Svet
Maci's, Bloomingdale's i desetak drugih velikih trgovaca u tišini koriste kontroverznu tehnologiju za prepoznavanje lica u borbi protiv porasta pljački i drugih koordinisanih napada.To je deo većeg pokušaja da se postojeće sigurnosne kamere prodavaca – oni sveprisutni crni uređaji koji proizvode hiljade sati uglavnom beskorisnih snimaka – pretvore u sofisticiraniji sistem za nadzor veštačke inteligencije, sposoban da automatski identifikuje ljude, registarske tablice i druge informacije koje može se koristiti za upozoravanje zaposlenih u prodavnicama na pretnje i na kraju krivično gonjenje prestupnika."U ovom trenutku postoji velika igra za korišćenje veštačke inteligencije", rekao je Read Haies, direktor Saveta za istraživanje prevencije gubitaka. "Prodavci ionako imaju kamere svuda."Tehnologija ima novu privlačnost u vreme kada su krađe i nasilje u porastu, posebno od organizovanih kriminalnih grupa koje kradu milione dolara u robi, a zatim prodaju proizvode na mreži. Organizovani kriminal u maloprodaji je porastao za 60% od 2015. godine, prema Nacionalnoj federaciji maloprodaje, sa skoro 70% trgovaca na malo prijavilo je porast u 2021.Od domaćih trgovaca svake godine se ukradu proizvodi u vrednosti od 69 milijardi dolara, ili 1,5% prodaje, prema procenama Udruženja lidera maloprodajne industrije i Koalicije Kupite bezbednu Ameriku. Rekordne 523 osobe su ubijene tokom pljački i drugih nasilnih incidenata u maloprodaji u SAD 2020. godine, uključujući 256 kupaca i 139 zaposlenih.Ovog meseca, savezna vlada je optužila 29 ljudi za krađu 10 miliona dolara lekova bez recepta i drugih artikala od Valmart-a, Costco-a, CVS-a, GNC-a i drugih, a zatim preprodaju proizvoda na sajtovima kao što su Amazon i eBay.„Ono što prodavci zaista pokušavaju da urade jeste da policiji daju više dokaza o tome ko to radi“, rekao je Adrijan Bek, profesor na Univerzitetu u Lesteru čije se istraživanje fokusira na načine borbe protiv gubitaka u maloprodaji.Tehnologija prepoznavanja lica je kontroverzna jer su istraživanja pokazala da je često netačna kada se identifikuju osobe boje i žene. Najgora tehnologija ima stopu greške do 35% pri skeniranju tamnoputih žena, ali manje od 1% kod muškaraca svetlije puti, prema jednom istraživačkom izveštaju. Razlog? Rane verzije algoritama su obučavane korišćenjem slika poznatih ličnosti koje su iskrivile belo i muško.Kompanije su radile na rešavanju rasne pristrasnosti, a između 2014. i 2018. softver za prepoznavanje lica postao je 20 puta bolji u pretraživanju baze podataka kako bi se pronašla odgovarajuća fotografija, prema Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju. Međutim, od 2019. godine, vlada je otkrila da neki softver i dalje pogrešno identifikuje Afroamerikance i Azijate 10 do 100 puta češće od belaca.„Ljudi su pogrešno hapšeni zbog ove tehnologije“, rekao je Džej Stenli, viši politički analitičar za projekat govora, privatnosti i tehnologije u Američkoj uniji za građanske slobode. „Zaista nije spreman za udarni termin.”Postojao je pritisak da se ograniči upotreba prepoznavanja lica od strane organa za sprovođenje zakona, a gradovi poput San Franciska, Mineapolisa i Bostona zabranjuju policajcima da ga koriste. Kompanije poput Amazona i Microsofta prestale su da prodaju tehnologiju policiji.Međutim, kompanije za prepoznavanje lica aktivno plasiraju svoju tehnologiju prodavcima na malo, koji je koriste da pomognu u prikupljanju dokaza o ponovljenim prestupnicima pre nego što ih na kraju podele sa lokalnim organima za sprovođenje zakona.„Došlo je do pomeranja gde prodavac sam obavlja deo ovog posla“, rekao je Toni Šepard, direktor rešenja za sprečavanje gubitaka u ThinkLP-u. Resursi za sprovođenje zakona su mali, dodao je on.FaceFirst, koji je rekao da radi sa jednom četvrtinom najvećih trgovaca na malo u Severnoj Americi, sastavlja incidente sa vremenskim žigom i proračun gubitaka u prošlosti spakovan za sprovođenje zakona. „Kada ovo pošaljete policiji, to je zaista jaka priča“, rekla je predsednica FaceFirsta Dara Riordan na nedavnoj industrijskoj konferenciji.Prodavci moraju da kreiraju sopstvene liste posmatranja, ručni proces koji podrazumeva da zaposleni identifikuje osobu na video snimku nakon incidenta i traži od softvera da ih upozori sledeći put kada ista osoba uđe na jednu od njihovih lokacija. Neće pomoći prvi put kada neko ukrade, ali može uhvatiti ponovljene prestupnike.„Potražnja za našim proizvodom eksplodira“, rekao je Dan Merkle, izvršni direktor FaceFirsta, koji sada ima više od 12 triliona poređenja lica dnevno za svoje kupce, u odnosu na 100 miliona u 2017. Tvrdi da njegova tehnologija ima stopu tačnosti od 99,7%, bez razlike po polu ili rasi, i može smanjiti krađu od strane nezaposlenih za 34% i nasilje u radnji za 91%.To je pomoglo jednom prodavcu da uhvati „The Philli Fanatic“, lopova sa reputacijom da nosi opremu Philadelphia Phillies, a ne da se meša sa maskotom bejzbol tima istog imena. Svakog do dva dana je napadao istog prodavca sa različitim saučesnicima, krišom punio ormar sa 2.000 dolara ili tako nešto robe, zatvarao ga dvostranom trakom i kupovao orman kao i obično. Roba je potom predata „ogradi“, zaduženoj za preprodaju robe. Softver je pomogao da se identifikuje osumnjičeni i pošalje upozorenje u realnom vremenu prodavcu, koji ga je zatim uhapsio i predao policiji, kaže FaceFirst.Facevatch sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu rekao je da se poslovanje udvostručilo tokom pandemije, sa posebno velikom potražnjom u prodavnicama. Njegova najveća primena je u maloprodaji sa preko 100 lokacija.Maloprodaja je takođe sve veći kupac za Oosto sa sedištem u Njujorku, kaže direktor marketinga Dean Nicholls. I regionalni i nacionalni lanci koriste njegovu tehnologiju, a neki od njih su je primenili u stotinama prodavnica. Kompanija od 150 ljudi prikupila je 350 miliona dolara finansiranja.Tehnologija je doživela neuspeh na početku pandemije, kada su svi odjednom počeli da nose maske. Stope tačnosti se poboljšavaju kako kompanije obučavaju svoje algoritme na maskiranim licima, ali njihove stope uspeha i dalje uveliko variraju, u rasponu od 60% do 99%, prema izveštaju Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju objavljenom ovog meseca. Facevatch kaže da sada radi sa stopom tačnosti od oko 90% i da zaposlenik proverava svaku sliku pre nego što pošalje upozorenje prodavcu.„U 2020. to je bilo iscrpljujuće za sve“, rekla je Merkle. "Sada možemo da funkcionišemo sa veoma visokom preciznošću čak i sa maskom."Prodavci takođe pokušavaju da shvate kada da saopšte zaposlenima da je prestupnik ušao u radnju i kako da ih upute da postupe a da ih ne dovedu u opasnost. „Šta kažete siromašnom službeniku na blagajni sa minimalnom platom?“ rekao je Bek.Nekoliko prodavnica želi da prizna da je uključeno u prepoznavanje lica, plašeći se reakcije kupaca. Rite Aid je koristio tehnologiju skoro deceniju u stotinama prodavnica, ali je prestao nakon što je Rojtersova istraga istakla da je koristila softver u uglavnom niskim prihodima, ne-belcima. Drugi, kao što su Target i Home Depot, u prošlosti su testirali prepoznavanje lica, ali sada kažu da ga ne koriste.Prodavci takođe koriste druge vrste video tehnologije. Na primer, virtuelni čuvari su postali sve popularniji tokom pandemije. Čuvari su stacionirani na daljinu i mogu da reaguju na različita upozorenja - poput pokreta koji detektuje sigurnosna kamera na parkingu u 1 sat ujutru - tako što će direktno razgovarati sa osumnjičenim uljezom i upozoriti policiju. Lakše je nego angažovati lične čuvare tokom trenutne nestašice radne snage i svakako je jeftinije, sa 8% do 12% troškova, rekao je Šon Foli, izvršni direktor kompanije Interface, koja pruža virtuelne čuvare za Zale's, Dollar General, Big Lots i Gamestop. .Kamere za telo, poput onih koje nose policijske ponude, usvajaju i trgovci. Uobičajeno opremljeni obezbeđenjem, dve trećine prodavaca koje je anketirala ECR Retail Loss Group koristilo je kamere u nekom svojstvu i prijavilo je smanjenje od 45% u broju incidenata nasilnog i verbalnog zlostavljanja. Oni mogu pomoći da se pokriju mrtve tačke koje ostavljaju sigurnosne kamere, rekao je Skot Tomas, nacionalni direktor prodaje prepoznatljivih brendova u kompaniji Genetec, koja prodaje uređaje.Sigurnosne kamere su takođe sve više sposobne da identifikuju objekte, poput registarskih tablica, kao i ponašanje. Oosto razvija tehnologiju koja bi jednog dana mogla da identifikuje oružje, kao što je pištolj, ili da primeti neobične pokrete, kao što je više ljudi koji trče prema prodavnici, i brzo pošalje upozorenje prodavnici da obavesti zaposlene.„To je kao radiolog koji vam kaže da tumor može biti kancerogen“, rekao je Hejz iz Saveta za istraživanje prevencije gubitka. „AI ne radi ništa osim da vas upozorava.
.jpeg){kind=small}
