Najnovije

Svet

Cena američke lake nafte u minusu

Cene nafte na berzama potonule su na rekordni minimum, a jedna od najvažnijih tipova tog energenta po kojima se određuje cena na svetskim tržištima, takozvana West Texas Intermediate (WTI), je neposre...

Svet

Rebalansom budžeta za 2020. godinu BiH umanjuje brojne stavke

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine uradila je rebalans budžeta za ovu godinu, kojim se uvode izmene, realokacije i umanjenja brojnih stavki radi implementacije takozvanog "korona-zakona" za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, prenosi Klix.ba.Rebalansom se predviđa smanjenje plata i naknada troškova zaposlenih u institucijama Federacije za 7,2 odsto (9,4 miliona evra), smanjenje izdataka za nabavku stalnih sredstava za 25,1 odsto (6,7 miliona evra), a smanjena su i sredstva za kapitalne investicije.Oko 76 i po miliona evra iz sredstava za izgradnju putne infrastrukture biće realocirano. Za oko tri miliona evra smanjene su subvencije javnim preduzećima, a privatnim preduzećima za oko dva miliona evra.Smanjeni su i tekući transferi pojedincima, i to za oko 22 miliona evra. Najznačajnija smanjenja odnose se na Zakon o podršci porodici sa decom (oko 10 miliona evra manje), novčanu egzistencijalnu naknadu predviđenu Zakonom o pravima demobilisanih boraca (6,3 miliona evra) i transfer za raseljena lica i povratnike (oko 2,3 miliona evra).Smanjeni su i transferi za invalidnine, za 2.860.220 evra, i za dobitnike ratnih priznanja, za 408.602 evra.Sredstva namenjena političkim strankama i koalicijama smanjena su za oko 920.000 evra, a sredstva za "preduzimanje mera i aktivnosti na unapređenju transparentnosti Vlade FBiH" prepolovljena su na 255.376 evra.Za oko 150 000 evra smanjen je i transfer za nauku od značaja u oblasti kulture, kao i kulturnim udruženjima i organizacijama za podizanje svesti o značaju doniranja organa, u celokupnom iznosu.U Federaciji BiH ove godine se očekuje pad naplate prihoda od poreza na dobit za 21 odsto, doprinosa za PIO od 15,2 odsto, a pad neto prihoda od indirektnih poreza prema projekcijama biće 16,7 odsto. Ukupan pad prihoda od poreza biće oko 251 milion evra.

Svet

ECB želi banku za loše kredite evrozone

 Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) učestvovali su u razgovorima na visokom nivou u Briselu o stvaranju „loše banke“ za evrozonu, kako bi kreditore oslobodili milijardi evra toksičnih kredita, piše Financial Times.Viši zvaničnici ECB zalažu se za takav korak kako bi se izašlo na kraj sa dugovima zaostalim iz perioda finansijske krize 2008. godine,  koji smatraju da bi pandemija koronavirusa mogla pokrenuti novi talas loših kredita, koji bi u kritičnom trenutku zagušio kapacitet banaka za kreditiranje.  Evropska komisija oštro se protivi toj ideji i ne želi da odustane od pravila EU, prema kojima se državna pomoć bankama pruža tek nakon procesa rešenja koji primorava deoničare i posednike obveznica da snose gubitke.„ Lekcija iz krize (2008.) je da se samo lošom bankom možete brzo rešiti loših kredita. Ona može biti evropska ili nacionalna. Ali to treba brzo da se desi“, rekao je za Financial Times Janis Sturnaras, guverner Centralne banke Grčke i član upravnog saveta ECB.Grčke banke imaju najviše loših kredita od bilo koje zemlje u evrozoni, a čine do 35 odsto svih kredita. To je nasleđe dužničke krize u periodu od 2010. do 2015. godine, kada je Grčka bila na ivici izlaska iz evrozone. Grčke banke su za četiri godine smanjile loše kredite za oko 40 odsto, pod snažnim pritiskom ECB.Zvaničnici ECB takođe su razgovarali i sa odeljenjem za finansijsku stabilnost i tržišta kapitala Evropske komisije. Visoki zvaničnici EU su se usprotivili predlogu ECB, i tvrde da postoje bolji načini za rešavanje toksičnih kredita, ali nisu govorili o detaljima.Ukupni loši krediti 121 banke evrozone tokom prošle četiri godine skoro su se prepolovili na 3,2 odsto, i sada vrede 506 milijardi evra. Ali grčke, kiparske, portugalske i italijanske banke i dalje imaju udeo loših kredita veći od šest odsto. 

Srbija

Lakše do izbora karijere uz online alate projekta “Znanjem do posla”

Budući srednoškolci i studenti u sledeća dva meseca imaju jedan od najozbiljnijih poslova, da izaberu buduće zanimanje. Kako bi im ta odluka bila što lakša, projekat “Znanjem do posla” omogućio im je da i u uslovima globalne pandemije Covid 19 direktno online komuniciraju sa karijernim savetnicima i predstavnicima zanimanja koja su najtraženija na tržištu rada. Projekat “Znanjem do posla”, partnerski je projekat vlada Švajcarske i Srbije, osmišljen kako bi se stvorili preduslovi za brže zapošljavanje i podizanje zapošljivosti mladih, navodi se u saopštenju Znanjem do posla. “Izbor pravog zanimanja, odnosno izbor prave škole ili fakulteta je jedan od najvažnijih koraka u životu. Mi verujemo da u uslovima globalne pandemije taj izbor nije ništa manje bitan, a da je mladima koji žive uz telefone i kompjutere online komunikacija sasvim prihvatljiva. Zato smo im omogućili da sa stručnjacima porazgovaraju, da čuju iskustva, i ne sumnjamo da će napraviti pravi izbor”, kaže Oliver Štrajt, direktor projekta “Znanjem do posla”.Kako bi suzili izbor zanimanja koja im se čine zanimljivim, projekat “Znanjem do posla” kreirao je i jedinstveni karijerni kviz “Koje ti zanimanje odgovara”.       Kviz se sastoji od dva dela koja sagledavaju interesovanja i sposobnosti mladih, a onaj ko prođe kroz ceo kviz na kraju dobija ličnu analizu tj, individualni profil interesovanja. Ova analiza sadrži oblasti rada i zanimanja, koje bi na osnovu odgovora učesnika trebalo da budu prioritet pri izboru zanimanja.“Karijerni kviz interesovanja namenjen je mladima koji još nisu jasno definisali svoja interesovanja i sposobnosti, mladima koji nemaju jasnu sliku o izboru zanimanja, ali i svim mladim osobama koje žele da provere svoja interesovanja i profesionalan izbor”, izjavila je Jelena Stefanović, koordinatorka komponente za karijerno vođenje i savetovanje projekta “Znanjem do posla”.Ovom karijernom kvizu “Koje ti zanimanje odgovara” može da se pristupi preko linka na portalu projekta “Znanjem do posla”, a na raspolaganju zainteresovanima su i karijerni savetnici projekta, koji mogu da odgovore na pitanja oko razumevanja rezultata. Ovi karijerni savetnici iz Kragujevca, Kruševca, Novog Pazara, Pirota i Knjaževca na raspolaganju su svim mladima u Srbiji za pitanja u vezi sa izborom zanimanja, fakulteta i škola, kao i o potrebama poslodavaca. Tokom vanrednog stanja, lokalni karijerni centri će se baviti i organizacijom webinara, individualnog i grupnog karijernog savetovanja, pripremom različitih radionica i video materijala koji će mladima u našoj zemlji omogućiti lakši izbor i razvoj buduće karijere.Projekat “Znanjem do posla” je pripremio dosta sadržaja za mlade, koje plasira putem svojih online kanala i društvenih mreža ili preko aplikacija kojima se veoma lako pristupa sa mobilnog telefona ili računara. Instrukcije za pristupanje sadržajima smo takođe prilagodili i mogu se naći na linku (OVDE), navodi se u saopštenju. 

Srbija

Trgovinski lanci pojačali otkup domaćeg povrća

Trgovinski lanci u Srbiji godinama otkupljuju proizvode iz plastenika  domaćih proizvođača, a mnogi od njih u uslovima kad su zatvorene pijace traže načine sa ministarstvom poljoprivrede i lokalnim vlastima da povećaju otkup domaćeg povrća U Lidlovoj pijace nalazi se povrće i voće od  35 domaćih dobavljača voća i povrća. Kako ocenjuju u kompaniji, uprkos pandemiji nema izazova u snabdevanju.Sa Ministarstvom poljoprivrede proveravamo na koji način je moguće da u novim okolnostima, prošire otkup iz plastenika iz domaćinstava širom Srbije, navode u Lidlu.  Delez Srbija direktno saradjuje sa više od 50 lokalnih dobavljača širom zemlje. Iz ovog lanca poruuju da tradicionalno otkupljuju mlado plasteničko povrće, a sa otkupom počinju od početka sezone domaće proizvodnje. "Sa domaćim proizvođačima imamo dugoročnu saradnju u okviru koje se godinu dana unapred dogovara plasman u našim prodavnicama. Zatvaranje zelenih pijaca dodatno je povećalo potražnju, a u našim prodavnicama prednost se daje uvek domaćim proizvođačima", navode u Delezeu.Ističu da su ograničili uvoz povrća i voća u želji da što više domaćih proizvođača sa juga, ali i drugih krajeva Srbije, u vreme vanrednog stanja plasira svoje proizvode na rafove.Delez smanjio uvoz povrćaDa bi jedan proizvođač postao dobavljač Delezea neophodno je da ispuni kriterijume koji pokazuju sledljivost, socijalnu usaglašenost i bezbednost i kvalitet proizvoda. Osim toga, neophodno je da ima i mogućnost plasmana dovoljnih količina proizvoda, kao i da ispuni logističke standarde. Na pitanje šta su izazovi u dopremanju robe, kažu da za sada izazov vide samo u dozvolama potrebnim da bi se organizovala priprema robe.Aleksandar Janićijević, rukovodilac kategorije voća i povrća u METRO Cash & Carry Srbija, ističe da se opremanje robe i dalje vrši neometano, i roba se kao i do sada, isporučuje na centralnu platformu ili direktno u METRO distributivne centre, po unapred dogovorenoj dinamici.Kompanija je uvek otvorena za saradnju sa lokalnim proizvođačima.Takođe, svim partnerima pružaju mogućnost da plasiraju proizvode i kroz n robne marke METRO Chef i Aro.Prema rečima Janićijevića, Metro dugi niz godina sarađuje sa velikim brojem domaćih proizvođača, kako velikih tako i onih malih, koji distributivnim centrima plasiraju svoje proizvode iz plastenika. Za manje proizvođače je benefit to što mogu da isporučuju svoje proizvode direktno u regionalne  distributivne centre i plasiraju proizvode u regionu u kojem im to odgovara, i na taj način smanje logističke troškove.U Univerexport povrće stiže uglavnom iz okoline Novog SadaU Univerexportu kažu za Novu ekonomiju da godinama sarađuju sa domaćim povrtatima, sa nekima duže od decenije, i da povrće na rafove stiže iz vojvođanskih mesta koja se mahom nalaze u blizini Novog Sada, kao što su Gložan, Čelarevo, Kulpin, Begeč, Mol. Kako navode, distributivni centar kompanije i centralni magacin voća i povrća su na obodu Novog Sada, pa se najpre ostvaruju saradnje sa poljoprivrednicima čija imanja su blizu, zbog dnevnih isporuka i eventualnih dopuna tokom dana. Uslov blizine nije nužan, ali je za sveže povrće blizina od velike važnosti zbog svežine. Na primer, paradajz I krastavac se beru ujutru na polju, a već u 12h mogu biti u magacinu odakle odmah kreće isporuka ka radnjama, kažu u ovom domaćem lancu. Srpski seljak spasava BDP u 2020. godini "Mali proizvođači od kojih uzimamo robu najčešće imaju dva problema: kontinuitet I kvalitet – što smo u više navrata uspevali da prevaziđemo pravljenjem otkupnih mesta u samim radnjama ili udruživanjem malih proizvođača", kažu u Univerexportu. Sa druge strane, broj proizvođača koji mogu ispuniti uslove koji su potrebni jednom velikom trgovinskom lancu koji ima preko 150 radnji, nije velik, ali je fokus kompanije vec godinama upravo na saradnji sa domaćim proizvodjačima i gazdinstvima.DIS takođe tradicionalno otkupljuje plasteničke proizvode iz Srbije.Otkup se vrši kako od proizvođača koji se nalaze u širem okruženju kompanije tako i sa teritorije cele Srbije. "Naravno da smo sve učinili da u poslednje vreme, u skladu sa aktuelnom situacijom povećamo otkup ovih proizvoda kako bi između ostalog pomogli i same proizvođače kojima je sužen prostor za plasman", ističu u Disu. Kao kompanija smo u dogovoru sa lokalnom samoupravom (opštine Velika Plana) postigli dogovor da dodatno otkupimo ove proizvode od lokalnih proizvođača. U pitanju su kako trenutni sezonski artikli poput zelene salate, mladog crnog i belog luka tako i ostale vrste povrća. Ista situacija će biti i kada krene sezona i drugih artikala kao što su krompir, paprika...U Disu ističu da za sada nemaju problema u dopremanju. 

Svet

Hrvatska otvara ugostiteljske objekte, uz rigoroznije zdravstvene mere

Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) omogućio je restoranima, barovima i ketering objektima obavljanje ugostiteljske delatnosti, pod uslovo da se pridržavaju strogih mera socijalnog distanciranja, koje podrazumevaju zabranu posluživanja hranom ili pićem u samo objektu.U pravilniku HZJZ je propisano da mušterije kupljeno preuzimaju na vratima, prozoru ili neposredno ispred objekta, kao i da se na rad ugostitelja primenjuje obavezan razmak od po dva metra između kupaca.Dodatno, preporučeno je da prilikom plaćanja kupac prvo stavi novac na pult i potom uzme kusur, a da se nakon svakog kupca pult dezinfikuje, ili da se odvoje mesta za plaćanje i preuzimanja porudžbina.Preporučuje se, ukoliko je to moguće, postavljanje panela od pleksiglasa ili drugog materijala koji se mogu dezinfikovati, korišćenje beskontaktnog plaćanja, ili odvajanje ulaza i izlaza iz objekta.Ugostitelji su danas za Hrvatsku radio-televiziju (HRT) ocnili da su se restriktivne mere uvedene zbog pandemije izrazito negativno na njihovo poslovanje, obzirom da su uvedene u periodu kada se organizuju krštenja i venčanja, dva velika izvora prihoda za restorane koji se bave keteringom.

Svet

Pacijentima koji su od korone lečeni u Nemačkoj Berlin plaća lečenje

Nemačka će platiti troškove lečenja COVID-19 pacijentima koji su u tu državu pristigli iz ostalih delova Evropske unije, koje će koštati oko 20 miliona evra, prenosi portal Politico.Od početka zdravstvene krize, Nemačka je primila oko 200 najkritičnijih slučajeva zaraženih koronavirusom, najčešće iz Italije, Francuske i Holandije, čiji su bolnički kapaciteti bili popunjeni.Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan je tom prilikom kazao da je ta država voljna da prihvati još pacijenata, kojima će lečenje takođe biti namireno, kao i da će te troškove plaćati barem do kraja septembra.Nemačka je država koja na kontinentu ima najveće kapacitete za pružanje intenzivne nege, do danas je registrovala preko 141.600 obolelih od koronavirusa i 4.404 smrtnih slučajeva.

Srbija

Šifre za državni sistem COVID-19 nekoliko dana na izvolte

Informacioni sistem COVID-19 namenjen obradi ličnih podataka građana u vezi sa pandemijom, bio je osam dana (od 9. do 17. aprila) izložen neovlašćenom pristupu na veb stranici do koje se moglo doći gugl pretragom, saopštila je Share fondacija.Sistem uspostavljen na osnovu odluke Vlade Srbije, namenjen je unosu, analizi i čuvanju podataka o svim građanima koji su testirani, oboleli i preminuli, kao i o građanima kojima je izrečena mera obavezne samoizolacije ili su upućeni u neku od privremenih bolnica, sa podacima o lokaciji.Kako se navodi, pretragom na guglu po ključnim rečima, istraživači SHARE Fondacije došli su do stranice jedne zdravstvene ustanove na kojoj su se nalazili podaci za pristup sistemu, korisničko ime i lozinka.SHARE Fondacija je o incidentu obavestila nadležne organe koji su pristup odmah onemogućili. Pozivamo nadležne da bez odlaganja podvrgnu sistem temeljnoj proveri bezbednosti, budući da je reč o osetljivim podacima građana. 

Svet

Neki ublažavaju karantin, neki pooštravaju

Vlade nekoliko evropskih država donele su odluku o tome da postepeno počne da ublažavanje mera karantina zbog pandemije virusa Kovid-19. Među njima su Danska, Norveška, Nemačka, Austrija, Češka Republika, Španija, Iran i Hrvatska. Neke zemlje pak su počele da ga pooštravaju (Japan, Singapur).Danska Vlada je već u sredu odlučila da se ponovo otvori predškolske ustanove i škole za decu do 11. godina. U Norveškoj škole počinju sa radom 20. aprila. U Austriji se otvaraju manje radnje i parkovi.U Nemačkoj radnje veličine do 800 m2, a u Češkoj Republici zanatlijske radnje i prodavnice automobila. Španija je dozvoilia da se na radna mesta vrate građevinski radnici, dok je Norveška omogućila to i uslugama u kojima se podrazumeva kontakt 1-na-1 (npr. frizerske radnje). U Hrvatskoj su još pre desetak dana otvorene zelene pijace. Manje radnje se otvaraju i u Iranu, ali teretane, restorani, šoping molovi i bazari ostaju zatvoreni. U ovim državama stopa novih dnevnih slučajeva je opadajuća ili veoma niska. Među najnižim je u Norveškoj (1.306 zaraženih/30 preminulih na milion stanovnika). Osim toga, u Norveškoj su istraživanjem utvrdili da je stopa širenja zaraze pala (1 inficirani može da zarazi 0,7 neinficiranih).U Sjedinjenim državama građani nekih federalnih jedinica (Teksas, Minesota, Virdžinija, Mičigen itd) protestvuju i zahtevaju da se karatin ukine. Njih je podržao predsednik Tramp, iako je na početku govorio da nema ovlašćenja kojima federalnim jedinicama može da nametne karantin. SAD je trenutno jena od najnajzaraženijih zemalja na svetu (2.309 zaraženih/123 preminulih na milion stanovnika).Sistem mekšeg (savetodavanog) karantina do sada je dao različite rezultate. U Južnoj Koreji i Švedskoj nikada nije uvođen karantin. U prvom slučaju rezultati su bili dobri (208 ukupno zaraženih/5 preminulih na milion stanovnika), u drugom je broj zaraženih i preminulih daleko veći (1.424/152).Neke zemlje, koja su od početka držale blage oblike karantina (Japan, Singapur), pooštrili su ga prošle nedelje zbog pojave novog talasa širenja zaraze, iako obe zemlje imaju relativno mali broj preminulih (2 na milion stanovnika).Izvor: 

Srbija

Filozofija u doba straha: Ubijanje informacijama

Iako situacija liči na neplaniranu epizodu serije “Black Mirror”, koja kroz distopijske scenarije preispituje moderno društvo, ukazujuću na moguće posledice korišćenja novih tehnologija, veliko je pitanje šta bismo svi sada radili kada bi nam se ispraznili ekrani i ostali zauvek crni? Da li bi nas progutala crna rupa ili bismo našli način da napunimo sopstvene baterije? Ne znamo, jer se nije desilo.Ne brinite, ovaj tekst ne sadrži okidače za paniku. Mada, nikada nije bilo teže praviti se lud i zatvarati oči pred događajem koji toliko bode samo tkivo planete, a čini se da niko od nas nije imun na količinu razarajućih informacija o tome kako da zaštiti sebe, svoje voljene, ali i one koje ne voli. Da li smo u stanju sve to da obradimo? Jedini izvestan odgovor u ovoj situaciji je “ne”. Recimo, u mnogo manje globalno katastrofičnim situacijama, a to u ovom trenutku predstavlja i sapoštavanje lekara da imamo neku doživotnu bolest, čovek od stanja šoka upamti jako mali procenat informacija. U pitanju je lična trauma od čijeg zveketanja jednostavno ne možemo za dan da obradimo šta sve treba preduzeti i na koji način se naš život bespovratno menja. Dan po dan, kao oporavak nakon velikog šoka, pokušavamo da se prilagodimo novom životu i tada dolazi do čuvenog fenomena “pregovaranja sa realnošću”. Pitamo se kako da novonastalu situaciju integrišemo kao gubitak. U ovoj situaciju kojoj svakodnevno svedočimo nema mesta za pregovaranje. Nema sekunde mira, nepažnje ili opuštanja, a dobro poznata činjenica je da nam strah svima nagriza imunitet. Svaka nova sekunda predstavlja šok i potencijalnu pretnju. Kao neka spolja nametnuta prisilna misao koju moramo da promišljamo u nedogled, a nismo tražili. Prosto rečeno, kao velika kolektivna trauma kojoj se ne vidi kraj, a čije posledice već osećamo.Postoji sijaset psiholoških istraživanja u kojima se na razne načine testira koliko smo racionalni dok donosimo oduke. U jednom od njih, ljudima su zadavani standardzovani testovi inteligencije, a kada bi njega završili, postavljani su u “poker” situacije: donošenje rizičnih odluka kao što su klađenje, igre na sreću, simulacije igrica sa haotičnim situacijama. Na koji izlaz se zaleteti ako te iza njega čeka još jedan, veći rizik? Zvuči zanimljivo kada je u pitanju virtuelna situacija poput video igrice jer rizik nije realan. Možemo da iskusimo i najtragični scenario, kažemo “ups” i vratimo se na početak. Zaključak većine istraživanja je da u ekperimentalnim uslovima inteligencija nije u korelaciji sa načinom na koji donosimo odluke, posebno ne u visoko rizičnim situacijama. Za to su ipak često odgovornije crte ličnosti: ono čime se rukovodimo bez obzira na to koliko smo logički pametni. Na ogromnu žalost, sada kao da uživo gledamo ovaj primer, u kome ljudi ulaze u rizik koji preti da naruši ceo sistem. Međutim, retkima od nas je na  vreme rečeno u kojoj sumanutoj dozi rizika se nalazimo. Toliko malo vremena je prošlo od prve pretnje do katastrofe. Nikome šok ne dođe najavljen, ali ovo je kao ogromna lavina koja preti da će izbiti odasvuda. Prži našu sposobnost da rasuđujemo, a odnosi i razum i živote. Imamo informaciju u lice, ali ne znamo šta da uradimo sa tolikom količinom informacija. Da li smo zaista sposobni da se informišemo? Ne znamo, jer je kolektivna pamet trenutno u kuršlusu. Kolektivna neuralna mreža svih naših mozgova ne može sve ovo odjednom da podnese. Ni količinu, ni tragičnost, ni intenzitet. Deluje kao da trenutno živimo u informacionom ratu: naznaka naizgled nije bilo, niti sukobljenih strana, žrtava je mnogo, a ne možemo prstom da identifikujemo napadača. Infomacija je istovremeno oružje koje ubija i oruđe kojim se borimo za opstanak. Od kada je interneta, nikada nije bilo teže smanjiti žarišta iz kojih nadolazi sledeći napad. Sa istog izvora dolazi nam informacija koja je istovremeno oružje i spas. Ako je dovoljno mirno obradimo, znaćemo kako da je primenimo. Ako nam stvori dodatni šum, samo nam je učinila kontrauslugu i otrovala nas. Imamo potrebu da nađemo krivca za sve što se dešava i svađamo se. Iako je ulaženje u konflikt u normalnim uslovima zdrava stvar za rast međuljudskih odnosa, sada smo primorani da ne reagujemo. Mada, moramo priznati da se ponekad graniči sa onom starom pričom da kada nas ajkula napadne, treba da se pravimo mrtvi. Ono što sada predstavlja pretnju nije morska neman, već jedva, uslovno rečeno, telesno: telo virusa stalno preti da napadne, a mi nemamo na koga drugog da vičemo osim na bližnje, televizor i internet portale. To je ono što u ovoj situaciji kolateralno zanemarujemo, činjenicu da i bez kontakta možemo da budemo pažljivi jedni prema drugima. Ni za svađe koje se događaju u ovo doba niko nije kriv. Retko ko je sačuvao parče bistre glave da može da misli o tome da se zapravo međusobno ubijamo oružjem ovog rata - informacijom. Naravno da na internetu možemo da pronađemo i zvanične instrukcije, statistike za pojedine gradove i da na neki način razumemo dinamiku situacije, ali dok se to desi, svi u glavi već motamo neke polu-zasnovane i neproverene vesti. Sa istog izvora nam dolaze i lek ii katastrofa i to je ono što ovu situaciju čini dodatno komplikovanom.Kažu da se na filozofiju najviše valja oslanjati u kriznim periodima, jer tada iz realnosti ne možemo da naučimo ništa što će nam dati smisao. Francuski filozof Žan Bodrijar u svojoj teoriji simulacije pominje i termin “cool screens” (hladne ekrane) koji nas okružuju i opisuje ih kao hiper-realni svet, neposredni svet koji iza sebe nema čoveka, već je poruka sama po sebi i prenosilac. U duhu pandemije, sada zaraza predstavlja nešto što direktno u ovoj hiper-umreženosti u kojoj se nalazimo preti da nas ugrozi, gotovo bez posrednika. Situaciju dodatno otežava činjenica što vesti koje izlaze iz ekrana predstavljaju oružje za rat. Pod ovim ne mislimo na medijsku manipulaciju, već nužnost trenutaka odmora da bi se borba nastavila. Za civilne ratove se makar obučavalo, pa su vojnici znali kako da iskoriste odmor u rovu između dva napada. Ovoj pandemiji, (pandemonijumu, ratu ili kako ga već zvali) koji ubija i fizička tela i kapacitet za promišljanje, potrebna je “infodemia”. Kovanica koja se odnosi na preplavljenost medija nepouzdanim informacijama i pojačanoj potrebi za njihovom proverom. U ovom trenutku, nešto najpribližnije istini mogu doneti samo iskusni naučnici i naučni novinari. Oni su nevidljivi prvi front zaštite od lažnih informacija koji u ovom misaonom eksperimentu mogu da spreče pojavu dodatne atmosfere panike. Osim što se negativne misli obistinjuju oko nas, sve ima jedan veliki mehanizam paničnog napada. Razika je u tome što u paničnim stanjima uglavnom pretnja nije realna, a strah je iracionalan. Sada pretnja postoji, ali je gotovo nevidljiva, jer je sve što dodirnemo predstavlja razlog za strah. Međutim, da li smo spremni da razdvojimo rušilački i konstruktivni deo informacije? Nemamo odgovor. Iako situacija liči na neplaniranu epizodu serije “Black Mirror”, koja kroz distopijske scenarije preispituje moderno društvo, ukazujuću na moguće posledice korišćenja novih tehnologija, veliko je pitanje šta bismo svi sada radili kada bi nam se ispraznili ekrani i ostali zauvek crni? Da li bi nas progutala crna rupa ili bismo našli način da napunimo sopstvene baterije? Ne znamo, jer se nije desilo.Kako ovo krizno stanje kojem ne znamo kraj utiče na bilo koju profesiju? Ništa ne znamo. Znamo samo da struktura kakva je postojala očigledno puca, a pozitivne stvari koje uviđamo iz ptičije perspektive su manja zagađenost vazduha, povratak životinja u prirodu i porast pretraživanja reči “smešno” u sred priče koja nema dašak nade za komičnim delom. Na psihološkom planu dešava nam se možda i najizazovnija stvar u novijoj istoriji: krajnja prisiljenost da pronađemo kapacitet da budemo sami. Autor knjige “Kapacitet da se bude sam”, Donald Vinikot, pretpostavlja da se upravo iz nemanja kapaciteta čoveka da bude sam dešavaju nasilje, autodestruktivna ponašanja i manjak kreativnosti. Ko ume da bude sam, ume da uvidi lepotu svojih napuklih delova i uzme taj dar sa sobom. Međutim, ne smemo se sada ljutiti na sve one koji to sada ne mogu, nisu krivi nizašta. Možemo samo da se pomolimo da će upravo stvaralački načini da preguramo ovo, zajedno, baš kakvi smo na društvenim mrežama, uspeti da umanje destruktivne porive koji su više nego očigledni. Kada imamo kapacitet da se šalimo na ovu temu, a da ne osećamo krivicu zbog nedužno stradalih, pomislim: ma ovo se možda desilo zbog Instagram Live-a i potrebe ljudi da se što življe čuju, van fotošopiranih slika koje projektuju iluziju da je sve dobro. Sada nas za to ne može prevariti ni najspretniji influenser.Dok ovaj tekst ode u štampu, mi ne znamo šta će se dogoditi. Jednostavno, ne znamo. Stvari se menjaju u sekundi, a naš mozak ne može za sekund ništa da procesuira osim katastrofičnih scenarija koji se zaista događaju. Ne možemo silovati svest, a deluje da nam se osim ljudskih gubitaka dešava da sami sebe silujemo informacijama koje nas dodatno narušavaju. Možemo se samo nadati starim mudrostima, koje u običnim sitruacijama deluju trivijalno, da “posle kiše uvek dođe sunce”. Nijedna tragedija nije trajala večno, ali je uvek ostavila veliku društvenu traumu. Do tada, jedino što imamo je da pronađemo načine da ostanemo pribrani, nađemo kreativnost u izolaciji i završimo poslove sa sobom koje je sigurno svako od nas u brzini propustio. Sada smo primorani da imamo više vremena nego ranije, a to isto vreme jede jeziva neizvestnost. Jedna od stvari koje moramo da naučimo u životu je da trpimo neizvesnost, ali nikome takva lekcija ne pada prijatno i lako. Ono što je sigurno je da je su nam glave kao zapete puške i da u stanju stalnog opreza nismo u stanju da mislimo. Ne preostaje nam ništa nego da se branimo tišinom. Disanjem. Ne ćutanjem, već jedinom stvari koja je u ovoj situaciji skuplja od mira, a to je tišina, koju moramo sebi da priuštimo da bismo, ako ništa drugo, odmorili mozak za naredni nalet informacija koje treba da podnesemo. Na kraju krajeva, možda je nabolje vreme da jedni drugima priznamo koliko nas ovo uznemirava i da je pandemija bila samo incijalna kapisla da shvatimo kako smo davno pre svega ovoga načisto prolupali. Dušan Jurić

Svet

Amazon termalnim kamerama nadzire zdravlje zaposlenih

Amazon je počeo da koristi termalne kamere u svojim skladištima kako bi nadzirao da li zaposleni u njima imaju povišenu temperaturu, jedan od prvih simptoma koronavirusa, prenosi agencija Rojters.Kamere su u stanju da izmere koliko toplote ljudi emituju u odnosu na svoje okruženje, a zahtevaju manje vremena od beskontaktnog termometra, koje je kompanija ranije koristila, navode zaposleni u Amazonu.U protekle dve nedelje, Amazon je postavio termalne kamere u najmanje šest skladišta u blizini Los Anđelesa i Sijetla, gde se nalazi sedištte kompanije.Među Amazonovim zaposlenima zabeleženi su slučajevi oboljevanja od COVID-19 u više od 50 američkih skladišta Sjedinjenim Američkim Državama.To je uticalo na neke od zaposlenih da, zbog brige za svoju bezbednost, napuste posao i organizuju štrajkove. Sindikati i zvaničnici drugih država u kojima Amazon posluje su apelovali na tehnološkog giganta da privremeno zatvori svoja postrojenja.U Francuskoj je Amazon privremeno zatvorio šest logističkih centara, što je jedna od posledica spora sa radnicima oko zdravstvene krize izazvane koronavirusom.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz AmazonaTermalne kamere će takođe zameniti termometre na ulazima radnika u mnoge prodavnice Vhole Foods kompanije Amazon, navodi se u nedavnoj belešci osoblja koju je video Rojters a prethodno je izvestio Business Insider.

Srbija

Globalni neuspesi zahtevaju globalne odgovore

Intervju sa Dušanom Mikljom, novinarom i piscem, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Dušan Miklja o globalnim odnosima u vrtlogu pandemije (AUDIO)Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da se pored analize procesa koji su sada u toku, u jeku pandemije, bavi i onime šta nas čeka kad sve ovo prođe, zamolio bih Vas za neki komentar, ili Vašu viziju kako će svet i međunarodni odnosi tada izgledati. Tokom ove krize smo videli da su sve zemlje zatvorile svoje granice -- ali se, opet, u celoj ovoj situaciji pokazalo i to koliko smo svi, kao planeta, međusobno povezani. Šta mislite, da li ćemo posle ovoga postati zatvoreniji ili otvoreniji svet?Dušan Miklja: Tu imate više prilaza. Ja bih počeo od onoga što naglašava Bil Gejts, koji se razume i u ekonomiju, i u kompjutere, i u novac... On misli da uspešan odgovor mora da bude globalan. Počeo je od toga da je čovečanstvo doživelo, kako on kaže, global failure -- znači, globalni neuspeh. Dakle, i uspešan odgovor mora da bude globalan. U prvobitnom naletu, rekao bih, romantičarskog zanosa -- i zato što smo, zaista, svedoci dirljivih primera ljudske solidarnosti -- mnogi ljudi misle da će svet biti bolji. Ili, da to ublažim, da će neizbežno morati da pretrpi promene... Opet, postoji mišljenje da se ništa neće promeniti i da će ljudska vrsta, kao i do sada, biti podložna gramzivosti i sebičnosti.Da li ste Vi skloni jednom ili drugom pristupu?DM: Ako preispitamo sebe, primetićemo da zaista razmišljamo o mnogo čemu o čemu nismo ranije razmišljali. Nismo se međusobno primećivali. Sada, u 8 sati, kad se čuju ti aplauzi lekarima, ja osećam, prosto, kako struje neke emocionalne čestice između dve zgrade... Odjednom primećujem, kao i mnogi drugi, da prekoputa mene žive ljudi koje nisam dovoljno zapažao. Nekako se nadam da će ljudi ipak postati makar malo svesniji postojanja drugih bića.Nadajmo se... A dok se to ne pokaže, kriza nas drma žestoko -- i pritom je Evropa, kao kontinent, zatečena u njenom središtu, što je pomalo neočekivano. Ovaj virus se pokazao kao velika pretnja po stabilnost i opstanak EU, sudeći prema nekim stvarima koje su se dešavale tokom poslednjih nedelja. Koje je slabosti i podele ova zdravstvena kriza razotkrila na nivou Evropske unije?DM: Naravno, ja, kao ni svi mi, nemam potpun uvid u ponašanje Evropske unije. Ipak, mogli smo da primetimo, bar u prve dane krize, neke znake sebičnosti i samodovoljnosti. Naime, za to imamo i potvrdu, u tome da su neke zemlje -- pre svega, Holandija, zatim Finska, a takođe i Nemačka, u manjoj meri -- bile vrlo čvrste pri stanovištu da ne treba da učestvuju u jemstvu za zaduživanje za novac koji bi bio namenjen zemljama koje su najviše pogođene -- a to su, naravno, mediteranske zemlje, Španija i Italija. To je u tim zemljama naišlo na vrlo snažno emocionalno reagovanje, i čak ih dovelo do razmišljanja da li im je potrebna takva Evropska unija -- koja nije jedinstvena, i koja u trenucima nevolje više misli na dobrobit pojedinih država, a ne na dobrobit cele zajednice.Šta bi trebalo uraditi kako bi se te pukotine zacelile?DM: One će se zaceliti. Jedini način da se one zacele je da se posluša savet da zlo koje ugrožava sve može da se zaleči samo isto tako jedinstvenim, globalnim -- ili u ovom slučaju, evropskim odgovorom. Te pukotine će utoliko brže zarastati ukoliko bude vidljivija spremnost na solidarnost, koja neće biti izražena samo na rečima, već i u vrlo opipljivoj, finansijskoj i ekonomskoj pomoći. Naravno, nije lako ni zemljama od kojih se to očekuje, jer će i one biti suočene sa porastom nezaposlenosti, i štetom koju su svi pretrpeli -- ali je sasvim izvesno da postoje razlike u ugroženosti. Opet se vraćam na Gejtsa -- on je, vrlo vešto, stavio naglasak ne toliko na velikodušnost, na milosrđe, koliko na štetu koja bi mogla da bude pričinjena ako zajedničkim naporima to sve ne bi bilo sređeno. Tu misli, naravno, ne samo na iskorenjivanje bolesti, već i na ekonomsku štetu... On je tu, ponavljam, vrlo vešto usmerio pažnju na to da bi ta šteta bila mnogo, mnogo veća -- on govori o nekim trilionima -- nego što je ukupna suma novca koja bi se dala kao pomoć. Mislim da će na tu poruku svi finansijski činioci neizbežno morati da obrate pažnju, jer je to jedna poruka koja je prosto istinita.Vezano za Italiju, aktuelizovano je pitanje odnosa Evrope prema njoj. Tu se sad desilo nešto što je prilično bez presedana, a to je da smo videli izvinjenje Ursule fon der Lajen zbog neodgovarajućeg odnosa Evropske unije prema Italiji u početku krize. Kako tumačite taj razvoj događaja?DM: Ursula fon der Lajen se, po mom mišljenju, ponela vrlo iskreno i pošteno. Naime, ona je priznala ono što smo svi uočili, a to je da je, u početku -- ne mogu da kažem da je vladao neki odnos ravnodušnosti, niko nije bio ravnodušan -- ipak postojala nedovoljna spremnost da se pomogne toj zemlji. Kasnije je do izražaja došao jedan solidarniji odnos, i shvatanje da, ako je Evropa zajedno, ona mora biti zajedno i u nevolji.Kad se govori o tome kako se ova pandemija prelomila na Evropi kao kontinentu, obično se prave poređenja između navodno disciplinovanog Severa, i navodno opuštenog, raspojasanog Juga. Međutim, možda možemo da govorimo i o nekim razlikama između Istoka i Zapada -- ako gledamo samo brojke, ispada da se u borbi protiv pandemije istok Evrope pokazao dosta uspešnije. Da li je to zaista tako, i da li tu možemo da uporedimo neke različite modele?DM: Da, to je stvarno neobično. Ali, ne mislim da je to posledica nekog organizovanijeg prilaza. Možda je to sticaj okolnosti -- jer, evo, vidimo da se brojke neobičnom brzinom menjaju. U Rusiji sad, recimo, raste broj obolelih… Ono što je sasvim izvesno jeste da je u Americi, na primer, to bila posledica prevelikog uzdanja u samu snagu ekonomije. Za mene je bilo neverovatno da je Tramp očekivao da će se, samim tim što će se podeliti neki novac, epidemija ublažiti... Znači, to su prosto različiti zdravstveni, a rekao bih i društveni sistemi. Vi imate primer Kube, koja je vrlo siromašna zemlja, ali koja ima vrlo razvijen zdravstveni sistem. Sad sam baš pročitao da se čak 800 njihovih lekara nalazi po zemljama Južne Amerike, i u Lombardiji, i da su vrlo delotvorni. Dakle, ulagano je u taj zdravstveni sistem. U zemljama gde je veći naglasak na privatnim bolnicama i, kako je neko rekao, na profitabilnom zdravstvu, je pandemija dočekana sa naglašenom nespremnošću.Kako su se u ovoj krizi pokazali svetski populistički lideri, kao što su Bolsonaro, Tramp, Boris Džonson? Oni su u početku imali prilično ležeran odnos prema virusu -- kako se pokazao njihov odgovor u ovoj situaciji?DM: Pre svega, to odsustvo vizije je kod njih već poslovično, i van ove pandemije... Oni su u mnogim slučajevima nastojali da, na neki način, izbegnu odgovornost za kašnjenje, odnosno za neblagovremeno povlačenje odlučnih poteza, koji bi tu pandemiju suzbili ili ublažili. To je, nažalost, svojstvo koje je zapaženo kod više od tih vođa -- to da nekako pokušavaju da odgovornost prebace na drugoga. Posebno je to bilo vidljivo kod Trampa, koji je upirao prstom u Kinu, pa posle toga u Svetsku zdravstvenu organizaciju... Doduše, ne samo kod njega. I u Evropi će se tu prepoznati mnogi takozvani autoritarni -- i ne samo takozvani, zaista autoritarni -- vođi, pa i kod nas, da ne pominjem to što je svima poznato... Oni koji su se podsmevali opasnosti, i koji su u početku izigravali kralja Ibija, da bi posle navukli masku kralja Lira, i zapomagali i očajavali -- kao da im je više stalo do toga šta će se o njima misliti, nego koje će se delotvorne aktivnosti preduzimati.Ima jedan kontinent o kome se u ovoj krizi obično ne govori, zato što odande još ne dolaze neke alarmantne brojke  -- ali za koji se kaže da bi, zbog toga što ima ekonomsku situaciju i zdravstvenu infrastrukturu kakvu ima, mogao da predstavlja potencijalnu katastrofu. Govorim, naravno, o Africi... Vi ste tamo živeli godinama, kako Vi gledate na razvoj događaja u tim predelima?DM: Kao što ste rekli, to je stvarno povod za veliku zabrinutost, imajući u vidu siromaštvo tih zemalja, njihovu neopremljenost bolnicama i, uopšte, prilično nejak zdravstveni sistem. Tu je bilo nekih pandemija, izuzetno opasnih po svojoj prirodi -- mislim pre svega na ebolu... Ipak, kod ebole je, recimo, bila pogođena samo nekolicina zapadnoafričkih zemalja, a ovaj virus ima potpuno drugačiji karakter, i brže se širi. Zaista ne smem ni da pomislim do čega bi sve to moglo da dovede... Pominjete Afriku, a to je možda još više slučaj sa Azijom, Indijom... Prosto mi je neverovatno da su oni još uvek u, rekao bih, podnošljivom stanju. Ko nije bio u Indiji, on ne može da zamisli tu gustinu ljudi u gradovima i na ulicama. Ja se sećam, išao sam autobusom, i toliko je bilo ljudi na samom putu da su se razdvajali kao zavese u pozorištu... A sistem u Indiji nije kao u Kini. Mislim, Kina ima mnogo ozbiljniji zdravstveni sistem, i društveni sistem u kome je lakše nametnuti veću društvenu disciplinu.Koliko će ova epidemija uticati na odnos snaga na Bliskom istoku, i na ravnotežu između tamošnjih regionalnih sila -- kao što su Iran, Saudijska Arabija, Turska, Izrael, i druge?DM: Svi primećujemo -- iako je to, doduše, nametnuto -- da su utihnula čak i najveća neprijateljstva. Ovo nije fraza -- ako je sam opstanak čovečanstva u pitanju, onda zaista postaju apsolutno apsurdni ti lokalni ratovi i trvenja. Ne znam koliko će to dopreti do svesti tih lokalnih vođa, ali, bar po onome što sada vidimo, očito je da su i najveće omraze trenutno zamrle. Da li će se one obnoviti? Verovatno hoće, ali nadam se da će u svesti postojati neki kutak, koji će tim vođama govoriti da postoje mnogo veće opasnosti od toga čiji će biti neki delić zemlje, ili neka granična postaja...Moje poslednje pitanje se odnosi na dva zanimljiva primera, koje možemo nazvati primerima dobre prakse. Mislim na Island i Novi Zeland, kao dve ostrvske zemlje -- kojima su, što je zanimljivo, na čelu žene. Šta možemo da naučimo iz njihovog modela?DM: Rekao bih da su to vrlo pozitivni primeri. Nisam pristalica teorija koje celom jednom polu, ili bilo kojoj posebnoj vrsti, daje prednost -- ali je činjenica da, kad žene imaju vlast, u njihovom ponašanju ima više racionalnosti nego kod muškaraca...Pretpostavljam da to verovatno nema veze samo sa polom onoga ko vrši vlast, nego i sa nekim drugim odlikama sistema -- kao što su transparentnost, otvorenost, i slično...DM: U to nema nikakve sumnje. Vidite, i ova kriza je pokazala da je istina isceliteljska, i da uvek nekako morate da dođete do nje. Tako da su, evo, i u Kini naknadno povećali taj broj umrlih... Prosto, istina se ne može sakriti. Ne bih želeo da pominjem neke makabrističke prizore, ali -- u prisustvu mrtvačkih sanduka, vi zaista ne možete sakriti istinu.

Svet

Turska glavno odredište za otpad iz EU

Izvoz otpada van Evropske unije, iz 27 država članica u zemlje koje van Unije povećan je za dve trećine od 2004. godine, dosegao je 31 miliona tona tokom 2019. godine, a njegova vrednost procenjuje se na 1...

Srbija

Dok direktori sede u kućama, mi smo žrtvovani

Intervju sa dr Radetom Panićem, anesteziologom i predsednikom Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Rade Panić o krizi u našem zdravstvu (AUDIO)Koliko su, zapravo, naše institucije bile spremne na početku ove krize?Rade Panić: To je, u stvari, ključno i krucijalno pitanje, na koje mi ukazujemo u ovih pet godina otkad sam ja predsednik Sindikata. Poslali smo nebrojeno mnogo dopisa u kojima ukazujemo na ono što je, čini nam se, najveći problem našeg zdravstvenog sistema -- a to je nedostatak zdravstvenih radnika. Otprilike, to znači da bi svi zdravstveni radnici koji se trenutno nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trebalo da budu zaposleni. A vlast je, čak, pozivala i zdravstvene radnike koji su otišli iz zemlje, zato što nisu mogli da se zaposle. Oni su odavde otišli najpre zato što su bili jako nezadovoljni uslovima rada, pa tek potom zbog veće plate. Dugo smo se suzdržavali, otkad je počela ova epidemija, odnosno pandemija, da ne bi bilo da koristimo ovu nesreću da pričamo o svojim problemima. Međutim, upravo je ona ogolila sve probleme o kojima smo godinama govorili, i na koje smo ukazivali. Zato sada ministar priča da je za dve nedelje zaposleno 2.200 lekara, što apsolutno ne može biti istina. Dakle, Ministarstvo zdravlja i vlast se igraju statistikama. Predstavljaju nam da su zaposleni zdravstveni radnici -- koji se zapošljavaju na 3 ili 6 meseci, zbog povećanog obima posla, pa ih posle toga vraćaju “na biro” i zapošljavaju druge -- a zapošljavaju se ljudi kao što je Branko Radun, istoričar, u Opštoj bolnici u Subotici, ili u Kraljevu čitav građevinski sektor...Kakvu ulogu u tome imaju upravljačke strukture u zdravstvenim ustanovama?RP: Na prvom mestu se radi o izboru i postavljanju direktora, zato što su oni neposredni rukovodioci, i njih Ministarstvo ovlašćuje da upravljaju javnom imovinom, kakve su zdravstvene ustanove u državnoj svojini -- kao i sredstvima koje te ustanove dobijaju. A radi se o sredstvima iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, građanima poznatog kao obavezno zdravstveno osiguranje. Više od 80% tih direktora je u v.d. funkciji, iliti funkciji vršioca dužnosti. Međutim, zakon je decidan da se na toj funkciji može ostati najviše šest meseci, i to samo u jednom izboru, a posle toga se ili imenuje drugi vršilac dužnosti, ili se raspisuje novi konkurs. Zapravo je upravni odbor taj koji bi u svakoj ustanovi trebalo da izabere direktora, a onda samo da svoj izbor prezentuje ministru, koji to odobrava. Kad smo u Ministarstvu postavili pitanje zašto je toliki broj direktora u zdravstvenim ustanovama u v.d. statusu, profesor Vekić (državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prim. nov.) nam je vrlo jasno odgovorio da direktore vršioce dužnosti ministar može lako da smeni, dok je, ako upravni odbor izabere direktora, i to ministar aminuje, ta procedura značajno teža. U takvim uslovima, gde direktori svako jutro ili svaki dan brinu da li će ostati na toj funkciji, imamo poslušnike, politički podobne, interesno postavljene direktore, koji nemaju svoj lični integritet -- a to se najviše videlo sada, u ovoj krizi.Kako funkcioniše sistem nabavljanja opreme i testova, i koji tu problemi dolaze do izražaja?RP: Niko u svetu trenutno ne izjavljuje da ima dovoljno opreme, niti da je lako doći do nje -- a mi u medijima stalno slušamo izjave gde naši zvaničnici kažu baš to. Ja pre ovoga, kao anesteziolog, dobijem jednu hiruršku masku, sa kojom odradim svih osam sati koliko sam na poslu. Pravilo kaže da ta maska vredi, odnosno da je funkcionalna, dva sata. Kada pričamo o opremi, čak i u ovih poslednjih 7 dana, u kojima možemo da kažemo da je oprema stigla, svi oni su u svojim izjavama odgovarali da opreme ima -- ali i naglasili da se ona nalazi u magacinima. Znate, to što je oprema u magacinima zdravstvenim radnicima, i građanima koje ti zdravstveni radnici leče, ne znači ništa. Zašto imamo osnovanu sumnju? Zato što ćemo na ulici videti puno građana koji nose maske koje su kvalitetne, i koje su samo za bolnicu. A kada bismo počeli da pričamo o pojedinim medijima i njihovim novinarima, onda bismo videli da ti ljudi nose takozvane partikularne, PP3 i PP4 maske, i maske sa filterima... Malo podataka imamo o javnim tenderima, i do tih podataka je teško doći, ali smo sigurni da bi se, kada bi se neko ozbiljno pozabavio nabavkama u zdravstvu, jasno videlo da mnogo novca putem korupcije odlazi u privatne džepove -- umesto da se on ulaže u to da obezbedimo kvalitetnu, Ustavom zagarantovanu, najmoderniju zdravstvenu zaštitu za sve građane.U celoj ovoj situaciji, nekako kao da su respiratori stekli kultni status. Kako se naša zemlja organizovala s nabavkom ovih aparata?RP: Vlada je donela uredbu kojom krši sve naše propise i dozvoljava upotrebu neadekvatnih aparata, koji kod nas ne mogu biti registrovani i koji nisu predviđeni da se koriste na našem tržištu. Da li smo smeli da koristimo te respiratore koje smo dobili, da li smo imali adekvatne priključke i opremu -- a posebno i najbitnije, da li smo imali adekvatne servisere? To su mašine koje su predviđene da rade duže vremena, ali nisu predviđene da rade neprekidno. Takođe, to su life saving mašine -- dakle, aparati koji spašavaju život, i koji su direktno povezani na pluća pacijenta. Zato je vrlo bitno kakvi su protoci i pritisci, i šta se sve na njima koristi. Međutim, ono što je u svemu najbitnije -- mogli smo mnogo jeftinije da prođemo. To smo mogli tako što bismo imali zaštitnu opremu, tako što bismo edukovali naše građane, i tako što bismo na vreme i vrlo organizovano napravili trijažne centre. Ako je epidemija bila daleko kada je bila u Kini, onog trenutka kada je došla u Italiju nam je već bila u komšiluku. Dakle, imali smo vremena da se pripremimo. Ministarstvo, i oni koji je trebalo da se dobro organizuju to nisu uradili, a respiratori su dobri za marketing. Respiratori su dobri za manipulaciju, zato što su jako skupi -- iako nije istina ono što smo slušali u medijima, da su proizvođači podigli cene, i da nije moguće naći te aparate. U Evropi, čak, imamo firmu koja ih proizvodi, a koja ih i dalje ima na lageru.Čuju se mišljenja da su, u ovoj situaciji, lekari i drugi zdravstveni radnici na neki način žrtvovani.RP: Sindikat vodi akciju kako bismo osigurali da nijedna žrtva ne ostane bezimena, a svačije podatke stavljamo i na svetski memorijalni sajt. Smatramo i jako osećamo to da su zdravstveni radnici u ovom trenutku žrtvovani, i da se koriste da bi se pokrili mnogobrojni nedostaci u zdravstvenom sistemu. Ti nedostaci su bili prisutni i pre ove epidemije, a sada su samo vrlo vidljivi. U poslednje vreme čujemo svašta, od toga da su se zdravstveni radnici navodno zaražavali van ustanova -- u inostranstvu, na skijalištima -- sve do najnovije tvrdnje, koja je da zdravstveni radnici ne znaju da koriste opremu. Ja na taj bezobrazluk... Čak i da kažemo da ne znaju, to nije njihova krivica. Ovo je oprema koju mnogi od nas koriste prvi put, a zakonska je obaveza svakog poslodavca da obuči radnika kako da koristi novu opremu. Prvi je Predsednik Srbije počeo da priča o tome da, navodno, jedan mali broj zdravstvenih radnika beži od svojih radnih obaveza, i da ne želi da radi. Ako neko ne radi i beži od svojih obaveza, radi se upravo o tim poslušnicima, direktorima, koji su postavljeni na razne načine, iz interesa... Direktori sede zaključani u svoje kancelarije, sede kod kuće i telefonom izdaju naredbe šta da se radi. Nije problem u onome što je Krizni štab predložio kao mere koje treba sprovesti, već je problem u sprovođenju tih mera. Kada uzmete da direktorka “Laze Lazarevića”, u pisanom obliku, zabranjuje upotrebu rukavica... Zamislite, u zdravstvenoj ustanovi! Takvu istu situaciju imate u mnogim drugim ustanovama -- u Narodnom frontu, u Ćupriji, u Vranju... Ja sam nabrojao samo nekoliko ustanova, a u većini širom Srbije je tako. Dakle, vrše se ogromni pritisci na zdravstvene radnike da manje koriste zdravstvenu opremu. I onda izađe profesor Tiodorović, i kaže da zdravstveni radnici ne znaju da koriste opremu -- apsolutno neprihvatljivo, neprimereno i nekolegijalno.

Svet

Resursi na Arktiku zanimljivi mnogim zemljama

Arktik u 21. veku postaje jedno od glavnih poprišta geopolitičke borbe, zbog velikih rezervi nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, a pruža i nove plovne puteve oko sveta. Istraživanja novih nalazišta odvijaju se stalno.Prema istraživanjima u SAD, na Arktiku se nalazi potencijalnih 20 odsto svetskih rezervi nafte. To je više od 110 odsto preostalih ruskih, 340 američkih i 1 600 odsto norveških zaliha nafte. Procenjuje se da se pod ledom nalaze i ogromne rezerve prirodnog gasa, više od 100 odsto ruskih i 500 američkih rezervi. Oko 90 odsto rezervi nafte i gasa kontinentalnog dela Rusije nalazi se u njenom delu Arktičkog kruga. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije. Na Arktik pretenduju SAD, Rusija, Norveška, Danska, Kanada i članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između tih država sporno je sve, od količine i rasporeda resursa, do prava na korišćenje plovnih puteva i granica. To je dovelo je do povećanja vojnog prisustva na Arktiku. Norveška formira arktički bataljon, a Rusija je već stvorila arktičku vojsku. Za poduhvate na Arktiku potrebni su i ledolomci, kojih Rusija ima čak 54. SAD ih imaju četiri, manje od Finske, Kanade i Švedske. Izgradnja ledolomca košta oko milijardu dolara, i traje pet do deset godina. Ipak, eksploatacija resursa na Arktiku je teška i skupa. Države moraju da ulože nezamislivu količinu novca u istraživanje i razvoj. Dopremanje i postavka postrojenja i opreme, uspostavljanje prerađivačkih centara i izgradnja naftovoda i gasovoda ogroman su izazov. Potrebna je i tehnologija otporna na ekstremne prirodne uslove. Zbog svega toga početni troškovi otvaranja rudnika, površinskih kopova i okeanskih platformi dostižu milijarde dolara. Transport je ograničen teškim terenom i kratkom sezonom plovidbe. Izgradnja putne mreže, naselja i drugog mogla bi da košta preko hiljadu milijardi dolara. Međunarodnom kapitalu mnogo ne smetaju međudržavni sporovi oko Arktika. Praktično svi energetski giganti decenijama su direktno ili indirektno uključeni u istraživanja ili eksploataciju. Ipak, naftne kompanije još uvek nemaju kapacitet da se izbore sa poteškoćama, a velika udaljenost, ekstremni uslovi i manjak infrastrukture čine potencijalne havarije veoma opasnim i skupim. Tako je Britiš petroleum potrošio više od 60 milijardi dolara na sanaciju jedva desetine ekološke štete posle katastrofe iz 2010, kada su se milioni barela nafte izlili u Meksički zaliv.