Najnovije

Svet

Škotska uvodi besplatne uloške za sve žene

Škotski parlament podržao je u utorak predlog zakona za stavljanje tampona i higijenskih uložaka (sanitarnih proizvoda) na raspolaganje svim ženama, i to je prva država na svetu koja je to učinila, javljaju svetski mediji.Zakonom je predviđeno da će ulošci biti dostupni na određenim javnim mestima kao što su centri u mesnim zajednicama, omladinskim klubovima i apotekama. Procenjuje se da će godišnji trošak biti 24,1 miliona funti (31,2 miliona dolara).Zakon je prošao kroz prvu fazu sa 112 glasova za, nijedan protiv i jedan uzdržani. Sada prelazi na drugu fazu, kada će poslanici podnositi amandmane. U 2018. godini Škotska je postala prva zemlja na svetu koja je omogućila besplatne sanitarne proizvode u školama, fakultetima i univerzitetima.Sanitarni proizvodi u Ujedinjenom Kraljevstvu trenutno se oporezuju sa 5%Vlada je najavila da će smanjiti "porez na tampon" tokom 2016. godine, ali to se još nije dogodilo.

Video

(VIDEO) Godinama nemamo inovativne lekove za dijabetes

Ljudi oboleli od dijabetesa u Srbiji već dugi niz godina nisu dobili nijedan inovativni lek, iako bi im ovakve terapije odložile pojavljivanje komplikacija koje prate ovu bolest, kao i pružile mogućnost odlaganje insulinske terapije, objašnjava Bojana Marković iz udruženja Plavi krug. Ona ipak dodaje da je dobro što je od skoro uveden Registar dijabetesa koji bi trebalo da pruži kvalitetnije i pouzdanije podatke o tome koliko je osoba u Srbiji koji su oboleli, kako i kakva je priroda njihove bolesti, što bi pomoglo i oko planiranja državnih izdataka neophodnih za njihovo lečenje.Kada je u pitanju prevencija dijabetesa, šta mora da uradi država, a šta sami pacijenti?Pacijent mora da odigra važnu ulogu. On mora da vodi računa jer je dijabetes njegov, on živi sa njim. Imamo pacijente, nažalost, koji isto ne vode računa. Lekari bi možda te ljude trebalo da motivišu. Ili da ih pošalju ka udruženjima u mestima u kojima žive, jer svaki grad, pa i svako manje mesto ima udruženje. Mogu da se javi i nama kao Plavom krugu, iako smo beogradsko udruženje. Jer, iz nekog našeg iskustva, ljudi kada dolaze kod nas, imamo i neka naša druženja koja organizujemo. Prvo, za decu je to jako značajno, prvo da vide da nisu jedini koji žive sa dijabetesom, onda kroz razgovor i priču mogu da nauče kako da neke situacije da se prevazilaze, i one koje su vezane za dijabetes, a i neke druge životne situacije. Lekar nekada treba da uputi pacijenta i kod psihologa. To je isto jedan od problema. Ima ljudi koji uopšte nisu prihvatili da imaju zdravstveni problem, da imaju dijabetes i onda prave otpor. I možda bi država trebala da napravi neke, na primer edukacije, predavanja i za pacijente. Imamo znači te pacijente koji ne vode računa, ali ne možemo da zapostavimo ljude koji vode računa o dijabetesu. Prosto, da omogućite da imamo uvid u to kako nam se kreću šećeri, to nam je jako važno. Takođe, važne su nam i inovativne terapije.Šta podrazumevaju inovativne terapije?Inovativne terapije omogućavaju da kada se na vreme dijagnostikuje dijabetes, čovek koji koristi te terapije ima bolju regulaciju nivoa šećera u krvi. Odlažu se te komplikacije koje dijabetes razvija, odlaže se i prelazak na insulinsku terapiju. Ona nije ništa strašno, ali kada može da se odloži, bolje je da se odloži, jer ljudima sa tipom 2 pankreas i dalje radi, ali ne dovoljno za njihove dnevne i svakodnevne potrebe.To su zapravo neke vrste inovativnih lekova?Jeste, inovativni lekovi.Da li postoji ijedna vrsta ovakvih lekova kod nas?Ne, kod nas dugi niz godina nije ušao nijedan inovativni lek. Mi i apelujemo državi, Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja da su i te terapije jako važne, pogotovo što su sada te terapije prepoznate i u Evropi i uključuju se čak i deci. Neki od naših lekara uključuju i deci te terapije jer im one isto pomažu u boljoj regulaciji šećera.Od skoro je u Srbiji uveden obavezan Registar dijabetesa. Zbog čega je on značajan?To je jako dobra i korisna stvar. Mi smo bili jedna od retkih zemalja koje ga nemaju i o tome smo razgovarali sa državom godinama. Drago nam je da su to uveli, jer onda vi znate koliki je broj obolelih u zemlji, koliko imamo dece, koliko imamo ljudi koji su tip 1, koliko ljudi je na insulinskoj terapiji... Do sada su to bili samo neki okvirni brojevi. Baš za Svetski dan dijabetesa razgovarala sam sa ljudima iz Batuta da pitamo da li su počele da im stižu statistike iz domova zdravlja, jer su vraćena savetovališta za dijabetes i da prosto lekari vode evidenciju, na primer koliko imamo novootkrivenih. To su procenti koji su veoma značajni, kako lekarima, tako i državi. Republički fond za zdravstveno osiguranje onda tačno može da zna, koliko ima obolelih, koliki će da im budu troškovi, koliko će da bude lečenja u samoj bolnici. Onda i da vidimo na koji način mogu neki troškovi da se smanje i da se taj novac prebaci, na primer, na medicinska pomagala.Da li je do sada bilo sluha za preusmerenje troškova?Mi jesmo to uspeli da promenimo jer smo imali dosta administrativnih problema. Mi smo smatrali da je to glupost da idemo kod jednog lekara, kod drugog lekara, na neke komisije, pa smo to nekako fondu uspeli da objasnimo. Uveli su u jednom trenutku da idemo na svaka tri meseca na komisiju za tračice. Znači vi morate da odete kod izabranog lekara, da dobijete uput za specijalistu, onda odlazite kod specijaliste, specijalista vam piše izveštaj, vraćate se kod izabranog lekara, on vam piše obrazac za komisiju, izlazite na komisiju, koja kaže ok, možete da nastavite tračice. Ti svi odlasci koštaju kao jedna i po kutija tračica, na primer. I onda smo im objasnili da to nema potrebe. I dobro, to je trajalo nekih 9-10 meseci, pa je to ukinuto. Komisije nisu potrebne, ljudi koji imaju hroničnu bolest, hronična bolest znači doživotna bolest, ne možemo da ozdravimo. I onda nema potrebe za tom vrstom odlazaka.Kažete sada kako ste nadležnima objasnili da neke procedure nisu neophodne. Deluje da imate dobar kontakt sa državom?Da kažemo da imamo, s vremena na vreme. Do sada smo imali jedan sastanak sa Republičkim fondom, gde je bio i Dijabetološki savez Srbije, mislim da je to bilo u septembru, oktobru prošle godine, prvi put. Uglavnom kada im pošaljemo dopis, a slali smo par molbi za taj neki sastanak, nismo pozvani, već smo dobili pismeno odgovor u vezi sa time o čemu smo želeli da pričamo. A mislim da kada se vidimo, neke stvari ipak mogu bolje da se raščlane i da se bolje objasne nego u pisanoj komunikaciji. Tako da u principu, nismo imali, ali se nadamo da ćemo imati. Mislim da treba da sednemo svi zajedno - i Republički fond, Ministarstvo zdravlja, lekari i pacijenti. Da nas čuju i da vidimo na koji način je to moguće da se reši. Ako je potrebno da se pozove i Ministarstvo finansija... Da se nađe neko rešenje kako ljudima olakšati život sa bolešću.U Srbiji 40 odsto ljudi ni ne zna da ima dijabetes. Kada treba da posumnjamo da nešto nije u redu i da odemo na pregled? To je isto jako veliki problem, što 40 posto ljudi ne zna da živi sa dijabetesom. Po nekim statistikama Batuta, a nadam se da ćemo ove godine imati pravi broj iz nacionalnog registra koliko nas ima, neka procena je da nas ima 710.000, a da u Srbiji imamo 465.000 ljudi koji znaju da imaju dijabetes. Znači, ovih ostalih 245.000 ne zna da ima dijabetes. Problem je što ljudi nemaju naviku da odlaze kod lekara jednom godišnje da urade opštu krvnu sliku. U opštoj krvnoj slici glukoza je prvi parametar i nije on bez razloga na prvom mestu. Ljudi koji imaju porodičnu genezu, ukoliko imaju nekoga u porodici koji je imao dijabetes, oni bi negde posle 35, 40 godine trebalo da na svakih šest meseci proveravaju nivo šećera u krvi. Jer dijabetes tip 2 se ne oseća kao tip 1. Dijabetes tip 1 ima izuzetno iskazane promene, fizičke - jako ste žedni, često mokrite, umorni ste, neko ima crvenilo beonjača, neko naglo mršavi, jede, a mršavi… A kod tipa 2 nije to, nema tih promena i može da se javi čest umor ili nervoza, ali niko ne misli da mu fali nešto sa zdravljem, niko ne ode da uradi krvnu sliku, nego pripisuje to brzom načinu života u 21. veku. Veliki broj pacijenata i koji sazna da ima dijabetes, u tom trenutku ima već razvijene dve to tri komplikacije. To je već ozbiljan problem.

Srbija

Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?

Business Info Group u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom vas poziva da prisustvujete Panelu “Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?“, koji će se održati u petak 6. marta 2020. godine (10h, ENVOY CONFERENCE, Gospodar Jevremova 47, Beograd).Na Panelu će govoriti:• Prof.  dr Danica Šantić, Geografski fakultet Beograd  • Ivan Brkljač, Direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka• Stefan Đorđević, generalni sekretar, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) • Ivana Pavlović, pravni zastupnik, UGS NezavisnostModerator: Ivana Pavlović, urednica portala Nova ekonomijaTeme panela:• Koliko mladih zaista odlazi iz Srbije?• Možemo li govoriti o cirkularnim migracijama u Srbiji?• Da li je Beograd samo usputna stanica za mlade iz unutrašnjosti?• Šta kažu najnovija istraživanja o migracija mladih: Gde bi mladi da se presele? Koliko se dugo zadržavaju? Zašto odlaze?• Da li se neko sistemski bavi mladima koji se vraćaju u zemlju? Ima li dobrih praksi na koje možemo da se ugledamo?• Kojim merama i politikama država planira da uspori odlazak mladih i afirmiše povratne migracije?Svoje prijave možete poslati na mejl adresu tanja.milanovic@big.co.rs 

Srbija

Ministarstvo raspisalo konkurs, fond za važne projekte 500 miliona

Ministarstvo pravde raspisalo je konkurs za dodelu sredstava za finansiranje projekata iz oblasti od javnog značaja, a ukupan iznos koji će biti podeljen iznosi 500 miliona dinara.Pravo učešća na konkursu imaju svi nosioci projekta iz oblasti javnog interesa koji će se realizovati u 2020. budžetskoj godini – fizička i pravna lica, organi, organizacije, javne ustanove, preduzetnici, udruženja, fondovi i humanitarne organizacije.Novac je prikupljen po osnovu oportuniteta, pravnog instituta koji omogućava da javni tužilac odloži krivično gonjenje za dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza, od kojih je jedna – uplata novca u humanitarne svrhe.Prijave za projekte se otvaraju 13. marta, a rešenje o prihvaćenim projektima doneće Vlada Srbije.Prošle, 2019. godine, 470 miliona dinara podeljeno je na 150 projekata, a najveći broj dobitnika činile su obrazovne i zdravstvene ustanove.Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraIzvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

2019

BUSINESS INFO GROUP

Aktivni rad sa studentima Naša medijska kuća u fokusu svog društveno odgovornog angažovanja godinama unazad ima studente, zato što smatramo da naš angažman tu ima najviše smisla i najviše efekta. Časopis Nova ekonomija i portal istog imena promovišu rad, usavršavanje, obrazovanje i kompetenciju, trudimo se da zainteresujemo najbolji i najproduktivniji segmemt društva i zato smo angažovani na raznim vrstama obuka, treninga i motivacionih predavanja za studente kao buduće akademske građaneBusiness Info Group godinama unazad organizuje niz obuka, seminara, treninga, predavanja i motivacionih govora za studente širom Srbije na različite teme: kako nastupati i javnosti, kako se pripremiti za razgovor za posao, kako započeti sopstveni biznis, kako napredovati i kompanijskoj hijerarhiji, zatiim kurseve ekonomskog novinarstva, kao i godišnji trodnevni YES biznis forum za mlade zaposlene u kompanijama, uz besplatno prisustvo studenata. Veliki deo naših treninga pomaže studentima da razviju takozvane „meke" veštine koje će im u poslu, ali i u životu biti izuzetno potrebne, a u našem obrazovnom sistemu im se gotovo uopšte ne posvećuje pažnja.Naša medijska kuća posvećena je društveno odgovornom poslovanju, a posebna ciljna grupa su joj mladi obrazovani i ambiciozni ljudi, koji žele da se usavršavaju i da na pošten način, svojim trudom i talentom, grade buduću karijeru. U tom cilju pozivamo kolege iz drugih redakcija, direktore kompanija i banaka, preduzetnike, profesore univerziteta, različite javne ličnosti da nam se pridruže i da svojim predavanjima i razgovorima sa studentima podele sa njima iskustva i daju savete za usavršavanje i dobar početak karijere.Naša medijska kuća izdaje godišnju ediciju „Lideri društvene odgovornosti“ u kojoj kompanije iznose svoje društveno odgovorne aktivnosti, a novac koji na taj način prikupimo, koristimo za pokriće troškova organizacije naših seminara i obuka za studente. Tako se praktično multiplikuje i efekat društveno odgovornog rada samih kompanija koje na ovaj način posredno pomažu dalje edukativne aktivnosti.Sarađujemo i sa različitim organizacijama, pre svega studentskim kao što je AIESEC, za čije studente radimo seminare i motivacione govore po celoj Srbiji, potom sa Libekom, gde držimo tokom jednog semestra godišnje školu ekonomskog novinarstva i studentima dovodimo u goste kolege novinare iz različitih redakcija, potom sa Startap centrom, Zemljom znanja i mnogim drugim organizacijama.Jednom godišnje organizujemo YES forum na kome mladi perspektivni zaposleni iz kompanija i studenti završnih godina fakulteta kojima plaćamo sve troškove, tokom tri dana imaju priliku da čuju poznate biznismene, bankare, novinare, javne ličnosti i da sa njima razgovaraju o razvoju karijere, napredovanju, društvenom angažmanu itd. Business Info Group je organizovala i niz kurseva ekonomskog novinarsatva na kojima se uče osnove zanata za buduće novinare, ali i PR menadžere i sve zainteresovane studente. Novinari sa dugogodišnjim iskustvom i profesori ekonomije prenose im znanja o osnovnim ekonomskim pojmovima, o tome gde da traže podatke, kako da proveravaju informacije, koja su osnovna pravila ekonomskog novinarstva, kako od suvoparnih podataka da naprave zanimljivu priču... Naša polazna pretpostavka bila je da sa jedne strane u srpskim medijima nema dovoljno ekonomskih novinara, a sa druge strane postoji velika potreba publike da bude obaveštena o temama od kojih se živi i koje se tiču svih nas.Ono što je za nas bilo pozitivno iznenađenje, jeste činjenica da se na svaki poziv za 15 raspoloživih mesta po kursu javljalo između 50 i 100 zainteresovanih polaznika, pa ćemo zbog toga ove kurseve nastaviti i ubuduće.Business Info Group izdala je i brošuru „Važno je pobediti“ sa nizom praktičnih životnih i poslovnih saveta za mlade ljude, ne nužno studente već sve mlade, koji im mogu pomoći da se lakše snađu bar na početku svog profesionalnog i životnog putovanja. Napisana je na jednostavan i prijemčiv način, a obrađuje teme u kojima mladi ljudi nemaju dovoljno iskustva. Ovu brošuru delimo besplatno na svim našim događajima namenjenim studentima i mladima uopšte.

Srbija

Direktorka škole zaposlila nestručne sinove i brata

Bivša direktorka Osnovne škole „Marko Rajković“ iz Vrbovca zaposlila je svoja dva sina i brata u toj školi, čime je povredila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Agencija je utvrdila da je ranija direktorka Slavica Stanković zaključivala ugovore o radu sa svojim sinom Milanom Stankovićem u više navrata od 2016. do 2018. godine, a sa drugim sinom, Milošem Stankovićem, od 2013. do 2017. godine.Sa svojim bratom, Miloradom Nikolićem, zaključivala je ugovore o radu između 2014. i 2018. godine, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Na osnovu ovih ugovora, Nikolić je zasnovao radni odnos na određeno vreme u matičnoj školi u Vrbovcu, a sinovi u Vrbovcu i u izdvojenom odeljenju u Mogili.„Imenovana je, kao funkcioner, pre svega bila dužna da izbegne sukob interesa, a kada je već zaključila ugovore o radu, odnosno aneks ugovora o radu sa Milanom Stankovićem, Milošem Stankovićem i Miloradom Nikolićem na osnovu kojeg su imenovani zasnovali radni odnos u Školi, i izdvojenom odeljenju Škole u Mogili, bila je dužna da o tome pismeno obavesti Agenciju, što nije učinila“, piše u rešenju Agencije.U rešenju se takođe utvrđuje da su direktorkin brat i sinovi angažovani iako su „nestručna lica za obavljanje poslova nastavnika razredne nastave, engleskog jezika, građanskog vaspitanja i hora, odnosno knjižnjičara, bibliotekara i ložača parnih kotlova“.Bivšoj direktorki je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije će troškove snositi Stanković.Agencija: Stefanović nije u sukobu interesa zbog KrušikaPištaljka: Agencija za borbu protiv korupcije krije korupciju

Srbija

Izvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

Prodaja imovine oduzete u postupku izvršenja će se od 1. marta obavljati i putem interneta, odnosno preko portala elektronskog javnog nadmetanja, navodi se u Službenom glasniku.U novom pravilniku koje je donelo Ministarstvo pravde se definiše kako će funkcionisati elektronska prodaja pokretnih i nepokretnih stvari u izvršnom postupku i elektronske oglasne table.U tom ministarstvu su ranije najavljivali da će novi sistem prevazići postojeće probleme nepreglednosti fizičkih oglasnih tabli, kao i da će uvećati transparentnost čitavog postupka.Za pristup portalu elektronskog javnog nadmetanja registrovani korisnik treba da poseduje softver za čitanje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovani elektronski potpis koji je izdat od strane ovlašćenog sertifikovanog tela.Trošak registracije plaća se prilikom registracije u skladu sa tehničkim uputstvom, a sama registracija traje godinu dana.Tehničko uputstvo za korišćenje portala elektronskog javnog nadmetanja ministarstvo biće naknadno objavljeno na internet stranici portala.Korisnicima koji pristupaju portalu elektronskog javnog nadmetanja će biti vidljivi podaci o predmetu prodaje i najvećoj datoj ponudi a okončana elektronska javna nadmetanja, kao i podaci o predmetu prodaje, početnoj ceni i trenutno najvećoj ponudi za nadmetanja koja su u toku.Aukcije će se održavati radnim danom i trajeaće najduže šest časova u periodu od 9 do 15 časova. Vreme za davanje ponuda će trajati najviše četiri časa.U slučaju da je najmanje jedna ponuda data u poslednjih pet minuta pre isteka tog vremenskog roka, vreme trajanja nadmetanja se produžava za još pet minuta.Portal elektronskog javnog nadmetanja će automatski svim ponuđačima, osim onog čija je ponuda u tom trenutku najveća, ponuditi opciju davanja ponude uvećane za licitacioni korak, obzirom da se u toku aukcije mogu dati samo ponudu koja je uvećana za unapred određeni licitacioni korak.Proverite na eTabla da li će vas posetiti izvršitelj nova ekonomija

Srbija

Direktor povredio zakon poslujući sa bratom naprednjaka iz Kule

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je raniji direktor JKP Vodovod u Crvenki, Marko Pešić, povredio zakon sklapanjem ugovora sa preduzećem Molimentum, povezanim sa bivšim predsednikom opštine Kula Pericom Videkanjićem (SNS).Pešić je u martu 2017. dodelio ugovor o javnoj nabavci za radove na lokalnoj deponiji Molimentumu, čiji je direktor Zoran Videkanjić, brat tadašnjeg predsednika opštine, a o sukobu interesa koji je imao nije obavestio Agenciju, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Kako se dodaje, Molimentum je u odnosu na bivšeg čelnika Kule Pericu Videkanjića po zakonu imao svojstvo povezanog lica.Zbog ovog posla Marku Pešiću izrečena je mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije će troškove snositi Pešić.Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je da je Perica Videkanjić, u tandemu sa bratom Zoranom, značajno uvećao imovinu dok je bio na čelu opštine Kula.Kako je pisao VOICE, u ovome su braći Videkanjić pomogla preduzeća Molimentum i Zanatska radnja DIV. Za Molimentum je centar pisao da drži „apsolutni monopol u dobijanju višemilionskih poslova na održavanju deponija, atarskih puteva i čišćenja snega“.Videkanjić je podneo ostavku na mesto predsednika opštine Kula 2018. godine, zvanično iz ličnih razloga.Ziđin na sudu zbog zagađenja u BoruJoš 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Lifestyle

Moda po LIDLovim standardima

Beograd, 24. februar 2020. godine – Brojne poznate zvanice su se dobro provele na predstavljanju Lidlovih tekstilnih proizvoda sa Hohenstein (srp. Hoenštajn) oznakom kvaliteta. Tokom programa koji je vodio glumac Zoran Pajić, voditeljka i glumica Marija Veljković i glumac Nebojša Dugalić razgovarali su o tome šta im je važno pri kupovini garderobe i usaglasili se da je pored dizajna, danas kvalitet veoma važan. Uporedo, u prostoru je slikovito predstavljen način na koji se ozbiljna testiranja na tekstilu sprovode u nemačkoj kompaniji Hohenstein, gde se proveravaju sledeće karakteristike: postojanost, bezbednost, otpornost i tačnost veličina. Voditeljka i glumica Marija Veljković navela je da je upravo bezbednost karakteristika na koju najviše obraća pažnju prilikom kupovine garderobe: „Osim što usklađujem boje i biram stilove, za odeću u kojoj provode najveći deo vremena, važno mi je i da znam da su materijali koji dolaze u dodir sa kožom bezbedni i kvalitetni, da nemaju štetne materije. Zato mirne glave u Lidlu kupujem odeću za decu – samo potražim Hohenstein znak i znam da sam bezbedna.“Glumac Nebojša Dugalić istakao je da voli jednostavno, a pre svega da je opušten u garderobi koju nosi. „Kada kupujem provereno, štedim vreme. Isto kao i kad znam koju veličinu treba da kupim, a u Lidlu su dosledne, pa znam šta mi odgovara bez probavanja“, objasnio je Nebojša zašto mu se sviđa Lidl garderoba.Hohenstein je zapravo Lidlov partner, nemačka kompanija koja se bavi proverom kvaliteta tekstila više od 70 godina i nalazi se u mestu blizu Štutgarta. Ova kompanija specijalizovana je za testiranje, sertifikovanje i istraživanje svih vrsta tekstilnih proizvoda. Nezavisnost i neutralnost osnova su međunarodno priznatog i poznatog sistema testiranja kompanije Hohenstein.Rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla Srbija Martina Petrović dodatno je gostima približila koje sve provere odeća prolazi pre nego što se nađe na policama.  „U Hohenstein-u se odeća testira na otpornost na razne načine kojima se imitiraju spoljašnji uslovi – dakle, rastezanjem, cepanjem, ili polivanjem vodom. Osim fizičkih testova, odeća prolazi i hemijske i termičke testove. Doslednost veličina je takođe potvrđena, i to na modelima koji su napravljeni na osnovu mera ljudi (pomoću 3D skenera). Drago nam je ako smo danas uspeli da vam prikažemo bar deo toga.“ Ona je istakla da svako u Lidlu može da nađe svoj savršen komad odeće koji je pritom i funkcionalan, a ukoliko iz nekog razloga potrošači ne budu zadovoljni – mogu da ga vrate i zamene u roku od 30 dana. Zahvaljujući posebno osmišljenim detaljima svakog kutka, gosti među kojima su bili predstavnici medija, poznate ličnosti i influenseri, imali su priliku da se sami uvere u kvalitet Lidl odeće.U jednom kutku uz pomoć krojačkog metra, svi koji su hteli da se izmere uspeli su da pronađu svoju idealnu veličinu. Od sada, to je njihova prava Lidl veličina, koja ne varira. U drugom delu prostorije, u sobi sa simulacijom kiše, mnogi su se prošetali u jedinstvenim krojevima nepropusnih zimskih Lidl jakni. Zvanice je posebno interesovalo da li se nakon velikog broja pranja dešavaju promene na odeći, i gubi postojanost boje. Međutim, na licu mesta bila je i veš mašina, pa se moglo videti da je garderoba identična pre i posle pranja. A tu je bio i udoban krevet, pa su mnogi odabrali da na njemu provedu veći deo vremena i saznaju da je posteljina, kao i celokupan Lidlov program za spavanje, od prijatnih materijala.Promotivni tekst.

Impact Hub

EPIZODA 26: Aleksandar Ivanović i Milan Škarić, MARS startap

Podkast ImpactHub Belgrade ugostio je Aleksandra Ivanovića i Milana Škarića koji stoje iza MARS startapa. Pored toga što sarađuju već godinama zajedno, ovaj dvojac odlučio se na još jedan poduhvat – pokretanje zajedničkog starapa.Obojica imaju dugogodišnje iskustvo u IT sektoru, te kao takvi najbolje znaju koje su to frustracije sa kojima se sureće svaki programer. „MARS je odgovor na veliku količinu frustracije koju svaki programer oseća u jednom trenutku u svom životu“, kažu njegovi kreatori.Sada su u fazi traženja strateškog partnera, a zajednica i klijenti im donose nove predloge za dalji razvoj njihovog projekta.U budućnosti planiraju da učine svoj proizvod dostupnim za što više ljudi.Slušajte pažljivo i otkrijte kako se svakodnevni (back end) problemi pretvaraju u uspešan startap.Znajući da će im na njihovom putu uspeha biti potrebna pomoć, postali su deo akceleratorskog programa Impact Hub Beograda, te nam ovom prilikom prenose i svoja iskustva kako je biti deo ove zajednice.

Video

(VIDEO) Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećera

Kontinuirane merače nivoa šećera u krvi od kraja januara o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja dobiće sva deca koja boluju od dijabetesa i ispunjavaju neophodne uslove, kao i odrasli koji koriste insulinsku pumpu. Bojana Marković iz udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug kaže da rešenje po kojem će se dobijati 12 senzora godišnje nije dobro, zbog toga što bi merač trebalo da se menja na svakih šest dana, a nedovoljan broj tračica i lanceta koji se koriste za samostalno merenje nivoa šećera je problem sa kojim se bore godinama.Postoje brojne poteškoće sa kojima se susreću osobe koje boluju od dijabetesa, ali ukoliko biste morali da izdvojite jedan problem koji bi najurgentnije morao da se reši, šta bi to bilo?To je jako teško jer nam mnoge stvari nedostaju. Ono što pričamo godinama je nedovoljni broj tračica za merenje nivoa šećera u krvi. Deca do osamnaest godina i trudnice imaju pravo do 150 tračica mesečno. Nakon osamnaeste godine mi imamo pravo na sto tračica, a nama mesečno treba otprilike 200, čak nekada i 250 tračica koje moraju da se dokupe. Cena tračica uopšte nije mala. Ona ide od 2.100 dinara do, u nekim mestima u Srbiji idu i do 2.800 dinara, zavisi od apoteke do apoteke i do mesta do mesta. Takođe, ljudi stariji od osamanaest godina nemaju više pravo na lancete. Lancete nam služe da bismo mogli da se bocnemo kada proveravamo nivo šećera u krvi.Sada postoje i kontinuirani merači šećera u krvi?U zadnjih pet godina pojavili su se kontinuirani merači za praćenje nivoa šećera u krvi koji 24 sata prate šećer. Region, Evropa, svet već ih koristi godinama i mi se zalažemo već godinama da to dođe i u Srbiju.Imali smo obećanje za Svetski dan dijabetesa, 14. novembra, kada je ministar zdravlja izjavio da će sva deca dobiti senzore i evo 30. januara je stupilo na snagu da će deca do osamnaeste godine dobiti pravo na 12 senzora (senzor je iglica koja je injektovana sve vreme u potkožno tkivo i očitava nivo šećera, dok se rezultati prate na transmiteru, prim.novinara) godišnje, plus transmiter koji prenosi u stvari podatke sa senzora.To važi za decu koja su na insulinskoj pumpi i biće za decu koja nemaju regulisane šećere, koja imaju oscilacije viskog ili niskog šećera, i oni će dobiti aparat na kome će se očitavati vrednosti.I samo moram da napomenem, da je tih 12 senzora godišnje malo, jer taj jedan senzor traje 6 dana. Znači šta ćemo posle toga? Opet se vraćamo na tračice, kojih i inače ima malo. Takođe, vrsta diskriminacije je da stariji od 18 godina dobijaju isto 12 senzora i transmitere, ali samo osobe koje su na insulinskoj pumpi. Ja ne znam koliko u Srbiji ima insulinskih pumpi, nešto možda malo više od hiljadu, znači imaćemo jako mali broj ljudi koji će moći da koristi senzor.Šta znači kada kažete “samo za one koji su na insulinskoj pumpi”, koja je to kategorija bolesnika?Pravo na insulinsku pumpu imaju osobe koje imaju razvijene komplikacije dijabetesa. Kod dece, kada imaju neregulisane šećere i povišen tromesečni prosek šećera, a kod straijih je to ako imaju razvijenu bubrežnu isofijenciju i ako su im ti tromešeni šećeri iznad 7.5, a normala je da budu do 6.1 ili ako su im ti prosečni šećeri veći od 8.5. Kada osoba ima šećer više od 8.5, to znači da je potpuno neregulisan i da živi sa jako viskom šećerima.Zbog čega smatrate da su kontinuirani merači potrebni svima koji boluju od dijabetesa?Kontinuirani merači vam, osim što više ne morate da bockate prste, omogućavaju da i u svakom trenutku možete da vidite koliki vam je šećer. On vam takođe pravi i dijagram gde vam pokazuje kako su vam se kretali šećeri tokom noći, tokom dana, kako reagujete na određenu hranu, kako reagujete na fizičku aktivnost, kako vam se kreću šećeri kada ste bolesni, jer tada nam šećeri obično skaču. I prosto i lekar i pacijent i roditelji čija deca imaju dijabetes mogu da vide kako im se kreću šećeri i šta treba da rade ili da vide da rade dobro pa da tako nastave.Dobra samokontrola, koja je ključ dobre regulacije dijabetesa, nam pomaže da ne dođe do komplikacija koje dijabetes razvija. A komplikacije koje dijabetes razvija su ozbiljne i nekada mogu da imaju i smrtne ishode, nažalost. Negde mislimo da država treba da bude svesna koliko treba da ulaže u dobru prevenciju, da ne bi dolazilo do komplikacija.Za Novu ekonomiju: Katarina BaletićUmesto za zdravstvo i javni dug, 950 miliona za reciklažu

Srbija

Otvorene prijave za prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji

Kompanija Filip Moris i Centar za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub organizuju HACKTIVATE, prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji, gde će učesnici u roku od 48 sati kreirati inovativna rešenja koja podržavaju Filip Moris na putu ka transformaciji poslovanja.Tehnološke kompanije, timovi i startapi koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda ili usluga, imaće priliku da osmisle novo rešenje kojim se uspešno može unaprediti program aktivacije zaposlenih u kompaniji Filip Moris u Srbiji.Ukupni nagradni fond je 6.000 evra za tri prvoplasirana rešenja, a ukoliko se zadovolje svi uslovi, biće obezbeđena i podrška u vidu saradnje sa kompanijom Filip Moris u Srbiji, kako bi dobili priliku da nastave da razvijaju i implementiraju proizvode ili usluge koje su osmislili tokom trajanja hakatona.U saradnji sa ICT Hub-om, Filip Moris i ovog puta postavlja inovaciju u centar svih procesa i upravo zato je HACKTIVATE savršena prilika da se otkriju, a odmah zatim razviju i implementiraju rešenja koja će pomoći da kompanija ide korak dalje ka ostvarivanju svoje vizije budućnosti bez duvanskog dima.Na ovom takmičenju mogu da učestvuju isključivo timovi sa najviše četiri člana koji su spremni da razviju i sprovedu u delo svoje idejno rešenje. Timovi će tokom ta dva dana raditi na predlogu rešenja, sa ciljem da odgovore postavljenom zadatku. Tokom hakatona, učesnicima će biti na raspolaganju mentori, stručnjaci iz kompanije Filip Moris, kao i predstavnici ICT Hub tima, a posebnu pažnju takmičari će posvetiti i pripremi za prezentacije svojih predloga.Prijave su otvorene do 6. marta 2020. godine a više informacija o događaju, uslovima i načinu prijave nalaze se OVDE.

Srbija

CINS: Ziđin na sudu zbog zagađenja u Boru

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Ziđin Bor Koper (Zijin Bor Copper) zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020, otkriva CINS. Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Inspektorka zaštite životne sredine Emila Tošić obišla je Ziđin i pronašla da su tokom 21. i 22. novembra prošle godine koncentracije sumpor-dioksida (SO2) išle i do 4,6 puta iznad zakonom propisanih. Pojedinih sati je količina SO2 u vazduhu bila 8,3 puta viša od dozvoljene, navodi se u izveštaju inspektorke. SO2 je gas oštrog mirisa koji dovodi do učestalog kašlja i nadražaja ždrela. Uzročnik je respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a najviše šteti deci, starijima i osobama sa hroničnim bolestima pluća, izveštava CINS.U novembru 2019. više stotina građana protestovalo je ispred uprave kineske kompanije Ziđin u Boru zahtevajući da se reši problem aerozagađenja.Građani i aktivisti ukazali su da deca često oboljevaju od respiratornih problema, a od vlasti su zahtevali da primora rukovodstvo RTB Bor da poštuje propise.RTB Bor privatizovala je 2018. godine kineska kompanija Ziđin, koja je sada većinski vlasnik sa 63 odsto udela, dok Vlada Srbije ima 36,9 odsto udela.Još 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Srbija

LIDL DOBITNIK BEST BUY NAGRADE ZA NAJBOLJI ODNOS CENE I KVALITETA

U okviru nezavisnog istraživanja Best Buy Award Private Label 2019/2020, koje je sprovela švajcarska organizacija ICERTIAS, kompanija Lidl Srbija dobitnik je priznanja u 21 kategoriji za najbolji odnos cene i kvaliteta, prema mišljenju, iskustvu i odabiru potrošača u Srbiji. Kompanija Lidl Srbija nagrađena je u 20 različitih kategorija proizvoda iz prehrambenog i neprehrambenog asortimana, na osnovu rezultata istraživanja koje meri zadovoljstvo građana kupovinom. Osim toga, Lidl je odabran kao najbolji i u opštoj kategoriji – „Nagrada za najbolji odnos cene i kvaliteta trgovačkih marki u Srbiji”.„Nema bolje preporuke od one koja dolazi od samih potrošača. Drago nam je da smo dobitnici značajnog priznanja i da su naši potrošači prepoznali posvećenost i istrajnost u tome da ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta. U saradnji sa proverenim domaćim i stranim dobavljačima, vodimo računa da proizvodi koje biramo budu prilagođeni željama i potrebama potrošača. Ova nagrada je ujedno i podsticaj da nastavimo da osluškujemo njihove potrebe“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija. Prehrambeni proizvodi Lidl brendova za koji je većina potrošača u Srbiji rekla da donose najbolji kvalitet za uloženi novac su slane grickalice, keks, čokolada, žitarice za doručak, dvopek, kornfleks, konzervirana riba, zamrznuta hrana, sladoled, konzervirano voće, konzervirano povrće, testenina, sveže pakovano meso, bioproizvodi i energetski napici. Potrošači su odabrali i značajan broj Lidl brendova neprehrambenih artikala, kao što su hrana za pse i mačke, posuđe za kuću, oprema za domaćinstvo, sredstva za čišćenje, prašak za veš.Istraživanje u celoj Srbiji sprovedeno je u septembru 2019. godine od strane organizacije ICERTIAS na uzorku od 1.200 ispitanika koji su česti potrošači proizvoda privatnih robnih marki. Odgovarajući na pitanja u anketi otvorenog tipa koja je zahtevala od ispitanika da sami upišu ime kompanije, potrošači su prepoznali kvalitet, svežinu i pristupačnost ponude Lidl brendova u čak 21 kategoriji. Lidl u ponudi ima 1.600 pažljivo odabranih proizvoda, a osim Lidl brendova proverenog kvaliteta, ovaj savremeni diskontni lanac nudi i 350 proizvoda domaćih dobavljača.

Srbija

Umesto istine o ukradenoj deci – pare za novi auto

Vlada Srbije nije odustala od svoje verzije zakona o bebama za koje su sumnja da su nestala iz porodilišta Srbije, iako udruženja roditelja mesecima protestuju i zahtevaju da se od te verzije odustane jer ne pomaže da se utvrdi istina o nestaloj deci. Spornu odredbu po kojoj roditeljima sudija može da dodeli nematerijalnu štetu do 10.000 evra, što je vrednost novog auta, ukoliko sud ne može da utvrdi šta se dogodilo sa novorođenim nestalim detetom, roditelji su više puta ocenili kao pokušavaj da se novcem kupi ćutanje roditelja. U ponedeljak (danas) počinje skupštinska rasprava o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.  Sa druge strane, roditelji koji sumnaju da su im deca ukradena u porodilištu predlažu da stručni timovi zajedno sa roditeljima i civilnim sektorom napravi zakon koji će dovesti do istine gde su deca.Zakon takođe predviđa da roditelji u vanparničnom postupku (što je postupak u kojem utvrđujete nasledstvo), uz prilaganje dokaza maltene dokažu da im je dete nestalo. Sa druge strane, roditelji traže snažne istražne radnje, krivičnu odgovornost, procesuiranje  za odgovorne i utvrđivanje istine u svakom slučaju pojedinačno.Sporni Predlog zakona ušao je u skupštinsku proceduru bez javne rasprave u martu 2018. godine po drugi put (prvi put u novembru 2016. godine).Pomoćnika ministra pravde Čedomir Backović na gostovanju na RTS u novembru prošle godine najavio je i DNK analizu odnosno poređene kalupa uzetih prilikom obdukcija sa DNK roditelja. Međutim, roditelji traže da im se dozvoli paralelna, nezavisna analiza kalupa, u inostranstvu. Prema podacima iz medija, čak 6.000 roditelja u Srbiji sumnja da su im bebe ukradene odmah po rođenju i prodate porodicama u Evropi, a njih 1.500 je u prethodnih desetak godina pokrenulo tužbe i krivične prijave, od kojih nijedna nikada nije rešena, uz obrazloženje da su zastarele.Podsećamo, država sedam godina odugovlači da postupi po  presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, koji je naložio državi da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije navodno umrla. 

Srbija

Još 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Vlada Srbije donela je odluku da izdvoji 300 miliona dinara za projekat dodele vaučera za odmor u ugostiteljskim objektima u Srbiji, objavljeno je u poslednjem broju Službenog glasnika.Od ove sume, 75 miliona dinara biće raspoređeno za „subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“ a 225 miliona privatnim preduzećima.Novac je dodeljen, kako se navodi, „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje projekta dodele vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima izvan prebivališta korisnika vaučera“.Nova akcija podele besplatnih vaučera za odmor u Srbiji počela je 1. januara ove godine, prema pisanju medija.Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je prošle sedmice da je od tada podeljeno oko 100.000 vaučera, i najavio izdavanje dodatnih 60.000.Vaučerima se može platiti isključivo cena smeštaja, a ne hrane, pića i slično. Mogu se koristiti samo izvan mesta prebivališta korisnika vaučera.Kako je Ljajić najavio, građanima će na raspolaganu biti 1.416 ugostiteljskih objekata u destinacijama kao što su Vrnjačka, Prolom i Lukovska Banja, Zlatibor i Sokobanja.Biznismeni bliski SNS kupili hotele u Vrnjačkoj banjiPlaninka postala vlasnik Kuršumlijske banje za 1,4 miliona evra