Tim programera Infostud grupe dobio je prvu nagradu za najbolju inovativnu ideju na konkursu "Stazama Nikole Tesle" koji je organizovao Savez inženjera i tehničara Srbije, putem kog bi navodi se u saop&...
Program Swiss PRO objavio je javni poziv kojim će sa 242.000 evra podržati do 20 lokalnih samouprava u uspostavljanju efikasnog i održivog sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou, navodi se u saopštenju.Projekat pod sloganom "Snage udruži, podršku pruži" za cilj ima povećanje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite za najmanje 500 korisnika i korisnica iz ranjivih društvenih grupa. Javni poziv je otvoren do 10. aprila 2020. godine, a pravo učešća imaju 96 gradova i opština iz Šumadije i Zapadne Srbije, kao i onih iz Južne i Istočne Srbije. Lokalne samouprave će biti podržane sa do 12.100 evra po projektu čiji cilj može biti uspostavljanje nove standardizovane usluge socijalne zaštite koja se trenutno ne pruža, proširenje postojećih usluga socijalne zaštite radi uključivanja većeg broja korisnika ili pilotiranje inovativne usluge socijalne zaštite."Program posebno ohrabruje lokalne samouprave da u predloge projekata uključe uspostavljanje međuopštinske saradnje i međusektorskog pristupa, a dodatno će biti vrednovano i ako predlozi projekata sadrže izrađenu analizu potreba ranjivih grupa na lokalnom nivou, utrošak namenskih transfera u 2019. godini, kao i određen način praćenja usluga. Takođe, projekti mogu uključivati partnerstvo sa lokalnim Centrom za socijalni rad", navodi se u saopštenju.Kako bi zainteresovane lokalne samouptave saznale sve detalje javnog poziva, uključujući način prijavljivanja, kriterijume za izbor projekata i dozvoljene troškove, Swiss PRO će organizovati informativne sesije prema sledećem rasporedu:- Šabac, utorak, 10. mart, sa početkom u 12 časova (Centar za stručno usavršavanje, Nikole Tesle 1A).- Užice, sreda, 11. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Nemanjina 52).- Kralјevo, četvrtak, 12. mart, sa početkom u 12 časova (Gradska uprava, Trg Jovana Sarića 1).- Kragujevac, petak, 13. mart, sa početkom u 12 časova (Biznis inovacioni centar, Trg topolivaca 4).- Niš, utorak, 17. mart, sa početkom u 12 časova (hol Gradske kuće, 7. jula br. 2).- Smederevo, četvrtak, 19. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalni centar za obrazovanje zaposlenih u obrazovanju, Goranska bb).- Zaječar, petak, 20. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije - RARIS, Trg oslobođenja bb).Dodatne informacije o javnom pozivu, kriterijumima za izbor projekata, načinu konkurisanja i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na internet stranici programa Swiss PRO. Javni poziv se sprovodi u okviru programa "Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO" koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).
Grad Novi Sad odbio je da hakerima koji su preuzeli i zaključali informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća Informatika plati otkupninu u bitkoinima, zbog čega je ostao bez podataka građana, nezvanično ...
Guberinić: Novi biznisi i inovacije zapošljavaju ljudeVuk Guberinić direktor i osnivač kompanije CarGo Technologies izjavio je da novi biznisi i inovacije zapošljavaju ljude, a da je CarGo primer kompanije zahvaljujući čijem softveru je samo u poslednjih godinu dana upošljeno više od 1.000 ljudi.Guberinić je na Kopaonik biznis forumu istakao da država treba da ima više sluha u sagledavanju potreba tržišta kako bi se uhvatio korak sa razvijenim zemljama.„Ne smemo da se učaurimo u nekom svom svetu i mislimo kako je nešto negativno samo da bismo zadržali nešto što je prevaziđeno u svetu“, istakao je Guberinić na panelu o inovacijama u vreme četvrte industrijske revolucije.On je dodao da CarGo slavi pet godina postojanja u Srbiji kao kompanija sa najvećim brojem online transakcija i jedna od deset kompanija na svetu koje menjaju industriju iz korena prema listi Forbsa.„Neka zanimanja nestaju, a nova nastaju zahvaljujući tehnologijama. CarGo pripada kompanijama koje menjaju industriju u Srbiji. Mi spremamo brojne inovacije, rad sa električnim automobilima i ugradnja elektro punjača će se desiti ove godine“, istakao je direktor CarGo.On je dodao da im energiju daju mladi ljudi i pozvao privatne kompanije da rade na rasplamsavanju preduzetničkog duha kako bi mladi ostajali u zemlji i vraćali se da primenjuju stečeno znanje za razvoj naše zajednice.„Zajedno treba da radimo na tome da pomognemo mladima da prevaziđu barijere jer većina njih dolazi iz porodica gde je cilj bio da se završi fakultet i nađe neki državni posao. To više nije cilj mladih ljudi i treba im pomoći da rade na svom razvoju. Mladi ljudi traže izazove, a to će naći u inovativnim i novim biznisima“, rekao je Guberinić.On je dodao da se školovao u inostranstvu i da se vratio kako bi stečeno znanje primenio na modernizaciju tržišta i razvoj Srbije i da je danas CarGo kompanija koju strane o firme prepoznaju kao najvećeg vlasnika električne flote u Srbiji. Promotivni tekst.
Američke berze su protekli dan završile sa znatnim gubicima, uprkos tome što su Federalne rezerve neočekivano i vanredno snizile kamatne stope za 50 poena zbog epidemije koronavirusa. Centralna banka SAD je...
Države članice Evropske unije su tokom 2018. godine za odbranu potrošile 162 milijarde evra, što je 2,6% ukupne javne potrošnje ili 1,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi Eurostat.Statistička kancelarija EU navodi da to predstavlja blagi pad potrošnje u odnosu na 2001. godinu, od kada Eurostat prikuplja informacije o potrošnji na vojsku.U relativnim ciframa, na odbranu najviše troši Letonija, koja troši 2,1% BDP-a na vojsku. Za njom slede Estonija i Grčka, koje troše po 2%, kao i Kipar (1,9%), Francuska (1,8%) i Litvanija (1,7%).Za odbranu najmanje troše Irska (0,3%), Malta i Luksemburg (obe po 0,5%) i Austrija (0,6%).Države regiona za koje je Eurostat objavio podatke - Bugarsku, Hrvatsku, SLoveniju - troše između 1-1,1% na vojsku, a prednjači Rumunija koja za ovu namenu izdvaja 1,7% BDP-a.
Fond za inovacionu delatnost objavio je novi javni poziv za Program dokaz koncepta, namenjen istraživačima kojima je potrebna podrška da dokažu da će iz njihovog sadašnjeg rada nastati novi pro...
Jedan od najunosnijih ugovora koje je prošle godine dodelio Centralni zatvor u Beogradu – snabdevanje zatvorske kantine robom široke potrošnje – dobila je firma Luki-komerc, povezana sa Srpskom naprednom strankom.Ta kompanija je krajem prošle godine dobila posao od Centralnog zatvora za skoro 38,7 miliona dinara, vidi se iz odluke o dodeli ugovora od 27. novembra 2019. Javna nabavka bila je podeljena na dva dela, od kojih se skuplji odnosio na prehrambene i konditorske proizvode, vodu i bezalkoholne napitke, i tu partiju je dobio Luki-komerc. Vlasnik i direktor ove kompanije je odbornik skupštine opštine Pećinci iz redova SNS, Živorad Pantić, a zakonski zastupnik preduzeća je njegov brat Milorad Pantić, šef naprednjaka u Pećincima.Luki-komerc je, takođe 2019. godine, bio jedan od dobitnika tendera za nabavku namirnica za pripremu hrane zatvorenicima. Ova javna nabavka bila je podeljena na 15 partija, od kojih je Luki-komerc dobio četiri, ukupne vrednosti 3,2 miliona dinara.Inače, ova kompanija već godinama unazad dobija unosne poslove, kako u Pećincima tako i u drugim mestima, pokazuju podaci portala javnih nabavki.Luki-komerc pobeđivao je na tenderima KBC Zvezdara Beogad, GAK Narodni front, KP zavoda u Sremskoj Mitrovici, Kliničkog centra Srbije i brojnim drugim.Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je prošle godine da je tokom 2018. jedna predškolska ustanova u Rumi potpisala sedam ugovora sa Lukijem, ali da ta firma nije isporučila dogovorene količine svih namirnica, javio je portal 021.Kako se navodi, znatan deo namirnica nije isporučen ni 50 odsto od ugovorenih količina.Lokalni funkcioner angažovao rođaka da proverava opštinske finansije
Kroacija erlajns (Croatia Airlines) zabeležila je neto gubitak od 10,7 miliona evra tokom prethodne godine, što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2018. kada je izgubila 11 miliona evra, prenosi portal EX-YU Aviation.Prihodi kompanije su na međugodišnjem nivou uvećani sa 229 miliona na 23 miliona, dok su rashodi stabilizovani na 238 miliona evra.Kracija erlajns je tokom 2019. godine prevezla blizu 2,2 milona putnika, 0,5% višeneglo lane, a pri tom je obavila preko 28.400 letova, što je 1,5% u odnosu na prethodnu godinu.Avio-transport robe je istovremeno zabeležio pad od 5,7%, obzirom da je preneto 2135 tona pošiljki.Udeo na tržištu avio-prevoza na domaćem tržištu je pao za dva procentna poena, na 23%.Kao glavne razloge za prošlogodišnje poslovne gubitke, Kroacija erlajns je naveo nove međunarodne računovodstvene standarde, troškove održavanja i prepravku aviona, kao i rastuće namete Evropske unije za smanjenje emisija gasova staklene bašte.Portal EX-YU Aviation navodi da se tokom ove godine očekuje privatizacija hrvatskog nacionalnog avio-prevoznika, a da je Vlada Hrvatske objavila da će do juna postići dogovore sa potencijalnim investitorima.
Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) izgubilo je punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), za koje ć...
Predsednik Upravnog odbora Nove ljubljanske banke (NLB) Blaž Brodnjak danas je izjavio da će ta slovenačka finansijska institucija zadržati brend Komercijalne banke, a da će se nova organizacija ubudiće zvati "NLB Komercijalna banka".NLB je prošle nedelje od države Srbije otkupio 83,23% običnih akcija Komercijalne banke za 387,02 miliona evra.Kako prenosi N1, on je na 27. Kopaonik biznis forumu kazao da je sledeći korak koji se čeka dobijanje saglasnosti od regulatornih tela svih država u kojima dve banke posluju, kao i od Evropske centralne banke u Frankfurtu.Brodnjak navodi da bi cela procedura trajala od šest do devet meseci, a da će do tada Komercijalna funkcionisati po starim pravilima.Takođe dodaje i da NLB svoju akviziciju neće finansirati dokapitalizacijom, ali da ta banka trenutno radi na izdavanju još subordiniranih obveznica AT1 razreda.Brodnjak je juče izjavio da je "Komercijalna banka u Srbiji vredan, jak brend" i da još uvek nije odlučeno da li će neki deo identiteta te banke biti zadržan u novoj korporativnoj organizaciji. Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra.Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra
Industrija igara na sreću u Makau, jednom od najvećih turističkih centara na svetu, je nakon petnaestodnevnog zatvaranja hotela i kazina zbog epidemije koronavirusa izgubila 90% mesečnih prihoda, prenosi agencija Blumberg (Bloomberg).Specijalna administrativna regija Kine, koja od industrije igara na sreću prihoduje sedam puta više od Las Vegasa, je ovog februara zabeležila svega 386,5 miliona dolara prihoda od tog sektora. Blumberg prenosi da je dvonedeljni karantin formalno obustavljen 20. februara, ali da Kina i dalje ne izdaje pojedinačne i grupne vize za Makao.Kazini u Makau su pre ovoga najduže bili zatvoreni na 33 sata, zbog snažnog tajfuna 2018. godine.Investiciona banka JPMorgan očekuje da će tokom marta industrija igara na sreću tokom ovog meseca u odnosu na prošli mart izgubiti 70% vrednosti, čime bi ukupni prihodi ovog sektora tokom cele 2020. godine biti skoro a četvrtinu niži.Prema poslednjim dostupnim podacimad epidemije COVID-19 koronavirusa koja je izbila u Kini za sada je obolelo oko 90.000 ljudi, dok je 3.117 podleglo bolesti.Mitovi o korona virusu: Ne pomažu alkohol i beli luk
Kompanija Epl (Apple) najavila je da će platiti do pola milijarde dolara kako bi se nagodio sa korisnicima vlasnicima starijih iPhone modela 6 i 7 kojima je namerno usporavao telefone, prenosi portal Axios. ...
-270x152.jpg)
Bivši načelnik opštinske uprave Koceljeva Vladimir Bojić zaključivao je ugovore o reviziji opštinskog budžeta sa kompanijom svog rođaka, utvrdila je Agencija za borbu protiv korupcije.Agencija je odlučila da je Bojić postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije jer je tokom vršenja funkcije sklapao ugovore sa kompanijom „Bojić revizija“ d.o.o. iz Šapca, čiji je vlasnik i zastupnik njegov rođak Dragan Bojić.Kako se vidi iz rešenja Agencije, Vladimir Bojić je sa rođakovom firmom sklopio ugovore o reviziji finansijskih izveštaja opštine Koceljeva u vrednosti od ukupno 1,3 milion dinara.Sporni ugovori zaključeni su za 2011. godinu u iznosu od 285.000 dinara, za 2014. u iznosu od 348.000, za 2015. u iznosu od 355.000 i za 2016. godinu u iznosu od 315.000 dinara.Bojić nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije o sukobu interesa koji je imao u tim situacijama, dodaje se u rešenju.On više nije na funkciji načelnika opštinske uprave, pa mu je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.Direktorka osnovne škole zaposlila sina kao nastavnika
Serveri gradskih uprava Novog Sada, ali i nekolicine drugih javnih službi koji su u sistemu JKP "Informatika", hakovani su tokom vikenda, saznaje 021. Hakeri traže bitkoine da bi otključali sisteme.Kako je objavio portal 021, najverovatnije se radi o hakerskom napadu iz inostranstva.Gradske kamere u Novom Sadu trenutno ne funkcionišu, a zaposlenima u gradskim službama rečeno je da ne mogu da pristupe svojim mejlovima.Kako nezvanično saznaje 021, hakerski napad prijavljen je u ponedeljak policiji i odeljenju za visokotehnološki kriminal, a hakeri traže velike sume u virtuelnoj valuti kako bi otključali sada već kriptovane i zaključane servere.Na serverima se nalaze i vredne baze podataka, piše novosadski portal.Informaciju o hakovanju građani su mogli da saznaju ako su, recimo, danas pokušali da plate račun na šalterima "Informatike".
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima Vuk knjazu Milo&s...
Kipar je treće po veličini ostrvo u Mediteranu, bogato rajskim peščanim plažama od kojih je čak 63 sa „plavom zastavom“. Ima više od 340 sunčanih dana u godini. Život je, najkraće r...
Najčešći simptomi anksiozno-depresivnih stanja su upravo stid i osećanje krivice, a ako u društvenoj klimi osetimo osudu, samo ćemo dodatno kriviti sebe, osećati neverbalnu poruku da smo vi&sca...
Običan život odavno je u fokusu umetnosti, dok su narodnjački motivi svojevrstan saundtrek života na našem prostoru. Narodnjaci, iako, naizgled, možda i banalni, govore o društvenim odnosima, o...
Dragoljub Žarković je, iz bolnice, svega dan ili dva pred odlazak, po članu svoje porodice poslao poruku: „Recite onom Filipu da ću umreti u sredu i da ću mu tako srušiti broj“. „Sru...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
