Najnovije

Srbija

Tehnomanija pokrenula prvog četbota za onlajn prodaju u Srbiji

Kompanija za prodaju računara, opreme i bele tehnike uvela je prvu četbot (chatbot) podršku pri onlajn kupovini u Srbiji, što znači da će kupci moći da se konsultuju sa digitalnim prodavcem u realnom vremenu, a da dobiju identično iskustvo kupovine i sve potrebne informacije kao i kada kupuju u prodavnicama."Tehnomanija je napravila ogroman iskorak u smeru najsavremenijih digitalnih trendova, pa će naš chatbot, naročito važan u vreme aktuelne pandemije, dati mogućnost kupcima da sa bezbedne distance, veoma lako i uz sve potrebne informacije kupuju sve što im je potrebno", rekao je Lovro Vučković, direktor marketinga kompanije Tehnomanija.U online prodavnici četbot pruža savetodavnu uslugu kroz jednostavan razgovor, čime klijent putem pitanja i odgovora dolazi do najboljeg proizvoda u skladu sa svojim budžetom i željama.Tehomanijin virtuelni prodavac je povezan i sa agentima kontakt centra, što potrošaču pruža mogućnost prelaska na direktan telefonski razgovor, za dodatne informacije o željenim proizvodima i detaljima isporuke.

Svet

Lekari i političari – ko su dobri, a ko loši momci

Pandemija koronavirusa dovela je naučnike u nezgodnu situaciju. Malo poznati epidemiolozi i virolozi sada staju pred televizijske kamere i govore ljudima da budu kod kuće i da zatvore preduzeća, dok političari govore kako samo slede nauku. Tako su se naučnici i medicinski radnici i našli na meti kritika javnosti, piše PoliticoEU.To nije zaobišlo ni Entonija Faučija, direktora američkog Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti. Demonstranti širom SAD, koji su se pobunili protiv mera restrikcija za sprečavanje širenja koranavirusa, na protestima tokom prošlog vikenda vikali su "otpustite Faučija"."Mislim da je poruka da je to nešto što jasno nanosi štetu sa tačke gledišta ekonomije, sa tačke gledišta koja nema nikakve veze sa virusom. Ali ako virus ne stavimo pod kontrolu, pravog ekonomskog oporavka neće biti", rekao je Fauči povodom poziva na njegovo otpuštanje.U Italiji je najčešća meta napada bio Valter Rikjardi, bivši predsednik italijanskog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji sada ima savetodavnu ulogu oko epidemije u Italiji.On je rekao da ne treba popuštati sa vanrednim merama u severnoj oblasti Lombardiji i da one u Italiji treba duže da ostanu na snazi, kako bi se sprečio drugi talas zaraze.Taj njegov stav privukao je pažnju bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija i njegovih pristalica, sa kojima je Rikjardi poveo raspravu na Tviteru.Tom prilikom Rikjardi je kritikovao i američkog predsednika Donalda Trampa, pa je Salvini reagovao."On se raspravlja sa svojim kolegama lekarima i guvernerima, javno vređa američkog predsednika, kaže da od maski nema koristi. Ništa u vezi sa virusom ne shvata kako treba, a sada još i vređa Trampa", napisao je Salvini na Tviteru, i pozvao vladu da smeni Rikjardija sa mesta savetnika.Rikjardi je za Politico kratko rekao: "Mislim da je moralna i profesionalna dužnost naučnika da uvek govore istinu".Napada na naučnike ima i u Nemačkoj. Tako je stručnjak za javno zdravlje Kristijan Drosten dobio je pretnje imejlom. Da bi sprečila takve napade na svoje stručnjake, vlasti Velike Britanije odlučile su ne objave imena stručnjaka iz Naučne savetodavne grupe za hitne slučajeve.Stručnjaci smatraju da uplitanje politike u pitanja nauke ne donose ništa dobro."U trenutku kada ljudi prestanu da veruju stručnjacima za javno zdravlje oko toga šta da rade, može nastati Divlji Zapad kada su u pitanju informacije kojih će se ljudi držati", smatra socijalni psiholog sa Univerziteta Kembridž Sander van der Linden."Jedna vrlo uobičajena tehnika protiv nezgodne nauke koju koriste ljudi koji joj se protive je da optuže naučnike da su politični. Naučnici poput mene, epidemiolozi i naučnici koji se bave klimatskim promenama, mi uvek imamo tu dilemu da li da kažemo nešto što će ljudi smatrati politikom", kaže kognitivni psiholog sa Univerziteta u Bristolu Stefan Levandovski.Levandovski se našao u sličnoj situaciji pre skoro deset godina, kada su mu ljudi koji ne priznaju klimatske promene pretili smrću. On smatra da današnji političari samo pogoršavaju situaciju."Lideri kao što su Donald Tramp ili Salvini u Italiji – njihovi instinkti i intuicija treba da budu jači od dokaza i nauke, činjenica i svih tih drugih dosadnih stvari", ocenjuje LevandovskiU Velikoj Britaniji ima i slučajeva da su naučni savetnici kritikovani jer se previše slažu sa odlukama vlasti. Psiholog sa Kembridža Van der Linden kaže da se naučnici teško snalaze na takvom terenu."Kada nauka postane politizovana... da bi bila upotrebljena za koje god ciljeve, tada postaje vrlo teško voditi razgovor zasnovan na dokazima", naveo je on.

Svet

Francuska obustavlja sve letove van zone Šengena

Francuska je odlučila da obustavi sve letove van Šengenske zone, piše portal Schengenvisainfo.Francuska ministarska za transport i životnu sredinu Elizabet Born saopštila je da su ukinuti sve međunarodne letovi van uže Evrope.Avioni koji dolaze izvan zone Šengena neće moći da uđu na teritoriju Francuske, a svi letovi prema destinacijama van Šengena su obustavljeni.Ona je poručila građanima Francuske koji su planirali putovanja da to neće biti moguće ovog leta. Born je rekla da sada nije vreme za planiranje letnjih odmora, već za "ukidanje izolacije i postepeni povratak u normalu". Ona je dodala da je prioritet da se aktivnosti u zemlji nastave od 11. maja."Suočavamo se sa zdravstvenom situacijom koja se menja. Ali jasno možemo videti da je ne bi bilo razumno putovati u julu... kada ne znamo će biti epidemije", rekla je Born, ali nije iznela detalje o očekivanjima za letnji period.Ranije je francuska Vlada saopštila da će granične kontrole biti na snazi sedam meseci, za razliku od produžetka takve mere od 20 dana, koji je uvela većina zemalja u zoni Šengena.Prema Evropskoj komisiji, koju zemlje članice EU moraju obavestiti o ponovnom uvođenju granične kontrole, Francuska je proširila kontrolu i na unutrašnje granice, koja će trajati do 31. oktobra.Odluka o tome doneta je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron kritikovao lidere EU zbog jednostranog uvođenja privremene kontrole unutrašnjih granica krajem marta, upozoravajući da to može značiti kraj Šengenske zone. 

Priče i analize

Život pod koronom: Skoplje

Nakon prvog teksta iz serijala “Život pod koronom”, o životu u Ljubljani za vreme pandemije, razgovarali smo sa ljudima iz različitih krajeva Evrope i sveta. Sada dolazi još jedna priča iz komšiluka, a sagovornik Nove ekonomije je Igor, koji trenutno sa porodicom živi i radi u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. Igor, SkopljeSećam se da je objavljeno da je prvi slučaj koronavirusa u Severnoj Makedoniji zabeležen 26. februara. Izgubio sam pojam o vremenu i ne znam kada je tačno uvedeno vanredno stanje, ali mera koja i danas stoji na snazi je da su zatvorene granice, kao i aerodromi, osim za transport robe.  Svaki dan se održavaju konferencije za medije na kojima govori ministar zdravlja i saopštava nove podatke vezane za broj novozaraženih i preminulih. Deluje mi da ga gradjani prilično cene, jer izgleda da je dostupan za pitanja i realan. Grad Debar je od starta bio skroz u karantinu jer su prvi slučajevi tamo zabeleženi, sada više nije, ali je taj potez uticao na to da se smanji broj zaraženih. Bio je i jedan skandal sa doktorkom, koja je bila na skijanju u Italiji i oglušila se o mere kontrole i prevencije širenja zaraze, čak je držala i simpozijum za doktore, a kasnije se ispostavilo da je zaražena.Mere su slične kao i u Srbiji. Starijima od 67 godina je kretanje dozvoljeno samo od 10 do 12 prepodne, a za mlađe od 18 godina od 13 do 15 časova. Za sve ostale zabrana kretanja počinje u 16h i traje do pet ujutru. Takođe je u vreme trajanja Uskrsa važila totalna zabrana kretanja za sva lica od petka u 16h do utorka ujutru.  Kako teče život u Skoplju trenutno?Ovde supermarketi rade punom parom. Od 10 do 12 prepodne prednost imaju ugrožene kategorije poput starijih građana ili trudnica, a inače je sve otvoreno od 10 do 15 časova. Na samim ulazima se nalazi tečnost za dezinfekciju i nije dozvoljeno da veliki broj ljudi bude u prodavnici u isto vreme, standardno se traži da rastojanje bude dva metra i primetio sam da veliki broj ljudi nosi maske. Kafićima i restoranima je zabranjen rad, a gradski prevoz nije potpuno ukinut, ali funkcioniše povremeno, u nekom posebnom režimu. Pre nekoliko dana sam video i patrolu policije da je došla u našu malu avliju da proveri ima li ljudi napolju. Meni i porodici je svakako lakše, jer imamo dvorište, ali verujem da je ovaj Uskrs teško pao nekim ljudima koji žive u stanovima. Da li je ovo vanredno stanje uticalo na posao?Supruga i ja držimo školu jezika i organizujemo kurseve jezika u Italiji, tako da nas je ova situacija jako pogodila. Vlada Severne Makedonije je donela set odluka koje će pomoći firmama da pregrme ovaj period, uglavnom se radi o pokrivanju nadoknade zaposlenima. Trenutno držimo časove i onlajn, ali je obim posla drastično manji nego inače. Primetio sam da je ova situacija uzrokovala i otkaze radnicima u pojedinim firmama. Kakva je situacija u zdravstvu? Lično nisam dovoljno informisan oko stanja u samim bolnicama, ali mi na osnovu dostupnih informacija deluje da je situacija pod kontrolom, nema previše zaraženih i ne vidi se neka posebna panika. Redovno se objavljuju nove informacije i stiče se utisak da nema mesta za nervozu. Čitao sam jedan članak u novinama oko pravljanja baraka na otvorenom, za pacijente sa lakšim simptomima, ali to nije bilo na nivou neke velike ozbiljne bolnice. Po apotekama se dešava nekada nestašica maski i rukavica, ali smo mi uspevali da ih nabavimo kada je to bilo potrebno. Neki generalni zaključak bi bio da postoji dosta nezadovoljnih ljudi ovom situacijom, ali ima i dosta neozbiljnih, koji ne nose maske, okupljaju se u grupama i ne poštuju rastojanje. Lično sam prisustvovao jednoj situaciji u supermarketu, kada je jedan stariji gospodin ispipao povrće koje je bilo izloženo, a na kraju nije kupio ništa. Skrenuo sam pažnju zaposlenoj na to, ali je ona samo tužno slegla ramenima, da li zato što joj je dosadilo da opominje takve ljude ili joj je možda moj srpski probudio jugonostalgiju. V. Vuksanović

Svet

Rizik za korupciju i pranje novca veći tokom pandemije

Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) objavila je smernice za svojih 50 država članica, sa ciljem sprečavanja korupcije tokom vanredne zdravstvene situacije izazvane pandemijom koronavirusa.Smernice, koje je predstavio predsednik GRECO-a Marin Mrčela, naglašavaju da pandemija povećava rizike za korupciju, kojoj je posebno izložen zdravstveni sektor, i to posebno zbog velikog porasta hitnih potreba za medicinskom opremom i pojednostavljenja pravila za njenu nabavku, gužvi u zdravstvenim ustanovama i prevelikog opterećenja medicinskog osovlja.Mrčela je izjavio da ne treba potceniti rizike za korupciju u trenutku kada se zemlje suočavaju sa neporecivim hitnim situacijama, koncentracijom moći, sužavanjem prava i sloboda i slivanjem velike količine novca u ekonomiju radi ublažavanja krize."Odluke koje se odnose na mere centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti u borbi protiv pandemije moraju biti transparentne i predmet nadzora i poziva na odgovornost. Uzbunjivači u zdravstvenom sektoru moraju biti zaštićeni", rekao je Mrčela.GRECO ocenjuje da koruptivne radnje mogu zahvatiti javni ili privatni sektor kada se radi o sistemu nabavke, podmićivanju u uslugama u vezi sa medicinom, korupcijom u istraživačkim i razvojnim delatnostima, uključujući i sukobe interesa i ulogu lobiranja. Pored drugih, rizika predstavljaju i prevare u vezi sa reklamiranje medicinskih proizvoda.  On je podsetio da je transparentnost u javnom sektoru jedan od najvažnijih načina sprečavanja korupcije, bez obzira na njen oblik."Ovo se tiče širenja pandemije i rizika koje ona nosi kao takva, ali i hitnih mera koje su donete kao odgovor na nju. Ne treba da dozvolimo da koronavirus naruši naše vrednosti i standarde, uključujući i transparentnost i odgovornost", kaže Mrčela.Stručnjaci za regulaciju tržišta i poštovanje zakona kažu da pandemija predstavlja izazov i za banke, piše bankar.rs.One bi mogle da se suoče sa velikim reputacionim i regulatornim posledicama, ukoliko se ustanovi da tokom krize postupale neetično. Povećano je više rizika, uključujući i pranje novca."U ovom trenutku dolazi do povećanja rizika od prevare, pranja novca, podmićivanja i korupcije – šeme koje žele da iskoriste pandemiju – a istovremeno se može pojaviti smanjena sposobnost usklađenosti funkcija kako bi ostale sigurne", rekla je Nikolet Kost de Sevres, zadužena za istrage i regulatornu praksu u pariskoj advokatskoj firmi Majer Braun.Julian Hui, viši saradnik za regulaciju finansijskih usluga u londonskoj advokatskoj kompaniji Bejker i Mekenzi, kaže da ono što bi banke pre krize opisale kao uobičajeno poslovanje kompanija sada predstavlja i rizik od pranja novca, i to posebno u sektorima zahvaćenim propisima o zatvaranju."Bilo koja kompanija koja nastavi trgovinu kršeći hitne propise, novac koji od toga zarađuje sada je kriminalna imovina, a banke će to morati da identifikuju", kaže Hui.Sprovođenje mera za unutrašnju kontrolu može biti otežano zbog socijalnog distanciranja, manjeg broja zaposlenih, rada na daljinu ili drugih promena u radu zbog pandemije, a mogućnosti banaka da otkriju kriminalne radnje mogu biti umanjene.Među potencijalnim izazovima za banke su i krađa identiteta i lažne prijave za vladine krizne fondove. Sa njima se posebno suočavaju regionalne finansijske institucije. 

Srbija

Beograd i Novi Sad ulaze u ponudu turističkih vaučera

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će biti izdvojeno dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana i dodao da je planirano da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, objavljeno je na sajtu ministarstva.On je naveo da će za prvih pet meseci ove godine Srbija imati štetu oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća turistička putovanja.„Zato je ova akcija značajna, jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera“, rekao je Ljajić.On je kazao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera.„To govori o interesovanju za ovu akciju. Sa novih 400.000 vaučera razmatramo da proširimo obuhvat onih koji mogu da ih koriste“, rekao je Ljajić i dodao da su vaučere do sada najviše koristili penzioneri, čak 54 odsto, a zatim nezaposleni i oni čija su primanja manja od 60.000 dinara.Navodi da se sada razmatra mogućnost da se Beograd i Novi Sad uključe kao destinacije za odmor na vaučere, te podseća da vaučeri u tim gradovima nisu mogili da budu korišćeni jer su primat imale destinacije u unutrašnjosti Srbije, pre svega banje i planine.S obzirom da je ova akcija usledila kao odgovor na situaciju nastalu zbog vorisa korona, Ljajić kaće da se razmatra mogućnost da i ova dva grada, koja su najviše pogođena u smislu pada turističkog prometa, budu uključena, jer su, kaže, oni vukli ceo turistički promet u zemlji.Najavio je da će naredne nedelje biti pripremljen konačni tekst uredbe o korišćenju turističkih vaučera.Ljajić kaže da su se vaučeri do sada mogli koristiti u oko 1.460 ugostiteljskih objekata, a ukoliko se uključe Beograd i Novi Sad on veruje da će biti još takvih hotela i pansiona.„Nema sumnje da ćemo sa novim gostima nadomestiti gubitak koji će uslediti zbog pada međunarodnih turističkih putovanja. Ovo je pokušaj da smanjimo gubitke koji će sigurno biti veliki u ovoj godini“, istakao je Ljajić.

Svet

Nemačku ekonomiju čeka spor oporavak

Nemačka ekonomija nalazi se u ozbiljnoj recesiji i njen oporavak verovatno neće biti brz, jer bi mnoge restrikcije zbog koronavirusa mogle da traju i na duži period, navodi se u redovnom mesečnom izve&scaron...

Srbija

Abehajci Srbije u senci ruske dezinfekcije

Jedinice ABHO Vojske Srbije angažovane su širom zemlje na suzbijanju koronavirusa i raspolažu sa jednim od najsavremenijih sistema koji može da dezinfikuje do 20 hiljada kvadratnih metara za jedan sat, navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže. Iako se rad domaćeg ABHO našao u senci gostujućih ruskih kolega, srpski "Abehajci" visoko su cenjeni u svetu. Njihov centar u Kruševcu pohađaju vojnici sa svih meridijana - od Kine do SAD.Domaći „Abehajci“ kao i njihove ruske kolege imaju zaštitna odela, mobilne i prskalice na kamionima predviđene za dekontaminaciju od radioaktivnih, hemijskih ili bioloških sredstava. Ta vozila službeno se nazivaju  "automobili – cisterne za dekontaminaciju" i sada služe za borbu protiv korona virusa.Jedinice ABHO Vojske Srbije u borbi protiv korone dezinfikovale su objekte i ulice u više gradova i opština. Korišćen je rastvor natrijum hipohlorita koji uništava bakterije i viruse. Takođe su uspostavili dezinfekcione punktove i dezinfikovali sve privremene bolnice u Srbiji pre prijema pacijenata.ABHO jedinice Vojske Srbije imaju iskustvo u dezinfekciji u vanrednim okolnostima i zapaženu ulogu su imali posle poplava u Obrenovcu i drugim mestima u Srbiji.Tada je brzom i efikasnom dezinfekcijom ulica, vozila i domaćinstava, kao i uklanjanjem uginulih životinja sprečeno širenje raznih zaraznih bolesti. Posebno je bilo važna akcija oko toka reke Kolubare jer je to područje pogodno za širenja opasnog bacila antraksa.U tekstu se navodi da se snaga ruskog ABHO bazira na masovnosti i činjenici da dolaze iz jedne velike zemlje, dok ABHO služba Vojska Srbije ima dugu tradiciju i spada među retke male formacije za koje se zna u svetu.Još od vremena Kraljevine Jugoslavije srpski "Abehajci" se nalaze u Kruševcu. Tamo su danas 246. bataljon ABHO i Centar za usavršavanje kadrova ABHO. Obuka stranih vojski ili inspektora međunarodnih organizacija u Kruševcu se odvija bukvalno svaki dan. Centar za usavršavanje kadrova ABHO ima status regionalnog centra za obuku u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, što je jedno od najvećih međunarodnih priznanja za ovaj centar, navodi se u tekstu.Ističe se i da je samo dva dana pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u Kruševcu  održan namenski međunarodni kurs borbe protiv biološkog oružja gde su srpski "Abehajci" zajedno sa Zavodom za javno zdravlje iz Kruševca, Centrom za toksikologiju VMA i Institutom „Vinča“ obučavali vojnike Belorusije, SAD, Bosne i Hercegovine, Grčke, Italije, Kipra, Severne Makedonije i Španije.

Svet

Grčki hotelijeri: Početak sezone ne pre jula

Čelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj procenili su u razgovorima za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula.Signal za sektor biće ukidanje zabrana i ograničenja u vezi sa pandemijom izazvanom Covid-19, ali to samo po sebi neće biti dovoljno. Oni naglašavaju neophodnost usvajanja panevropskih zdravstvenih protokola koji će turistima uliti sigurnost.Do tada, grčki hotelijerski sektor ispituje koji hoteli bi mogli da se otvore: možda ne svi, a sigurno ne svi odjednom.Sad se ne isplati imati more

Srbija

Vlada Srbije da objavi spisak donacija tokom pandemije

Organizacija Transparentnost Srbija (TS)  uputila je inicijativu Ministarstvu finansija i Vladi da objave podatke o pomoći koju su državne institucije dobile od stranih država, međunarodnih organizacija, privrednih subjekata, drugih pravnih lica ili pojedinaca za suprotstavljanje pandemiji korona virusa.TS je u saopštenju navela da bi pri objavljivanju trebalo zaštititi lične podatke onih davalaca koji žele da ostanu anonimni.Ova organizacija je u inicijativi podsetila na dobar primer objavljivanja sličnih podataka u vreme poplava 2014. godine."Nakon što je u javnosti otvoreno ovo pitanje, Vlada Srbije je tada počela da objavljuje i redovno ažurira podatke o primljenim donacijama", navodi se u saopštenju TS.Oni podsećaju da su trenutno na sajtu Ministarstva finansija objavljene instrukcije za uplate donacija za pomoć u borbi protiv COVID-19. U medijima su objavljivane vesti (najčešće kroz izjave zvaničnika) o primljenim donacijama u novcu i robi."Nisu međutim objavljeni sveobuhvatni, pregledni niti dokumentovani izveštaji o primljenim donacijama u novcu i robi, kao ni o distribuciji tih sredstava. Smatramo da bi objavljivanje informacija bilo od izuzetne važnosti, ne samo zbog jačanja poverenja izmedju organa vlasti i gradjana, već pre svega zbog podsticajnog efekta na aktuelne i potencijalne donatore", navodi se u saopštenju.

Srbija

Nema rizika da će se smanjivati penzije

Za sada ne postoji rizik da će Vlada Srbije morati da pribegne drastičnoj meri poput privremenog umanjenja penzija da bi nadomestila manjak para u PIO fondu zbog smanjenih uplata doprinosa, piše dana&...

Svet

Frizeri u Evropi polako oštre makaze

Zemlje u Evropi počinju da postepeno popuštaju sa vanrednim merama protiv širenja koronavirusa. Njima su u skoro svim slučajevima bili obuhvaćeni i frizerski saloni, koji su u nekim zemljama već počeli da obavljaju delatnost, uz drugačiji režim rada i poštovanje mera predostrožnosti.Španski portal The Local piše da su tamošnji frizeri 13. aprila počeli da idu u kućne posete. Frizerski saloni u Danskoj počeli su da rade 20. aprila, zajedno sa salonima lepote i salonima za masažu. Kako piše BBC, čim su detalji o popuštanju vanrednih mera postalo poznati, jedan od najvećih onlajn sistema za zakazivanje šišanja je pao zbog prevelikog broja poseta korisnika.  Kako javlja Rojters, švajcarskim frizerima će biti dozvoljeno da otvore radnje od 27. aprila.U Norveškoj će frizerski saloni, kao i saloni za masažu i saloni lepote, delimično početi sa radom od 27. aprila, piše Gardijan.Austrijski frizeri počeće sa radom od 1. maja, a Dojče vele piše da će frizerski saloni u Nemačkoj moći da se otvore najranije 4. maja.O ponovnom otvaranju frizerskih salona počelo je da se govori i u regionu. Kako piše hrvatski Poslovni dnevnik, frizeri u Sloveniji će morati da sa početkom rada sačekaju do 4. maja, kao i kozmetički saloni i druge slične radnje.Kada počnu sa radom, hrvatski frizeri će morati da poštuju posebne mere. Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Krunoslav Capak izjavio je da će u frizerskim salonima morati da se poštuju mere i za frizera i za klijenta, a sprovodiće se i stroga dezinfekcija svih sredstava za rad.Kako prenosi RTVBN, premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da će, ukoliko epidemija koronavirusa bude pod kontrolom, do popuštanja vanrednih mera doći ranije, ali da će frizerski saloni, kao i ugostitelji, biti "poslednji u nizu ublažavanja mera".Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će frizeri u Srbiji sa radom početi posle 27. aprila, piše list Danas.

Svet

Izvoz hrvatske ribe stao zbog pandemije

Zbog pandemije koronavirusa izvoz ribe iz Hrvatske potpuno je obustavljen, što domaćim ribarima, slično kao i drugim poljoprivrednicima, pravi velike probleme, javlja HRT.Iako ribarnice u Hrvatskoj rade, izvoz u Italiju je skoro u potpunosti stao. Od izvoza u tu zemlju hrvatski ribari najviše prihoduju, obzirom da je domaća potrošnja ribe u Hrvatskoj nije velika."To su, opet ponavljam, jako male količine ribe jer mi 90 posto ulova šaljemo u Italiju, koja je sad trenutno zatvorena", rekao je za HRT profesionalni ribar iz Šibenika Silvio Vidović.Joško Pedišić iz Koordinacija uzgajivača Hrvatske smatra da je najveći problem to što "Hrvati malo jedu ribu" i da treba raditi na svesti potrošača o kvalitetu hrvatske ribe i novim načinima za plasman domaćim potrošačima.Hrvatski ribari se ne mogu osloniti na plasman u velike prodavnice, zato što lanci supermarketa pretežno prodaju ribu iz uvoza."Apsurdno je da hrvatska ribarska flota u ovakvim situacijama ne zna gde će sa ulovom, a da veliki trgovački centri ili ne prodaju ribu ili u dobrom delu prodaju ribu iz uvoza. To je direktno udarac u leđa hrvatskom ribarskom sektoru", kaže Petar Baranović, vlasnik ribarskog preduzeća iz Šibenika.Dok je Italija blokirana, hrvatski ribari će morati da se preorijentišu se na domaće tržište i kućnu dostavu, za koje ima interesovanja. Za prodaju koriste i društvene mreže."Neki ljudi uzmu i po 3-4 kilograma, neki kilogram. Riba je očišćena, friško smrznuta tako da nemaju straha i to je riba  isključivo od naših tribunjskih ribara", rekla je za HRT Nada Gašpić iz ribarske zadruge Tribunj.Ipak, orijentacija na domaće tržište hrvatskim ribarima služi samo kao hitna mera, jer u domaće ribarnice trenutno uspevaju da plasiraju samo četvrtinu robe.