Najnovije

Srbija

Integrisana SIM kartica dostupna u Vipu

Jedna od poslednjih inovacija iz sveta digitalnih tehnologija, eSIM, od pre nekoliko dana dostupna je u Vipu, saopštila je ova kompanija. Kako se navodi, ova tehnologija koristi već ugrađeni čip u samom uređaju koji menja tradicionalnu SIM karticu. Jedna od prednosti eSIM-a je što korisnicima omogućava da elektronski promene ili dodaju operatora, direktno sa telefona u realnom vremenu, bez potrebe da nabave novu SIM karticu. Osim toga, omogućava upotrebu dva ili više brojeva u jednom telefonu i lako prelaženje između njih.U saopštenju piše da na srpskom tržištu ovu tehnologiju već podržavaju najnoviji iPhone modeli telefona: iPhone XS, XR, XS Max, 11, 11 Pro i 11 Pro Max, u kojima se eSIM koristi kao sekundarna kartica. Pored ovih, postoje i određeni telefoni koji ce uskoro stići i na naše teržište, poput Motorole RAZR, koji podržavaju isključivo eSIM.  Zahvaljujući specifičnosti eSIM čipa, koji je već ugrađen u sam uređaj, ova tehnologija se već nalazi i u nizu drugih uređaja za koje je potrebno internet povezivanje, kao što su pametni satovi, razni IoT i smart home uređaji, a koriste je i neki proizvođači automobila. Za krajnje korisnike to znači jednostavnije dodavanje novih uređaja (koji podržavaju eSIM) u postojeći paket ili novog broja  bez odlaska u poslovnicu čak i dok su u inostranstvu.Korisnici telefona koji podržavaju eSIM mogu brzo i jednostavno da aktiviraju uslugu na svom telefonu, a sve što je potrebno da bi završili podešavanja jeste skeniranje QR koda koji dobiju od operatora. Ceo proces traje svega par minuta. 

Srbija

Vlada pomaže Sportskom društvu Radnički sa 30 miliona dinara

Vlada Srbija izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 30.000.000 dinara na ime finansijske pomoći Sportskom društvu „Radnički” Beograd.Novac je prethodno raspodeljen Generalnom sekretarijatu Vlvade. Prema podacima sa Vikipedije i sajta Radničkog, Sportsko društvo Radnički osnovalo je 15ak radnika raznih struka na prvom spratu Građevinsko-zanatske škole u Kraljice Natalije, 20. aprila 1020. godine. Najistaknutiji član Radničkog je poznati košarkaški trener Dušan Duda Ivković.Detaljnije o istoriji Radničkog pročitajte ovde.  

Srbija

eSIM – integrisana SIM kartica dostupna u Vipu

Jedna od poslednjih inovacija iz sveta digitalnih tehnologija, eSIM, od danas je dostupna u Vipu. Ova tehnologija koristi već ugrađeni čip u samom uređaju koji menja tradicionalnu SIM karticu. Osim unapređenog korisničkog iskustva eSIM pruža i dodatni sloj sigurnosti i pouzdanosti, a velike stvari od ove kartice se tek očekuju, kako je proizvođači uređaja i operatori budu prihvatali.Jedna od prednosti eSIM-a je što korisnicima omogućava da elektronski promene ili dodaju operatora, direktno sa telefona u realnom vremenu, bez potrebe da nabave novu SIM karticu. Osim toga, omogućava upotrebu dva ili više brojeva u jednom telefonu i lako prelaženje između njih.Na našem tržištu ovu tehnologiju već podržavaju najnoviji iPhone modeli telefona: iPhone XS, XR, XS Max, 11, 11 Pro i 11 Pro Max, u kojima se eSIM koristi kao sekundarna kartica. Pored ovih, postoje i određeni telefoni koji ce uskoro stići i na naše teržište, poput Motorole RAZR, koji podržavaju isključivo eSIM.  Zahvaljujući specifičnosti eSIM čipa, koji je već ugrađen u sam uređaj, ova tehnologija se već nalazi i u nizu drugih uređaja za koje je potrebno internet povezivanje, kao što su pametni satovi, razni IoT i smart home uređaji, a koriste je i neki proizvođači automobila. Za krajnje korisnike to znači jednostavnije dodavanje novih uređaja (koji podržavaju eSIM) u postojeći paket ili novog broja  bez odlaska u poslovnicu čak i dok su u inostranstvu.Korisnici telefona koji podržavaju eSIM mogu brzo i jednostavno da aktiviraju uslugu na svom telefonu, a sve što je potrebno da bi završili podešavanja jeste skeniranje QR koda koji dobiju od operatora. Ceo proces traje svega par minuta. Promotivni tekst.

Video

(Video) Veća lista čekanja, punija privatna ordinacija

Zakonska odredba kojom se lekarima omogućava istovremeni rad i u privatnom i u državnom sektoru je legalizovanje konflikta interesa i jedan od glavnih krivaca za postojanje listi čekanja, ocenio je za Novu ekonomiju doktor Draško Karađinović,koordinator udruženja Doktori protiv korupcije. Zbog toga i izostaje motivacije da se liste čekanja u državnom zdravstvu smanjuju. On dodaje da u javnosti nedostaje debate o zdravstvu, a da političke elite, kao i određeni zdravstveni krugovi nemaju interesa da privatno zdravstvo uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja jer na taj način sebi osiguravaju monopol.Zbog čega u Srbiji i dalje postoje liste čekanja za brojne intervencije, a na neke od njih se čeka i više godina?Zdravstveni sistem je nereformisan, ostao je taj koncept iz vremena socijalističkog, državnog uređenja sa jedne strane, sa druge strane doneti su vrlo štetni zdravstveni zakoni. Prvo 2005. godine, a sada i prošle godine, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdrasvtvenom osiguranju, samo su to reciklirana rešenja iz 2005. godine. Stvaraju velike krupne probleme u funkcionisanju zdravstva posebno u ovom novom, drugačijem, konkurentnom privrednom okruženju.Vi imate jednu neverovatnu odredbu, član 60, koji omogućava državnim lekarima da rade privatno. Pa kako onda da nemate liste čekanja u državnim bolnicama? Jer samim tim što vi možete da radite privatno, što ste u tom legalnom konflitku interesa, što je neverovatan primer uopšte u javnom sektoru, lekari su jedini koji mogu da rade privatno u istoj delatnosti.To recimo profesorima, sudijama, carinicima nije dozvoljeno. Imate tu situaciju da nemate uopšte motivacije posebne da se te liste čekanja u državnom sektoru smanjuju. Što je veća lista čekanja u državnom sektoru to je punija ta privatna ordinacija popodne. Zbog toga imamo tu situaciju da građani dva puta plaćaju istu uslugu, jedanput kroz zdravstveni doprinos, a drugi put, pošto ne mogu da dobiju uslugu tamo gde su platili, u domu zdravlja ili bolnici, onda odu privatno i ponovo plate kod tog istog lekara koji prepodne radio i u državnoj ustanovi. Tako da je to isto sistemski problem.Infrastrukturni pomak je napravljen, prave se nove bolnice, kupuje se nova oprema međutim to ne može da bude rešenje. Bazično postoji taj konflikt interesa koji je legalizovan, to je ono što ne može ni na koji način da smanji te liste čekanja.CEO INTERVJU SA DR KARAĐINOVIĆEM POGLEDAJTE U VIDEU NA KRAJU TEKSTAŠta je prepreka za uključivanje privatnog sektora u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja? Zato što prvo to nije interes ni političkih elita, kao ni određenih zdravstvenih krugova u državnom zdravstvu, jer ništa nema slađe nego monopol. Monopol je najbolja moguća stvar za jedan udoban i komforan život, za jednu sinekuru. To je jedna simbioza između političkih elita i birokratskog aparata u Ministarstvu zdravlja, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje... Oni nalaze milion razloga zašto je to nemoguće.Međutim mi smo često imali te debate, pogledajte Slovačku, pogledajte Češku, uspešne tranzicione zemlje. Vi imate demonopolizaciju finansiranja zdravstva. Imate u Slovačkoj tri obavezna zdravstvena fonda, ne jedan, nego tri. U Češkoj imate pet. Znači pacijent, osiguranik, prvo tamo ne plaća doprinose nego premiju, to je opet sad posebna priča. Sa zdravstvenom karticom bira i osiguranje, obavezno, od ta tri ili tih pet i posle toga bira lekara i bolnicu. Pa kome je onda u interesu da postoje liste čekanja? Nikome. Međutim, kod nas je model takav kakav je, postoje snažni interesi da sve ostane isto i to dovodi do toga da je potrošnja za zdravstvo 4 do 5 procenata bruto domaćeg proizvoda veća nego u susednim postkomunističkim zemljama. Milijardu i po, do dve milijarde evra, mi plaćamo više nego što bi trebalo. Problem je tu. Na te milijardu i po, dve, veliki broj lobija i interesnih grupa parazitira i zbog toga je sistem ovakav kakav je, statičan i nepokretan. Gde onda odlazi taj novac?Pa plaćate više. Vi hoćete da uradite biohemijsku analizu. Je l možete da je uradite u domu zdravlja? Možete, ali da čekate i ko zna kada će biti gotova, a oko domova zdravlja koliko hoćete imate privatnih biohemijskih laboratorija. To se presipa, dva puta se plaća ista usluga. Vi kada trošite 10-11 BDP više, a vaši susedi troše 5-6 posto BDP shvatite koliko ste vi u stvari hendikepirani. Vi dva puta više plaćate zdravstvenu uslugu. Taj novac bi mogao da bude mnogo pametnije iskorišćen, recimo kroz neke investicione cikluse, međutim model je takav da sa jedne strane ne postoji želja da se menja, sa druge strane, javnost čini mi se nije spremna da razgovara razmatra probleme zdravstva, školstva, penzionog sistema, a to je država.Mi pričamo o nekim ipak perifernim temama i slična su razmišljanja i u trenutnoj vlasti i u opoziciji koja je do pred par godina bila vlast i ona se isto ponašala na ovaj način. S tim što ipak treba reći razliku, sadašnja vlast je ipak napravila neki infrastrukturni pomak, to se mora priznati. Grade se bolnice, kupuje se oprema. Međutim, u suštini, građanin to ništa ne oseća.Često se kao veliki problem zdravstva pominje i nedostatak kadra, pre svega lekara. Da li vi to vidite kao deo problema?Ne vidim to kao problem. Ako pogledate statistike, a mi to redovno gledamo, videćete da Srbija ima suboptimalni broj lekara na 100.000 stanovnika. Evropska unija ima 330, Srbija ima 300. Znači, nije to problem. Srbija ima mnogo manje medicinskih sestara, od proseka u Evropskoj uniji. Srbija ima više kreveta od proseka u Evropskoj uniji. Prema tome, to nije opravdanje i to nije način na koji se može obrazložiti ovo postojanje listi čekanja i ova nesređenost u zdravstevnom sistemu. Sa jedne strane, između 400 i 800 lekara svake godine napusti Srbiju, to je po nekim slobodnim procenama, ne postoje zvanične statistike.Država lije krokodilske suze što naši mladi školovani kadrovi odlaze. Stvar se isto vrlo jednostavno rešava. Uvedite stimulativne platne razrede. Jer kada pogledate koliko je plaćen lekar ili specijalista napolju, to su 4 do 5 puta prosečne plate, ne minimalne. Vi imate ovde prosečnu platu 400 evra, vi kada biste platili lekara 1.600 evra, specijalistu 2.000 ili 2.500 evra, odjedanput bi se taj odlazak smanjio. Međutim, država nije spremna da uvede platne razrede što je verovatno opet nasleđe socijalističke prošlosti i žele za uranilovkom i želje da svi budemo jednaki. Prema tome, kadrovi prema meni nisu problem.Za Novu ekonomiju: Katarina Baletić

Svet

Koga najviše pogađa zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku

Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku koji se odnosi se na ljude iz non-EU država stupa na snagu 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom koji bi da se zaposle u Nemačkoj, navodi se u blogu Nemački kutak. Odnosno, ljude bez univerzitetske diplome mogu da konkurišu za vizu za traženje posla.Kako se ističe, u medijima u regionu bilo je vesti da se tim  zakonom ukidaju vize za Nemačku, da može brže do vize, da  postoje posebne stvari za građane Bosne i Hercegovine, Srbije i ostalih država bivše Jugoslavije, da može bez vize da se dođe radi posla u Nemačku, ali to nije tačno. Niko neće na osnovnu svog državljanstva „brže i lakše“ do vize i posla u Nemačkoj. Kako državljani iz država bivše Jugoslavije, tako i građani preostalih non-EU država.Do novog zakona definicija kvalifikovane radne snage nije bila dovoljno precizno definisana. Ono što je bilo sigurno je da su visokokvalifikovani odnosno ljudi sa univerzitetskom diplomom.Novim zakonom se to menja pa se u kvalifikovani snagu ubrajaju i ljudi bez univerzitetske diplome koji imaju srednju stručnu spremu: strukovno školovanje za programera, strukovno školovanje za stomatološku sestru. Takođe, kod nekih zanimanja moći će bez diplome ukoliko možete da dokažete više od 5 godina radnog iskustva za dati posao. Primera radi, programer bez diplome za dovoljnim radnim iskustvom (koje može da dokaže) biće smatran kvalifikovanom radnom snagom.Zbog toga novi zakon najviše pogađa ljude za srednjom stručnom spremom. Za akademce se skoro ništa nije promenilo. Za akademce postoji još od 2012. godine „lakši i brži put“ odnosno Plava karta.Ono što se menja još zakonom je priznavanje neunivezerzitestke diplome i profesije za koje ne treba „licenca za rad“. Primera radi, diploma za kuvara. Da bi mogli da provere ko je kvalifikovani radnik, zakon predviđa inicijativu, ali ne i obavezu, „lakšeg i bržeg poređenja diploma“.  

Srbija

Stručnjaci za ICT sve traženiji u EU

Svako deseto preduzeće u Evropskoj uniji je tokom 2018. godine pokušalo da unajmi stručnjake za informacione i komunikacione tehnologije (ICT), a tačno 58% tih kompanija je imalo poteškoće da n...

Srbija

Spajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad

Reforma zdravstva treba da ide ka modelu vaučerizacije koji bi podrazumevao da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom sam bira lekara u mestu u kojem živi, bilo u državnom, bilo u privatnom sektoru, kaže doktor Draško Karađinović, predsednik udruženja Doktori protiv korupcije za serijal Nove ekonomije #DaVasPoslušamo. Karađinović se slaže da državne apoteke ne bi trebalo da više budu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da model privatizacije ne treba da podrazumeva mogućnost preuzimanja apotekarskih ustanova od strane veledrogerija jer su to privredna društva sa svojim komercijalnim interesima.Nedavno je doneta Uredba o planu mreže koja prvi put predviđa osnivanje zdravstvenih centara koji bi objedinili dom zdravlja i opštu bolnicu na teriotiriji jedne opštine. Prema uredbi trebalo bi da bude osnovano oko 30 ovakvih zdravstvenih centara. Šta bi trebalo ova promena da znači za pacijente. U čemu će se razlikovati usluga koju će oni dobijati?To je uredba koja se bazira na članovima novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen prošle godine. Ta uredba, kao i zakon, ponovo vrši centralizaciju zdravstvene zaštite. To je jedan model koji je postojao ranije, u vreme socijalizma i meni se čini da je to jedan korak unazad i još jedan dokaz da u stvari ne postoji reformski kapacitet. Mi ponovo grupišemo domove zdravlja koji su primarna zdravstvena zaštita sa bolničkim sektorom, sa tim opštim bolnicama. Znači svaki okrug ima jednu opštu bolnicu i sada mu mi pripajamo primarnu zdravstvenu zaštitu, to jeste dom zdravlja. To je model koji ne postoji napolju, nigde u inostranstvu. To je jedan model koji je potpuno arhaičan i ne verujem da će doneti išta novo. Problem je ovde što mi nismo ušli u reformu primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja. Reforma bi trebalo da ide preko modela vaučerizacije. To znači da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom, zdravstvenom karticom sam bira lekara  na nivou lokalne samouprave gde živi, da li u državnom, da li u privatnom sektoru. Očigledno da se ne ide u tom pravcu i očigledno da se ponovo vraćamo u neke etatističke modele zdravstva koji ne mogu doneti nikakav kvalitativni pomak.Ministarstvo zdravlja je objasnilo da bi to osnivanje zdravstvenih centara značilo da ukoliko, na primer, pacijentkinja dođe u dom zdravlja kod svog ginekologa koji je trenutno odsutan, da će ona svoj pregled moći da završi u bolnici gde rade tri ginekologa. Šta je tu problematično, zbog čega to nije dobro rešenje?Zbog čega pacijent sa svojom zdravstvenom karticom ne može da ide kod privatnog ginekologa u svom gradu u kom živi? To je u Srbiji apsolutno tabu tema. To je taj princip vaučerizacije, vaša zdravstvena kartica je u stvari vaučer, ona nosi sa sobom novac iz zdravstvenog fonda. Vi sa tom karticom birate lekara gde ćete se lečiti. To ne može u Srbiji, nažalost. U 2020. godini to u Srbiji nije moguće... Imamo i dalje taj nasleđeni birokratsko etatizovani model zdravstva. Ako se sećate dom zdravlja se nekada, u doba socijalizma, nazivao fabrikom zdravlja i taj model razmišljanja je ostao. Tu postoje normalno i snažni interesi da sve ostane na ovom nivou na kom je sada i u ovom modelu u kakvom sada postoji. Dom zdravlja kao takav je u suštini kao jedno veliko komunalno preduzeće koje građani finansiraju preko republičkog fonda, a rukovodioci doma zdravlja su partijski aparačici koji s time raspolažu shodno svojim interesima i shodno interesima stranke koja ih je tu postavila. Taj model ne može danas da funkcionište. U socijalizmu je sve bilo državno i tada je to imalo neku logiku. Danas je sve drugačije.Uporedili ste sada dom zdravlja sa komunalnim preduzećem. Domovi zdravlja i opšte bolnice više nisu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je to negde na liniji onoga što je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić da ni apotekarske ustanove više ne treba da budu u nadležnosti lokalnih samouprava, jer bi grad trebalo da se bavi upravo samo komunalnim delatnostima. Kakav je vaš stav povodom privatizacije Apoteke Beograd?Apsolutno se slažem. Apotekarska ustanova, to je isto bio oblik komunalnog preduzeća, slično kao dom zdravlja. I šta se tu dešavalo? Sa jedne strane vi imate ogromna finansijska sredstva, vi ste državna apotekarska ustanova. Podsetiću da, lekovi na recept, u Srbiji su 400-500 miliona evra godišnje, što u državnom, što u privatnom sektoru. Znači radi se o ogromnim sredstvima, a imate državne apotekarske ustanove koje su gomilale ogromne gubitke. Verovatno se sećate slučaja, Zrenjanin, Kruševac, da ne nabrajam dalje. Apsolutno je jasno da je taj model totalno prevaziđen i ovaj način odvajanja i transformacije apotekarske ustanove u Beogradu i ostalim gradovima je potpuno opravdan. Jedino je pitanje modela. Mislim da opet tu ne radimo kako treba. A kako bi trebalo?Ja samo podsećam da je Evropski sud pravde 2008. godine na zahtev italijanske i nemačke farmaceutske komore jasno stavio na znanje da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da obavljaju diplomirani farmaceuti ili, kako kažemo, apotekari. Ovim modelom je predviđeno da veledrogerije, koje su u stvari trgovačka preduzeća između proizvođača lekova i distribucije, preuzmu državne apotekarske ustanove i sada imamo problem. Sa jedne strane imamo komercijalni interes jer veledrogerija je komercijalno preduzeće koje ima komercijalni entitet, koja ima svoj profitni karakter i logiku, a sa druge strane smatramo da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost. I to je prvi problem i o tom problemu se, kažem, izjasnio Evropski sud pravde 2008. godine kada je rekao da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da rade samo apotekari. Prema tome nije moguće da veledrogerija kao komercijalno preduzeće, što se verovatno planira u Srbiji, preuzme apotekarske ustanove. Drugi problem je što vi, ako dozvolite da veledrogerije, opet kao privredno društvo, preuzme i maloprodaju i distribuciju vi stvarate onda vertikalnu integraciju, a to je nedozvoljeno, između proizvođača i distributera. Međutim, čini mi se da javnost uopšte sa time nije upoznata i o tome se ne razmišlja uopšte. A moguće je i da su pritisci veledrogerija već tako snažni da će i taj model koji je suprotan evropskim standardima proći ovde kod nas u Srbiji.Katarina Baletić 

Srbija

Komtrejd sređuje birački spisak Srbije

Kompanija Comtrade System Integration pobedila je na tenderu za održavanje i unapređenje biračkog spiska koji je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Comtrade je posao dobio kao jedini ponuđač u otvorenom postupku, po ceni od 6.980.000 dinara – samo 20.000 manje od procenjene vrednosti nabavke, koja je iznosila sedam miliona dinara.Posao obuhvata, između ostalog, unapređivanje sistema kontrola prilikom kreiranja zahteva za upis novih birača ili promene kada su u pitanju lični podaci, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.Osim jedinstvenog biračkog spiska, Comtrade će u narednih godinu dana, koliko traje ugovor, takođe održavati i Registar političkih stranaka.Ugovor je zaključen 24. januara 2020. godine.Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Srbija

U Srbiji zaposleno manje od 200 igrača

Socijalni položaj igrača u Srbiji predstavlja gorući dugogodišnji problem zbog nerešenog pitanja radnog staža i statusa igrača, ocenjuje se u Predlogu strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine koja je ušla u skupštinsku proceduru. Kako se navodi, ustanove kulture su primorane da angažuju honorarne saradnike kao izvođače tekućeg repertoara, jer stalno angažovani stariji igrači više nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje radne obaveze. Zaposlenih igrača u Republici Srbiji ima manje od 200, pa se nameće potreba da se razmotri promena starosne granice za odlazak igrača u penziju, njihova prekvalifikacija, kao i poboljšanje njihove zdravstvene zaštite, stoji u strategiji.Ocenjuje se da je najznačajniji napredak u oblasti umetničke igre ostvaren  u finansijskom pogledu, to jest u izdvojenim budžetskim sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, koja su u proteklom periodu višestruko uvećana. U okviru ustanova kulture deluje samo pet ansambala (Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” i Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” i Pozorište na Terazijama u Beogradu). Oni prvenstveno obuhvataju klasičan balet i narodnu igru, osim Pozorišta na Terazijama koje uglavnom izvodi mjuzikle i ima manji profesionalni igrački ansambl. Dobra polazišta za unapređenje ove oblasti jesu postojanje tradicije klasičnog baleta, kao i rad značajnih stvaralaca u oblasti savremene igre i velikog broja amatera koji se bave najrazličitijim formama igre, što predstavlja široku osnovu za potencijalne profesionalne igrače."Naš sistem obrazovanja igrača neophodno je izmeniti i osavremeniti, jer su, između ostalog, tri niže i srednje baletske škole smeštene u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, i tako nedostupne za najveći broj dece i mladih u Republici Srbiji", ocenjeno je u Strategiji. Odnedavno radi i prva akreditovana visokoškolska ustanova u oblasti umetničke igre, koja za sada ne može u potpunosti da zadovolji potrebe u ovoj oblasti.Dodaje se da je u jačanju savremene plesne scene i formiranju nove publike posebno važnu ulogu imao je Beogradski festival igre, osnovan 2004. godine. Festival je dao značajan doprinos pozicioniranju ove umetničke grane, stvarajući novu, mladu publiku i popularišući umetničku igru.Udruženje baletskih igrača Srbije od 1996. godine organizuje Festival koreografskih minijatura čiji je cilj podsticanje rada mladih koreografa savremenog plesnog izraza, dok udruženje Stanica – servis za savremeni ples, već nekoliko godina organizuje međunarodni festival „Kondenz”, kao i brojne obrazovne programe namenjene koreografima i igračima. 

Srbija

Većina pozorišta u Srbiji u lošem stanju

Većina pozorišta u Srbiji, osim što nema dovoljno novca, radi u neuslovnim zgradama koje su u lošem stanju i slabo tehnički opremljene, navodi se u Strategiji razvoja kulture Srbije 2020-2029.Zbog nepovoljnih uslova rada, većina mladih umetnika i stručnjaka ne odlazi van Beograda ili Novog Sada, što je dovelo do toga da većina teatara u Srbiji nema potpuno profesionalne umetničke ansamble, ocenjuje se u dokumentu. Pozorišni sistem u Srbiji čini 36 profesionalnih pozorišta, 47 amaterskih pozorišnih trupa, 14 dečjih pozorišta, ali i umetnička udruženja i udruženja građana u ovoj oblasti, kao i brojni umetnici, saradnici i stručnjaci u kulturi. U sezoni 2017/2018. odigrano je 6698 pozorišnih predstava. Predstave je gledalo 1.387.257 građana.Najrazvijeniji pozorišni život ima Beograd (14 profesionalnih pozorišta, 5 amaterskih i 6 dečjih pozorišnih ustanova), potom Novi Sad, Subotica, Niš i Kragujevac, što čini više od polovine svih srpskih pozorišta.U ostalim delovima zemlje, ove ustanove kulture su neravnomerno raspoređene, što umanjuje dostupnost kvalitetnih umetničkih programa i predstava. Narodno pozorište preko tendera naručuje glumce

Srbija

JP Pošte Srbije sređuje Registar matičnih knjiga

Javno preduzeće Pošte Srbije održavaće i unaprediti Registar matičnih knjiga ove godine za oko 19 miliona dinara, nakon tendera koji je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Javna nabavka sprovedena je kao pregovarački postupak, s obzirom da uslugu može da pruži jedino JP Pošte Srbije, kao vlasnik izvornog koda softvera, vidi se iz obaveštenja o pokretanju postupka.Ugovor sa rokom trajanja od godinu dana zaključen je krajem 2019. godine za tačno 19.166.666 dinara, stoji u obaveštenju objavljenom na portalu javnih nabavki.Registar matičnih knjiga je platforma za vođenje matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u elektronskom obliku za sve jedinice lokalne samouprave na teritoriji Srbije.Pod unapređenjem Registra, koje će sprovesti Pošte Srbije, između ostalog se podrazumeva uspostavljanje servisa sa Ministarstvom zdravlja za prijem elektronske Potvrde o smrti, kao i servisa za vraćanje podataka iz matičnih knjiga potrebnih za popunjavanje Potvrde o smrti.Takođe će biti uspostavljen servis sa Ministarstvom zdravlja za prijem elektronske Potvrde o promeni pola, kao i servisa za vraćanje podataka iz matičnih knjiga potrebnih za popunjavanje Potvrde o promeni pola.Prema konkursnoj dokumentaciji, potrebnno je omogućiti upis činjenice o promeni pola na osnovu elektronske Potvrde o promeni pola kroz unos odgovarajuće naknadne zabeleške.Javna nabavka za održavanje i unapređenje Registra matičnih knjiga je nastavak realizacije projekta uspostavljanja Centralnog sistema za elektronsku obradu, skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, koji je započet 2009. godine.Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Svet

Rezultati MOL Grupe za 2019. godinu: snažna EBITDA prevazišla očekivanja

Profit MOL Grupe tokom prethodne godine bio je niži za 17% u odnosu na 2018. godinu i iznosio je nešto više od 294 milijardi forinti (871,07 miliona долара), dok je neto prodaja proizvoda uvećana za 2%.U finansijskim rezultatima za prethodni kvartal i celu 2019. godinu navodi se da je zarada po akciji kompanije umanjena za 27% i da iznosi preko milion dolara.U saopštenju MOL Grupe navodi se da je celogodišnja EBITDA firme (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) za 2019. godinu pala za 9% na 2,26 milijardi evra, što je što je ipak bilo iznad zadatih ciljeva.Dodaje se i da je većina makro pokazatelja u poslednjem kvartalu postala negativna, kao i da se na osnovu procenjenog šestomesečnog doprinosa iz ACG nalazišta u Azerbejdžanu tokom 2020. godine očekuje blagi rast EBITDA.Segment pronalaženja i proizvodnje nafte i gasa je u poslednjem kvartalu 2019. godine dostigao je 111 mboepd (hiljada barela ekvivalenta nafte po danu), što jeste bilo iznad projektovanih 110 mboepd, ali je na međugodišnjem nivou, zbog slabijeg spoljnog finansijskog okruženja, dodao 17% EBITDA nego lane.EBITDA od prerade smanjena je za 13%, na oko 866 miliona evra, što je odraz nižih marži rafiniranja i petrohemijskih proizvoda, dodaje se u saopštenju.Segment Consumer Services porastao je u poslednja tri meseca prošle godine za 30% EBITDA u lokalnoj valuti i za 24% u dolarima u poslednjem kvartalu 2019, a porastao je za 18% u celoj 2019."Dogovorili smo se da steknemo glavnu upstream (производну) imovinu u Azerbedžajnu, realizovali smo 50% našeg vodećeg Poliol projekta, dok je naš segment Consumer Services imao još jednu godinu postavljanja rekorda. Sa našim snažnim osnovama i uprkos sve većoj globalnoj neizvesnosti, gledamo u 2020. sa optimizmom. Uz pomoć nove imovine, očekujemo rast naše EBITDA do 2.5 milijardi dolara, zasnovan na srednjoročno baznom makro okviru sa Brent sirovom cenom od oko 60 dolara/bbl i sa pretpostavkom na konzervativniji pogled kada je u pitanju petrohemijska industrija. To će nam ponovo obezbediti dovoljno novčanog toka kako bismo pokrili naša ulaganja u strateške projekte.” prokomentarisao je predsednik Uprave i glavni izvršni direktor kompanije Žolt Hernadi.MOL GRUPA KUPUJE DEO STRATEŠKI VAŽNE NAFTNE INDUSTRIJE AZERBEJDŽANA

Srbija

Danas: Tenderi za dve godine poskupeli 5,5 puta

Cene rekonstrukcije centara za socijalni rad koje plaća Ministarstvo za rad na javnim nabavkama skočila je pet i po puta od 2017. godine, piše dnevni list Danas.Ministarstvo je početkom prošle godine odobrilo raspisivanje osam tendera za izradu projekta renoviranja ustanova iz svoje nadležnosti i za to obezbedila oko 100 miliona dinara, a šest od osam ovih javnih nabavki dobili su konzorcijumi u kojima su bile firme arhitekte Danila Grahovca, piše ovaj list.Kako navodi Danas, u tome su pomogli “dobro skrojeni uslovi” poput neophodnih prihoda i referenci, a jedan gerontološki centar tražio je čak i da ponuđač ima turističke i hotelske objekte u referencama.List navodi da je 2017. godine Ministarstvo za rad raspisalo centralni tender za projekte rekonstrukcije, sanacija, dogradnje ili renoviranja za 70 ustanova za 45,6 miliona dinara, što je gotovo upola manje od novca koji je prošle godine izdvojen za svega šest projekata.“Indikativan je primer Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, gde se 2017. odustalo od nabavke. Procenjena vrednost tada je za centar i još sedam ustanova iz tog dela Srbije iznosila ukupno 2,88 miliona dinara. Prošle godine Mataruška Banja je ‘samostalno’ ušla na spisak, ali je vrednost projekta za gotovo identične radove procenjena na oko 16 miliona dinara”, piše Danas.Međutim, na ovom tenderu se osim konzorcijuma sa Grahovcem javila još jedna, povoljnija ponuda, koju je Centar prihvatio.Grahovac se žalio, ali je odluku Centra potvrdila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon čega je ministar Zoran Đorđević povukao novac za projekat, navodi Danas.Za azerbejdžanske firme ne važe javne nabavkeUmiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Srbija

Državni sekretar: Zaposlili smo 18.000 zdravstvenih radnika

Prethodnih godina je zaposleno 18.000 zdravstvenih radnika i odobreno 9.000 specijalizacija, a udeo nemedicinskog osoblja smanjen je sa 28% na manje od 20% sa tendencijom potpunog izdvajanja nemedicinskih delatnosti iz zdravstva, kazao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić na predstavljanju Specijalnog izdanja NALED-ove publikacije Siva knjiga zdravstva.  „Angažovanje privatnog sektora u zdravstvenom sistemu je nešto na čemu radimo poslednjih godinu dana i sigurno da postoji veliki prostor za unapređenje tog odnosa naročito u segmentima gde postoje liste čekanja“, dodao je Vekić, navodi se na sajtu NALED-a.Podsećamo, istraživanje Nove ekonomije je pokazalo da je za pet godina (2014-2018) broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi, što je utvrđeno na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta. U tom smanjenju, broj zdravstvenih radnika smanjen je za 3000, doktora medicine skoro 1000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za nešto oko pet hiljada ljudi.Sindikat lekara i farmaceuta: Godišnje nam odlazi pet odsto lekara  Kako se navodi na sajtu NALED-a, šef Kancelarije Svetske banke Stiven Ndegva naglasio je da je ta institucija dosad odobrila četiri projekta u sektoru zdravstva i od 2013. Srbiji su na raspolaganje stavljena sredstva u iznosu od 54 miliona evra. Među nekoliko ključnih rezultata poslednjih godina on je istakao da su jedinične cene najčešće korišćenih lekova smanjene 27%, a upotreba antibiotika za 38%. Ipak, građani Srbije izdvajaju 40% novca za zdravstvo direktno iz svog džepa i to je jedan od najvećih troškova među zemljama regiona. Taj trošak je potrebno smanjiti poboljšanjem usluga, a to u velikoj meri podrazumeva i veću integraciju privatnog sektora u zdravstveni sistem. Siva knjiga zdravstva je značajna jer otvara dijalog na tu temu, a prilika za unapređenje sistema jeste i izrada novog plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova – rekao je Ndegva.     

Svet

EU dostigla rekordni suficit u trgovini uslugama

Članica Evropske unije su državama izvan tog ekonomskog bloka tokom 2018. godine izvezle usluge u vrednosti od 945 milijardi evra, dok je uvoz usluga u EU tokom iste godine blago opale na 795 milijardi, prenosi Eurostat.To znači da je, prema poslednjim dostupnim podacima, EU dostigla rekordni pozitivan trgovinski bilans uslugama vredan 149 milijardi evra, dodaje kancelarija za statistiku EU.Najvažniji partneri za razmenu u tercijarnom sektoru bile su Sjedinjene Američke Države, u koje je "otišla" skoro petina svih usluga, a iz kojih je uvezena četvrtina (24%) svih neopipljivih dobara. Na drugom mestu po važnosti nalazi se Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je uvezlo 21% usuga nastalih u EU, a izvezlo tačno 20% usluga.Na trećem mestu je Švajcarska, koja je bila primalac 11% EU izvoza i koji je na zajedničko evropsko tržište plasirao 7% usluga čiji je izvor bio izvan Unije."Poslednjih godina naglo se povećava vrednost svetske trgovine uslugama. Ovaj obrazac se takođe primetio širom EU, pri čemu je vrednost izvoza u protekloj deceniji porasla za 73%, a vrednost uvoza za 59%", navodi se u saopštenju Eurostata.

Srbija

Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Bivša državna sekretarka MUP-a Milena Vuković, čija je firma BPS Security dobila posao obezbeđivanja policijskih objekata, takođe je vlasnica kompanije BPS Corporation koja je u konzorcijumu sa nekoliko drugih kompanija dobila posao vredan skoro milijardu dinara.Konzorcijum od osam firmi, među kojima je BPS Corporation, zaključio je 14. januara ugovor sa Elektroprivrednom Srbije o održavanju higijene za potrebe tehničkih centara EPS-a na dve godine, po ceni od 930 miliona dinara.Nosilac posla je kompanija Emporio Team, a osim BPS-a u konzorcijumu su preduzeća Telus (u vlasništvu Telekoma Srbija), Goodhouse, BMK, Tisten Group, DIZ Higijena i Coopservice BMK.Za poslove Milene Vuković prvi put se čulo prošle sedmice kada je Insajder objavio da je BPS Security dobio posao obezbeđenja od MUP-a za najmanje 60 miliona dinara, u konzorcijumu sa još tri firme.U tom konzorcijumu bila je i kompanija Tisten Group, koja je takođe nastupila u konzorcijumu sa BPS Corporation u javnoj nabavci EPS-a od 930 miliona dinara.Nosilac posla, kompanija Emporio Team, u novembru prošle godine dobila je posao rekonstrukcije i održavanja sistema javnog osvetljenja u Jagodini, zajedno sa kompanijom Resalta, koja se dovodi u vezu sa premijerkom Anom Brnabić. Resalta je slovenačka firma čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Brnabić. Prema istraživanu BIRN-a, Resalta je jedna od nekoliko kompanija bliskih srpskim i mađarskim vlastima koje dobijaju skoro sve poslove na uvođenju LED osvetljenja u Srbiji.Kompanija Coopservice BMK u suvlasništvu je italijanskog Coopservice international i BMK iz Srbije, čiji je većinski vlasnik Bogdan Mamuzić. Dnevni list Danas pisao je 2013. godine da su Mamuzićeve kompanije bile privilegovane prilikom dodele poslova od Uprave za javne nabavke Vlade Srbije, što su iz ovog preduzeća oštro demantovali.DIZ Higijena je 30 odsto u vlasništvu Ljiljane Krivošević, a 70 odsto u vlasništvu kompanije Marera Property Management iz Beograda.Vlasnik 60 odsto Marera Property Management-a je RWM Holdings, a 40 odsto Marera Holdings, obe sa Kipra, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.Jedva čekamo da se rešimo najboljih studenataZa azerbejdžanske firme ne važe javne nabavke