Najnovije

Srbija

Predstavljen novi model BMW iX

Dugoočekivani BMW iX je premijerno predstavljen u novootvorenom „THE BMW Store“u TC Galerija. Reč je o prvom BMW X modelu koji je potuno električan, a čiji domet doseže čak 630km za xDrive50 verziju, odnosno 425km za xDrive40 verziju (po WLTP standardu).Izdržljivi BMW iX poseduje pogon na sva četiri točka na oba modela koji imaju 523 (xDrive50), odnosno 326 konjskih snaga (xDrive40) u zavisnosti od verzije.Litijum jonske baterije u BMW iX-u imaju sistem grejanja i hlađenja koji povećava njihovu efikasnost i zavisnosti od modela, kapaciteta 76/112 kWh. Takođe, one poseduju i garanaciju od 8 godina, odnosno pređenih 160.000km. Moguće ih je puniti na razne načine: od kućne uticnice do DC punjaca, a model xDrive50 podrzava i snagu punjenja do 200kW, kada je potrebno oko 40 minuta da se baterija napuni od 10 do 80 odsto. BMW iX poseduje sistem za automatsko kočenje koji je najnapredniji među BMW modelima, te prepoznaje saobraćaj  prilikom skretanja levo, kao i bicikliste i pešake  tokom skretanja desno. Ukupno pet kamera, pet radarskih i 12 ultrazvučnih senzora kontrolišu situaciju oko vozila.Za proizvodnju BMW iX-a u pogonu BMW Group u Dingolfingu koristi se isključivo zelena energija, dok je upotreba sirovina strogo kontrolisana, a udeo prirodnih i recikliranih materijala je visok.Među pojedinostima koje izdvajaju ovaj model su i 4D Bowers & Wilkinis Diamond ozvučenje sa zvučnicima intergisanim u prednja sedišta - u naslonima za glavu su visokotonci, dok su u donjem delu generatori vibracija koji pojačavaju utisak niskih tonova i stvaraju bolji užitak.Futuristički eksterijer i pažljivo kreiran moderni enterijer sa avangardnim infotejmentom zajedno donose mnoštvo inovacija sublimiranih u ovom SUV modelu.Struktura karoserije, dizajnerski pristup i karakterističan sistem oslanjanja BMW iX-a savršen su spoj koji obezbeđuje izvanredan stepen udobnosti u vožnji sa sportskim karakteristikama.

Srbija

Swinto je pobednik Elevator Lab Challenge South-East Europe

Tim Swinto odneo je titulu najboljeg startapa jugoistočne Evrope i nagradu od 10.000 evra na fintech takmičenju Elevator Lab Challenge South-East Europe."Uživali smo u ovom iskustvu, dalo nam je divnu priliku da ponovo otkrijemo našu ideju i ono što nudimo. Uložili smo mnogo truda da napravimo prezentaciju koja je u potpunosti odražavala našu kompaniju", istakao je tim Swinto nakon pobede u finalu.Učesnici su dobili šansu da predstave svoja fintech rešenja, a stručni žiri, sastavljen od menadžera Raiffeisen banke, ocenjivao je ona najinovativnija iz oblasti finansijskih tehnologija.Pored novčane nagrade, pobednički tim će imati priliku da se predstavi na međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u na proleće 2022. godine, da upozna rukovodstvo Raiffeisen Bank International grupacije i dobije stručne savete o poslovnim prezentacijama i jedinstvenim načinima predstavljanja poslovnim klijentima.Elevator Lab Challenge South-East Europe je regionalno startap takmičenje Raiffeisen grupe fokusirano na podršku tehnološkim inovacijama koje utiču na pozitivan razvoj finansijsko-bankarskih sistema.

Srbija

Počele da rade eKonsultacije, koji digitalizuje javne rasprave

U okviru eUprave pokrenut je portal eKonsultacije koji će pmogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja zakona, uredaba i drugih propisa, kao i u procesu i izradi dokumenata javne politike kao što su strategije, programi i akcioni planovi.Nadležni organ države koji sprovodi konsultativni proces ili javnu raspravu u obavezi je da sve materijale koji prate propis ili dokument javne politike učini javno dostupnim na svom veb sajtu i Portalu eKonsultacije, zajedno sa pozivom javnosti na pisanje predloga i primedbi. Obavezna upotreba portala eKonsultacije pri donošenju akata predviđena je Pravilnikom o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, koji je donet 12. jula 2019. godine.Građani koji žele da učestvuju u konsultativnom procesu na portalu eKonsultacije potrebno je da se registruju, oni pretraživanjem mogu pronaći dokument koji je u konsultativnom procesu i ukoliko imaju komentare vezane za taj dokument, mogu ih uneti, a institucija koja je nadležna za pripremu tih dokumenata u obavezi je da odgovori da li je komentar usvojen ili ne u roku od najmanje sedam dana.Ako je predlog odbijen, institucija je u obavezi da na portalu objavi obrazložen razlog za odbijanje predloga.Takođe institucija odgovorna za pripremu dokumenta je obavezna da na ovom portalu objavi izveštaj o sprovedenom konsultativnom procesu ili javnoj raspravi, pre upućivanja dokumenta na usvajanje.Konsultativni proces i javna rasprava su vremenski ograničeni, a korisnici mogu pratiti sve faze ovih procesa.

Srbija

U 2021. izvezena malina u vrednosti od 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

Ove godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

„Aps“ rakija, proizvod osuđenika iz smederevskog zatvora

Osuđenici koji su na izdržavanju kazne u u Okružnom zatvoru u Smederevu, u okviru programa resocijalizacije, prave rakiju. Alkoholni napitak po imenu „Aps“ u luksuznom pakovanju prvi put je predstavljen na Festivalu rakije održanom u Kragujevcu.Štand je na Festivalu izazvao veliku pažnju, dok je upravnik zatvora  Goran Pavlović objašnjavao da se proizvodnja odvija u okviru programa koji je odobren od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva unurašnjih poslova. Zatvorenici nemaju nikakvog kontakta sa alkoholom, njihovo angažovanje završava kod loženja vatre ispod kazana, kazao je Pavlović za nova.rs.Sve je počelo pre tri godine kada je u zatvorskoj ekonomiji preteklo voće koji nije bili za prodaju. Registrovali su destileriju i odlučili da višak pretvore u rakiju, trenutno kapaciteti su oko 7000 litara. Planiraju da sledeće godine iađu na tržište sledeće godine sa jeftinijim pakovanjem kako bi više ljudi moglo da proba njihovu rakiju od kasije, šljivovicu i jabukovaču, kazao je upravnik Okružnog zatvora. ‘‘Na ekonomiji imamo voćnjake pod jabukom, kajsijom i šljivom na kojima rade zatvorenci. Imamo i našu hladnjaču od 100 tona i voće uglavnom ide za izvoz. Pošto je ostajalo dosta voća neuslovonog za prodaju, počeli smo da pravimo rakiju. Znam da je čudno da proizvodnja rakije bude program resocijalizacije, ali zatvorenici sve rade pod nadzorom. Oni aktivno učestvuju u berbi, skupljanju, prebiranju voća i loženju kotla, a sve drugo rade naši instruktori za obuku i upošljavanje‘‘, pojasnio je Pavlović.

2021

„Jedan paketić – mnogo ljubavi“: Prikupljanje novogodišnjih paketića za decu

 Što su praznici bliži, sve je veća potreba svakoga od nas da podelimo bliskost, pokažemo solidarnost i podršku. Kompanija Delez Srbija i Crveni krst Beograd tradicionalno i ove godine organizuju humanitarnu akciju „Jedan paketić – mnogo ljubavi“, kojom svoju pažnju i najlepše želje poklanjaju deci iz socijalno ugroženih porodica. I ove godine građani mogu da se uključe u akciju i doniranjem slatkiša, igračaka, balona, školskog pribora u odabranim Maxi supermarketima, pomognu u pripremi novogodišnjih i božićnih paketića za decu.Akcija prikupljanja biće održana u petak 17. i u subotu 18. decembra u 21 Maxi supermarketu u Beogradu. Svoje darove građani mogu ostaviti u kutije na izlazu iz prodavnica ispred kojih će dežurati volonteri od 9 do 15 časova. Humanitarna akcija biće realizovana u Maxi supermarketima na sledećim adresama: Gospodar Jovanova 39, Stari gradDunavska 26, Stari GradČika Ljubina 8, Stari GradPatrijarha Joanikija 28, Vidikovac, RakovicaBorska 51, Kanarevo brdo, RakovicaTrgovačka 8a, Žarkovo, ČukaricaRadnička 9, ČukaricaDula Karaklajića 8, LazarevacPrvomajska 13, ZemunGornjogradska 11a, ZemunKralja Petra I, br.3,  Kaluđerica, GrockaNeznanog junaka 2, Savski venacDragice Končar 33a, VoždovacUstanička 66, VoždovacJanka Katica br. 16a, MladenovacKralja Aleksandra I 157  (tržni centar "NEST"), ObrenovacAleksandra Ace Simovića 2A, ObrenovacBulevar Zorana Đinđića 64, Novi BeogradJurija Gagarina 81, Novi BeogradVojislava Ilića 141 / Beocentar/, ZvezdaraBulevar despota Stefana 68, Palilula

Svet

Kineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara

Kineski kreditori su tužili kompaniju Evergrand za više od 13 milijardi dolara zbog zaostalih plaćanja. Oni traže prednost u odnosu na strane vlasnike obveznica kako bi nadoknadili gubitke nakon neispunjenja obaveza ovog graditelja nekretnina, prenosi Fajnenšl tajms.Kineski sud kome su dodeljene građanske tužbe protiv Evergranda prihvatio je 367 slučajeva sa potraživanjima u ukupnom iznosu od 13,2 milijarde dolara prema zvaničnim podacima koje je pregledao Fajnenšel tajms. Tužbe su podnete između 24. avgusta i 9. decembra, kada je agencija za ocenjivanje kreditnih rejtinga Fitch Ratings stavila ovu kompaniju u kategoriju "ograničenih obaveza".Evergrand zvanično nije platio dugovanja Analitičari ocenjuju da je tajming tužbi pokazao da su domaći kreditori izgubili poverenje u sposobnost Evergranda, najvećeg svetskog graditelja stambenih naselja, da otplati svoje dugove mnogo pre proglašenja neizmirenih obaveza."Poverioci se utrkuju da izvedu Evergrand na sud kako bi mogli da budu u boljoj poziciji da bi dobili svoj novac nazad u slučaju restrukturiranja duga", rekao je analitičar Loomis Sailes iz Singapura i menadžer imovine Bo Đuan.Priliv potraživanja kreditora počeo je kada je centralna banka u avgustu kritikovala rukovodstvo Evergranda zbog njegove dužničke krize, što je izazvalo kolaps prodaje ove kompanije i dodatno ograničilo njen pristup finansiranju. Ubrzo nakon toga, Evergrand je upozorio da je u riziku od neizvšenja novčanih obaveza.Rasplet Evergranda uzdrmao je globalna tržišta i izazvao zabrinutost zbog prelivanja u sektoru nekretnina ključnog inicjatora rasta druge po veličini svetske ekonomije.U avgustu 2020. godine, Peking je izdao stroga ograničenja zaduženja koja su dovele do strože likvidnosti u sektoru nekretnina u zemlji. Zvaničnici su upozorili državne banke da ne pomažu investitorima nekretnina koji imaju preveliku zaduženost, kao što je Evergrand, ali su ih uputili da izdaju kredite manje zaduženim imovinskim grupama u nastojanju da smanje pritisak na sektor nekretnina. Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" Procenjuje se da sektor nekretnina čini oko jedne trećine ukupne ekonomske proizvodnje u Kini.Izvršni direktor Evergranda, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je za Fajnenšl tajms da ne postoji način da otplate toliko kreditora svojim ograničenim sredstvima kao i da će prepustiti sudu da odlučo ko će i koliko biti isplaćen.Evergrand je takođe izdao ofšor obveznice u ukupnom iznosu od 19 milijardi dolara tako da će se mđunarodni kreditori takmičiti sa domaćim da bi obezbedili otplatu od grupe u nedostatku novca.Državne banke su Evergrandu dale najviše kredita, a preko 40 banaka, u koje spadaju i "velike četiri" kineske banke, kao i mali regionalni zajmodavci, traže vraćanje zajma u iznosu od 3,4 milijarde dolara, prema sudskim zapisima.Vladin savetnik za politiku rekao je da je izloženost banaka gora nego što je naznačeno, jer mnoge nisu htele javno da objave potencijalne gubitke koje im je naneo Evergrand poduzimanjem sudskih postupaka i dodao da će pad Evergranda će imati veći uticaj od očekivanog na kineski finansijski sistem.Građevinske grupe u državnom vlasništvu traže Evergrand za 2,3 milijarde dolara, što komplikuje nastojanje vlade da osigura završetak postojećih projekata od kojih je većina finansirana  avansnim uplatama kupaca."Ne možemo da nastavimo sa izgradnjom kada naši radnici nisu plaćeni mesecima", rekao je izvršni direktor u Hefei Construction and Engineering Group, koja tuži Evergrand za 35 miliona dolara zbog propuštenih plaćanja.Nebankarski zajmodavci poput povereničkih kompanija i proizvođača koji su pozajmljivali novac Evergrandu po visokim kamatama, takođe se bore da povrate svoje kredite.Prema sudskim zapisima, 19 slučajeva su "sporovi o podzemnim kreditima" koji uključuju netradicionalne kreditore, uključujući hotele, trgovce metalom i farmaceutske kompanije.Neimenovani izvor koji je upoznat sa ovom vrstom pozajmiva rekao je da su Evergrand i njegove podružnice u aprilu počeli da se okreću privatnim zajmovima od lokalnih preduzeća bogatih gotovinom, a od kojih su neki sa godišnjim kamatnim stopama od čak 73 odsto, pošto je kompaniji ponestalo drugih opcija.Kako se tužbe povećavaju, kreditori se suočavaju sa neizvesnim izgledima za oporavak. Državna vlast je uspostavila pravila za korporativno restrukturiranje, ali politički faktori, kao što su intervencije lokalnih vlasti, utiču na proces."Glavni prioritet za lokalne vlasti je da se postaraju da svi Evergrand projekti u njihovom gradu budu završeni i da lokalni kreditori budu isplaćeni", rekao je ovaj izvor.

Srbija

Skoro 95 miliona evra kredita za renoviranje beogradskih fakulteta

Pred poslanicima će se naći Zakon o potvrđivanju sporazuma kojim je predviđena izgradnja i renonviranje nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pozajmica Banke za ravoj iznosi 95 miliona evra to jest 61 odsto vrednosti projekta, dok je ukupna vrednost 155 miliona evra. Sporazum je skopljen između Banke za razvoj Saveta evrope i Republike Srbije za projektni zajam Univerzitetska infrastruktura. Pozajmica je dobrena je 19. marta ove godine Administrativnog saveta CEB.Projektom je predviđena renoviranje umetničkih fakulteta, tehničkih fakulteta, Geografskog fakulteta, Fakulteta bezbednosti i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Kranji rok za završteka radova je 31. decembar 2026. godine. U okviru umetničkih fakulteta predviđena izgradnja i opremanje novog objekta Fakulteta muzičke umetnosti za „muzičku akademiju i umetničke igre(balet)“,  kao i za igradnja i opremanje nekoliko objekata za Fakultet primenjenih umetnosti . Fakultet likovnih umetnosti čeka rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova.Planom je predviđeno da Elektrotehnički fakultet bi trebao dobiti proširenje, sanacija postojećih zgrada i opreme, kao i izgradnja zajedničkih objekata kampusa (tehničkih fakulteta).Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti će dobiti novu i opremljenu zgradu, kao i Biološki fakultet.

Srbija

Peđa Petronijević novi glavni direktor za razvoj GTC

Nadzorni odbor kompanije GTC imenovao je Peđu Petronijevića na mesto glavnog direktora za razvoj i Janoša Gardaija za glavnog operativnog direktora, saopštila je ta kompanija.Novoimenovani direktor razvoja i član Upravnog odbora GTC-a, Peđa Petronijević pridružio se Grupaciji 2008. godine kao tehnički direktor za Srbiju, a 2012. godine postao je generalni direktor, navodi se u saopštenju.Tokom njegovog mandata, GTC je završio izgradnju 10 poslovnih zgrada u Beogradu, uključujući FortyOne, Green HearHeart i Ada Mall, moderni tržni centar u srcu Beograda, saopštila je ta kompanija. Peđa Petronijević je takođe nagrađen priznanjem za najboljeg lidera 2017. godine na CIJ Avards Serbia & SEE 2017. Pre GTC-a, bio je odgovoran za poslovanje kompanije Mercury Engineering u Srbiji. Svoju profesionalnu karijeru započeo je kao projektni inženjer na jednom od najvećih projekata u Gaboroneu, u Bocvani. Diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu.Janoš Gardai, novi glavni operativni direktor i član uprave u GTC-u, započeo je svoju karijeru 1996. godine kao finansijski analitičar u Autovill Rt. Između 1997. i 1999. godine radio je kao finansijski kontrolor i menadžer za izveštavanje u ERECO Rt. Nakon toga, Gardai se pridružio White Star Real Estate (AIG/Lincoln), gde je poslednje 22 godine bio uključen u sve aspekte poslovanja nekretninama na različitim pozicijama, počev od direktora finansija, preko direktora razvoja i generalnog direktora do glavnog partnera za tu zemlju. Gardai je diplomirao na Fakultetu za korporativno računovodstvo na Visokoj školi za finansije i računovodstvo.GTC Grupa je vodeći investitor nekretnina sa fokusom na Poljsku i Centralnu i Istočnu Evropu. Tokom 25 godina svog rada, GTC je kroz centralnu i istočnu Evropu razvio 76 visokostandardnih, modernih poslovnih i maloprodajnih objekata ukupne površine veće od 1,3 miliona kvadrata. GTC sada aktivno upravlja portfoliom komercijalnih nekretnina od 54 komercijalne zgrade koje imaju 854 hiljade kvadrata poslovnog i maloprodajnog prostora u Poljskoj, Mađarskoj, Bukureštu, Beogradu, Zagrebu i Sofiji. Pored toga, GTC ima razvojni cevovod od 420 hiljada kvadrata maloprodajnih i poslovnih objekata u glavnim gradovima Centralne i Istočne Evrope, 54 hiljade kvadrata u izgradnji. GTC S.A. je izlistan na Varšavskoj berzi i na unutrašnjoj kotaciji na Johanesburškoj berzi. GTC je objavio svoj prvi ESG izveštaj ove godine, koji pokriva aktivnosti Grupe na šest tržišta Centralne i Istočne Evrope tokom 25 godina. 

Srbija

Gradska skupština Loznice ukinula Prostorni plan za rudnik litijuma

Skupština grada Loznice je, na sednici koja je održana po hitnom postupku, jednoglasno je stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju. Odluka je usvojena bez prethodne rasprave, zbog čega su negodovali odbornici opozicije, preneo je N1.Ovom odlukom ispunjen je prvi zahtev lokalnih udruženja i aktivista koji su zabrinuti za očuvanje životne sredine. Za stavljanje odluke van snage glasalo 46 odbornika Skupštine grada.Ukidanje prostornog plana za rudnik litijuma kompanije Rio Tinto prethodno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Rudarska kompanija Rio Tinto ranije je najavila otvaranje rudnika litijuma, kao i postrojenja za preradu rude, što je izazvalo negodovanje, a kasnije i proteste i blokade puteva nezadovoljnih građana u brojnih ekoloških udruženja u mnogim mestima u Srbiji.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kompanija je više puta naglašavala da će poštovati zakon, kao i da će voditi računa o životnoj sredini. Međutim, zbog brojnih ekoloških incidenata za koje je bila odgovorna u mnogim zemljama, građani i organizacije ističu da joj ne veruju.Brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Srpske akademije nauka i umetnosti smatraju da će taj rudnik biti poguban po biološku raznolikost i brojna zagađenja. Ipak, Vlada Srbije prošle godine je najavila da će joj Rio Tinto biti strateški partner.Projekat za iskopavanje litijuma planiran je u dolini reke Jadar, koja često izaziva poplave. To je jedan od glavnih razloga koji se navode kao povod da se taj projekat obustavi.Pored doline Jadra, litijum se istražuje blizu Valjeva, Gornjeg Milanovca, Požege i Jagodine. Građani u tim mestima takođe se protive otvaranju rudnika i zabrinuti su za životnu sredinu. Litijum bi, kako se često navodi, trebalo da pomogne u takozvanoj zelenoj tranziciji, odnosno kao zamena za fosilna goriva jer služi za proizvdnju električnih baterija.

Srbija

USAID obeležio dve decenije misije u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) multimedijalnom izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci obeležila je dve decenije partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je, kako se podseća, uložio 882 miliona dolara u ekonomski i demokratski razvoj Srbije."Tokom prethodne dve decenije, USAID je radio ruku pod ruku sa ljudima širom Srbije. USAID i njegovi partneri treba da budu ponosni na ono što su zajedničkim inicijativama postigli", rekao je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.Prema njegovim rečima, podrška koju je USAID pružio malim privrednicima, od opreme i tehnologije do pomoći u poboljšanju njihovih proizvoda, boljem međusobnom povezivanju i osvajanju tržišta pomogla je Srbiji da otvara nova, bolje plaćena radna mesta. U isto vreme, saradnja sa državnim institucijama doprinela je da institucije bolje reaguju na potrebe građana."USAID ove godine obeležava 60 godina postojanja i predstavlja najveću bilateralnu razvojnu agenciju koja posluje u preko 100 zemalja sveta. Fokusiraćemo se na energetski sektor, zaštitu životne sredine, nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i na podršku projektima usmerenim na razvoj preduzetništva i demokratski razvoj Srbije", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeUSAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je kako se napominje realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje, u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i podrške težnjama Srbije da postane članica Evropske unije. Povodom jubileja, održana je i multimedijalna izložba u Jugoslovenskoj kinoteci pod nazivom "#20GodinaPartnerstva- Zajedno stvaramo" na kojoj predstavljena su neka od partnerstava ostvarena tokom protekle dve decenije širom Srbije, uz najavu dalje prijateljske saradnje.Cilj izložbe je da se predstave neki od najuspešnijih projekata iz oblasti preduzetništva, agrobiznisa, obrazovanja, saradnje sa lokalnim samoupravama kao i drugih oblasti. Gosti izložbe su pozvani da se pridruže članovima osoblja misije USAID-a i predstavnicima NVO ADRA u prikupljanju donacija konzervirane hrane za beskućnike u Beogradu. Donirani praznični poklon paketi biće podeljeni 20. decembra ove godine.

Srbija

Torlak otvorio laboratoriju za testiranje i vakcinisanje na Kopaoniku

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" je otvorio novu laboratoriji na Kopaoniku u kojoj građani mogu da obave RT-PCR i antigensko testiranje na SARS-CoV-2, kao i da se vakcinišu protiv korone.Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na KopaonikuRadno vreme laboratorije je svakog dana u vremenu od 9 do 16 časova, a smeštena je u ambulanti na Kopaoniku.Otvorena je 8. decembra, dan pre nego što je zvanično počeo Ski opening koji obeležava početak ski sezone na Kopaoniku.

Srbija

Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto što neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, u domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija.Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode"."Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić.Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj."Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti."To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja."Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu."Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan."Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti."To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja."Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka."Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja."Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.

Svet

Gugl uslovio zaposlene: Ili vakcinacija ili otkaz

Čelnici Gugla su poručili svojim zaposlenima da bi mogli da budu ako se ne vakcinišu ili ne dostave izuzeće, navodi se u internim dokumentima koje je pregledao CNBC.U dopisu koje je dostavljneno zaposleni su imali dok do 3. decembra da se izjasne o svom statusu vakcinacije i pošalju dokumentaciju o dokazu vakcinacije ili izuzeću. Nakon toga će krenuti da kontaktiraju zaposlene  koji nisu dotavili potrebne dokumente ili čiji zahtevi nisu odobreniU internom dokumentu je navedeno da zaposleni koji se ne pridržavaju pravila vakcinacije do 18. januara koji je američka vlada postavila kao krajnji rok,  biće stavljeni na „plaćeno administrativno odsustvo” u trajanju od 30 dana. Nakon toga sledi neplaćeno  odsustvo od 6 meseci, i kao poslednja opcija sledi raskid ugovora.Američka vlada je naredila kompanijama sa 100 ili više radnika da osiguraju da su njihovi zaposleni u potpunosti vakcinisani ili redovno testirani na Covid-19 do 18. januara.Iako veći deo tehnoloških kompanija odlaže povratak u kancelarije, Gugl zahteva da u narednoj godini  zaposleni budu u kancelariji tri dana nedeljno. Ovim postupkom kompanija je nagovestila da će slediti nalog vlade i napraviti interni registar statusa vakcinacije preko 150 hiljada zaposlenih.Gugl i matična kompanija Alfabet čvrsto stoje iza vakcina od sredine godine.Sundar Pinčai, izvršni direktor Alfabeta, je još u julu najavio da će kompanija zahtevati obaveznu vakcinaciju za one koji se budu vratili u kancelracije tokom januara. Zbog stalne zabrinutosti oko broja zaraženih, povratak u kancelarije je odložen.Rukovodstvo je ohrabrilo zaposlene da nastave da dolaze “gde uslovi dozvoljavaju da se ponovo lično povežu sa kolegama i počnu da vraćaju mišićno pamćenje redovnijeg boravka u kancelariji“, prenosi CNBC. 

Srbija

Građanski preokret: Fabriku Linglong spajaju sa rekom Begej

Između kineske fabrike guma Linglong koja je u izgradnji i reke Begej postavljaju se cevi velikog prečnika i to izaziva veliku zabrinutost zbog eventualnog zagađenja otpadnim vodama, saopštio je Građanski preokret. Zbog tih radova privremeno izmeštena i trasa obližnjeg magistralnog puta Beograd-Zrenjanin."Opravdana je zabrinutost da će se kroz ovaj cevovod velikog kapaciteta ispuštati sav tečni otpad fabrike direktno u reku, bez bez ikakvog tretmana. Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode Carska bara, a zatim ušće Begeja u Tisu", piše u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET ZBOG LINGLONGA TUŽIO I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM Napominje se da će ogromno zagađenje iz te fabrike na tim rekama, koje su povezane jezerima i kanalima, dospeti u zemljište, podzemne vode i u hranu koja se proizvodi na tom području.Video: Građanski preokret"U trenutku kada Srbija otvara klaster o ekologiji u pregovorima sa Evropskom unijom, realizuju se projekti s prljavim tehnologijama i zagađenjem životne sredine nezamislivim bilo gde u Evropi i civilizovanom svetu", kažu u Građanskom preokretu.Predstavnici te organizacije podsećaju da se kineska fabrika autoguma Linglong gradi bespravno, bez integrisane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i bez građevinskih dozvola. Građanski preokret podseća da je to utvrdio pokrajinski građevinski inspektor.KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJAKINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA "Tužilaštvo i Upravni sud mesecima, u nekim slučajevima i više od godinu dana ne odlučuju o podnetim prijavama i tužbama protiv investitora i državnih organa koji su mu omogućili takvo ponašanje, čime direktno omogućavaju opstanak i napredak tog višestruko štetnog projekta", dodaje se u saopštenju.Građanski preokret ranije je zatražio obustavljanje Linglongovog projekta u Zrenjaninu, dok je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda utvrdio da joj je nezakonito dodeljena državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.