Najnovije

Srbija

Ministarstvo traži 30.000 dinara za samostalne umetnike

Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da se samostalnim umetnicima u naredna tri meseca isplaćuje pomoć u iznosu od 30.000 dinara mesečno, radi privremenog prevazilaženja efekata trenutne zdravstvene krize.U saopštenju se navodi da bi novac bio uplaćen "reprezentativnim udruženjima u kulturi" radi dalje distribucije samostalnim umetnicima, saglasno broju članova koji se vode u evidenciji tih udruženja."Napominjemo da distributeri filmova, prikazivači i producenti, kao privredni subjekti, već podležu donetim merama Vlade, te se navedeni predlog mera Ministarstva kulture i informisanja na njih ne odnosi", podsećaju u nadležnom ministarstvu.Predložene mere se, kako se navodi, odnose na obezbeđivanje egzistencije samostalnih umetnika kao nosilaca delatnosti od opšteg interesa u kulturi."Kultura je najznačajniji deo našeg nacionalnog i državnog identiteta i kao takva nema manji značaj od ostalih privrednih grana. Naprotiv, njen uticaj na sveukupni ekonomski, društveni i privredni razvoj je nemerljiv. Efekti pomoći samostalnim umetnicima prevazilaze iznos sredstava koji bi trebalo opredeliti", zaključuje se u saopštenju.Filmski centar Srbije traži fond solidarnosti za slobodne umetnike

Svet

Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo

Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.

Svet

Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus

U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. 

Svet

Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima

Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije.  Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku. 

Svet

Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus

Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters.  Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno  29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je  saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.  

Svet

Amerika ubrzano gubi radna mesta

Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta - više nema novca. Trenutno se ...

Srbija

I ovaj Uskrs proizvođačima jaja vise kavezi nad glavom

I ovogodišnje uskršnje praznike proizvođači jaja u Srbiji dočekuju sa istom brigom kao i prethodnih godina, a to je usklađivanje kaveza za čuvanje kokošaka sa evropskim standardima. Na nedavno odrzanom sastanku Grupacije živinara u Privrdnoj komori Srbije, proizvođači su se saglasilu da se ponovo, na period 3+1 godina, odloži primena Pravilnika koji bliže uređuje način držanja koka nosilja i koji predviđa zamenu konvencionalnih kaveza novim obogaćenim baterijskim kavezima. Istaknuto je i to da se intenzivnije mora raditi na stavljanju Srbije na listu zemalja koje mogu da izvoze živinko meso i jaja u zemlje EU i da je potrebno uvesti dodatne državne mere koje bi zaštitile proizvođače u slučajevima pojave bolesti koje predviđaju uništavanje celokupnog jata.Ovo nije prvi put da se u Srbiji odlaže primena pravilnika o kavezima. EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji  zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke. Međutim, u međuvremenu taj rok je pomeren na kraj 2012. a onda još jednom na decembar 2020. jer domaći proizvođači nemaju toliko novca da ispune standarde. Sad se ponovo priča o odlaganju uvođenja novih kaveza. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50-60 miliona evra za kupovinu novih kaveza i za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.Osim kaveza, problem za proizvođače je i salmonela zbog koje nije moguć izvoz jaja u EU."Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju", kazao je za Novosti u januaru Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije.Prema podacima Zajednice živinara, U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu."Sa novim standardima imaćemo i 36 odsto manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove", smatra Škorić.

2020

Yandex.Taxi pomaže vozačima pogođenim koronavirusom

Servis Yandex.Taxi je razvio specijalni program sa poboljšanim uslovima za svoje partnere u Srbiji čiji vozači su pogođeni koronavirusom, a koji je od danas dostupan i kod nas. Ukupan iznos sredstava opredeljenih u ove svrhe u zemljama u kojima servis posluje iznosi više od 6 miliona evra. Ovaj program podrazumeva povećanje postojećih naknada koje Yandex.Taxi isplaćuje vozačima partnera koji su su oboleli od koronavirusa ili su bili u karantinu zbog kontakata sa obolelima. Uvećanje se odnosi na sve koji redovno rade sa servisom i izvršavaju narudžbine najmanje nekoliko sati dnevno.Iznos uvećanja naknade zavisi od istorije izvršenih narudžbina, a po danu će iznositi polovinu neto prosečnog dnevnog prihoda za poslednjih šest meseci. Naknada se obračunava za 14 dana bolesti ili karantina.„Zbog širenja virusa i preduzetih mera, ljudi bi trebalo da ostaju kod kuće, ali ponekad su vožnje ipak neophodne. Zato vozači ne samo da izlaze da rade i izvršavaju narudžbine, nego pomažu ljudima da u uslovima karantina žive ispunjenim životom, koliko god je to moguće. Nadamo se da će svi vozači biti zdravi, ali ako ipak dođe do oboljenja, mi ćemo ih obavezno podržati“, prokomentarisao je Aram Sargsjan, generalni direktor servisa Yandex.Taxi za EBIA i ZND.Kako bi se prijavili na ovaj program vozači treba da dostave neophodne potvrde i prateću dokumentaciju službi za podršku servisa Yandex.Taxi putem svoje aplikacije za vozače.Yandex.Taxi je pokrenut u Srbiji 2018. godine. Servis je sada dostupan u 17 zemalja pod brendovima Yandex.Taxi i Yango, uključujući sve baltičke zemlje, Finsku, Rumuniju i Izrael.

2020

Henkel donirao proizvode za higijenu Domu zdravlja u Inđiji

Treća donacija kompanije Henkel Srbija u borbi protiv koronavirusa uručena je Domu zdravlja u Inđiji, gde se i nalazi Henkelova fabrika Ceresit. Donacija u vidu higijenskih proizvoda deo je podrške zdravstvenim ustanovama čiji su radnici na prvoj liniji odbrane.Tom prilikom, direktor Ceresit fabrike Dušan Zjačić, istakao je: „U ovim teškim trenucima od izuzetnog je značaja da kompanije na delu pokažu svoju solidarnost. Kompanija Henkel Srbija aktivno učestvuje u pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija, a zdravstvene ustanove su na listi prioriteta. Verujemo da ćemo zajedničkim snagama pobediti u ovoj borbi“.Kompanija Henkel Srbija će i u narednom periodu kroz svoj program solidarnosti nastaviti sa donacijama zdravstvenim ustanovama kako bi se pacijentima i lekarima omogućili što bolji uslovi.

Svet

U Hrvatskoj skoro 40.000 zahteva za moratorijum na otplatu kredita

Do sada je u Hrvatskoj zahtev za odlaganje otplate kredita podnelo oko 30.000 građana i preko 9.400 preduzetnika, saopštilo je Hrvatsko udruženje banaka, a prenosi portal SEEbiz.Najveći broj zahteva za moratorijum odnosi se na nenamenske kredite, a manji broj na stambene. Direktor Hrvatskog udruženja banaka (HUB) Zdenko Adrović izjavio je da su banke u Hrvatskoj u kratkom roku prilagodile poslovanje i očekuje da će broj zahteva rasti."U ovom trenutku za mere odlaganja plaćanja prijavilo se gotovo 40.000 građana i preduzetnika, a s obzirom na to da su procedure za podnošenje zahteva nedavno pokrenute, očekujemo da će ta brojka znatnije rasti. Banke u skladu s postojećim modelom imaju mogućnost da pojedinačno pristupaju svakom zahtevu i verujem da će pronaći zadovoljavajuća rešenja za klijente koji su najviše pogođeni ovom krizom“, rekao je Adrović.Model odlaganja plaćanja kredita od šest meseci produžen je za najugroženije sektore. Za turistički sektor će trajati do naredne sezone, što je duže od ranije predloženih 12 meseci.Moratorijum koji banke sprovode tokom trajanja vanredne situacije nije standardan, jer je omogućen velikom broju klijenata, kojima se dok moratorijum traje ne naplaćuju glavnica i kamata. Isključivo se obračunava redovna kamata, bez zateznih kamata i drugih troškova koji važe za redovno ugovaranje moratorijuma na kredite.HUB smatra da je potrebno sagledati opštu situaciju i da treba voditi računa o očuvanju ekonomske sfere i banaka, kao "krvotoku svake prirede"."Destabilizovan finansijski sistem ne bi mogao osigurati podršku izlasku iz krize, niti bi imao kapacitet za pomoć onima kojima je to najpotrebnije u ovoj situaciji", kaže Adrović.Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite

2020

Lesaffre donirao 1,5 tona kvasca

Kompanija Lesaffre Srbija donirala je gradu Kruševcu u saradnji sa Vladom Republike Srbije 1.5 tona svežeg pekarskog kvasca kako bi pružila podršku naporima čitavog društva u borbi protiv širenja korona virusa. Prema rečima Miodraga Jelića, generalnog direktora kompanije Lesaffre za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku radi se o 35.000 kockica kvasca, koji je namenjen našim starijim sugrađanima.„Ovo praznično vreme, koje nam dolazi tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa, postavlja pred nas svojevrsnu obavezu da pomognemo one koji ovu situaciju najteže podnose. Zbog toga smo odlučili da se pridružimo naporima Vlade Republike Srbije i brojnih kompanija širom Srbije, doniramo naše proizvode i obradujemo naše starije sugrađane“, naglasio je Jelić.Od izbijanja pandemije korona virusa i proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, kompanija Lesaffre je kontinuirano podizala svoje kapacitete u skladu sa potrebama tržišta. Kako navodi direktor Lesaffre Srbija Miodrag Jelić, potražnja za kvascem je u jednom trenutku bila šest do sedam puta veća od uobičajne i naglasio da nema potrebe za stvaranjem zaliha.„Kompanija Biospringer RS, koja posluje u sklopu Lesaffre Grupe, je u svom pogonu u Senti pojačala je kapacitete u proizvodnji svežeg pekarskog kvasca, a mi ćemo, kao distributeri, uspešno zadovoljiti potrebe tržišta. Sva naša proizvodna postrojenja trenutno rade i naši timovi nastavljaju da ulaže napore u ispunjavanje zahteva kupaca u narednim danima i nedeljama“, rekao je Jelić.Na tržištu Srbije, kompanija Lesaffre prisutna je dve decenije nudeći bogat asortiman sirovina za pekarske proizvode. Kompanija Lesaffre kroz brojne društveno odgovorne projekte pomaže ugroženim licima i ustanovama, ali i daje podršku mladim pekarima i tehnolozima kroz brojne praktične obuke i edukacije.

Srbija

APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odsto

Pored toga, već petu godinu zaredom privreda je poslovala profitabilno, s tim da je pozitivan neto rezultat, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, smanjen za 12,8% na godišnjem nivou. Sa neto dobitkom od 682.632 miliona dinara, manjim za 5,2% od prošlogodišnjeg, poslovalo je 62.517 privrednih društava, dok je neto gubitak u visini od 291.393 miliona dinara povećan za 7,3%, a iskazalo ga je 26.649 društava. Neto rezultat nije iskazalo 15.321 privredno društvo.Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2019. godinu, sa zvaničnim zbirnim podacima iz izveštaja za statističke potrebe, koji sadrži podatke za 152.169 pravnih lica i 108.557 preduzetnika.informacionog sistema, preko koga je ove godine primljeno skoro 100.000 izveštaja više u odnosu na prethodnu godinu, usled izmena Zakona o porezu na dohodak građana, zbog kojih je veći broj preduzetnika prešao sa prostog na dvojno knjigovodstvo i podneo finansijski izveštaj za 2019. godinu.Privreda je već petu godinu zaredom poslovala sa pozitivnim neto rezultatom, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, uz istovremeni porast i broja zaposlenih, kojih je u 2019. godini bilo za 30.657 radnika više u poređenju sa 2018. godinom.///////////////////////////Trend rasta ukupne domaće ekonomije nastavljen je i tokom 2019. godine. Bruto domaći proizvod u Republici Srbiji je povećan za 4,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je industrijska proizvodnja rasla sporijim tempom (0,3%). Pozitivna makroekonomska kretanja podržali su uvećana potrošnja i investiciona aktivnost, pre svega usled priliva stranih direktnih investicija, kao i rast spoljnotrgovinske razmene. Zadržani su niska stopa inflacije (1,9%) i stabilan devizni kurs (vrednost dinara prema evru je povećana za 0,5%, a u odnosu na dolar opala je za 1,5%).Poslujući u uslovima povoljnog poslovnog ambijenta privredna društva su nastavila trend povećanja broja zaposlenih započet pre pet godina. U 2019. godini zapošljavala su ukupno 1.171.890 radnika, što je za 30.657 radnika više u poređenju sa prethodnom godinom.Profitabilnost privrede je ostvarena iz obavljenja primarne delatnosti, obzirom da privredna društva beleže pozitivan poslovni rezultat od 570.685 miliona dinara, koji je veći za 1,9%. Pri tome, njihova poslovna aktivnost je, sa realizovanih 11.664.688 miliona dinara poslovnih prihoda, uvećana za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, privredna društva su iz finansiranja iskazala gubitak od 37.212 miliona dinara, koji je za 37,1% manji od prošlogodišnjeg usled znatno manjih negativnih kursnih razlika. U delu usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti negativan rezultat iznosi 36.330 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je dobitak bio 45.802 miliona dinara.Na nivou sektora ,sa najvećim ukupnim dobitkom poslovala su privredna društva iz sektora prerađivačke industrije, gde on iznosi 110.488 miliona dinara i veći je za 13,7%. Istovremeno, taj sektor je zapošljavao najviše radnika – ukupno njih 381.012, a pri tome beleži i najveći porast zaposlenosti – za 13.730 radnika. Zatim sledi sektor trgovine na veliko i malo, čiji je pozitivan neto rezultat od 79.198 miliona dinara uvećan za 25,6%, a uz to drugi je i prema broju zaposlenih od 222.049 radnika, koji je takođe povećan (2.676). Visoku profitabilnost beleži i sektor informisanja i komunikacija, koji je ostvario 42.501 milion dinara dobitka, uz rast od 8,2%. Pored toga, na nivou sektora je bilo 50.907 zaposlenih, što je 2.101 radnik više u poređenju sa prethodnom godinom. Uspešno je poslovao i sektor građevinarstva, a pozitivan rezultat tog sektora od 37.421 milion dinara je povećan za 49,2%, dok je broj zaposlenih (77.770), uvećan na godišnjem nivou za 5.291 radnika.Više od četiri puta je povećan pozitivan neto rezultat sektora poslovanja nekretninama, iskazan u visini od 24.743 miliona dinara, što je prevashodno posledica promene delatnosti jednog velikog sistema, koji je u prethodnoj godini poslovao u sektoru saobraćaja i skladištenja. Usled navedenog, značajan pad dobitka (78,3%) beleži sektor saobraćaja i skladištenja gde on iznosi 13.976 miliona dinara. Međutim, pozitivan neto rezultat je najviše smanjen (83,7%) u sektoru rudarstva, u kome je iskazan u visini od 18.383 miliona dinara.Sektor administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti se izdvaja prema ispoljenom rastu pozitivnog neto rezultata, koji je praćen značajnim porastom broja zaposlenih. Ukupan dobitak tog sektora je 2,1 put veći u poređenju sa prethodnom godinom i iznosi 13.280 miliona dinara, a pri tome je broj zaposlenih uvećan za 6.437 radnika, pa je zapošljavao ukupno 82.850 radnika. Najveći rast profitabilnosti je u sektoru usluga smeštaja i ishrane, u kome je realizovan preko pet puta veći dobitak u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 2.403 miliona dinara. Istovremeno, i broj zaposlenih je povećan za 2.466 radnika, tako da je poslovao sa 32.191 zaposlenim.Posmatrano prema veličini, na nivou svih grupa privrednih društava, osim mikro društava, ostvaren je pozitivan neto rezultat. Najveći ukupan dobitak od 163.376 miliona dinara beleže velika privredna društva, s tim da je on smanjen za 37,4% u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, ona su zapošljavala 6.614 radnika više, što je ukupno 364.846 radnika. Tendencije pozitivnog rezultata su slične kod srednjih i malih privrednih društava, koja su ostvarila 117.244 miliona dinara odnosno 116.641 milion dinara dobitka, uz godišnji rast od 13,3% odnosno 12,3%. Međutim, broj zaposlenih je najviše povećan kod društava srednje veličine - za 20.263 radnika, tako da su ona poslovala sa ukupno 253.254 radnika. Mala društva su uvećala broj zaposlenih za 5.557 radnika i zapošljavala su 318.992 radnika. S druge strane, mikro društva, kao najbrojniji segment privrede (91.609), na ukupnom nivou su iskazala gubitak od 6.022 miliona dinara, manji za 69,4% od prošlogodišnjeg, a pri tome ukupan broj zaposlenih su smanjila za 1.777 radnika i poslovala su sa 234.798 radnika.Gledano sa aspekta teritorije, najveći pozitivan neto rezultat ostvarila su privredna društva iz Beogradskog regiona, s tim da je ukupan dobitak u visini od 184.931 milion dinara manji za 5,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, ona su zapošljavala i najviše radnika (511.111), a beleže i najveći rast broja zaposlenih (13.199). Visoku profitabilnost postigla su i društva iz Regiona Vojvodine, sa pozitivnim neto rezultatom od 112.397 miliona dinara, pri čemu su broj zaposlenih uvećala za 6.392 radnika, što čini ukupno 292.728 zaposlenih. Međutim, najizraženiji rast profitabilnosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je dobitak povećan za 56,9% i iznosi 69.487 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih od 142.710 radnika je na godišnjem nivou veći za 5.365 radnika. U Regionu Južne i Istočne Srbije ukupan dobitak u iznosu od 25.875 miliona dinara je smanjen za 77,2%, dok je u Regionu Kosovo i Metohija iskazan negativan neto rezultat od 1.450 miliona dinara, koji je za 37,6% manji od prošlogodišnjeg.Javna preduzeća beleže na ukupnom nivou gubitak od 574 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su poslovala pozitivno (3.477 miliona dinara). Međutim, i ona su iz poslovne aktivnosti ostvarila dobitak, koji iznosi 19.464 miliona dinara, mada je za 22,7% smanjen na godišnjem nivou, dok pozitivan rezultat iz finansiranja iznosi 3.510 miliona dinara i veći je za 7,0%. Ukupan negativan rezultat opredelio je gubitak iz ostalih aktivnosti od 20.746 miliona dinara, koji je pritom smanjen za 4,6%. Sa neto dobitkom su poslovala 394 preduzeća, sa neto gubitkom 134, a bez iskazanog rezultata je bilo 21 preduzeće. U javnim preduzećima (ukupno 549) je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.Preduzetnici su u 2019. godini profitabilno poslovali i ostvarili su 32.710 miliona dinara dobitka. Podatke za statističke i druge potrebe dostavilo je 110.811 preduzetnika, a oni obrađeni za njih 108.557, koji su zapošljavali 210.455 radnika. Pozitivan neto rezultat beleže i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pri čemu njihov dobitak iznosi 12.362 miliona dinara i veći je za 54,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 1.475 ustanova bilo je zaposleno ukupno 36.814 radnika.Pozitivna kretanja u domaćoj ekonomiji u 2019. godini odrazila su se i na poslovanje finansijskih institucija, pa sve grupe aktivnih finansijskih institucija beleže pozitivne rezultate. Sektor banaka, kao dominantan deo domaćeg finansijskog sistema, ostvario je pozitivan rezultat perioda od 64.065 miliona dinara, što je za 9,0% manje u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, u ukupno 26 banaka bilo je zaposleno 22.739 radnika, odnosno 136 manje nego u 2018. godini. Na tržištu osiguranja poslovalo je 19 društava, a ostvareni pozitivan rezultat od 11.357 miliona dinara povećan je za 28,2%, s tim da broj zaposlenih smanjen za 106 radnika, pa su bila ukupno 10.543 zaposlena. Davaoci finansijskog lizinga (ukupno 13) iskazali su dobitak od 762 miliona dinara, koji je za 42,7% smanjen na godišnjem nivou. Malobrojni učesnici na tržištu kapitala takođe beleže pozitivne rezultate, tako da su brokersko-dilerska društva (17) ostvarila ukupan dobitak od 7.968 miliona dinara manji za 20,0%, dok su društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim (4) i društva za upravljanje investicionim fondovima (5) povećala pozitivan rezultat i on iznosi 196 miliona dinara odnosno 76 miliona dinara.Neprofitne institucije u 2019. godini beleže bolje rezultate i iskazale su neto višak prihoda nad rashodima od 5.543 miliona dinara, koji je skoro dupliran u poređenju sa prethodnom godinom. Od ukupno 56.348 neprofitnih institucija, podatke za statističke i druge potrebe je dostavilo njih 47.082, a isti su obrađeni za 46.081 instituciju. Te institucije su svoje aktivnosti obavljale sa 16.263 radnika (15.998 u 2018.). Posmatrano prema obliku organizovanja, udruženja, društva i savezi u oblasti sporta beleže najveći pozitivan rezultat u visini od 1.853 miliona dinara, uz višestruki godišnji rast. Pri tome, njih 12.126 je svoje aktivnosti obavljalo sa 3.842 radnika. Visok pozitivan rezultat su iskazala i udruženja, s tim da on iznosi 1.791 milion dinara i za 11,9% je veći u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 26.363 udruženja zapošljavala su 7.703 radnika.

2020

Medigrupa državi stavila na raspolaganje svoje kapacitete

Privatna zdravstvena ustanova Medigrup je svoje kapacitete stavila na raspolaganje državi, piše portal javnog servisa.Marija Rabrenović, izvršna direktorka "Medigrupa" izjavila je za RTS da je taj zdravstveni sistem zaključkom Vlade od 24. marta uključen u aktivnu borbu protiv Kovida-19.Prema njenim rečima, neki od lekara iz tog sistema rade u javnim zdravstvenim ustanovama. "Omogućili smo besplatan transport pacijenata, stavili naša vozila na raspolaganje, omogućili besplatno onlajn psihološko savetovalište", ukazuje Rabrenovićeva.Dodaje da je "Medigrup" Niš PCR mašinu za obradu testova, kapaciteta 500 u dve smene, preneo i stavio na raspolaganje u javnu laboratoriju kako bi se u Nišu povećao obim testiranja.ediGroup je najveći privatna zdravstvena ustanova u Srbiji koja trenutno ima 15 klinika u najvećim gradovima u državi, sa 900 stalno zaposlenih i preko 1000 konsultanata iz zemlje i inostranstva. 

Srbija

Mali: Preduzećima od utorka dostupno dve milijarde garantovanih kredita

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je novom uredbom Vlade Srbije preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima obezbeđena garantna šema za kredite vrednosti dve milijarde evra.On je na konferenciji za novinare kazao da će krediti na raspolaganju privredi biti na raspolaganju prvog sledećeg radnog dana, odnosno da će za njih moći da konkurišu već u utorak. Krediti će imati period otplate od 36 meseci, a grejs period od devet do 12 meseci.Prema drugoj uredbi koju je Vlada danas usvojila obezbeđeno je i 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima, koji će takođe biti dostupni od utorka.Mali je istakao da je na taj način u potpunosti završen pravni okvir za implementaciju svih planiranih ekonomskih mera, u vrednosti od 5,1 milijardi evra za podršku domaćoj  privredi.Mali je rekao i da je samo u protekla tri dana oko 113.000 privrednih subjekata prijavilo Poreskoj upravi za mere odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i za dobijanje tri minimalne zarade za svoje radnike, a da je na adresu Fond za razvoj stiglo 300 upita za kredite za likvidnost.Ministar dodaje da je apelovao na Upravni odbor tog Fonda da se umesto jednom nedeljno sastaju dva ili tri puta sedmično, čime bi se proces odobravanja kredita za likvidnost ubrzao.Uredbe donete na današnjoj sednici Vlade Srbije biće objavljeni kasnije u toku dana.

2020

MK Grupa neće koristiti pomoć države

Kompanija MK Group je zajedno sa svojim kompanijama članicama donela odluku da ne koristi pomoć države iz programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19,  saopštila je grupa. Na ovaj način će budžet Republike Srbije imati na raspolaganju dodatnih 5 miliona evra, navodi se u saopštenju.„Ovim želimo da izrazimo solidarnost i pružimo podršku bržem oporavku naše privrede. Takođe se nadamo da će i druge velike korporacije, koje imaju mogućnost, postupiti na sličan način. Ovakvim odricanjem omogućićemo više finansijskog prostora  za opstanak onih privrednih subjekata koja nisu u mogućnosti da se samostalno nose sa ovom vanrednom situacijom“, navodi se u saopštenju.Podseća se da je kao društveno odgovorna kompanija, od samog početka izbijanja pandemije, MK Group  aktivno uključena u borbu protiv virusa COVID-19. Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group, ustupio je kapacitete hotela u Novom Sadu Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a kompanija je donirala proizvode, novac za nabavku medicinske opreme i humanitarnih paketa i za te svrhe do sada je izdvojila 43 miliona dinara. PROČITAJTE JOŠ:Privrednici od danas mogu da traže pomoć države