Vlada Srbije je na sednici održanoj pred kraj godine, 29. decembra, donela uredbu kojom je cena gasa za korisnike "zamrznuta" na nivou cene koja je važila u novembru 2021. godine. To znači da će država ...
 (002)-270x152.jpg)
U trenutku kada razgovaramo o StarTech projektu, ovaj veliki konkurs za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ulazi u drugu godinu svog postojanja. Po završetku prvog ciklusa kompanij...
Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere, piše u saopštenju."Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava", navodi NZS.Učešće pokrajina i lokalnih samouprava planirano je u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja:- stručna praksa,- pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,- pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,- sticanje praktičnih znanja,- obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,- subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,- subvencija za samozapošljavanje,- javni radovi. Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine.Informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće nalaze se na veb strancii NZS. Učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom planirano je u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja, navodi NZS.
Prodaja svežeg voće, povrća i ostalih prehrambenih namirnica u okviru e-trgovine raste sporije u odnosu na drugu robu koja se prodaje „online“, kaže Stevan Cvetković, osnivač i vlasnik „online“ prodavnice Gajbica.rs.„Kupci i dalje žele da vide hranu koju kupuju pre nego što je kupe. Iako je e-komerc grana trgovine koja u Srbiji brzo raste, prodaja svežeg voća i povrća raste najsporije. Ali, primetno je da se i te navike menjaju. Sporo, ali menjaju se. Ipak, u našoj “online” prodavnici raste prodaja u poslednjih godinu dana”, kaže Cvetković.Rast “online” prodaje prehrambene robe, takođe, usporava i to što veliki broj ljudi i dalje radi od kuće, što smanjuje potrebu za uslugom dostave prehrambenih proizvoda. “Jednostavno, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali nakon nekoliko sati rada za računarom kod kuće, ne propuaštaju priliku da odu do obližnje prodavnice i “protegnu noge”. Dakle, više slobodnog vremena smanjuje potrebu za ovakvom uslugom”, kaže vlasnik ove online platforme koja je osnovana krajem novembra 2019. godine. Nakon toga, nekoliko meseci, počela je pandemija 2020. godine, što je bila prilika za razvoj e-prodaje, ali na početku usled nedostatka znanja i isukutsva u novom poslu kojim su počeli da se bave, kako on kaže, nisu najbolje iskoristili priliku koja im se ukazala početkom pandemije.“Najviše porudžbina imali smo tokom vanrednog stanja i “zaključavanja” 2020. godine. Tada smo morali da ograničavamo broj porudžbina dnevno zbog nedostatka logističkih kapaciteta. Ipak, u 2020. smo mnogo naučili, nažalost na sopstvenim greškama, ali „stali smo na noge“ prošle godine i krenuli da rastemo iz meseca u mesec“, kaže Cvetković. Sa početkom pandemije pojavio se veliki broj malih „online“ prodavnica koje su pokušale da iskoriste priliku za dostavu prehrambenih proizvoda na kućnu adresu. „Ipak, mislim da su u ovom segmentu najviše profilitrali veliki igrači, trgodinski lanci koji imaju u ponudi „online“ narudžbine. Velike trgovinske kompanije su u svoju postojeću infrastrukturu i resurse lako mogle da uposle i e- kupovinu, uz minimalna dodatna ulaganja. Marketing kapaciteti i budžeti ovih kompanija su, takođe, na visokom nivou, i teško je takmičiti se sa njima bez neke jedinstvene ponude za kupce. Zato su se mnoge male „online“ prodavnice ugasile brzo nakon što su nastale“, kaže on.Najveći njihovi kupci su kompanije koje nabavljaju voće i grickalice.„Kompanije najčešće naručuju voće oko 90 odsto voća u odnosu na druge namirnice koje dostavljamo kancelarijama. Pokušavamo kompanijama da pružimo malo zdravije varijante grickalica i užina lokalnih proizvođača, a prihvatanje ovakvih proizvoda je malo sporiji process”, kaže on. Digitalna pijacaPrvi put su krajem 2021. godine počeli sa prodajom novogodišnjih paketa i imau u planu, kako kaže, da razvijaju i taj segment prodaje. “Cilj nam je bio da prodamo 500 poklon paketa u decembru i malo smo premašili plan, ali znamo da ovih proizvoda može da se proda mnogo više pred novogodišnje praznike”, kaže vlasnnik e-platforme koja ove godine, prema njegovom planu, treba da se transformiše iz „online“ prodavnice u „online“ pijacu. Na toj platformi platformi proizvođači će dobiti svoju digitalnu tezgu.„To praktično znači da će proizvođači dobiti svoj digitalni prostor koji će moći da vode, uređuju i promovišu uz našu pomoć. Ideja je da dostavu proizvoda malih proizvođača omogućimo u celoj Srbiji, sa mini logističkim centrima u većim gradovima“, najavljuje on. Svetske trendove u e-trgovini prehrambenih proizvoda, kako navodi, diktiraju kineske kompanije. „Na primer, kompanija Miss Fresh, insipirisala nas je sa svojim mini „warehouse“ sistemom, koji im omogućava da porudžbine velike kilaže, dostavljaju u roku od sat vremena, pomoću električnih rikši i bicikala sa kargo nadogradnjom“, kaže Cvetković, navodeći da i oni teže to da postignu.
Siromašna domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je u novembru rast svih cena na godišnjem nivou bio 7,5 odsto, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prognozirajući da nestašica verovatno neće biti ako zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.Proizviđačima bi u tako kratkom roku trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka, kaže Petrović u intervjuu za list "Nova". Međutim on dodaje da ukoliko se ta mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica.Petrović naglašava da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, a to su proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka."Korak u dobrom smeru napravljen je time što su penzije i plate u javnom sektoru ipak ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost", smatra Ptrović.On ocenjuje da kada se sve uzme u obzir, ima mesta za umereni optimizam kao i da to znači da će se tokom 2022. godine inflacija postepeno usporavati i tako će se sačuvati ekonomska stabilnost uz privremeni rast od 4 do 4,5 odsto.
Ministarstvo zdravlja je firmi Auto Čačak dodelilo ugovor za nabavku vozila za potrebe sanitarne inspekcije u vrednosti od 147,5 hiljada evra, objavljeno je na sajtu ove institucije.Nabavka je sprovedena direktnom pogodbom (direct selection), što je zatvoreni nekonkurentni postupak.GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-u Na sajtu Ministarstva zdravlja nije objavljeno koliko je vozila kupljeno, kao ni koji su bili uslovi, već postoji samo obaveštenje da je ugovor dodeljen.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19".Novac za sprovođenje ovog projekta je Srbija dobila u maju 2020. godine kada je zadužila kod Svetske banke u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra).Projekat je zvanično počeo 10. decembra 2020. i trajaće do 31. maja 2022. godine.Podsetimo, sanitarna inspekcija je, zajedno sa komunalnom inspekcijom i komunalnom milicijom zadužena za kontrolu pridržavanja protivepidemijskih mera.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Od ove firme vozila nabavljaju brojne institucije, opštinske uprave i javna preduzeća.U septembru 2021. godine Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" je kupilo deset novih kamiona za zimsku službu ukupne vrednosti 159,7 miliona dinara (blizu 1,4 miliona evra).Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač, Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za uslugu gotovinske isplate penzija, novčanih nakanada i novčane pomoći. PIO fond je nabavku procenio na 710 miliona dinara. Posao ponuđača biće da organizuje gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici koja je teritorijalno najbliža kućnoj adresi u mestu prebivališta primaoca penzije, kao i da organizuje gotovinsku isplatu putem dostave na kućnu adrese primaoca penzija. Ponuđač treba da raspolaže jedinstvenom mrežom na koju su povezane sve lokacije na kojima će se vršiti isplata, piše u kriterijumima za dodelu ugovora. Ta mreža podrazumeva minimum hiljadu računara povezanih i umreženih na takav način da obezbeđuju obradu podataka za isplatu putem naloga za isplatu, reklamacije kao i obavljanje drugih poslova vezanih za naloge za isplatu na kućne adrese, a za obim posla koji obuhvata obradu oko 500.000 naloga za isplatu mesečno. PIO fond traži i da ponuđač raspolaže organizacionim jedinicama koje pokrivaju celu teritoriju Srbije, osim teritorije Kosova i Metohije.To znači da svaka opština koja na svom području ima više od dva naseljena mesta mora da ima minimum dve organizacione jedinice, svaki grad minimum četiri organizacione jedinice, a Beograd minimum 150 organizacionih jedinica. Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fondaPIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evraPosao izabranog privrednog subjekta je i da vrši elektronsku obradu podataka za gotovinsku isplatu, obezbedi gotovinu za uplatu, otvori evidencione partije za gotovinsku isplatu, vrši knjiženje penzija na evidencione partije radi gotovinske isplate i po utvrđenoj dinamici vrši gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici i na kućnu adresu.Takođe treba da formira evidenciju, mikrofilmuje, skenira, arhivira neisplaćene naloge za gotovinsku isplatu, izvrši povraćaj sredstava PIO fondu na ime neisplaćenih sredstava za gotovinsku isplatu, sačini spisak korisnkika kojima nije izvršena gotovinska isplata sa razlogom neuručivanja.Jedan od kriterijuma za dodelu posla je i da ponuđač ima minimum 1000 angažovanih lica na poslovima elektronske obrade podataka za isplatu putem naloga, štampanja naloga i spiskova, formiranja evidencije naloga, reklamacijama u vezi sa isplatom, isplatom u poslovnoj jedinici.Potrebno je i minimum 100 angažovanih lica na poslovima formiranja evidencije i elektronske obrade podataka, štampanja, sečenja, sortiranja, pakovanja i distribucije naloga zajedno sa spiskovima u nadležne poslovne jedinice, mikrofilmovanja i arhiviranja isplaćenih naloga, elektronske obrade podataka za anulirane neisplaćene naloge i drugim poslovima u vezi sa gotovinskom isplatom. Rok za dostavljanje ponuda je 7. februar 2022. godine.
Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač. On je kaoj razlog ovolike emisije štetnih gasiva naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u "Kostolcu B", ali četiri godine ne rade."Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz "Kostolca B" su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji", rekao je za Betu Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. "Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja", rekao je Kopač.Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida."Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja", objasnio je Kopač.Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu", filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje."Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije", ističe on.Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. "Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora", rekao je Kopač.Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. "Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti", rekao je Kopač.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara.Okvirna godišnja planska količina dokumentacije koju treba obraditi iznosi oko 10.000.000 dokumenata. Radi se o dokumentaciji koja se nalazi u 42 organizacione jedinice PIO fonda. Sa stanovišta obrade u pitanju je dokumentacija srednjeg i lošijeg kvaliteta. Dokumentacija je do formata A3, jednostrana i dvostrana u približno istoj srazmeri, navodi naručilac. "Zbog važnosti dokumentacije, u toku obrade, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosti i zaštite iste u skladu sa postojećim zakonima i standardima. Dokumentacija se ne sme iznositi iz zemlje", navodi Naručilac. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra Među kriterijumima za izbor ponuđača piše da je potrebno da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara. Potrebno je i da (ponuđač) raspolaže (kao vlasnik, zakupac ili korisnik po drugom osnovu) sa najmanje dva dostavna vozila sa zatvorenim tovarnim prostorom i mogućnošću satelitskog praćenja vozila, kao i sa magacinskim prostorom od minimum 100 metara kvadratnih. Traži se i da raspolaže sa dva uređaja Archive Writer, najmanje 4 produkciona dokument skenera, i minimalno tri uređaja za razvijanje mikrofilma ili jednim uređajem koji istovremeno može razviti 3 role mikrofilma.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar.
Kineski telekomunikacioni gigant Huawei (Huavej) rekao je u petak da očekuje da će prihod za ovu godinu iznositi oko 99 milijardi dolara, što je pad od 28,9 odsto u odnosu na pre godinu dana.Kompanija je patila od američkih sankcija, nestašice poluprovodnika i globalnog pada potražnje za pametnim telefonima.Procena za celu 2021. godinu pokazuje da je prihod Huaveja za drugu polovinu godine opao u odnosu na onaj iz prvih šest meseci, sa 50,4 milijarde dolara na 49,3 milijarde dolara.Kompanija je prijavila prihod od 140,2 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je daleko sporije od povećanja od 19,1 odsto na godišnjem nivou prijavljenog za 2019. godinu, sa prihodom od 135,1 milijarde dolara.Saopštenje je usledilo kao deo interne novogodišnje poruke rotirajućeg predsednika Huaveja Guo Pinga.U pismu se ne navode razlozi za pad očekivanih prihoda, ali se navode "ozbiljni izazovi" iz "nepredvidivog poslovnog okruženja, politizacije tehnologije i rastućeg pokreta za deglobalizaciju", prema verziji na engleskom jeziku koju je video CNBC.Guo je dodao da je "protekle godine naš posao operatera ostao stabilan, naše preduzeće je doživelo solidan rast, a naše poslovanje s uređajima se brzo proširilo na nove poslovne domene".Za sledeću godinu, Guo je rekao da ciljevi kompanije uključuju povećanje napora da se izgrade i privuku talenti, kao i razvoj tehnologija u oblasti automobilizma.Prošle nedelje, Huavej je najavio da će prvi električni automobil sa operativnim sistemom HarmonyOS verovatno početi da se isporučuje krajem februara.Podaci objavljeni za prvu polovinu 2021. godine pokazuju da su dva najveća poslovna segmenta, potrošač i operateri, zabeležila oštar pad u odnosu na prethodnu godinu. U 2019, godini, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je Huavej na crnu listu koja je ograničavala američke kompanije da prodaju tehnologiju kineskoj kompaniji, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Huavei je negirao da predstavlja takvu pretnju.Iako se ta ograničenja nisu ublažila, druge tenzije između Huaveja i vlade SAD su se pojavile.Finansijski direktor Meng Vandžou, ćerka osnivača Ren Džengfeja, vratila se na posao u sedište kompanije u Šenženu ove jeseni nakon što je postigla sporazum sa vladom SAD u vezi sa optužbama za prevaru.Meng se borila protiv ekstradicije u SAD iz Vankuvera, gde je uhapšena u decembru 2018. godine. Većinu poslednje tri godine provela je u kućnom pritvoru, pri čemu su joj uslovi kaucije od 7,9 miliona dolara omogućili da izađe napolje tokom dana sa sigurnosnim praćenjem.
Ukupan broj glasača u Srbiji, koji će glasati na predstojećem referendumu, iznosi 6.510.233, objavila je Republička izborna komisija. To je za oko 74.000 manje nego u junu 2020. godine kada su se u Srbiji održavali parlamentarni izbori. "Ukupan broj glasača u Republici Srbiji, na dan 31. decembar 2021. godine, je 6.510.233", objavljeno je u Službenom glasniku.U junu 2020 (na dan 18. jun 2020) konačan broj birača u Srbiji bio je 6.584.376.Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeNovi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaU Srbiji će se 16. januara održati ustavni referendum na kome će građani odlučivati o tome da li će biti usvojene izmene Ustava.Referendumsko pitanje biće "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije", a odgovaraće se sa "da" ili "ne"."Promena Ustava se odnosi samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze ni sa pitanjem preambule, odnosno pitanja Kosova i Metohije jer je naš stav o tome potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a naročito nema nikave veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme", rekao je ranije predsednik Skupštine Ivica Dačić.
-e1749729329473.jpg.webp)
Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.
-615x345.jpg.webp)
Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.
Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave (počela je 20. decembra), "ceo proces je problematičan" jer se održava za vreme praznika i samo onlajn". Tеkst Programa postavljеn je na intеrnеt stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i na portalu е-Upravе. "U vreme praznika i pandemije organizuje se javna rasprava i to samo online, a posebno je problematično što čak na zvaničnom sajtu euprave Javne rasprave nema informacija o ovom procesu. Procesi koji ne podstiču uključivanje građana i nisu dovoljno transparentni i inkluzivni, sigurno neće doprineti rešenju stambenog pitanja velikog dela stanovništva", rekla je za Novu ekonomiju menadžerka za komunikacije i javno zagovaranje Jovana Božičković. Stvaranje institucionalnog i pravnog okruženja koji će omogućiti da većina stanovništva ostvaruje pristup odgovarajućem stanovanju uz manji ili veći stepen podrške, a u zavisnosti od stepena stambene ugroženosti, kao i raspoloživosti sopstvenih resursa domaćinstava za rešavanje njihovim stambenih potreba, navodi se kao glavni cilj strategije, koji je moguće ostvariti u narednih deset godina. Jedan od ciljeva Strategije je da se do kraja 2032. godine omogući olakšan pristup odgovarajućem stanovanju za najmanje 30.000 domaćinstava koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše svoju stambenu potrebu po tržišnim uslovima. To će se postići kroz prikupljanje informacija o potrebama građana za stambenom podrškom, sprovođenjem programa stambene podrške i stambenih projekata od javnog interesa, navodi se u predlogu Strategije. U planu je i razvoj podsticajnih mera za "povećanje stambene priuštivosti na strani ponude" (za neprofitne organizacije) i razvoj podsticajnih mera za povećanje stambene priuštivosti na strani tražnje (za korisnike stambene podrške). Broj i površina novoizgrađenih stanova se skoro duplirala u odnosu na 2012. godinu.Brže od rasta obima izgradnje stanova, međutim, rastu cene novoizgrađenih stanova, koje su u 2020. godini u odnosu na prosečne cene stanova u 2012. godini veće za oko 23 odsto.Efikasno upravljanje i održavanje stambenih zgrada i izvršena obnova 30 odsto stambenog fonda čiji vek amortizacije ističe do 2032. godine, navodi se kao poseban cilj u predlogu strategije. Uspostavljen sistem za sanaciju i unapređenje neformalnih naselja i sprečavanje daljeg širenja zona nezakonite izgradnju, kao i unapređeni kapaciteti za održivi razvoj stanovanja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stanovanja. Procenjeno je da je za sprovođenje Strategije potrebno oko 42,8 milijardi dinara, a najveći deo sredstava je potreban za realizaciju različitih vidova stambene podrške za obezbeđivanje stambenih rešenja domaćinstvima koja ne mogu potpuno samostalno rešiti tu potrebu na tržištu.Uz Strategiju se donosi i Akcinoni plan za period od 2022. do 2024. godine. Ukupan procenjeni budžet za njegovo sprovođenje iznosi oko šest milijardi dinara. "Izostale opšte mere za mlade"Božičković kaže da se mladi u predlogu Strategije pominju samo kroz kategorije mladih bračnih parova i mladih koji napuštaju sistem socijalne zaštite, te da su izostale opšte podsticajne mere odnosno sistemska rešenja za sve mlade. "Podsetimo, manje od 10 odsto mladih ima rešeno stambeno pitanje. Sa ovakvim predloženim rešenjima nećemo popraviti statistike niti ostvariti glavni cilj strategije. U okviru Akcionog plana pominju se neke mere kao i zakonski priznat krovni savez mladih što svakako pozdravljamo, ali same mere nisu dodatno razrađene niti postoji mogućnost da se uključi širi broj zainteresovanih aktera kako bi diskutovali o ovako važnim pitanjima i našli najadekvatnija rešenja za ovako kompleksan problem", kaže Božičković. Neke od mera koje se pominju u kontekstu mladih su Projekti urbane obnove kojima se pruža stambena podrška i obnavlja stambeni fond i Pribavljanje stanova za prodaju po neprofitnim uslovima od 2024. godine. "Ono što može dodatno da se uradi, je da Vlada donese uredbu o utvrđivanju Programa stambene podrške koja će obuhvatiti kategoriju mladih do 30 godina što je u skladu sa članom 114. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, odakle se koriste odredbe o sadržini programa. Ovo je u stvari deo koji se odnosi na ciljnu grupu za koju se program donosi, a sve u cilju pristupačnijeg stanovanja za sve".ŠTA SPREČAVA MLADE DA SE OSAMOSTALE? (VIDEO) Cenovna priuštivost stana u Srbiji izrazito malaO manjku stanova, u smislu stanovanja više domaćinstva u jednom stanu, govori i podatak (iz Popisa iz 2011.) da je u 41.096 stanova stanovalo dva domaćinstva, dok je u 3.263 stanova bilo tri i više domaćinstva.Cenovna priuštivost stana i dalje je veoma sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišom potrošnjom, odnosno prihodima.U 2019. godini bilo je potrebno oko 13 prosečnih godišnjih zarada za kupovinu stana gotovinom, odnosno oko 19 godišnjih zarada za kupovinu stana kreditnim sredstvima, piše u predlogu Strategije.Polovini Srbije gužva u stanu
Evropska unija je napravila planove da neke elektrane na prirodni gas i nuklearnu energiju označi kao „prelazne” ili „zelene” investicije pod uslovom da ispunjavaju specifične kriterijume kao što je zamenjivanje elektrana na ugalj koje dosta zagađuju.Očekuje se da će Evropska komisija u januaru predložiti pravila kojima će odlučiti da li će gasni i nuklearni projekti biti uključeni u „taksonomiju održivog finansiranja“ EU.Ovo je lista ekonomskih aktivnosti i ekoloških kriterijuma koje moraju ispuniti da bi bile označene kao zelene investicije. Ovaj sistem ima za cilj da te investicije učini privlačnijim za privatni kapital i zaustavi ekomanimpulacije, gde kompanije ili investitori precenjuju svoje ekološke akreditive.Brisel je takođe preduzeo korake da primeni taksonomiju na neka finansiranja EU, što znači da bi ova pravila mogla da odluče koji projekti ispunjavaju uslove za određene javne finansije.Nacrt predloga Komisije, koji je pribavio EURACTIV, označio bi investicije u nuklearne elektrane kao zelene, ako projekat ima plan, sredstva i lokaciju za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, a da bi se smatrale zelenim, nove nuklearne elektrane moraju dobiti građevinske dozvole pre 2045. godine.Produženje životnog veka postojećih elektrana takođe će se smatrati zelenim „s obzirom na duga vremena za ulaganja u nove nuklearne proizvodne kapacitete“, stoiji u nacrtu. Da bi se smatrali zelenim, oni će, međutim, morati da „uključuju modifikacije i bezbednosne nadogradnje” kako bi se osiguralo da su u skladu sa „najvećim dostižnim bezbednosnim standardima”.Ulaganja u elektrane na prirodni gas bi se takođe smatralo zelenim ako proizvode emisije ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ako zamene elektrane na fosilna goriva koje više zagađuju i ako dobiju građevinsku dozvolu do 31. decembra 2030. Takva postrojenja moraju ispunjavati i druge uslove uključujući da su tehnički opremljeni za sagorevanje niskougljeničnih gasova.Proizvodnja energije uz pomoć gasa i nuklearne energije bi bila označena kao zelena na osnovu toga što su to „prelazne“ aktivnosti, one koje nisu u potpunosti održive, ali čija emisija je ispod industrijskog proseka i ne zatvaraju Evropu u sredstva koja zagađuju tokom prelaska na čistu energiju .„Uzimajući u obzir naučne savete i trenutni tehnološki napredak, kao i različite izazove tranzicije u državama članicama, Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstva za olakšavanje tranzicije ka budućnosti koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima,” Komisija navodi u saopštenju i dodaje da su konsultacije o nacrtu počele u petak.Da bi se pomoglo državama sa različitim energetskim pozadinama da pređu u tranziciju, „pod određenim uslovima, rešenja mogu imati smisla koja na prvi pogled ne izgledaju baš ’zeleno“, rekao je izvor iz Evropske komisije.Međutim, prirodni gas i nuklearna energija biće podvrgnuti strogim uslovima, dodao je zvaničnik.Zemlje EU i panel stručnih savetnika razmotriće nacrt predloga, koji bi mogao da se promeni pre nego što bude objavljen kasnije u januaru. Državama članicama EU dat je rok do 12. januara da dostave povratne informacije, razume EURACTIV.Kada se objavi većina zemalja EU ili Evropski parlament na predlog može staviti veto, ali se ne može menjati.Ova politika je zaglibljena u lobiranju vlada više od godinu dana, a zemlje EU se ne slažu oko toga koja goriva su zaista održiva.Stručni savetnici EU preporučili su da se gasna postrojenja ne označavaju kao zelene investicije osim ako ne ispune nižu granicu emisije od 100 grama ugljen-dioksida po kilovat satu, na osnovu dubokog smanjenja emisija koje naučnici kažu da je potrebno da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.Nuklearna energija proizvodi veoma niske emisije CO2, ali je Komisija ove godine tražila savet stručnjaka o tome da li gorivo treba smatrati zelenim s obzirom na potencijalni uticaj odlaganja radioaktivnog otpada na životnu sredinu.Zemlje EU, uključujući Češku Republiku, Finsku i Francusku, koje dobijaju oko 70% svoje energije iz nuklearne energije, smatraju da je to ključno za postepeno ukidanje energije iz uglja koja emituje CO2.Međutim, druge zemlje, poput Luksemburga, Nemačke i Austrije, oštro su protiv nuklearne energije.
Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.
Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.
Cena srpske maline na kraju 2021. dostigla je nezapamćeni rekord pa se ovo smrznuto voće, vrsta rolend, u novembru izvozilo u Japan po ceni od 11,3 evra po kilogramu, piše Politika u prazničnom izdanju.To je najmanje duplo više nego što su proizvođači dobijali prošlog leta i bili zadovoljni zaradom.Griz, odnosno mrvljena malina, sorte vilamet i miker već dostiže cenu od šest odnosno 6,8 evra po kilogramu. Cene nastavljaju da rastu zbog ogromnog deficita ovog voća na svetskom tržištu i tražnje u prerađivačkoj industriji.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, za deset meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. Rod maline za 2021. procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Prvo ugovor, pa otkup voća Domaći malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom.
Tradicionalni koncert seriozne muzike Bečke filharmonije decenijama gleda uživo milioni ljudi. Zahvaljujući televiziji, ovaj koncert u mnogim domovima postao je tradicija svakog 1. januara. Tačnije, preko 90 zemalja prenosi koncert iz Zlatne sale Musikferajna u Beču, a pored televizora je preko 60 miliona ljudi širom sveta. Tradicija novogodišnjeg koncerta datira još iz 1838. godine. Mada, tada se nisu izvodila dela kompozitora iz porodice Štraus. Koncert je ekspanzijom nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata zloupotrebljen. Naime, pojedini istoričari tvrde da je lično Hitler naredio da se novac od prodatih karata uloži u gorivo za vojsku. Gebels je smatrao da će ovakvi koncerti podići moral vojsci Trećeg rajha.Potom je Bečka filharmonija, tih ratnih godina, praktično poklekla pred nacizmom. Otpustila je sve Jevreje iz orkestra, neki su završili u Aušvicu, a nacističke oficire odlikovala je Zlatnim prstenom. Nakon rata, kada je javnost saznala za sramni čin odlikovanja, filharmonija je povukla odlikovanja nacistima.Orkestar je, kada je počeo da služi nacizmu, pod dirigentskom palicom Klemenska Krausa, te 1939. izvodio dela, pre svega, Johana Štrausa starijeg i mlađeg, Jozefa i Eduarda Štrausa. Međutim, u godinama koje su usledile, često su u repertoar ulazila i dela drugih kompozitora: Jozefa Helmesbergera, Ludviga van Betovena, V.A. Mocarta i drugih. Od tada, koncert se izvodi čak tri puta: 30. decembra u čast austrijske vojske, u noći dočeka Nove godine i prvog januara kada se putem televizije prenosi širom planete.Koncert počinje tačno u 11.15 po srednjeevropskom vremenu. Ako ne računamo pauzu, koncert traje oko dva i po sata. U neku vrstu tradicije ušao je običaj da se orkestar vraća na bis čak tri puta. Prvi put, zna se, izvodi se brza polka koju izabere dirigent. Drugi bis rezervisan je za čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa sina. Treći bis rezervisan je za Radecki marš Johana Štrausa oca praćen aplauzom publike u taktu.Samo jednom, ne tako davne 2005. godine nije izveden Radecki marš u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Šri Lanki koji se dogodio svega nekoliko dana ranije.Od 2006. u prenosu koncerta mogu da uživaju i stanovnici afričkih država: Malavi, Namibija, Svazilend, Bocvana, Lesoto... Poslednje 42 godine, salu krase buketi svežeg cveća koju tradicionalno poklanja italijanski grad Sanremo.Nakon prvog bisa, tradicionalno se publici širom sveta obraća dirigent, a ove 2022. to će biti osamdesetogodišnji Danijel Barenbojm, dirigent i pijanista poreklom iz Argentine.
Nakon prošlogodišnjeg odlaganja zbog pandemije, 14 beogradskih restorana se po prvi put našlo u Mišlenovom vodiču za najbolje svetske restorane, među kojima se našao i restoran Homa. Razgovarali smo sa šefom i suvlasnikom Filipom Ćirićem o značaju Vodiča za našu zemlju, o promenama na domaćoj gastronomskoj sceni u poslednjih deset godina, kao o tome i kako se kuvari nose sa stresom svog posla.Šta za vas znači dolazak Mišelin vodiča u Srbiju?To je velika čast i velika stvar, i za srpsku gastronomiju, jer je direktno povezana sa turizmom. Vodič dovodi mnogo veću publiku ali i usmerava na mesta vredna pažnje - koja konzumira gastronomske sadržaje i turizam. A mi ugostitelji ćemo naš posao smislenije razvijati i podizati standarde na višu lestvicu. Po meni, to znači da sada počinje nova era srpskog ugostiteljstva, jer imamo jedan vrlo kompetentan parametar po kom će se svi voditi i utrkivati za što bolju poziciju u vodiču. Ne samo u tom vodiču, dolaze i drugi veliki i vrlo uticajni vodiči, ali Mišlen jeste najpoznatiji na svetu koji je došao kod nas prvi. On je inspiracija svim ugostiteljima.Jeste li u vašoj karijeri imali priliku da upoznate nekog Mišlenovog inspektora?Ne, to nije moguće. Niko nikad nije saznao ko su oni, niti se zna kada oni dolaze i proveravaju vaš standard.Kako biste opisali našu gastronomsku scenu u ovom trenutku?U Beogradu postoji mnogo različitih tipova restorana, svako je u nekom svom orijentiru bolji u odnosu na druge. Ima mnogo dobrih ugostiteljskih objekata, sve zavisi od toga šta mi tražimo.Zbog toga Mišlen tačno predstavlja u čemu je neko dobar. Na celom svetu ima 13.000 restorana sa karakterom "recommend" a 12 od tih 13.000 je u Srbiji. U taj segment ulaze i restorani specijalizovane kuhinije, nacionalne kuhinje, moderne kako oni kažu, inovativne, samoodržive... Ima još modela. Mogu da predviđam da će, za par godina i kako se Mišlen bude razvijao, sledeće godine ući barem 30 do 40 restorana ući u Vodič, i to ne samo iz Beograda već iz cele srbije, jer ih ima dosta kvalitetnih.Fast food je u ozbiljnom povoju, zbog korone. Primetio sam da dosta ljudi ulaže u to, a te investicije su skoro pa kao za restorane. Margine su tu mnogo manje, ide se na veći obrt i dostavu. Mnogo toga se promenilo. Koliko se gastro-scena promenila u poslednjih deset godina? Koje su novine?Dve stvari: razmena informacija ide mnogo brže. Pre deset godina, imali smo mnogo manje kapaciteta da primimo, obradimo, informacije i da ih upotrebimo. Pored toga, sve više znanja - a sve manje radne snage, to je nepomirljiva razlika i veliki problem. Danas mnogo lakše dođete do sadržaja pošto imate znanje, ali nema onih koji to mogu da sprovedu fizički. Danas je vreme kada novca za investicije ima i više nego što je potrebno svuda pa i na našem tržištu, ali nema ko to da odradi. Taj koji stvara neki sadržaj, mora ozbiljno da „potegne“ i da radi.Kako izgleda proces osmišljavanja menija? Koliko je vremena potrebno?Svaki posao zavisi od tog menija i uslova u kojima bi se ta jela proizvodila. Da se razumemo, meni i jelovnik su dve različite teme. Jelovnik je sadržaj ponude koju pruža restoran, a meni je nešto što je konciznije, kao svedena dnevna ponuda, i što ima nekoliko sledova jela. Jelovnik je ogledalo svakog ugostiteljskog objekta i od njega sve počinje. Doći do toga šta pripremiti i koji sadržaj imati, to je još jedna dodatna filozofija, kakav je šef i koje su njegove tendencije, od želje investitora i njegovih zamisli, a koliko je to dobro za uspeh. To nikada ne znamo. A, sa druge strane, postoje veliki i iskusni kuvari, koji mogu u oskudnim uslovima da naprave izuzetnu hranu. Od uslova zavisi ekonomija hrane, da li možete da sve procese porizvodnje hrane da zadržite u zdravom obliku.Za jedan kvalitetan jelovnik, potrebno je mnogovremena. Ali za jedan kvalitetan meni, potrebno mi je barem mesec dana. Zbog čega? Zbog sezone određenih namirnica, količine ljudi koju želimo da privučemo u svoj restoran, komunikacije sa dobavljačima...Koncept vašeg restorana fine-dining. Kako biste najjednostavnije objasnili taj koncept?Fine-dining se „uvukao“ u rečnik kao izraz koji znači vrhunska ili visoka grastronomija. Na srpskom bi to bilo „vrhunsko ugostiteljstvo“, ali je jednostavnije fine dining. Taj izraz postoji više od deset godina. Takav restoran teži što savršenijem, finijem predstavljanju koncepta hrane i usluga.Jedan od kriterijuma je ličnost šefa i uticaj u njegovoj kuhinji ali i na tržište, kako on treba da se postavi da bi svoj tim predvodio ka uspehu?Tu postoji neka sistematizovana hijerarhija. Najbolja verzija svega je da je vlasnik i šef restorana ili ženadze ili somlije. To vam je kao u građevini, od arhitekte preko preduzimača do izvodjača, tako je i u kulinarstvu. Kada svako zna svoje mesto i posao, to stvara jednu celinu koja je optimizujte mnogo procesa da bi bila isplativa i uspešna. Jesu li kuvari zavisnici od adrenalina?Težak je posao. Živiš sa tim neprestano. Zahteva se da budemo što spretniji i savršenoj ali to ima svoje koncekvence. I muzičari čitaju notne sveske, iako svoje pesme znaju napamet. Tako i mi imamo protokolarne procese koji su veoma kompleksni i koji su propisani negde. To izgleda tako da npr. kada imam kompretnu funkcionalnost restorana u zamišljenoj šemi i formatu u mislima, celu proceduru, šta, kako, koliko, šta je bilo, koliko će biti. I dođe do nekog malog propusta koji može srušiti projektovanje kulu od karata u nekom trenutku. Ali taj trenutak menja. Tajming koji postaje nesnosan, i to je pritisak koji je obavezan u našem poslu. Tako da adrenalin je prisutan u tom fokusu na nepogrešivost.Svi mi se trudimo da nađemo neke procese da olakšamo sebi (posao). A propusti se dese skoro svaki dan.Imate li neki hobi da odmorite glavu i rešite se stresa?Znam da se neće srušiti svet ako na dva dana ugasim telefon. I u tom periodu se stvarno trudim da ne mislim o poslu. Volim da otputujem, ali je to uvek vezano za gastronomjiu i tada istražujem neke vinariju ili neki dobar restoran. Ja se vratim sebi, kada nisam povezan sa poslom. Gde pronalazite inspiraciju, kada imamo sve veću ponudu?Inovacija je u mom slučaju, a mislim da može da posluži kao primer mnogima, u korenima u nasledja i nekim iskustvima. U mom slučaju iz nekih najranijih navika i sećanja. Verujem i u kreativnim radovima drugih ljudi.Koliko Vam druge poslovne obaveze dozvoljavaju da se kreativno izrazite u kuhinji?Ljudi su uvek u nelagodi kreativniji, u komforu nema kreative, a samim tim ni uspeha. Što se mene tiče lično, uspevam u tom smislu jer je ovo posao na više nivoa i profila vođenja biznisa. Postoje i lideri, šefovi, pomoćnici. Svako ima mesto u funkcionisanju tog mehanizma. Nekako ja volim da radim od jutra do mraka, radni kreće u osam ujutro, a završava oko ponoći. Navikao sam da stvaram pod pritiskom.Da li je istinita predrasuda da kuvari ne kuvaju kod kuće?Verujem da jeste, jer ja prvi ne kuvam kod kuće. Kuvam kad moram. Kuvao sam ceo dan ovde, i kao još da nastavimkod kuće... Pritom mi kod kuće nemamo uslove kao što imamo u restoranu. Kuvao sam kada mi se ćerka rodila pa kad smo je uvodili u ishranu par godina.. Tada sam imao celu aparaturu i uslove.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
