačkim ekonomistima i profesorima prava, slučaj su prvi put izneli 2015. godine. Tvrdili su da je ECB zastranila u monetarno finansiranje vlada, što je prema prema sporazumu zemalja EU ilegalno.Slučaj je otišao pred Evropski sud pravde (ESP), koji je 2018. presudio u korist ECB, ali je potom vraćen Ustavnom sudu, koji je odbio deo presude ESP, nazvavši je "neodrživom sa metodološke tačke gledišta".Ostaviviši po strani presudu ESP, Ustavni sud je pokrenuo ozbiljna pitana u vezi sa primenom zakona EU unutar tog bloka zemalja."Ono što je kod Nemačke drugačije je da je ona uvek jasno stavljala do znanja da je Ustavni sud spreman da se umeša i nešto preduzme. Ovo je prvi slučaj u kojem je nemački sud rekao da odluka ESP nema jurisdikciju", rekao je profesor evropskog prava na Univerzitetu Siti u Londonu Panos Kotrakos.Nemački Ustavni sud je u odluci izneo dugi niz razloga zbog kojih je ECB možda izašla iz okvira svog mandata, ali bez dodatnih informacija o načinu na koji je ECB dovela u ravnotežu ekonomski i politički uticaj svojih postupaka sa ciljevima monetarne politike nije mogao da odluči da li je ECB prekršila evropski zakon.Šef Instituta za ekonomska istraživanja u Minhenu Klemes Fuest rekao je da odbačaj ranije presude ESP "izgleda kao objava rata".Odluka nemačkog Ustavnog suda je potencijalno otvorila mogućnost pravnog osporavanja novog programa ECB za hitan otkup zbog pandemije, vrednog 750 milijardi evra. "To je veliki rizik. U Nemačkoj će odmah doći sudski procesi protiv programa", objavio je na Tviteru bivši potpredsednik ECB Vitor Konstancio. On je ocenio da je nemački Ustavni sud napravio "besmislenu razliku između monetarne i fiskalne politike".Evropska komisija insistira na tome da zakon EU ima primat u odnosu na nacionalne zakone država članica, piše portal Breaking the News. Komisija je time indirektno prokomentarisala presudu Ustavnog suda, prema kojoj otkup duga u javnom sektoru nije u skladu sa regulativom EU.Nemačka je bila protiv izdavanja takozvanih koronaobveznica, odnosno zajedničkih evropskih obveznica, jer takva mera "ne bi bila prikladan odgovor na krizu izazvanu koronavirusom". 

Svet

Turska pooštrava pravila bezbednosti u hotelima

Turska je donela akcioni plan za normalizaciju rada sektora za turizam, koji predviđa niz pooštrenih mera predostrožnosti za hotele, piše Daily Sabah.Za hotele i njihoba vozila biće uveden sistem sertifikacije. Njime su obuhvaćeni obuka hotelskog osoblja, reorganizacija švedskog stola, restorana, prostorija za sastanke i bazena. U vozilima će jedno sedište biti prazno i u svakom će biti sredstvo za dezinfekciju.Hoteli će moći da popune maksimalno 60 odsto kapaciteta, a vlasnici će biti dužni da gostima obezbede zaštitne maske ukoliko ih nemaju. Gostima će na ulazu biti merena temperatura.Na recepciji i u lobiju hotela biće obeležene linije za održavanje razdaljine.Uprava će postaviti znakove upozorenja o koronavirusu na raznim mestima u svakom hotelu i deliće brošure i letke sa informacijama na više jezika.Sredstva za dezinfekciju biće dostupna u lobiju, liftovima, hodnicima i na svakom spratu. Površine poput kvaka, ekrana na dodir, pultovi i toaleti biće redovno dezinfikovani.Mesta za sedenje u lobiju, delu za odmor ili čekanje biće preuređena tako da se spreči duži boravak ljudi i stvaranje gužve. U skladu sa time, broj sedišta i stolica biće smanjen na minimum i biće postavljene oznake za držanje distance.Kuvala za vodu, televizori i klima uređaji u svakoj sobi biće dezinfikovani kada gosti napuste hotel, a sobe će biti prazne 12 sati zbog provetravanja. Hotelsko osoblje zaduženo za čišćenje koristiće zaštitnu opremu i odeću tokom rada, a proći će i posebnu obuku za postupanje u slučaju zaraze.Švedski sto neće biti potpuno ukinut. Hrana će biti postavljena iza staklenih pregrada i serviraće je osoblje. Šećer, so, začini i čačkalice biće u pakovanju koje se baca. Aparati za čaj, kafu i druge napitke biće uklonjeni, i posluživaće ih osoblje.U hotelskim restoranima stolovi će biti udaljeni najmanje 1,5 metar, a slično pravilo važiće i za ležaljke za sunčanje na plažama i bazenima. Određen je i poseban nivo hlora u bazenima na otvorenom i u zatvorenom prostoru, i biće između jedan i tri promila.Fitnes i spa centri će ove sezone biti zatvoreni. Značajna promena biće i hotelske zone za karantin, u koje će biti premešteni gosti sa simptomima zaraze koronavirusom.Proces sertifikacije će u koordinaciji sprovoditi ministarstva za turizam, zdravlje, transport i poljoprivredu, Turski instittut za standarde, kao i nevladine organizacije i predstavnici turističkog sektora.U Turskoj su zbog pandemije stali i zdravstveni turizam i turizam povezan sa transplantacijom kose. Član zdravstvene komisije Odbora za spoljne ekonomske odnose Servet Terziler rekao je da u Turskoj tokom marta transplantaciju kose dnevno obavi do 2.000 klijenata. Terziler je istakao da je zdravstveni turizam jedan od najvažnijih sektora koji donosi priliv strane valute i dodao da očekuje da se tokom leta dnevni broj klijenata vrati na uobičajene dve hiljade.