Najnovije

2020

Kompanije i civilni sektor udruženim snagama u borbi protiv pandemije

Prema podacima Catalyst Balkans, u Srbiji je do sada donirano više od 6,7 miliona evra u borbi protiv korona virusa. Među prvim redovima boraca iz civilnog sektora nalaze se i Fond B92 i Srpski filantropski forum sa svojim članicama, koji redovno izveštavaju javnost o svojim aktivnostima i ostvarenim rezultatima. Članica Srpskog filantropskog foruma Hemofarm Stada, izdvojila je 387.000 evra za nabavku 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija, od kojih će 110 otići u zdravstvene ustanove u Srbiji, 30 u Bosni i Hercegovini i 10 u Crnoj Gori. Pored ovoga, donacijom u iznosu od pet miliona dinara, Hemofarm fondacija finansijski je pomogla Vršac i Šabac, gradove u kojima se nalaze proizvodni pogoni istoimene kompanije. Novčana podrška gradu Vršcu u iznosu od tri miliona dinara namenjena je u svrhu pomoći osobama starijim od 65 godina, čija primanja iznose do 30.000 dinara. Ova sredstva iskorišćena su za kupovinu prehrambenih i higijenskih paketa za više od 6.000 socijalno ugroženih stanovnika tog grada. Šapcu je za borbu protiv širenja korona virusa među građanima upućena pomoć u vrednosti od dva miliona dinara.Još jedna članica Srpskog filantropskog foruma, Delhaize obezbedila je 6.000.000 dinara za nabavku neophodne medicinske opreme zdravstvenom sistemu Srbije. Delta Holding nastavlja sa podrškom zdravstvu u vreme epidemije i sa tim ciljem KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje, ova kompanija donirala je dezinfekcioni tunel. Dezinfekcioni tunel funkcioniše po principu raspršivanja dezinfekcione tečnosti u vidu kapljica koje za vremenski interval od pet sekundi kompletno pokrivaju telo odrasle osobe. Ovaj uređaj napravila je efikasno i u kratkom roku jedna domaća kompanija, a korišćenjem istog se dodatno podiže nivo bezbednosti i sprečava širenje zaraze. Kompanija SGS Beograd, u saradnji sa Fondom B92, trenutno je u procesu nabavke UV lampe u vrednosti od 2.000 evra koja će biti isporučena Klinici za pulmologiju KC Srbije. Vetroelektrane Balkana d.o.o. će Gradskoj organizaciji gluvih Beograd donirati dva tablet računara u ukupnoj vrednosti od 70.000 dinara. Ovu donaciju koristiće znakovni tumači, kako bi se osiguralo da svaki pacijent koji ima oštećenje sluha, a bude smešten u privremene kovid bolnice dobije uslugu prevoda prilikom susreta sa medicinskim osobljem. Odeljenju pedijatrije  KBC Zvezdara Mc Donald’s isporučuje Happy Meal obroke za najmlađe tri puta nedeljno. Pored ovoga Mc Donald’s je izdvojio 200.000 dinara za nabavku infuzione pumpe i zaštitnih mantila za zdravstvene radnike. Kompanija INPHARM donirala je medicinskom osoblju KBC “Dr Dragiša Mišović” neophodne količine alfa-lipoinske kiseline, koja se pokazala kao snažan antioksidans za podizanje imuniteta.U prethodnim danima aktiviran je i SMS broj 7300 za podršku kampanjama na portalu donacije.rs koje su usmerene na borbu protiv covida-19. Cena  poruke je 200 dinara, a ovo je ujedno i prilika da i sami građani uključe i daju svoj doprinos.Predsednik UO Fonda B92 i direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić izjavio je da su tokom ove nedelje Opštoj bolnici u Senti isporučena dva pacijent monitora i spirometar, koji su pored pet pulsnih oksimetara, deo donacije namenjene ovoj ustanovi od strane kompanije Japan Tobacco International, čija je vrednost 1.062.090 dinara. Danas je isporučen i jedan pacijent monitor za KBC „Dr Dragiša Mišović“, vrednosti 318.600 dinara a koji je nabavljen od donacije kompanije anonimnog donatora. Veran Matić je dodao i da postoji nova mogućnost za nabavku koja u kratkom vremenskom roku može da stigne u zemlju – 120 filtera za respiratore, 120 maski za neinvazivnu ventilaciju i 20 inhaleti: „Filteri se stavljaju na crevo koje povezuje pacijenta na respirator i na taj način se sprečava da pacijent inficira okolinu, odnosno da se pacijent zarazi od strane kontaminiranog okruženja. Inhalete se koriste za inhalaciju i imaju isti efekat kao kiseonička terapija, primenjuje se kod svih pacijenata kojima je loše, a ne treba im respirator još uvek. Maske se koriste umesto intubiranja i olakšavaju korišćenje respiratora, a svaka može da se uz sterilizaciju koristi pet puta. Cena jedne ove maske iznosi 120 evra, a za nabavku filtera i inhaleta potrebno je prikupiti 1.815.000 dinara. Na listi neophodne opreme koja je dostupna i koju smo u prilici da nabavimo nalazi se i inkubator i topli sto – ovo su potrebe bolnice „Dr Dragiša Mišović“ gde je do sada bilo 29 porođaja majki zaraženih virusom Covid-19. Za nabavku inkubatora neophodno je sakupiti 8.400 evra, dok je za kupovinu toplog kreveta potrebno 14.000 evra. Ovom prilikom pozivam donatore koji su u prilici da nam se jave što pre.“Najurgentnije potrebe su i dalje respiratori, medicinska oprema koja se koristi uz njih, kao i zaštitna oprema za medicinsko osoblje. Detaljnije informacije o donacijama koje su u prethodnom periodu dogovorene uz angažman i koordinaciju Fonda B92 i Srpskog filantropskog foruma, a u saradnji sa Koalicijom za dobročinstvo  možete pronaći ovde. Svi zainteresovani donatori koji su u mogućnosti da pomognu u borbi protiv korona virusa mogu se obratiti putem mejl adrese [email protected] i [email protected], kao i na telefon +381 60 40 50 492.

Srbija

Alibaba i Džek Ma donirali Srbiji zaštitne maske i medicinsku opremu

Alibaba Fondacija i Džek Ma Fondacija donirale su Srbiji maske, respiratore, zaštitnu odeću i vizire kao podršku našem narodu u borbi protiv COVID-19. Reč je o medicinskoj opremi koja je stigla u Srbiju zahvaljujući Džeku Mau, uglednom kineskom preduzetniku i osnivaču Alibaba grupe, kompanije koja se bavi internet trgovinom i tehnologijama, saopštila je kompanija.Avion sa ovom značajnom pošiljkom zaštitnih maski iz Šangaja u Kini stigao je na beogradski aerodrom.Ova donacija je jedna u nizu dobrotvornih inicijativa Alibaba Fondacije i Džek Ma Fondacije, sa ciljem da se pruži podrška i isporuči medicinska oprema oblastima širom sveta koje su najviše pogođene virusom Covid-19. Fondacije takođe finansiraju istraživanja za lečenje virusa Covid-19, u Kini, na Institutu za infekciju i imunitet „Piter Doerti“ (Australija) i na Univerzitetu Kolumbija (SAD).Džek Ma Fondacija i Alibaba Fondacija objavile su i distribuirale priručnik sa najboljim primerima iz prakse iz Prve pridružene bolnice Medicinskog fakulteta Univerziteta u Žeđijangu za lečenje osoba obolelih od Covid-19. Priručnik se može preuzeti i na srpskom jeziku na linku https://covid-19.alibabacloud.com/.

Srbija

Sad se ne isplati imati more

Prema prognozama MMF, Srbija će kroz koronu bolje proći od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti to što ne zavisimo od turizma i ugostiteljstva, piše Danas uz slikovitu ocenu da su na&s...

Srbija

EBRD za Srbiju namenio 750 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće veća sredstva od ranije planiranih za pomoć kompanijama u Evropskoj uniji. Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi, a...

Srbija

Kod kojih stranih država se Vlada Srbije zaduživala

Kad se samo pogledaju strane države pojedinačno od kojih je Vlada Srbije pozajmljivala novac, na kraju 2019. godine najviše smo dugovali vladama Emirata Abu Dabi, Kine, Rusije, Kuvajta i Azerbejdžana. Stranim državama Srbija duguje 4,1 milijardi evra, što čini skoro 17 procenata ukupnog javnog duga Srbije. Ukupan dug opšte države Srbije na kraju 2019. iznosio je 24,4 milijarde evra, dok je na kraju 2012. godine iznosio 18,3 milijardi evra.Prema analizi Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK), Srbija je na kraju 2019. godine stranim državama i njihovim razvojnim fondovima dugovala 4,1 milijardi evra. Obaveze Srbije po osnovu ovih kredita povećane su tokom godine za 410 miliona evra (kada se isključi uticaj promene kursa), što čini skoro polovinu ukupnog rasta javnog duga u 2019. godini.Prema analizama PBK, udeo duga prema stranim državama u odnosu na ukupan dug raste od 2016. godine. Tada su krediti stranim vladama iznosili ukupno 3,1 milijarde evra (12 odsto ukupnog duga), dok su danas narasli na 4,1 miljardi (17 odsto). Poslednjih nekoliko godina raste zaduživanje kod stranih vladaPovećanje se odnosi na kinesku Export-Import banku, od koje je Srbija uzela kredit za putnu i železničku infrastrukturu, Fond za razvoj Emirata Abu Dabi, od kojeg je uzet kredit za budžetsku podršku, te kreditu Vlade Ruske federacije za nabavku robe i usluga za rekonstrukciju železnice koji se kupuju ekskluzivno od ruskih preduzeća. NE je već ranije pisala o tome da kineski krediti zaobilaze domaći zakon o javnim nabavkama.Za razliku od toga, obaveze prema Pariskom klubu poverilaca  (čine ga zemlje OECD-a i Rusija) i EU smanjile su se za 140 miliona evra. Ukupna obaveza prema Pariskom klubu na kraju 2019. godine iznosi 1 milijardu evra.

Srbija

Kako su se prale pare u 2019. godini

Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. godini u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu.Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama. U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje „prljavog novca“ ili aktivnosti poreskih prevara (PDV - u sistemu EU).Drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.Uprava ukazuje i na  pranje novca preko fizičkih lica investitora.  Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju. Međutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju građevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje vrši se legalizacija objekata (stanovi) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini). U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanm pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa. 

Srbija

Epl: Građani Srbije drastično smanjili kretanje tokom pandemije

Kompanija Epl objavila je svoju procenu da su građani Srbije juče, 14. aprila, smanjili kretanje automobilom za dve trećine u odnosu na početak godine, a peške su na svoja odredišta dolazili tri četvrtine manje nego u istom periodu, navodi se u statističkom izveštaju koji je objavila kompanija Epl (Apple).Taj izveštaj, namenjen prevashodno vlastima i zdravstvenim institucijama kako bi bolje razumeli stanje na terenu u vreme pandemije koronavirusa, koristi depersonalizovane zbirne podatke prikupljene kroz Apple Maps, odnosno broj upita za željene destinacije na tom digitalnom servisu.Podaci za omogućavaju uvid u stanje u 63 države ili regiona.Eplovi podaci mogu se preuzeti i kao open data, u tabelarnom formatu, a dostupni su svima OVDE."Privatnost je osnovno ljudsko pravo. U Eplu takođe predstavlja jednu od naših osnovnih vrednosti, sa tako da Appe Maps ne povezuje vaše podatke sa vašim Apple ID-om, a kompanija ne čuva istoriju podataka o vašem kretanju... (Zbirni) podaci biće javno kratko dostupni, samo tokom trajanja pandemije COVID-19", navode u toj kompaniji.Prethodno su tehnološki giganti Epl i Gugl najavili da su počeli saradnju na izradi softvera za praćenje ljudi inficiranih koronavirusom i onih koji su sa njima kontaktirali.

Svet

Zašto je Tramp obustavio finansiranje Svetske zdravstvene organizacije?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dok ne bude doneta procena valjanosti njenog odgovora na početak pandemije koronavirusa u Kini, javila je američka medijska mreža NBC.Tramp je optužio SZO da je "ozbiljno loše upravljala" krizom zbog koronavirusa i da ju je "zataškavala", misleći na početak pandemije u kineskom gradu Vuhan. SZO-u je posebno zamerio kritike na račun njegove odluke od 31. januara, kojom je u SAD privremeno zabranjen ulazak većini stranih državljana koji su bili u Kini."istina je da SZO nije uspela da adekvatno pribavi i objavi informacije na pravovremen i transparentan način", rekao je Tramp.On je ranije tvrdio da je SZO "plasirala dezinformacije Kine o virusu" i o tome da "nije bilo potrebe za zabranom putovanja".Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da odluka SAD onemogućava međunarodnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, prenela je agencija Sinhua.Pojavile su se i prve procene o razlozima koji su Trampa naveli na ovakvu odluku. Direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku američkog Univerziteta Djuk Gavin Jejmi smatra da se zapravo radi o Trampovom pokučaju da pokrije sopstvene greške."Ovo je bizaran potez koji će naneti ozbiljnu štetu globalnom javnom zdravlju. On pokušava da samom sebi skrene pažnju sa sopstvenih grešaka, koje su Vladu navele na najgoru reakciju na koronavirus na planeti Zemlji", rekao je Jejmi za britanski Gardijan.Mogući su i razlozi koji se tiču širih odnosa SAD i Kine. Rojters je još sredinom februara ukazao na to da se spor oko mera za suzbijanje koronavirusa između SAD i Kine nadovezuje na trgovinski rat, i da je pojava virusa ponovo "prikazala tenzije ispod površine na više frontova između dve najveće ekonomije na svetu".Kina je ranije kritikovala odluku SAD da obustavi putovanja ka toj zemlji, a ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je da se ne preduzimaju nepotrebne mere, koje bi mogle sputavati trgovinu i turizam. 

Svet

Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto

Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni."Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke", navodi se u saopštenju STO.   Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija."Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više", izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora."Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna", kaže Azevedo.Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće. 

Srbija

Agencija jednom posumnjala u neprijavljenu imovinu funkcionera

Agencija za borbu protiv korupcije je u toku 2019. godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 9 zahteva koji su se odnosili na sumnju u nesrazmeru primanja i imovine funkcionera i povezanih lica koja je prijavljena Agenciji, objavljeno je u godišnjem izveštaju Uprave za 2019. godinu. Takođe, u istom periodu Uprava je Agenciji dostavila samo jednu informaciju zbog sumnje u postojanje imovine koja nije prijavljena Agenciji.

Srbija

NLB Grupa ostvarila profit od 193,6 miliona evra u 2019. godini

NLB Grupa zabeležila je u 2019. neto profit od 193,6 miliona evra, saopštila je kompanija. Sve članice na tržištima jugoistočne Evrope poslovale su profitabilno, doprinoseći rezultatima grupe sa značajnih 39%, navodi se u saopštenju. NLB Banka u Srbiji je prošle godine ostvarila profit od 4,1 miliona evra, a za poslovanje NLB Grupe na srpskom tržištu je značajno pomenuti i akviziciju Komercijalne banke čija realizacija za sada teče u skladu sa planovima. „Nadzorni odbor je veoma zadovoljan dobri, poslovnim rezultatima NLB Grupe u 2019. godini, uspešno završenim procesom privatizacije, ispunjenjem poslednjih teških obaveza prema Evropskoj uniji, a bilo je tu i drugih važnih prekretnica. Fokus grupe ostaje - podržati sistemsku ulogu na svim tržištima na kojima grupa posluje. NLB Grupa aktivno traži nove poslovne prilike i reaguje na digitalne trendove, kao i očekivanja i potrebe klijenata, čemu u prilog govori i brze i efikasne reakciije Grupe na pojavu novog korona virusa - COVID-19 u martu 2020. godine" kazao je Primož Karpe, predsednik Nadzornog odbora NLB-a.

Svet

Mađarska dodatno oporezovala banke i maloprodaju

Mađarska vlada najavila je veliki "paket za spas ekonomomije koji predviđe dodatne poreze za bankarski sektor i trgovinu na malo. Na taj način država će moći da prikupi 157 miliona evra od banaka i 102 miliona evra iz sektora maloprodaje, objavila je međunarodna kancelarija za korporativno pravo CMS Law.Sav prihod biće usmeren u poseban  fond koji će se koristiti u borbi protiv COVID-19 u Mađarskoj.Stopa novog bankarskog poreza koji će se plaćati na postojeći, iznosi 0,19% na poresku osnovicu veću od 50 milijardi HUF (oko 142 miliona evra). Ovaj dodatni porez plaća se u tri jednake rate 10. juna, 10. septembra i 10. decembra. Vlada je navela da će bankama biti vraćen ovaj dodatni porez u narednih nekoliko godina, ali ta se odredba nije pojavljivala u dosad objavljenim zakonima.Za maloprodaju su takođe planirani progresivni porezi, a odnose se i na internet prodaju. Samo 6% građana Srbije nastavilo da plaća kredite

Srbija

Fajon, Bilčik: Države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata

Pedsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je danas države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata tokom trenutne zdravstvene krize izazvane koronavirusom, prenosi portal European Western Balkans."Pozivam vlasti država Zapadnog Balkana da osiguraju ustavnu ulogu parlamenata u nadgledanju mera preduzetih za borbu protiv COVID-19. Suspendovanje demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima", napisala je Fajon na Tviteru.Izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, u reakciji na njen tvit, dodao kako je plenarna sednica Evropskog parlamenta u pripremi, kao i da će ove nedelje evropske institucije nastaviti da prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu.Prema Bilčikovim rečima, nacionalni parlamenti moraju da nadziru mere preduzete za borbu protiv širenja i uticaja COVID-19, jer oni predstavljaju "glas građana".“Demokratija ne sme da bude žrtva pandemije”, zaključio je izvestilac za Srbiju.European Western Balkans podseća da su od izbijanja pandemije početkom marta sa redovnim aktivnostima nastavili parlamenti Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, a da je u Crnoj Gori nastavio da se sastaje kolegijum predsednika, koji okuplja i predsednika tamošnje Skupštine i predsednike poslaničkih grupa.Parlamenti Srbije i Severne Makedonije, koji su prethodno raspušteni zbog raspisivanja redovnih, odnosno vanrednih izbora, nisu ponovo sazvani čak ni povodom proglašavanja vanrednog stanja u ove dve zemlje.U Srbiji je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković obrazložila neodržavanje sednice preporukama Vlade o neokupljanju većeg broja ljudi.Svih 27 parlamenata zemalja Evropske unije učestvovali su u donošenju vanrednih mera u državama članicama.

2020

Aksa donirala porodilištima i ustanovama za decu proizvode vrednosti 4,8 miliona dinara

U susret uskršnjim praznicima, kompanija Aksa donirala je Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbija i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Narodni front u Beogradu, kao i ustanovama za decu bez roditeljskog staranja i sa smetnjama u razvoju širom Srbije proizvode u vrednosti 4,8 miliona dinara. Klinikama za ginekologiju i akušerstvo, kao pomoć u borbi sa epidemijom virusa COVID-19, donirani su proizvodi u vrednosti od 2,6 miliona dinara. Donirani su proizvodi za mame i bebe za kojima se u ovim ustanovama javila najveća potreba, a to su pelene, vlažne maramice, posteljine, tetra pelene, benkice, bezkontaktni toplomeri i drugo. Drugi deo donacije u igračkama namenjen je ustanovama za decu bez roditeljskog staranja, kao i za decu sa smetnjama u razvoju u 11 gradova Srbije u vrednosti od 2,2 miliona dinara. U ovakvim vremenima, važno je pokazati solidarnost sa zajednicom i pobrinuti se da se rast i razvoj dece nesmetano odvija. Želja je da se novopečenim roditeljima poruči da, iako je na snazi nesvakidašnja situacija, neko misli na njih. S druge strane, Aksa se odlučila na ovu donaciju kako bi praznične dane u izolaciji deci učinila veselijim i zanimljivijim.  „Kada su vremena teška, osećamo potrebu da stanemo uz roditelje, koji uz puno brige, odgajaju nove naraštaje koji treba što manje da osete pritisak okruženja u kojem rastu i postanu srećni i dobri ljudi. Na ovaj način Aksa pokazuje zahvalnost zajednici u kojoj posluje i poziva i druge kompanije da slično postupaju, jer je briga o najmlađima naš kako lični tako i profesionalni prioritet.“ poručila je Ivana Cvejić, Direktor Marketinga u Aksi. Igačke će pre praznika biti isporučene sledećim ustanovama: Dom za decu „Kolevka“ Subotica, ,,Zračak“ iz Čačka, Kragujevac prihvatilište za decu i mlade, Dnevni centar „Alternativa“, za decu i mlade sa invaliditetom, a nakon završetka vanrednog stanja i ustanovama u Beogradu, Pančevu, Užicu, Šapcu, Novom Pazaru, Smederevu, Novom Sadu i Nišu.Uskršnji praznici su vreme za decu i to ne treba da se promeni bez obzira na situaciju u zemlji i svetu. Kompanija Aksa će i u narednom periodu nastaviti da  radi na kontinuiranoj podršci porodicama, kao i da podržava aktivnosti za decu kojima je pomoć najpotrebnija, kako bi se podstakao njihov rast i razvoj.

2020

Carlsberg Srbija donirao 5 miliona dinara zdravstvu

Kompanija Carlsberg Srbija donirala je pet miliona dinara nekim od vodećih zdravstvenih institucija u Srbiji kako bi pomogla suzbijanje epidemije izazvane virusom Covid-19. Novčana sredstva u vrednosti od po 2,5 miliona dinara donirana su Kliničko bolničkim centrima „Zvezdara“ i „Zemun“ i biće utrošena za nabavku neophodne medicinske opreme. „Situacija u kojoj se nalazimo predstavlja veliki izazov za celo društvo i zato je važno da svi zajedno budemo solidarni i učinimo koliko smo u mogućnosti da izađemo iz nje jači. Radujemo se danima kada ćemo ponovo moći da se družimo, ali sada je vreme da ostanemo kod kuće i time sačuvamo sebe i druge. “, istakli su u kompaniji Carlsberg Srbija.Da podsetimo, sredinom marta Carlsberg Fondacije izdvojile su više od 13,8 miliona dolara kako bi pomogle borbu protiv globalne pandemije. U cilju jačanja zdravstvenih kapaciteta na lokalnom nivou, kompanija Carlsberg Srbija nedavno je donirala maske i dezinfekciona sredstva Domu zdravlja u Bačkoj Palanci, na čijoj teritoriji je smeštena pivara.Od pojave epidemije u našoj zemlji, Carlsberg Srbija je usvojila niz strogih mera postupanja u pogledu zaštite zdravlja zaposlenih i njihove bezbednosti na radu. Kompanija je svojim zaposlenima obezbedila uslove za rad od kuće, za sve pozicije gde je to moguće, dok je od sredine aprila, u piku epidemije, većinski deo proizvodnih operacija u pivari u Čelarevu privremeno obustavljen. Za zaposlene čiji je dolazak neophodan zbog održavanja minimalnog procesa rada, preduzete su sve mere zaštite poput obaveznog nošenja zaštitne opreme, merenja temperature i redovne dezinfekcije svih radnih površina i prostorija.Suočeni sa zdravstvenom krizom, drugačijom od bilo koje druge u našem životu, Carlsberg Srbija apeluje na sve građane, uključujući svoje zaposlene, kupce i potrošače, da sarađuju i rade zajedno.

2020

Univerexport neće koristiti pomoć države

Grupa Univerexport  donela je odluku da ne koristi mogućnost propisanih mera pomoći Vlade Republike Srbije, u iznosu od preko 2 miliona evra, kako bi i na ovaj način pokazala solidarnost i društvenu odgovornost prema zajednici i svim onim preduzećima kojima je ova pomoć potrebnija, saopštila je ova kompanija. Odluka je doneta u skladu sa činjenicom da situacija sa COVID-om 19 nije negativno uticala na poslovanje Grupe Univerexport.  Kako se navodi, Grupa Univerexport je isplatila u celosti plate svojim zaposlenima, a društvenoj zajednici je upućena donacija od preko 4 miliona dinara u hrani. U sastavu grupe posluju Univerexport, Trgopromet i Bačka AD. Podsećamo:Vlada Srbije donela je Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, koji, između ostalog, predviđa odlaganje poreza i doprinosa i uplatu bespovratnih novčanih sredstava kompanijama.