Najnovije

Srbija

Vlada osnovala Savet za „infrastrukturu kvaliteta“

Vlada je donela odluku o obrazovanju Saveta za kvalitet, kao stručno savetodavno telo sa ciljem razvoja oblasti infrastrukture kvaliteta u  Srbiji."Zadatak Saveta je da prati i analizira sprovođenje aktivnosti u oblasti infrastrukture kvaliteta, da daje mišljenja i preporuke i da razmatra pitanja od značaja za razvoj i unapređenje infrastrukture kvaliteta u Srbiji", piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.Za predsednika Saveta imenovan je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić, a za zamenika predsednika v.d. pomoćnika ministra privrede Miodrag Dugandžija. Za svoj rad predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Saveta nemaju pravo na naknadu.U odluci se navodi da Savet sarađuje sa državnim organima, organima autonomnih pokrajina, lokalnim samoupravama, organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama u oblasti infrastrukture kvaliteta, kao i da radi sprovođenja aktivnosti može obrazovati posebne i stručne radne grupe. "Savet o svom radu podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom godišnje, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove infrastrukture kvaliteta".Savet takođe donosi Poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, sazivanje i pripremanje sednica, način glasanja i odlučivanja, kao i sva druga pitanja od značaja za rad. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila Strategiju unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja visoko integrisanu mrežu institucija i organizacija u oblasti standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda (što uključuje ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda), navodi se u Strategiji. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Sistem infrastrukture kvaliteta uključuje kako javne i privatne institucije u navedenim oblastima, tako i zakonodavni okvir za njihovo efikasno funkcionisanje.

Srbija

Beogradu potreban super-luks hotel, uprkos gubicima u pandemiji

U Beogradu postoji potreba da se grade eksluzivni hoteli, kaže Geori Genov, predsednik Udruženja hotelsko ugostiteljske privrede (HORES) povodom najave da Delta Real Estate planira gradnju jednog hotela iz InterContinental grupe, kako su preneli mediji, do kraja godine. Prema proceni HORES-a gubici tokom pandemije (u 2020. i 2021. godini) Beogradu iznose oko 700 miliona evra.„Beograd ima izuzetno dobru ponudu hotela, postoji gotovo 4.000 soba u hotelima visoke kategorije, ali nema nijedan super luks hotel, u kategoriji 5+ zvezdica ili superior kako su kategorisani takvi hoteli u svetu. InterContinetal će upotpuniti turističku ponudu Beograda, jer dolaskom tog hotela privlače se gosti visoke platežne mogućnosti“, kaže Genov i navodi da u prestonici postoje124 hotela od toga 72 hotela sa četiri ili pet zvezdica. Hoteli iz grupe InterContinental imaju kategoriju superior, dok je Crowne Plaza niži brend.InterContinetal koji će se graditi na Novom Beogradu, u Bloku 20, u Ulici Milentija Popovića, biće rame uz rame sa evropskim najluksuznijim hotelima (visoka klasa hotelske sobe su površine 40 kvadrata). Za InterContinantal je dobro što će se upotpuniti ponuda sa renoviranjem Sava Centra, moći će da se organizuju kongresi na najvećem nivou, i biće popunjeni smeštajni kapaciteti InterContinetala i Crawne Plaza hotela. U okviru poslovnog sistema Delta Holding posluje Delta Real Estate, u čijem su vlasništvu prestižni hoteli Crowne Plaza, Holiday Inn, Hotel Indigo u Beogradu, kao i hotel InterContinental u Ljubljani.Otežano poslovanje hotelaU beogradskim hotelima tokom pandemije u 2020. i 2021. godini gubici su iznosili oko 700 miliona evra, u tom periodu popunjenost kapaciteta bila je tek između 15 i 20 odsto, prema proceni HORES-a. Hoće li povećanje cene struje, namirnica uticati na povećanje cena u hotelima?„Zbog povećanja cene struje gasa, i namirnica očekivano je da se povećaju cene u hotelima, ali nisu u mogućnosti tako da postupe jer nema dovoljno gostiju u hotelima. U poslovanju hotela, takođe, je problem nedostatak radne snage jer su neki radnici prešli u druge delatnosti tokom pandemije, dok su neki otišli u inostranstvo“, navodi Genov. Prema njegovoj oceni, ova godina će biti za poslovanje hotela ista kao prethodna, u prvih meseci  biće prilično teško, očekuje se popunjenost smeštaja između 30 i 50 odsto i bićemo zadovoljni ako poslovanje na kraju 2022. godine bude na pozitivnoj nuli.   „Tek u februaru i martu 2023. možemo očekivati bolje poslovanje dolaskom turista u Beograd na kongrese“, očekuje Geonov.  Paketi mera u okviru državne pomoći za prevazilaženje posledica korona krize pomogli su da hoteli prežive 2020. godinu, ali nisu svi hoteli dobili pomoć, već samo oni kojima je hotelijerstvo osnovna delatnost, dok ima dvadesetak hotela koji su ogranak neke kompanije i nisu imali pravo na pomoć. U hotelima u Beogradu ima 8.000 soba ili oko 12.000 kreveta, i pre početka pandemije u prestonici je bilo 80 odsto stranih turista. Do kraja ove godine očekuje se, takođe, otvaranje hotela St. Regis u Beogradu na vodi. 

Srbija

Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset miliona

Za podršku regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, Vlada Srbije će ove godine izdvojiti ukupno 55 miliona dinara. Suma za te namene povećana je za 10 miliona dinara, jer je prošle godine iznos tih sredstava bio 45 miliona dinara.Startapi inače predstavljaju mlada preduzeća u takozvanom nultom periodu razvoja koja se bave inovacijama i za njih traže investicije. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, a po odobrenom projektu dodeljivaće se po tri miliona dinara.Regionalni inovacioni startap i smart siti centri kako se podseća predstavljaju mrežu organizacionih celina uspostavljenih kroz različite programe podrške koji su razvijani od 2018. godine. Navodi se da je rad tih centara važan za mlade preduzetnike, kao i za razvoj startap zajednice.Kroz rad ovih centara, kako se objašnjava, mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa, doprinosi izgradnji digitalizovanih zajednica, pametnih i sigurnih gradova. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz oblasti inovacija uspostavila Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar. Pravo na korišćenje tih sredstava nemaju realizatori projekata koji nisu opravdali već dobijena sredstva. Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinaraVrednost domaćeg startap ekosistema premašila pola milijarde dolara Sredstva su kako se podseća, namenjena za tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama, univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.Sprovođenje programa kako se dodaje, podrazumeva organizaciju obuke, edukacije, mentorske podrške, pristup izvorima finansiranja, upravljanje preduzetničkim poduhvatima.Sredstva ne mogu da se koriste za održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, zaostale obaveze, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, plaćanja završena do kraja godine, a pravdanje sredstava do kraja januara 2023. godine.Neutrošena sredstva vraćaju se u budžet Republike Srbije. Od dokumentaicje, svi zainteresovani treba da obezbede izveštaj o radu u 2021. godini, plan rada za 2022. godinu, akcioni plan projekta, kao i bužet projekta sa prikazom realizacije troškova.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Detaljnija obaveštenja o dodeli sredstava mogu se pronaći i na sledećem LINKU.

Lifestyle

TikTokeri zarađuju više od direktora svetskih kompanija

U prethodnoj godini, TikTok postao je najpopularnija društvena mreža na svetu. Ova najbrže rastuća kompanija popularizovala je svoje korisnike koji danas zarađuju više od izvršnih direktora poznatih kompanija, piše The Wall Street Journal.Čarli D'Amelio popularna je TikTok zvezda, a njena zarada samo u 2021. godini iznosila je vrtoglavih 17,5 miliona dolara.  Poređenja radi, direktor kompanije ExxonMobil corp. Daren Vuds u 2020. godini zaradio je 15,6 miliona dolara. Na trećem mestu Forbsove liste najplaćenijih ljudi na planeti je Kevin Džonson, direktor Starbaksa sa 14,7 miliona dolara godišnje. Čarli D'Amelio svojih 17 miliona zaradila je od influens marketinga, rijaliti šou programa "The D'Amelio show" koji se emituje na digitalnoj platformi "Hulu", kao i od sopstvene linije odeće koju je kreirala.I njena sestra Diksi, druga po zaradi na TikToku, takođe je uspešna influenserka, a zajednička zarada ovih sestara iznosi preko 27 miliona dolara, piše Forbs.Društvene mreže ne moraju biti samo mesto zabave, a da posao može da bude unosan, govore i zvanični podaci prema kojima tinejdžeri mogu da zarade više od uglednih biznismena sa višedecenijskom karijerom.

Srbija

Korona donela više posla za trgovinu i komunikacije

Zaposlenost u sektoru smeštaja i usluga je opala, ali je rastao broj zaposlenih u trgovini, informisanju i komunikacijama u prvoj godini pandemije, pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.Istraživanje ispituje efekte pandemije kovid-19 tako šton poredi podatke između 2019. i 2020. godine.Radnici najskuplje platili cenu pandemije Broj radnika koji rade za stalno povećan, broj neformalnih i formalnih radnika koji nemaju stalni posao je smanjen u 2020. godini za oko 10 odsto, odnosno 6 odsto. Glavni razlog za ovo smanjenje je bila niska dostupnost neformalnih i ne-stalnih poslova u 2020. godini, piše u saopštenju.Jedna od posledica krize izazvane pandemijom bilo je povećanje nejednakosti u mogućnostima zaposlenja za niskoobrazovane, mlade, naročito u regionu Jugoistočne Srbije. Ove ranjive grupe su, i pre početka pandemije, imale značajno niže stope zaposlenosti od ostatka populacije, a ovaj jaz se povećao nakon prve godine pandemije.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Neka radnička prava, poput prava na adekvatan odmor, punu naknadu tokom bolovanja od virusa COVID-19 i adekvatnih uslova za rada nisu u dovoljnoj meri poštovana u toku pandemije.Rezultati istraživanja upućuju na to da su u toku prve godine pandemije nedostajali mehanizmi zaštite stabilnosti prihoda neformalnih radnika i formalnih radnika koji nemaju stalni posao. Sa druge strane, mere podrške preduzećima, koje su nesumnjivo imale pozitivan uticaj na privredu i imale značajan uticaj na opstanak nekih preduzeća trebalo je ranije prilagoditi tome koji sektoru su najviše bili ugroženi krizom.

Svet

EU stopirala spajanje Hyundai i Daewoo u oblasti brodogradnje

Evropska komisija saopštila je da je blokirala spajanje delatnosti brodogradnje kompanija Hyundai i Daewoo, koje je procenjeno na dve milijarde dolara, prenela je Agencija Anadolija. Kako se navodi, odlukom se sprečava eventualno brodskog transporta tečnog prirodnog gasa. EU smatra da bi do toga bi moglo da dođe upravo spajanjem te dve južnokorejske kompanije koje prave brodove za transport tog energenta."Spajanje dva južnokorejska preduzeća koja se bave brodogradnjom stvorilo bi dominantnu poziciju nove kompanije koja bi nastala nakon tog procesa i smanjilo bi konkurenciju na svetskom tržištu za izgradnju velikih brodova za tečni prirodni gas", navodi se u saopštenju Evropske komisije.Potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager, koja je zadužena za politiku konkurencije, naglasila je da su velika plovila za tečni prirodni gas neophodna u lancu snabdevanja tim energentom širom sveta. Kako je dodala, gas doprinosi energetskoj sigurnosti u Evropskim zemljama.Vestager je ocenila da bi spajanjem kompanija Hyundai-a i Daewoo-a moglo da dođe do situacije u kojoj bi se smanjio broj dobavljača prirodnog gasa i većih troškova njegovog brodskog transporta.Američki Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"VLADA OGRANIČILA CENU GASASKOČILA CENA GASA U EVROPI Prema najavama iz 2019. godine, akvizicija kompanije Daewoo Shipbuilding & Marine Engineering od strane Hyundai Heavy Industries Holdings stvorila bi najvećeg brodograditelja na svetu, sa tržišnim udelom od više od 60%.Globalno tržište za izgradnju velikih koji prevoze prirodni gas vredelo je oko 40 milijardi evra u poslednjih pet godina, a evropski kupci imali su oko 50 odsto svih narudžbina.Odluka o zabrani spajanja dolazi u vreme kada je prirodni gas na relevantnim tržđištima u Evropi skočio na preko 1.300 dolara za stotinu kubika, kao i u trenutku kada su Sjedinjene Države odustale od novih sankcija za Rusiju zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.VLADA OGRANIČILA CENU GASA

Srbija

Kozmetički brendovi se okreću proširenoj realnosti i „Metaverzumu“

Kompanije u industriji lepote sve više koriste usluge firmi za veštačku inteligenciju i proširenu realnost (AR-Augmented reality) koje im pomažu da razviju personalizovano korisničko iskustvo.Fokus firmi koje proizvode šminku, kao i proizvode za kosu i kožu nekada je bila kupovinu manjih brendova sa vernim sledbenicima. Sada ove kompanije takođe "jure" firme za veštačku inteligenciju i proširenu realnost. Predvodnik ovog trenda bila je kompanija L'Oreal koja je 2018. godine kupila "ModiFace", "stručnjaka" za proširenu realnost, čije je patente koristila kako bi napravila niz virtuelnih alata koje potrošači mogu da koriste kako bi ekperimentistali sa L'Orealovim proizvodima. L'Oreal takođe ima sopstveni tehnološki inkubator sa timom od 30 i više fizičara, inženjera, stručnjaka za korisničko iskustvo, dizajnera hardvera i data naučnika.L'Oreal koristi veštačku inteligenciju kako bi korisnicima omogućila da prilagode boju ruževa za usne, kao i da, pre nego što kupe farbu za kosu razgovaraju sa profesionalncima putem video poziva. Takođe mogu i da isprobaju različite nijanse šminke u aplikaciji "Makeup Genius" (virtuelno ogledalo). "Ljudi ne žele nužno da idu u prodavnicu da bi samo probali stvari pre nego što ih kupe", rekao je Dejvid Ripert, izvršni direktor Poplar studija za digitalni magazin za Futurism.com. Njegova kompanija je radila AR kampanju za sjaj za usne kompanije Mejbilin (Maybelline), a za kompaniju NYX je kreirala filter za lice koji ljudima omogućava da isprobaju maske za Noć veštica na Instagramu i Snepčetu. "Primetili smo da najmanje 38 onih koji su probali naš kviz  i istražili naše boje za kosu koristeći alatke za proširenu virtuelnu realnost, na kraju odu i kupe ih", rekao je Tajler Vozni (Tyler Wozny), potpredsednik kompanije "Madison Reed",  koja proizvodi farbe za kose. 

Srbija

Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na na kraju decembra iznosile 16,5 milijardi evra, što je gotovo isti nivo kao na kraju prethodnog meseca, a za 1,4 miliona evra više u odnosu na novembar, a tokom  2021. godine devizne rezerve povećane su za 3,0 milijarde evra, saopštavaju iz Narodne banke Srbije (NBS)."Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 137,8 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga", navode iz NBS i dodaju da je to dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve na kraju decembra iznosile su 13,7 milijardi evra i bile su za 2,6 milijardi evra više nego krajem 2020. godine, a u odnosu na kraj novembra manje su za 231,5 miliona evra. Povećanje bruto deviznih rezervi NBS u decembru ostvareno je po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka krajem godine (299,5 miliona evra), kao i po osnovu deviznih kredita u neto iznosu od 93,8 miliona evra, dok je neto priliv ostvaren i po osnovu donacija (55,3 miliona evra). Uvećanju deviznih rezervi doprinelo je efikasno upravljanje deviznim rezervama i pozitivan neto efekat tržišnih faktora, te su ovi prilivi nadomestili neto odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (280 miliona evra), po osnovu plaćanja deviznih obaveza Republike Srbije (130,2 miliona evra), kao i neto odlive po ostalim osnovima (51,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 926,1 milion evra i bio je za 224,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Pored toga u  prethodnoj godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 6.923,3 miliona evra."U decembru, kao i u 2021. godini, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto prodala 205,0 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, dok je u 2021. godini Narodna banka Srbije doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi i neto je kupila 645,0 miliona evra", navodi se u saopštenju.

Svet

Maja Suđicki Trzin (Samer&Co): Problemi u snabdevanju mogući za dva meseca

Globalna ekonomija mogla bi biti opet pogođena prekidom u lancima snabdevanja, prenela je agencija Bloomberg. Kineska nula kovid strategija (suzbijanje svakog žarišta korone) dala je zdravstvene rezultate u kratkom roku i očekujem da će Kina imati još perioda zatvaranja sve dok traje pandemija, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada. “Problem u snabdevanju može da nastane za dva meseca kada se pojača trgovinska razmena. Do tada, savetujem uvoznike da ukoliko nisu počeli, ozbiljnije rukovode zalihama jer je dobar udeo u poremećajma poslednjih godinu dana posledica nemanja zaliha usled niskih troškova i dostupnosti opreme za međunarodni transport od 2012. godine na dalje”, kaže ona. Ekonomisti bankarske grupacije  HSBC su upozorili da ako se zaražavanje omikronom koji već prelaljuje veliki deo globalne ekonomomije proširi širom Azije, posebno Kine, onda će prekid u proizvodnji biti neizbežan. “Kina je od prvog dana pandemije imala strategiju “zero covid” i u svojoj odluci nije ni jednog trenutka odstupila. Prethodne odluke o zatvaranju administrativnih celina pogođene pojavom virusa dosledno je sprovodila i nijedna delatnot vezana za spoljnu trgovinu i međunarodni transport nije bila izuzetak”, kaže Maja Suđicki Trzin.Sve je to je imalo kratkoročne posledice za lokalno poslovanje ali na našu žalost, dugoročne na globalne lance snabdevanja i industriju koja zavisi od kineske outsorsovane proizvodnje.“Nova najavljena zatvaranja, ukoliko se dese u narednim sedmicama ne bi previše trebalo da imaju uticaja jer u vreme proslave Kineske Nove godine ekonomska aktivnost je slabija i obustava rada je redovna pojava. Poslednjih mesec dana primetna je stabilizacija u poslovanju i otpremi robe u meri koja je karakterističa za praznike”, kaže ona.   Postoje pokušaji izazivanja blage panike kako bi se podigle cene usluga transporta, ali ako posmatramo pravo stanje kod dobavljača vidimo, kako ona ukazuje, da se dobar deo proizvodnje stabilizovao. “Slično je i na strani tražnje. Sa druge strane Kina ima mehanizme da svojim odlukama utiče na globalne lance snabdevanja, ali mnoge posledice poremećaja na kraju mogu negativno da se odraze na investicione aktivnosti u samoj Kini”,  kaže ona. 

Svet

Slovenija potpuno napušta ugalj do 2033. godine

Slovenija će na osnovu najnovije strategije koju je usvojila njena vlada prestati da koristi ugalj za proizvodnju električne energije do 2033, preneo je Euractiv. Za pravednu trwanziciju u toj oblasti energetike Sloveiji će na raspolaganju biti skoro 250 miliona evra.Ta sredstva koristiće se za region dolina Savinja i Šalek, gde se nalazi jedina termoelektrana na ugalj i aktivni rudnik uglja, kao i za Zasavje gde su prestali da rade i rudnik i termoelektrana na ugalj. Odluka je kako se navodi doneta nakon osam meseci opsežnih konsultacija sa zainteresovanim stranama i lokalnim zajednicama.Termoelektrana na ugalj u Šoštanju i rudnik uglja u susednom Velenju, koje vodi državna elektroprivredna kompanija, tražili su da se pomeri rok do kada bi trebalo da se prestane sa korišćenjem uglja, ali su sada po svemu sudeći prihvatili da to bude do 2033. godine.Uprava Rudnika uglja Velenje saopštila je kako je planom predviđeno da će radna mesta biti sačuvana još najmanje dvadeset godina, jer se procenjuje da će radovi na zatvaranju rudnika trajati 15 godina, od trebntkaa kada se prestane sa kopanjem uglja.U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinuSrbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Kompanija koja upravlja termoelektranom Šoštanj saopštila je da će očuvanje energetske lokacije, znanja i tehnologije u Šalečkoj dolini omogućiti dalji razvoj i primenu novih tehnologija. Nezvanični  Šoštanj, koji proizvodi skoro trećinu struje u Sloveniji, neće se odmah ugasiti, već će umesto lignita koristiti gas.Prema nekim procenama, to postrojenje već pravi gubitke i moglo bi da bude zatvoreno i pre 2033. godine, iako je dobilo novu proizvodnu jedinicu 2016. godine koja je koštala 1,5 milijardi evra. Razlog je plaćanje velikih taksi zbog emisije CO2.Ekološke organizacije u Sloveniji već su tražile da se prelazak sa uglja obavi do 2030. godine, saopštila je organizacija Fokus. Kako se dodaje, Slovenija je jedna od šest evropskih zemlaja koje će ukinuti ugalj posle 2030. godine. Među njima je i Nemačka koja je već najavila da će taj rok pomeriti za neki raniji termin.

istrazivanje, doktori

Srbija

Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

Danas je na račun više od 122 hiljada zdravstvenih radnika uplaćeno po 10.000 dinara, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali.On je precizirao da će pomoć dobiti svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, u vojno-zdravstvenim ustanovama, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama socijalne zaštite, čiji se rad finansira sredstvima iz budzeta, kao i zaposleni u Zavodu za sport i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Srbije.On je podsetio da je još pre pandemije, krajem 2019. godine, doneta odluka da se medicinskim sestrama poveća plata za 15 odsto, a lekarima specijalistima za 10 odsto.Koliko su stvarno plaćeni lekari „Kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo je povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto. Nakon toga, krajem 2020. godine isplatili smo im jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. U januaru 2021. godine zdravstvenim radnicima povećane su plate za 5 odsto, a sada, u januaru, plate u zdravstvu su povećanje za 8 odsto“, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, vidi se da je i pre pandemije, jedna od najvažnijih politika bila da se pomognu i podrže zdravstveni radnici.„Ako uporedite plate danas, sa januarskim povećanjem, u odnosu na 2011. godinu, plata medicinskih sestara je veća za 85 odsto, a lekar specijalista ima 68 odsto veću platu. Bila je oko 604 evra, a ove godine će preći 1.000 evra. Ogromne su razlike, ogromna je pomoć i podrška države, i tu pokazujemo snagu naše ekonomije i naše prioritete“, naveo je Mali.Medicinari i dalje nedovoljno plaćeniBez obzira na povećanja, sindikalni predstavnici zdravstvenih radnika ističu da plate i dalje nisu na dovoljno visokom nivou, naročito kada su u pitanju plate lekara koji dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, dok bi ta razlika trebalo da bude skoro duplo veća, kako je Nova ekonomija već pisala.Problem u velikoj meri predstavlja odlaganje primene Zakona o sistemu plata koji bi uveo platne razrede, a samim tim i jednake osnovice i uređene koeficijente.Trenutno, medicinari u Srbiji nemaju iste osnovice."U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo", kazao je za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije "Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade", objašnjava Panić.S obzirom na to da je ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000 dinara).

Srbija

Do 1,8 miliona dinara za najbolje zelene ideje u lokalnim zajednicama

Organizacije civilnog društva iz svih lokalnih zajednica u Srbiji mogu do 31. januara da se prijave za učešće u programu podrške Snažno zeleno koji će im omogućiti mentorsku, ekspertsku i finansijsku podrška u iznosu do 1,8 miliona dinara za sprovođenje zelenih ideja. Program zajedno sprovode Beogradska otvorena škola (BOŠ), Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, u okviru projekta Zeleni inkubator, a uz finansijsku podršku Evropske unije, navodi se u saopštenju BOŠ-a. Tematske oblasti u okviru kojih organizacije civilnog društva mogu da konkurišu su upravljanje otpadom, zaštita vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.Građani će zajedno sa koordinatorima projekta raditi na razvoju i sprovođenju zelenih ideja, sa ciljem unapređenja kvaliteta života u njihovoj zajednici.Program Snažno zeleno nudi ekspertsku i mentorsku podršku, razvoj kapaciteta iz oblasti monitoringa javnih politika, kao i jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata.Ovo je treći po redu konkurs, koji je do sada podržao 40 organizacija civilnog društva, koje su sprovele više od 30 projekata u skoro 20 zajednica širom Srbije. Rok za podnošenje projektnih ideja je  31. januar 2022. do 15 časova. 

Svet

Severnokorejski hakeri ukrali 400 miliona dolara u kriptovalutama

Hakeri iz Severne Koreje su u 2021. godini, pokrenuli najmanje sedam napada na platforme za kriptovalute i tako prošle godine izvukli digitalnu imovinu u vrednosti od skoro 400 miliona dolara, saopštila je kompanija za analizu blokčejna Chainalysis, dok Severna Koreja poriče bilo kakvu umešanost u napade. Napadi su uglavnom bili usmereni na investicione firme i centralizovane berze, a korišćeni su mamci za krađu identiteta, eksploataciju koda, malver i napredni društveni inženjering kako bi izvukla sredstva ovih organizacija i prebacila na adrese koje kontroliše Severna Koreja. U saopštenju je navedeno da je Severna Koreja kada je preuzela sredstva, započela je pažljiv proces pranja kako bi se ukradena sredstva prikrila i unovčila.Ove složene tehnike navele su mnoge istraživače bezbednosti da okarakterišu ove sajber aktere koji rade za Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK) kao napredne uporne pretnje među kojima je i "Lazarus grupa", koju vodi primarna obaveštajna agencija Severne Koreje, Generalni biro za izviđanje koji su odobrile SAD i Ujedinjene nacije. .Od 2018. godine grupa je krala i prala ogromne sume virtuelnih valuta svake godine, obično više od 200 miliona dolara, a prema Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prihod ostvaren od ovih hakova ide za podršku severnokorejskim programima za razvijanje oružja za masovno uništenje i balističkih projektila.Od 2020. do 2021. godine broj hakova povezanih sa Severnom Korejom skočio je sa četiri na sedam, a vrednost izvučena iz ovih hakova porasla je za 40 odsto.Više od 65 odsto ukradenih sredstava DNRK je oprano putem miksovanja ove godine, u odnosu na 42 odsto u 2020. i 21 odsto u 2019. godini, što sugeriše da su akteri oprezniji svake godine.Zašto mikseri? Severna Koreja sistemski pere novac, a njihova upotreba višestrukih miksera (softverskih alata koji objedinjuju i šifruju kriptovalute sa hiljada adresa) je proračunati pokušaj da se prikrije poreklo nezakonito stečenog digitalnog novca dok se ona pretvara u fiat valutu.Chainalysis je identifikovao 170 miliona dolara u tekućim bilansima, što predstavlja ukradena sredstva 49 zasebnih hakova u periodu od 2017. do 2021. godine, koji su pod kontrolom Severne Koreje, ali hakovan novac tek treba da budu opran putem.Od ukupne imovine, otprilike 35 miliona dolara je došlo od napada u prethodne dve godine, a više od 55 miliona dolara stečeno je napadima izvršenim 2016. godine, što znači da DNRK poseduje ogromna neoprana sredstva stara čak šest godina.Ovo sugeriše da hakeri povezani sa Korejom ne prebacuju ukradene kriptovalute uvek brzo kroz proces pranja, ali se pretpostavlja da je tako jer se nadaju da će interesovanje za sprovođenje zakona za ove slučajeve nestati i tako će biti u mogućnosti da isplate novac bez nadzora što ukazuje na pažljiv plan, a ne ishitreno postupanje.U avgustu 2021. godini sajt za razmenu kriptovaluta Liquid.com objavio je da je neovlašćeni korisnik dobio pristup nekim kriptovalutama kojima upravlja Liquid, a 67 različitih ERC-20 tokena, zajedno sa velikim količinama etra i bitkoina, premešteno je iz ovih novčanika na adrese koje kontroliše strana koja radi u ime Severne Koreje.Napadač je zatim koristio decentralizovane protokole zamene i miksovanja kriptovaluta kako bi se prikrilo poreklo ukradenog novca.Na kraju ovog procesa, napadači premeštaju bitkoin na centralizovane, prvenstveno azijske berze, gde je verovatno zamenjen za fiat valutu kao što je kineski renminbi, što im omogućava da konačno pristupe gotovini stečenoj hakom."Vlada Severne Koreje, bilo da je to preko Lazarus grupe ili njenih drugih kriminalnih sindikata, predstavljala je naprednu upornu pretnju industriji kriptovaluta 2021. godine", saopštila je kompanija Chainalysis.

Srbija

Predloženo povećanje plate nameštenicima u državnim organima

Predloženim izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđa se povećanje zarada pomoćno-tehničkom osoblju u državnim organima.Povećanje koeficijenata obuhvata poslove pravosudne strže, daktilorafa, dostavljača, kurira, zaposlenih na priojemu i ekspeciji pošte i dr, piše u predlogu.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Inicijativa za izmenu Zakona potekla je od reprezentativnih sindikata zaposlenih u državnim organima, koji su predložili uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nameštenika, imajući u vidu njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu, navodi se u predloženim izmenama.Izmene Zakona je usvojila Vlada i predlog je poslat na odlučivanje Narodnoj skupštini.POŠTARI SANJAJU DAN KADA ĆE SE PRIBLIŽITI PROSEČNOJ PLATI Već dugi niz godina se planira da se zarade u državnim organima urede tako što će se uvesti platni razredi, koji bi doveli do toga da za isti posao svi radnici budu isto plaćeni bez obzira gde rade.Međutim, početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen još 2016. godine se stalno odlaže. Poslednji put, u novembru prošle godine, primena je odložena za 1. januar 2025. godine.

Srbija

Ministarstvo kupuje licence za informacioni sistem za 60 fakulteta

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkoh razvoja raspisalo je javnu nabavku licenci za informacioni sistem za fakultete. Procenjena vrednost nabavke je 141,6 miliona dinara.Ministarstvo planira da kupi licence informacionih sistema za 60 visokoškolskih ustanova, a mogućnost nadogradnje do 200 instanci. Takođe, nabavkom je predviđeno i održavanje sistema u trajanju od dve godine. Kako se navodi u specifikaciji, traženi informacioni sistem je namenjen za praćenje i organizovanje nastavnog procesa na visokoškolskoj ustanovi."Potrebno je da je razvijen uz pomoć programskih alata najnovije generacije i da predstavlja softverski sistem koja u potpunosti omogućava rad zaposlenih u studentskoj službi visokoškolske ustanove, nastavnom osoblju i studentima ustanove", piše u dokumentaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. februara.U specifikaciji softverskog sistema se navodi da je potrebno da se u okviru razvijenih funkcionalnosti za rad studentske službe omogući administriranje podataka vezanih za studente, nastavnike, studijske programe i uopšte nastavni proces, proces organizacije ispita. 

Svet

Kim Kardašijan optužena za malverzacije sa kripto valutama

Grupa investitora podnela je tužbu protiv starlete Kim Kardašijan, boksera Flojda Mejvedera i NBA zvezde Pola Pirsa zbog "pump and dump-a" sa kripto valutama.Naime, u podnesku se navodi da su pomenute poznate ličnosti pozivale svoje Instagram pratioce da kupuju "EthereumMax" tokene, što je uticalo na potražnju istih. To je prouzrokovalo pad cene tokena za 98% u roku od samo mesec dana od kada je poziv za kupovinu objavila Kim Kardašijan na društvenim mrežama. Popularnost kripto valuta skočila je u poslednjih godinu dana, a mnoge javne ličnosti odlučile su da investiraju u tokene. Za sada, pomenute javne ličnosti nisu se oglasile povodom ovih optužbi.

Srbija

Procena uticaja kompleksa Al Dahre u Kovilovu na javnom uvidu do februara

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane kompanije Al Dahra biće na javnom uvidu do 11. februara.Kompanija Al Dahra podnela je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane.Kompleks će se graditi u tri faze u Kovilovu na teritoriji Palilule, na parceli površine 556.608 metara kvadratnih. Kako piše u objavi Sekretarijata, javnost može da izvrši uvid u sadržinu studije, na sajtu Grada Beograda do 11. februara 2022. godine.Javna prezentacija i javna rasprava o predmetnoj studiji o proceni uticaja biće održana 11. februara 2022. godine, u 10 časova, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine.  U studiji se navodi da zbog udaljenosti od najbližeg stanovanja, otvorenosti lokacije i dobra provetrivosti, uz mere ozelenjavanja parcele, i redovno održavanje higijene, aktivnosti na kompleksu Fabrike ne predstavljaju značajan rizik po stanovništvo. Piše i da se pri redovnom radu Fabrike za preradu stočne hrane ne očekuje se emisija otpadnih materija u zemljište i podzemne vode.Voda i zemljište su potencijalno izložene riziku od povećane koncentracije zagađujućih materija koje se mogu očekivati u otpadnim vodama sa manipulativnih površina. "Uslovno zaprljane kišne vode se prečišćavaju pre ispuštanja. Sanitarno fekalne otpadne vode se privremeno sakupljaju u vodonepropusnu septičku jamu i povremeno prazne od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Na ovaj način je negativan uticaj otpadnih materija iz vode sveden na prihvatljivu meru",  piše u studiji. U studiji se navodi i da je vazduh je izložen negativnom uticaju od emisije štetnih materija u vazduh (gasova iz dimnjaka). Međutim, piše da je rizik za zagađenje vazduha izvan granica kompleksa mali s obzirom na prirodu energenta (prirodan gas). Sekretarijat za zaštitu životne sredine je u decembru 2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je za projekat izgradnje fabrike za proizvodnju stočne hrane potrebno da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.Istim rešenjem je utvrđena obaveza Al Dahre da u roku od godinu dana podnese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.Iako je prvobitno trebalo da se gradi u pet faza, sredinom prošle godine je izmenom idejnog rešenja, na zahtev investitora, previđena izgradnja u tri faze.Početak radova se planira po dobijanju dozvole za izvođenje radova. Planirano je da radovi za prvu fazu traju 12 meseci, piše u Studiji o proceni na životnu sredinu. Kompanija Al Dahra Srbija je osnovana u novembru 2018. godine, a kako se navodi u Studiji,  "lider je u proizvodnji mleka u ovom delu Evrope". U sastavu Al Dahra Srbija posluju tri zavisna preduzeća Eko- Lab, Veterinarska stanica i Institut Agroekonomik.Al Dahra Srbija se bavi proizvodnjom osnovnih lјudskih prehrambenih proizvoda, kao što su pirinač, brašno, voće i povrće, ali i stočne hrane, uglavnom za ishranu sopstvenog stočnog fonda. Kako piše, Al Dahra Srbija poseduje silose kapaciteta 53000 tona skladišnog prostora, fabriku stočne hrane Inshra, fabriku semena Agroseme, kapaciteta 15000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona.Pod zalivnim sistemima ima oko 4000 hektara i preko 300 kilometara kanala za navodnjavanje. 

Svet

Američki Senat protiv novih sankcija za „Severni tok 2“

Ta mera je sukobila ukrajinskog predsednika, koji se zalagao za kazne, protiv Bajdenove administracije, koja je uspešno lobirala kod demokrata da im se suprotstave.Senat je u četvrtak odbacio ponudu za uvođenje sankcija ruskom gasovodu za prirodni gas, pošto su se demokrate suprotstavile merama predvođenim republikancima koje su podržali ukrajinski lideri, ali kojima se Bajdenova administracija protivi zbog straha od ruske invazije na Ukrajinu.Konačan broj glasova od 55 prema 44 bio je manji od 60 glasova potrebnih za usvajanje, a došao je u trenutku kada su Sjedinjene Države i njihovi transatlantski saveznici vršili pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od daljeg upada u Ukrajinu i povuče svoj trupe sa svojih granica.Predlog zakona je podstakao kampanje lobiranja na Kapitol Hilu, gde su se najviši ukrajinski zvaničnici oslanjali na senatore da ga podrže, a zvaničnici Bajdenove administracije su pokušavali da ga ubiju.Napori da se uvedu sankcije Severnom toku 2, podvodnom gasovodu od Rusije do Nemačke koji bi Moskvi dao ogromnu kontrolu nad Evropom, dugo su privlačili dvostranačku podršku na Kapitol Hilu, gde su zakonodavci entuzijastično nastojali da podrže Ukrajinu protiv ruske agresije. Ali tajming glasanja usred nastavka diplomatskih razgovora između Rusije i Sjedinjenih Država u nadi da će se izbeći rat kao i glasno protivljenje Bajdenove administracije na kraju su pomogli da se podstakne poraz te mere.Šest demokrata neki od njih suočeni sa teškim reizborima 2022. odstupili su od pozicije svoje stranke i glasali za tu meru, odražavajući da je većina senatora podržala nove sankcije.Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu su tvrdili da će zakon, koji predvodi senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, malo pomoći da se suprotstavi ruskom uticaju jer je izgradnja gasovoda skoro završena. Umesto toga, rekli su, sankcije bi zabile klin između Sjedinjenih Država i Nemačke, koja se zalagala za naftovod kao vitalnog za njen industrijski uspeh, i odustala bi se od ključne tačke uticaja tokom diplomatskih pregovora.„Ako ovaj zakon bude usvojen, to neće učiniti manje verovatnim gasovod Severni tok“, rekao je senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata.„To neće sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu. U stvari, to će učiniti upravo suprotno. To će učiniti da završetak Severnog toka bude verovatniji i biće poklon Rusiji, koji će nas odvojiti od naših evropskih saveznika upravo u trenutku kada treba da budemo solidarni sa njima kako bismo odvratili rusku agresiju.Republikanci su optužili demokrate da su dozvolili da ruska agresija prođe bez kontrole, oslikavajući svoje nespremnost da uvedu sankcije politički motivisanom."Bela kuća žestoko lobira kod demokrata, tražeći od demokrata da stanu uz svoju stranku na račun naših saveznika, na račun Evrope, na račun nacionalne bezbednosti SAD", rekao je Kruz. „Predložio bih da Džo Bajden nije predsednik, da Donald Tramp danas sedi u Ovalnom kabinetu, svaki pojedini demokrata u ovoj sali bi glasao za ove sankcije.Senator Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija i lider manjine, pokušao je da obezbijedi argument demokrata da bi sankcije narušile jedinstvo između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika."Sama cevovod je klin, u tome je cela poenta, to je bio i Putinov cilj da odvoji Ukrajinu od Evrope, kao i da Evropa još više zavisi od ruskog gasa", rekao je Mekonel.Zakoni  Kruza pokrenuli su žestoku rundu lobiranja, pritiskajući posebno demokrate centra koji su dugo podržavali Ukrajinu. U video pozivu na Badnje veče sa dvopartijskom grupom od više od 20 poslanika, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je Severni tok 2 označio kao egzistencijalnu pretnju njegovoj zemlji, tvrdeći da gasovod predstavlja isto toliko rizika za Ukrajinu koliko i ruske trupe koje gomilaju na svojoj zemlji. granice, prema četiri osobe upućene u poziv, koje su ga opisali pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da ga komentarišu.Gospodin Zelenski je, kako su rekli, izrazio frustraciju što je Bajdenova administracija prošle godine odustala od sankcija za gasovod. Od tada Zelenski promoviše predlog zakona g. Kruza na Tviteru.Lobista koji predstavlja ukrajinsku naftnu i gasnu industriju, uključujući državnu kompaniju Naftogas, obratio se ove nedelje kancelarijama demokrata u Senatu kako bi pozvao na podršku predlogu zakona gospodina Kruza, kaže osoba koja je upoznata sa tim.

Srbija

Ističe rok za subvencionisan prelazak na novu fiskalizaciju

Krajnji rok za prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju je 31. januar 2022. godine, a da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala ePorezi, podsečaju iz Poreske uprave.Svi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Postojeći obveznici mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u istom iznosu po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto.Obveznici fiskalizacije mogu podneti samo jednu izjavu.Prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju počelo je 15. oktobra 2021. godine.