Najnovije

Srbija

Vlada pravi agenciju za ispitivanje oružja

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Agencije za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije čime prestaje sa radom Zavod za ispitivanje i žigosanje ručnog vatrenog oružja i municije, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Sedište Agencije je u Kragujevcu, Stojana Protića b.b.Agencija je samostalna u svom radu, navodi se u odluci.Direktora, na period od pet godina, sa mogućnošću imenovanja još dva puta, imenuje Vlada, posle sprovedenog javnog konkursa.Takođe, predsednika i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na period od pet godina, sa mogućnošću imenovanja još dva puta, na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.Agencija se finansira iz prihoda od usluga koje plaćaju korisnici usluga, donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji.Danom početka rada, Agencija preuzima od Zavoda za ispitivanje oružja i municije zaposlene i sredstva za plate, naknade i druga primanja tih zaposlenih, kao i prava i obaveze, poslove, opremu, sredstva za rad, dokumentaciju, arhivu i druga sredstva potrebna za obavljanje poslova utvrđenih zakonom. 

Srbija

Petrović (BCBP): Vlast pravi političku policiju

Zakoni o bezbednosnim službama u Srbiji trenutno isključivo služe vlasti, za privatizaciju države i ispumpavanje para, a menjaju se kako bi sledeća vlast teško nalazila zakonsko utemeljenje za krivično gonjenje, kazao je programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.On je za list NIN povodom žalbi Nedeljnika da je neko presretnuo elektronsku poštu između novinara i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca izjavio i da sadašnje vlasti stvaraju "savremenu političku policiju" koja za svrhu ima ostanak na vlasti zarad materijalnih interesa.Petrović, koji se bavi temom zarobljenog bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji, navode i da građani trenutno žive u "zarobljenoj, privatizovanoj državi", što bi trebalo da postane motivacija kako bi bili još glasniji i da se ne zatvaraju u sebe. "Nije stvar samo u tome da neko vlada deset godina, nego i da ima motiv da zaštiti bogatstvo. Vlast omogućava da usmeravaju resurse u okviru države u privatne džepove. I to je velika privilegija. Teško da će je se iko milom odreći. Slučaj Krušik, o kom je NIN pisao, pokazuje čemu služi državna funkcija... Oni gone protivnike korupcije i štite sebe", ocenio je Petrović.On je naveo i da postoje indicije da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nakon povećanja budžeta zapošljavanje partijskog kadra, što je bilo omogućeno novim Zakonom o BIA kojim su direktoru diskreciona ovlašćenja da "zaposli koga hoće, bez obrazloženja"."Budžet BIA je utonuo u mrak i ne znate koliko novca je uplaćeno iz budžeta i za šta. Nije isključeno ni da se koriste resursi BIA u privatne svrhe, da bi se ostvarila poslovna korist, prednost na tenderima, da bi se saznalo šta konkurencija planira", dodaje Petrović. 

Srbija

Dragoljub Damljanović novi predsednik Srpske asocijacije menadžera

Srpska asocijacija menadžera izabrala je novog predsednika – Dragoljuba Damljanovića koji će poziciju preuzeti od Stanke Pejanović i u naredne tri godine predvodiće najveće udruženje menadžera u zemlji, saopštila je Asocijacija. Dragoljub Damljanović zaposlen je u Schneider Electric-u na poziciji potpredsednika za energetiku i usluge u Jugoistočnoj Evropi. U članstvu SAM-a nalazi se od 2014. godine. Dobitnik je vrednih poslovnih priznanja među kojima je nagrada za „Menadžera godine 2017“ i priznanja za „Promociju i razvoj liderstva među mladima 2018. godine“. U Upravnom odboru Srpske asocijacije menadžera od sada će, kako je odlučeno na Skupštini, biti Dušan Basalo (Atria grupa), Biljana Bogovac (PwC Srbija), Marija Desivojević Cvetković (Delta holding), Slobodan Đinović (Orion Telekom), Mihailo Janković (Nectar grupa), Dragomir Kostić (Atlantic Brands), Nebojša Mandić (DHL Global Forwarding), Nebojša Matić (Mikroelektronika), Miloš Milisavljević (Strawberry Energy), Stanka Pejanović (Hisense Gorenje Europa), Miloš Perović (Termovent), Dragan Popović (Aigo Business system), Dejan Ranđić (DNA Communications), Aleksandra Stojanović (MK Grupa) i Dejan Turk (Vip mobile). 

Srbija

Banke prijavile više od 800 sumnjivih transakcija

Tokom 2019. godine Uprava za sprečavanje pranja novca primila je 819 sumnjivih izveštaja od poslovnih banaka i 891 izveštaj od platnih institucija, objavljeno je na sajtu Uprave.Uočene tipologije sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, kao i novi trendovi i izazovi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma biće prikazani u Godišnjem izveštaju o radu Uprave za 2019. godinu koji će biti objavljen u martu.Podsećamo, u izveštaju za prošlu godinu Uprava je navela da se, između ostalog, novac  pere preko izgradnje stanova i trgovine polovnim automobilima.Analizom sumnjivih transakcija koje uglavnom prijavljuju banke, u 2018. uočeni su isti načini pranja para kao i prethodnih godina. Uprava je primetila da se novac nepoznatog porekla, od organizovanog kriminala, kao i od kriminalaca pojedinaca, ubacuje u izgradnju nekrenina koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju. Kako se navodi, veća sumnja u pranje novca postoji kod investiranja u stambeno poslovne objekte koji nemaju građevinsku dozvolu. 

Srbija

Komora imenovala šest novih izvršitelja

Komora javnih izvršitelja imenovala je dva nova izvršitelja za područje Beograda, dva za područje Novog Sada, jednog u Čačku i jednog u Negotinu i Zaječaru, objavljeno je u Službenom glasniku.Izvršitelji u Beogradu, Novom Sadu i Čačku biće nadležni za područje Viših i Privrednih sudova u svojim mestima, a jedan izvršitelj imenovan je za područje Višeg suda u Negotinu i Privrednog suda u Zaječaru.Svaki mora da uplati upisninu od 1.000 evra ili će se smatrati da nisu ispunili uslov za otpočinjanje delatnosti.Trenutno je u Srbiji registrovano 217 javnih izvršitelja, prema informacijama na sajtu Komore izvršitelja.Izvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

Svet

Huavei gradi fabriku 5G opreme u Francuskoj

Kompanija Huavei (Huawei) je najavila da će u Francuskoj izgraditi novu fabriku 4G i 5G opreme vrednu 200 miliona evra, koja će opsluživati klijente u Evropi.Huavei je kazao da očekuje da će fabrika godišnje proizvoditi opremu vrednu milijardu evra i direktno zapošljavati 500 ljudi.Tehnološki gigant svoju odluku objašnjava "razvijenom industrijskom infrastrukturom, visokoobrazovanom radnom snagom i idealnom geografskom lokacijom" Francuske.Novi proizvodni centar će imati centar u kom će klijenti imati priliku da vide funkcije baznih stanica, rada softvera ili sam proces testiranja proizvoda.Centar će biti otvoren za kompanije i državne institucije.Postrojenje će takođe biti jedna od prvih gde će Huavei primeniti svoju napredne proizvodne tehnologije u Evropi. Ovo je prvo širenje Huaveijevih proizvodnih kapaciteta u Evropi od kada se našao u središtu trgovinskog sukoba Vašingtona i Pekinga.Sjedinjene Američke Države u proteklih godina vrši pritisak na druge zemlje, kako bi ih sprečila da implementiraju Huaveijeva 5G rešenja.Države članice Evroske unije su po ovom pitanju podeljene, naročito kada se u obzir uzme da su, po drugim pitanjima, takođe u trgovinskom sukobu manjeg obima i intenziteta. Prošlog meseca, Ujedinjeno Kraljevstvo je dozvolilo ograničenu ugradju Huavei opreme u nacionalnu 5G nfrastrukturu.Huavei pretekao Epl po broju prodatih mobilnih telefona

Srbija

Niš traži privatnog partnera za javnu rasvetu

Grad Niš objavio je poziv za izbor privatnog partnera za zamenu, racionalizaciju i održavanje dela sistema javne rasvete, uz uvođenje LED tehnologije.Posao obuhvata rekonstrukciju 23.566 svetiljki od ukupno 23.866 svetiljki koje čine sistem javnog osvetljenja u gradu Nišu, i izmeštanje 164 merna mesta u seoskim područjima, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.Potencijalni ponuđač mora da ima ukupan poslovni prihod jednak ili veći od 600 miliona dinara za poslednje tri godine.Jedan od uslova je da je ponuđač do dana objavljivanja javnog poziva zaključio najmanje tri ugovora i uspešno sproveo mere uštede energije po relevantnom modelu ugovora.Ponude će biti otvorene 52 dana nakon 27. februara, kada je poziv objavljen u Službenom glasniku.Ugradnja LED svetiljki u gradovima i opštinama širom Srbije postala je unosan posao za firme bliske  predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, o čemu su pisali BIRN i mađarski portal Direkt36.Među ovim firmama su Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, slovenačka firma Resalta čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić, kao i mađarski Elios i U Light Kft.BIRN je u decembru 2019. objavio da su te firme u različitim kombinacijama dobile 22 od 24 ugovora ukupne vrednosti skoro 50 miliona evra za ugradnju LED svetiljki u mestima širom Srbije.Južna Bačka godinama unazad zarađuje na desetine miliona evra u poslovima sa državom, a njen vlasnik Dragoljub Zbiljić bio je garant za kredit koji je SNS podigao 2012. godine za potrebe izborne kampanje.Kompanija Keep Light postala je poznata 2016. godine kada je portal Pištaljka.rs objavio da je dobila posao kupovine i isporuke svetlećih elemenata u Beogradu na nameštenom tenderu.Da li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?Još jedna opština traži partnera za LED rasvetu

Srbija

Energoprojekt ugovorio poslove u Rusiji i Srbiji za 75 miliona evra

Kompanija Energoprojekt ugovorila je tri posla u Srbiji i Rusiji ukupne vrednosti oko 75 miliona evra, objavljeno je na sajtu Beogradske berze (Belex).Energoprojekt Visokogradnja biće generalni izvođač radova za rekonstrukciju republičkog stadiona u Siktivkaru u Rusiji. Vrednost tog posla je 35 miliona evra, a rok za realizaciju projekta je januar 2021. godine.Ista firma gradiće i poslovnu zgradu Delta Headquarters Beograd za investitora NBGP Properties za 22 miliona evra. Energoprojekt Visokogradnja je takođe deo konzorcijuma koji će graditi toranj kontrole leta i aneks zgrade na beogradskom aerodromu za oko 17,5 miliona evra, o čemu je Nova ekonomija pisala.Energoprojekt Visokogradnja deo je Energoprojekt holdinga, akcionarskog društva čiji je većinski vlasnik 2017. godine postao biznismen Dobroslav Bojović.Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, ćerka firma Dunav osiguranja čiji je vlasnik država Srbija, prodala je 3,43 odsto akcija Energoprojekt holdinga tada nepoznatom kupcu u januaru 2017.Nije poznato ko je i zašto doneo odluku da državno preduzeće proda svoj udeo, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić tvrdio je da su „pojedina državna preduzeća" prodala svoje akcije a da nisu obavestila vladu.Nakon toga akcije je u februaru prodao i East Capital (Lux) – Balkan fund, takođe kupcu koji nije bio poznat.Tadašnje rukovodstvo Energoprojekta optužilo je Bojovića da zajedno sa povezanim licima stoji iza ovih transakcija, i da ova lica nisu postupila u skladu sa zakonom.Komisija za hartije od vredosti utvrdila je da su Bojović i njegova preduzeća GP Napred i Napred razvoj delovala zajedno sa kompanijama Jopag i Montinvest Properties, povezanih sa Vitomirom Perićem, u preuzimanju Energoprojekta.U rešenju Komisije od 16. juna 2017. navodi se da su ova lica imala zakonsku obavezu da objave ponudu za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga, budući da su 31. januara te godine zajedničkim delovanjem stekli preko 25 odsto udela u kompaniji.Međutim, nakon toga država nije reagovala, a Bojović je nastavio da kupuje akcije tog preduzeća, koje zajedno sa povezanim firmama posluje na velikim infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja Beograda na vodi i Koridora 11.Energoprojekt: Od spornog preuzimanja do ugovora od 17 miliona evra

Srbija

KBF 2020: NOVASTON na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji

KBF 2020: NOVASTON na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji Na ovogodišnjem 27. Kopaonik biznis forumu, od 1. do 4. marta, među više od 1.300 učesnika, CEO kompanije Novaston Mia Zečević govoriće na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji. “Beograd po statistici na znatno nižim pozi¬cijama u odnosu na glavne gradove u regi¬onu kada je reč o sektoru poslovnog prostora I lokgistike. Mi smo već uveliko krenuli da se razvijamo u tim oblastima, a to će se i videti u narednom periodu, iako naš primarni fokus u poslovanju ostaje ritejl segment”, kaže Mia Zečević.Generalno gledano, svi sektori (maloprodajni, kancelarijski, logistički i rezidencijalni) pokazuju značajno poboljšanje i rast. U maloprodajnom sektoru očekuju nas otvaranja dva velika šoping centra – BW Galerija i Beo SC, čime će se Beograd približiti ostalim prestonicama u regionu, jer će parametar površina maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika dostići nivo od c. 300 m2.  „Ključno za sektor poslovnog prostora je intenzivan razvoj pre svega na području Novog Beograda. Aktuelna je izgradnja više od 10 značajnih poslovnih objekata,- kojih posle čijeg otvaranja će se procenat neizdatog prostora povećati sa trenutnih 4-5% na 6-9%. Najveći broj novoizgradjenih kvadratnih metara u 2020 godini očekuje se kod sektora logistike, a u toku je gradnja najvećeg logističkog centra u Srbiji od strane kompanije CTP Invest. Rezidencijalni sektor je u konstantnoj ekspaniziji - raste broj projekata koji se gradi, ponuda, potražnja, cena kvadratnog metra, čak i starogradnja beleži rast potražnje i cene kvadratnog metra“, istakao je Mladen Mladenović, viši vodeći saradnik u kompaniji Novaston Asset Management.Pored generalne direktorke Novastona Mie Zečević, na panelu će govoriti i Robert Yahav, CEO BIG CEE, Mustafa Keriba, zamenik CEO i direktor grupacije Asset Management & Investment Solutions, ADFG i Peđa Petronijević, CEO GTC, dok će panel voditi Nebojša Nešovanović, Viši Direktor,  Šef za procene u SEE regionu, CBRE.Plaćeni tekst.

Srbija

Nestle obeležio 15 godina poslovanja u Srbiji

NestlE obeležio 15 godina uspešnog i društveno odgovornog poslovanja u SrbijiNestle fabrika u Surčinu je jedina fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da ne odlaže ni gram otpada na deponijeBeograd, 27. februar 2020 – Kompanija Nestlé, svetski lider u proizvodnji hrane i pića, večeras je na Kraljevskom dvoru obeležila 15 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Tom prilikom, menadžment kompanije se osvrnuo na protekle godine, naglasio značaj novih projekata i sa ponosom istakao kontinuirana ulaganja u lokalnu zajednicu i stvaranje zajedničkih vrednosti. Proslavi su prisustvovali i brojni gosti – predstavnici Vlade Republike Srbije, diplomatskog kora,  nevladinih organizacija, biznis partnera i asocijacija i medija – među kojima su bili NJ.E. gospodin Filip Ge, ambasador Švajcarske, NJ.E. gospodin Adam Kun, ambasador Kraljevine Belgije, NJ.E. gospodin Subrat Batačardži, ambasador Indije, NJ.E. gospođa Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela i brojni drugi.Svih ovih godina Nestlé je bio pouzdan partner Srbiji, posvećen unapređenju kvaliteta života i zdravije budućnosti pojedinaca i porodica, istovremeno ulažući u razvoj lokane zajednice i stvarajući brojne mogućnosti za razvoj mladih profesionalaca.„Ponosna sam na istorijske korene naše kompanije i na odlučnost, posvećenost i pionirski duh u njenoj izgradnji od samih početaka. Veliko nam je zadovoljstvo što Nestlé fabrika u Surčinu, koja je počela sa radom pre 9 godina, proizvodi visoko kvalitetne proizvode ne samo za Srbiju već i za regionalno tržište, kao i za zemlje zapadne Evrope i Rusku Federaciju“, istakla je Jana Mihajlova, direktorka kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i potvrdila da je kompanija posvećena daljem razvoju poslovanja u Srbiji na duge staze. Sa lokalnim prisustvom u Srbiji dužim od 15 godina, Nestlé Adriatik u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi. Kompanija posvećuje posebnu pažnju stvaranju dodatne vrednosti za lokalnu zajednicu u kojoj posluje, ulažući u zaštitu prirodne sredine. „Strategija kompanije Nestlé u Srbiji doprinela je tome da u decembru 2019. godine postanemo „0 Waste to Landfill” kompanija, odnosno prva fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da nijedan gram otpada iz fabrike više neće završiti na deponijama, već će biti recikliran ili upotrebljen u druge svrhe. Nastavićemo i dalje da ulažemo u proizvodne procese”, rekla je Tanja Žigić, direktorka Nestlé fabrike u Surčinu.Od 2011, kada je fabrika u Surčinu postala deo Nestlé porodice, uloženo je više od 15 miliona evra u opremu, kapacitete i razvoj proizvoda, a kompanija trenutno zapošljava više od 500 ljudi. Nedavno proširenje kapaciteta fabrike u Surčinu sa dve nove proizvodne linije dovelo je do izvoza proizvoda u 40 zemalja sveta. Ukupno ulaganje kompanije u novu opremu iznosilo je 2,3 miliona evra, zahvaljujući čemu je došlo do povećanja proizvodnje za 25 odsto, proširenja proizvodnog asortimana sa 100 novih artikala i otvaranje novih radnih mesta.Kao vodeća kompanija u oblasti ishrane, zdravlja i zdravog života, vizija kompanije Nestlé je da unapređuje živote ljudi, pomažući potrošačima da brinu za sebe i svoje najbliže. Nestlé Srbija je ponosni korporativni građanin sa 500.000 evra uloženih u obrazovanje više od 32.000 dece u školama na temu značaja pravilne ishrane i fizičke aktivnosti u okviru projekta „Zdravo Rastimo” u prethodnih 8 godina.„Našom snažnom prodajom i distribucijom dosegli smo do naših potrošača u svim gradovima i selima u Srbiji. Mi smo tu da obezbedimo visokokvalitetne proizvode za naše potrošače, a u tome nas dodatno motiviše njihovo poverenje. Vrednim radom i trudom postali smo prvi izbor u raznim kategorijama, kao što su na primer NESCAFÉ i naravno kultni Začin C. Naš plan je povećanje prodaje sa inovacijama kao temeljom uspešnog rasta, i to se odnosi na celokupan Nestlé portfolio koji je omiljen među potrošačima – od hrane za bebe, preko kulinarskog i konditorskog programa, pa sve do hrane za kućne ljubimce”, rekao je Dejan Maslinko, komercijalni direktor kompanije Nestlé za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.Menadžment kompanije zajednički je poručio da će kroz stvaranje proizvoda koji odgovaraju očekivanjima i željama lokalnih potrošača, kao i podrškom u rešavanju gorućih problema društva, Nestlé i u narednim godinama nastaviti da doprinosi boljitku srpske ekonomije i lokalne zajednice.O kompaniji Nestlé • Nestlé u Adriatik regionu ima svoja predstavništva više od 15 godina• Nestlé u Adriatik regionu ima više od 700 različitih proizvoda i više od 30 brendova• Nestlé u Adriatik regionu ima jednu fabriku – Surčin, Srbija• Nestlé u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi, od kojih skoro polovina radi u fabrici• Od 2011. godine, u Surčinu je proizvedeno više od 90.000 tona Nestlé proizvoda, a operiše se sa više od 400 recepata• Lokalnim potrošačima Nestlé nudi svetski poznate brendove poput NESCAFÉ, NESQUIK, THOMY, MAGGI, LION, KIT KAT, SMARTIES, AFTER EIGHT, DESSERT, Nestlé žitarice za doručak, Nestlé dečju hranu, Nestlé Professional asortiman i asortiman PURINA hrane za kućne ljubimce. Osim toga, deo asortimana u Srbiji je i lokalni brend C (Začin, supe)• Ukupan broj proizvodnih artikala iz kulinarskog, konditorskog i asortimana za konzumiranje izvan kuće dosegao više od 900 proizvoda• Ulaganje od 1,2 miliona evra u fabriku dovelo je do uštede od 50.000 kubnih metara vode, kao i smanjenja potrošnje električne energije za 20%, odnosno pola miliona kilovata• Izmenom dizajna i dimenzija pakovanja „C“ i „MAGGI“ brendova, za jednu godinu fabrika je smanjila potrošnju za 61 tonu papira i šest tona plastike

Srbija

Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika

Poreska uprava je objavila Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike, koje bi trebalo da će početi da se primenjuje od 1. marta 2020. godine. Samo dva od devet kriterijuma iz testa samostalnosti su strogo formalna za potrebe testiranja, kriterijum 7 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule o uobičajenom poslovnom riziku, i kriterijum 8 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule zabrane konkurencije. Sve ostale kriterijume utvrđivaće poreski inspektor sa širokim prostorom za diskreciono tumečenje činjenica "na terenu".Veliki broj domaćih preduzetnika i IT-ijevaca je u procesu donošenja zakona izražavao bojazan da će se novim propisima biznis učiniti manje konkurentnim u odnosu na region.Digitalna zajednica, organizacija koja je nastala kao odgovor na navedene poreske izmene, saopštila je da su neke njihove sugestije usvojene, ali da u konačnoj verziji zakona "ipak nije odgovoreno na sva njihove zahteve i pitanja"."Jedan od glavnih problema na koje je ukazano jesu nedovoljno definisani kriterijumi testa, za koji verujemo da daje isuviše slobode za tumačenje i uvodi nesigurnost u poslovanje domaćih privrednih subjekata (i preduzetnika i kompanija koje sa istima sarađuju). Kako ne postoji mogućnost da preduzetnik na početku svog poslovanja bude siguran u kojoj meri ispunjava test, kao ni bilo kakva garancija državnih institucija s kojom bi preduzetnik mogao da posluje bez bojazni da će postojati različito tumačenje stavki testa, smatrali smo da treba na neki način obezbediti manju neizvesnost", navodi se u saopštenju.Jedna od tačaka koja je izazivala najviše nedoumica bio je prvi kriterijum, a koji glasi "Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru". Država je i u pojašnjenjima navela da je teško odrediti "tačan, pa i okvirni broj radnih časova određene učestalosti da bi se sa sigurnošću tvrdilo da postoji određeno radno vreme nesamostalnog preduzetnika", kao i da će ispunjenje ili neispunjenje ovog kriterijuma u praksi zavisiti "od slučaja do slučaja".U svim pojašnjenjima kriterijuma, država je poreskim inspektorima omogućila više načina za utvrđivanje samostalnosti, a dala im slobodu da ih po svom nahođenju biraju, zbog čega su preduzetnici i ranije upozoravali da im se omoguććava preveliko diskreciono pravo da nekome razrežu porez.Poreska je objasnila da je prvi kriterijum testa samostalnosti postavljen alternativno, odnosno da je dovoljno da jedan od dva pod-kriterijuma bude ispunjen da bi se smatralo da je kriterijum 1 ispunjen.Druga najčešća tačka sporenja ticala se dužine angažovanja i glasila je "Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa". Ukoliko je ugovor o angažovanju zaključen na neodređeni vremenski period pri čemu je preduzetnik konstantno ili redovno/kontinuirano na raspolaganju nalogodavcu, a preduzetnik pet kalendarskih meseci izdaje fakture za svoj rad u tom periodu, poreski inspektor će smatrati da je kriterijum 9 ispunjen, navodi se u pojašnjenju.To znači da preduzetnici, ako žele da ne "padnu" na ovom kriterijumu, više ne mogu da na neodređeno ili višemesečni period potpišu ugovor po kom bi bili u obavezi da nalogodavcu budu  na raspolaganju, shodno hitnosti posla.Od devet kriterijuma po kojima će država ocenjivati da li je preduzetnik koji radi kao podizvođač za drugu kompaniju samostalan ili ne, će se ubudući razrezivati visina poreza. Test samostalnosti uveden je Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a preduzetnici koji padaju test samostalnosti, a do početka marta nistu otvorili DOO-a ili se zaposlili, pri kontroli poreskog inspektora plaćaju veći porez i doprinose na prilive koji stignu nakon tog datuma.Ranije je najavljeno da će u slučaju da test padnu, odnosno pozitivno odgovore na pet od devet pitanja, preduzetnici odnosno poslodavci plaćati pun iznos poreza, kao na standardni ugovor o radu. U nedavno objavljenom dokumentu se navodi i da će utvrđivanjem nesamostalnosti kroz test sve prihode ostvarene u tom odnosu država oporezujivati kao "drugi prihod", čime se poreska stopa povećava sa dotadašnjih 10% na novih 20%, pri čemu se povećava i osnovica na kojuse poreska stopa primenjuje, ali i osnovica doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje.Pored toga, nalogodavcu se naplaćuja i zatezna kamata na ovako utvrđen poreski dug.Kako bi smanjila pritisak na IT industriju, država je predvidela poreske olakšice za ljude koji od 2020. godine zasnuju radni odnos, koje će u naredne tri godine postepeno smanjivati. Država je ranije objasnila da će videti kako će postupiti nakon perioda od tri godine.

Srbija

Beograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-om

Grad Beograd zaključio je sporazum o zakupu vozila sa kompanijom Auto Čačak u vlasništvu biznismena Milenka Kostića, povezanog sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Ugovor između Grada i grupe ponuđača vredan oko 20,8 miliona dinara potpisan je 26. februara, vidi se iz obaveštenja objavljenog na portalu javnih nabavki.Okvirni sporazum zaključen je sa grupom preduzeća koju predvodi Auto Čačak kao nosilac posla, a čine je još kompanije Porsche Mobility i Fleet Partner.Nakon okvirnog sporazuma, pojedinačne ugovore o javnoj nabavci sa ovom grupom ponuđača zaključiće JKP Gradska čistoća, JP Sava centar, pozorište „Boško Buha“, Prihvatilište za odrasla i stara lica, PU Rakovica, Centar dečijih letovališta i oporavilišta i Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, navodi se u odluci o zaključenju okvirnog sporazuma.Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Još jedan član SNS-a i direktor Kostićevog preduzeća Auto Čačak Inženjering, Milijan Minić, služio je kao gradski većnik u Čačku.Minić je 2012. godine na sednicama gradske vlade glasao da se Auto Čačku dozvoli da izgradi veći broj kvadrata na parcelama zakupljenim od grada nego što je to bilo predviđeno uslovima tendera, pisao je Istinomer.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.Beograd nabavlja vozila od kompanija bliskih SNS-u

Business Intelligence

Sajber napadi ne biraju metu

Zaštita od visokotehnološkog kriminala jedan je od najvećih izazova digitalnog doba. Sve veći broj mreža za razmenu podataka i informacija, podstaknut tehnološkim inovacijama, povoljno utiče na prilike u društvu, kao i na kvalitet života uopšte. Međutim, ovakva promena donosi i novu vrstu izazova – upravljanje sigurnosnim rizicima u digitalnoj eri tj. u svetu u kome opasnost od hakerskih napada ubrzano raste.Prema najnovijim podacima, uspešnost sajber-kriminala je u protekle tri godine porasla za 42 posto. Uzroci ovog rasta su u sve boljim hakerskim alatima, zbog čega hakerski napadi čine više od polovine svih sajber-incidenata. Sajber-incidentima pogođeni su svi privredni sektori, samo ne u istoj meri. Najviše posledica ima u industriji maloprodaje jer je porasla prodaja preko interneta, zatim u industriji razvoja softverskih aplikacija, i konačno u vladinom sektoru, je su mnoge usluge digitalizovane i samim tim su postale meta za sajber-napade. Prema studiji pod nazivom „Jačanje digitalnog društva u odnosu na sajber-udare“ (Digital Trust Insights) koju je objavila kompanija PwC 2019.godine, samo trećina kompanija širom sveta smatra da su njihove mogućnosti sajber-odbrane dobre ili vrlo dobre. Ove kompanije zasnivaju svoju odbranu na onim merama sajber-bezbednosti koje su najjače. Ali da biste odredili u čemu je vaša kompanija najjača u sajber-bezbednosti morate koristiti referentni model pomoću koga identifikujete osnovne sajber-sposobnosti kompanije i utvrđujete njihov trenutni nivo zrelosti. Zatim, mapirate rezultate analize u odnosu na svoje strateške ciljeve da biste unapredili planiranje, najbolje usmerili svoje IT investicije i efikasno rasporedili budžet. Studija je pokazala da više od dve trećine kompanija planira da uloži najmanje 5% svog ukupnog IT budžeta u sajber-bezbednost tokom 2020. godine. Svetski ekonomski forum u svom Globalnom izveštaju o rizicima iz 2018. godine piše da sajber-napadi, IT propusti i slični događaji imaju potencijal da pokrenu sistemske greške koje će se kaskadno prenositi kroz mrežu i uticati na društvo na veoma neočekivan način. Glavni rizik proizilazi iz digitalne povezanosti koja našu infrastrukturu čini više otvorenom za napad, posebno zbog povećane međuzavisnosti između različitih mreža u narednih nekoliko godina preko „internet of things“. Šta treba uraditi? Studija Digital Trust Insights kompanije PwC opisuje pet pravila kojih bi svaka kompanija trebalo da bude svesna kako bi smanjila sajber-rizike.- Jačanje najvišeg rukovodstva (upravni odbor) na temu sajber-bezbednostiKod više od polovine kompanija upravni odbori se uopšte ne bave temom sajber-bezbednosti smatrajući da je to isključivo pitanje IT sektora. Jednostavno rečeno, upravni odbor mora imati potrebnu ekspertizu i razumevanje sajber-bezbednosti.-      Svaka kompanija mora imati CISO (Izvršnog direktora za informacionu bezbednost)U mnogim kompanijama ova pozicija još uvek ne postoji. Umesto toga, odgovornosti koje bi trebalo da ima CISO podeljene su između IT direktora (CIO), Direktora za bezbednost kompanije (CSO) i Rukovodioca za privatnost (CPO/CDO). Ovo nije moderan pristup. U vreme ozbiljnih sajber-rizika obavezno je imati CISO ulogu koja direktno odgovara upravnom odboru ili još bolje generalnom direktoru (CEO).-    Najveći rizici su sakriveni Mnoge kompanije ne rade dovoljno na rešavanju pitanja sajber-bezbednosti, i to ne samo u pogledu ljudi. Samo 50 posto ispitanih kompanija ima redovne provere svog sistema informacione bezbednosti. Međutim, zanemaruju se i druge mere koje su zapravo ključne za ranu identifikaciju sajber-napada. Manje od polovine kompanija vrši procene pretnji i ranjivosti ili tzv. penetration testove. Drugim rečima, mnoge kompanije su još uvek u ranoj fazi učenja kako da se nose sa digitalnim rizicima. Takođe, često se zanemaruje jedan od najvećih rizika – rizik od narušavanja integriteta podataka.-       Borba protiv sajber-kriminala se ne može voditi samostalno Opseg digitalne povezanosti zahteva usklađene akcije u borbi protiv sajber-kriminala. Ovo znači da kompanije moraju tesno sarađivati ne samo sa svojim kupcima i dobavljačima, već i sa svojim konkurentima u industriji koji se suočavaju sa potpuno istim problemima. Umesto toga, mnoge kompanije imaju suprotan pristup – potpuno se izoluju od okruženja po pitanjima sajber-bezbednosti.- Otpornost kompanije nije samo pitanje odbraneMnoge kompanije smatraju da je sajber-bezbednost odbrana kompanije. Gledaju na to kao oblast gde samo mogu da izgube, a ništa da dobiju. Ali da li je to zaista tačno? Iskustvo pokazuje da visoko-tehnološke bezbednosne arhitekture mogu da obezbede konkurentsku prednost i doprinesu rastu i profitabilnosti. Dobar primer su kompanije u Japanu koje su zahvaljujući razvijenom procesu upravljanja rizicima bile pripremljene za katastrofalne događaje 2011. godine koje su počele cunamijem. Iako su njihove proizvodne linije stajale nedeljama, ove kompanije su se brzo oporavile, nastavile sa radom i povećale tržišni udeo. Smatramo da je sajber-bezbednost ključna za strategiju digitalizacije bilo koje kompanije. U jeku sajber-napada velikog obima, kompanije koje su pravilno pripremljene će moći da se oporave brže od ostalih i jače izađu iz kriza, čime će dobiti prednost u odnosu na konkurenciju.  

Srbija

Nevena Ružić podnela ostavku u službi Poverenika za informacije od javnog značaja

 Nevena Ružić podnela je ostavku  na položaju pomoćnika generalnog sekretara – Sektor za harmonizaciju u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Kako se navodi u Rešenju poverenika Milana Marinkovića objavljenom u najnovijem Službenom glasniku, njoj prestaje rad na ovom položaju jer je podnela pismenu ostavku.Nju će na ovom mestu, u narednih šest meseci kao vršilac dužnosti, naslediti Lela Rudić. Podsećamo, Nevena Ružić je u leto 2019. bila kandidat za novog poverenika. Nju je podržalo više od 60 organizacija civilnog društva, medija i predstavnika stručne i naučne zajednice kada je pozvalo narodne  poslanike Skupštine Srbije da podrže u tom trenutku  aktuelnu pomoćnicu generalnog sekretara Službe poverenika. Nevena Ružić je rođena 1977. godine u Beogradu.Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine.U Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je bila od maja 2009. godine. Rukovodi Sektorom za harmonizaciju.2017. godine po sprovedenoj bezbednosnoj proveri izdat joj je sertifikat za pristup tajnim podacima do stepena poverljivosti „Strogo poverljivo“.2012. godine izabrana je za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, a u periodu od 2014. do 2016. godine je bila i zamenica predsednika Savetodavnog komiteta.Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije kojim predsedava Poverenik za informacije Velike Britanije.2014. godine, u periodu od aprila do juna, sticala je iskustvo radeći u Agenciji za zaštitu podataka o ličnosti Kraljevine Holandije.Ima master diplomu iz pravnih nauka Univerziteta u Lidsu, Velika Britanija (tema: odnos prava na pritup informacijama i zaštite podataka o ličnosti), i master diplomu humanitarnih nauka Univerziteta Malte (tema: Sloboda izražavanja na internetu). Položila je pravosudni ispit.Govori engleski i nemački, i služi se francuskim i ruskim jezikom.