Najnovije

Srbija

Olimpijske igre potencijalno bez gledalaca?

Japanski premijer Yoshihide Suga rekao je da bi letnje Olimpijske igre u Tokiju mogle da budu održane bez gledalaca ukoliko glavni grad prglasi vandredno stanje u slučaju povećanja slučajeva zaraze korona virusom, piše Rojters.“U slučaju da se proglasi vanredno stanje, ne možemo da isključimo mogućnost da ne bude gledalaca”, rekao je Suga.Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana U toku vikenda je saopšteno da je organizatori Olimpijskih igara u Tokiju razmatraju da u toku ceremonije otvaranje 23. jula bude dozvoljeno prisustvo najviše 20.000 gledalaca.

Srbija

Putnici se postepeno vraćaju na beogradski aerodrom

Aerodrom "Nikola Tesla" opslužio je 600.000 putnika u periodu od januara do maja ove godine, što je pad od 35,3 odsto u odnosu na prethodnu, a 69,7 odsto u odnosu na 2019, prenosi Ex-Yu-Aviation. Jun bi trebalo da bude najprometniji za aerodorm od početka globalne zdravstvene krize, jer su još tri aviokompanije obnovile letove do glavnog grada Srbije u proteklih deset dana, uključujući Tunisair, TAROM i Vueling. Od sledeće srede usluge će obnoviti i Er Frans. Iz Beogrdskog aerodorma očekuju da će zahvaljujući vakcinaciji u Srbiji i regionu ova sezona biti značajno bolja nego prethodna. Er Srbija ima u planu preko 800 čarter letova do Turske, Grčke, Tunisa, i Egipta. Brojke beogradskog aerodroma počele su da rastu u aprilu, nakon što su strani prevoznici obnovili i frekvencije i kapacitete, a  Er Srbija započela sa rastom poslovanja.Od početka godine letove ka Beogradu započeo je Nordvind erlajns, iz Moskve i Sankt Peterburga,  Luks er iz Luksemburga, KLM iz Amasterdama, Viz er i Hamburga u Abu Dabija, Er Montenegro iz Podgorice i Tivta, kao i Skaj ap iz Kijeva. Er Srbija je otpočela letove ka Ženevi i Rostovu na Donu. U međuvremenu je ukrajniski Skaj ap, zbog slabe potražnje, obustavio letove između Kijeva i Beograda iz nemogućnosti da se na toj ruti takmiči sa Vindroz erlajnsom.  U predstojećem periodu, Aeroflot će uvesti letove iz Sankt Peterburga, Viz er iz Sandefjorda,  a Eurovings iz Štutgarta. Nakon odluke Evropske unije da odobri ulazak građana Srbije uz određene uslove, mnogi avio prevoznici počeli su da povećavaju broj letova i kapacitete na postojecim linijama. Među onima koji su uveli više mesta u avionu i više letova su Er Srbija, Viz er, KLM,  Lufthanza, Autrijan i Katar ervejs.

Svet

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal News18.  Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i ​​da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.

Srbija

Stanari Bloka 37 ponovo blokiraju gradilište: Branimo kvalitet svog života do kraja

Stanari Bloka 37 izašli su jutros da blokiraju gradilište gde je kompanija Durst pokušala da nastavi radove na izgradnji nove zgrade.Trenutno se tamo nalazi oko 20-30 građana koji i dalje onemogućavaju početak radova, a najavljuju i da će se u toku dana smenjivati. Kamioni ne pokušavaju da uđu na gradilište, ali su parkirani u blizini, kaže za Novu ekonomiju jedan od građana Predrag Radak. On dodaje da se situacija sada smirila.„Objasnili smo im da to nema veze sa njima, da građani imaju protest, ali ne protiv investitora ili izvođača nego imaju protest da se nađe rešenje za ovu lokaciju. Nadamo se da neće biti incidenata, ali ćemo da budemo ovde sve dok bude potrebno“, kaže Radak.Dodaje da je investitor pokušavao da stupi u kontakt sa građanima i upravnicima skupština stanara.„Građani nisu adresa za razgovor sa investitorom. Niti je za građane investitor adresa za razgovor već gradske vlasti - oni koji su dali ovakvu dozvolu i oni koji su obećali rešenje. Sa građanima niko nije pričao,“ dodaje Radak.Podestimo, nastavak radova usledio je nakon što je investitor prethodno obustavio radove do „razrešavanja opšte situacije“. Obustavu radova najavio je i zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je zgradu nazvao i „monstrumom“ i istakao da joj mesto nije tamo.„Mi se gradskoj upravi ne obraćamo samo preko medija. Mi smo podneli zahtev pre deset dana zvaničan, sa peticojom, da nas primi neko u gradu ko je nadležan. Na taj zahtev niko nije odgovorio, pismeni zahtev sa peticojom građana koju je u tom trenutku za tri dana bilo hiljadu-dve potpisa.“Svakoga dana peticija ima sve više potpisa, kaže Radak.Građani iz bloka 37 su potpuno uvereni i spremni da brane svoj kvalitet života do kraja.

Svet

Prazne učionice – propast jedne generacije

Sa školama koje su zatvorene 13 meseci, oko 77 odsto učenika Latinske Amerike biće ispod minimuma performansa za svoje godine, dok je taj procenat u 2018. iznosio 55 odsto, procenila je Svetska banka, piše Economist. Čak i ako izostaje samo deset meseci nastave, banka računa da je prosečan student mogao izgubiti protivvrednost od 24.000 dolara zarade tokom svog života.Po prvi put u godinu i po dana mala grupa učenika krenuće u nekoliko škola u Meksiko Sitiju.  Samo jedan deo škola se odlučio na otvaranje i samo polovina učenika dolaziće svaki dan. Ovo važi od 18 od 31 savezne država Meksika, ostale su zatvorene.  Prolongorani izostanak učenja, izazvan pandemijom,  pogoršaće i onako sumorne obrazovne standarde.  Međunarodni pisa test koji je održan 2018. godine među uzratom 15 godina. pokazao je da su u čitanju, matematici i nauci, latinoamerički učesnici u proseku zaostajali tri godine za vršnajcima iz bogatih zemlja članica Oraganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Škole s zatvorene skoro svuda u Latinskoj Americi u martu 2020. godine, i do sada je u većem delu ostalo tako. Otvorene su samo u šest manjih država. Argentina i Kolumbija počele su da otvaraju škole početkom godine samo da bih kasnije zatvroili zbog drugog talasa pandemije. Region Latinske Amerike je na tri načina pogođen koronavirusom.Sa osam odsto svetske populacije, Latinska Amerika imala je trećinu zvanično registrovanih smrti, a na to treba dodati i brojke. Pad privredne aktivnosti bio je u proseku sedam odsto, gore nego u celom svetu. A ono čemu se malo priča je da su škole Latinske Amrike ostale mnogo duže zatvorene nego u bilo kom drugom delu sveta.Mnoge škole su uložile napore da organizuju školu onlajn, ali značajna manjina škola nema dobar pristup internetu kako bi organizovala onjaln učenje. Dok od petine najbogatijih 98 odsto njih ima internet kod kuće, samo 48 odsto najsiromašnijih ima pristup internetu. Mobilni telefoni nude jedini prsitpu intrenetu za 60 odsto crnaca i domorodačkih učenika. Mnoge vlade u regionu koriste tradicionalne kanale komunikacije, kao što je televizija, radio, štampa. Meksiko je ovim putem ponudio učenje na daljinu za 25 miliona učenika. Ovo nije zamena za učenje licem u lice. "Ne uče sva deca istim tempom", rekao je Marko Fernadez, specijalista za obrazovanje sa univerziteta u Meksiku. "Ne mogu da im se postavljaju pitanja, niti da dobiju povratnu informaciju kao što moguu u učionici", rekao je on.Pored gubitka u učenju, zatvaranje škola donelo je i emocionalnu cenu, kao i veliki broj ispisa iz škola. Škole u ​​mnogim zemljama ponovo su otvorene pre nekoliko meseci, uz socijalno distanciranje, testiranje i temeljno čišćenje. Osim težine pandemije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to nije dogodilo u Latinskoj Americi.Idejom otvaranja roditelji uglavnom nisu bili oduševljeni.  Mislimo da ne postoje uslovi za masovni povratak u škole u Meksiku, dok se većina ljudi ne vakciniše, rekao je Luis Solis iz Nacionakne unije roditelja. Sindikati nemaju pozitivan stav o povtratku u škole, takođe.Kada je gradonačelnik Buenos Ajresa pokušao da ponovo otvori škole u martu suprotstavili su mu se i sindikati i vlada,Vlade bi mogle da učine mnogo više na promovisanju sigurnog otvaranja škola putem informacija i konsultacije. Emanuela Di Gropelo iz Svetske banke poručila je da je trebalo da države ulože značajan napor da otvore škole. "Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazala je ona. Škole će morati da procene nivo svakog učenika, a sustizanje u učenju biće ogorman izazov. Potrebna će biti dopunska nastava, subotnje škole, duži časovi, a za to će biti potreban novac, kao i trud. Vlade su potrošile više na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć porodicama i firmama tokom pandemije. Obrazovanje bi trebalo da bude jednak prioritet ako je to Latinska Amerika kako ne bi propala čitava generacija.

Srbija

U prvih pet meseci sklopljeno preko 58.000 ugovora o finansijskom lizingu

Poslednjeg dana maja u Srbiji je bilo aktivno 58.403 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 1,8 milijardi evra.  Broj ugovora o finansijskom lizingu od početka godine porastao je za 48,2% u odnosu na isti period  lane, kada uvedeno vanredno stanje zbpg pandemije korona virusa, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Vrednost ugovora o lizingu u prvih pet meseci ove godine je za svega 2% manja u isti period 2019, godini koja je prethodila pandemiji korona virusa.U prvih pet meseci ove godine registrovano je čak 5.965 ugovora ukupne vrednosti 179,7 miliona evra, dok je u prvih pet meseci prošle godine bilo registrovano 4.024 ugovora, ukupne vrednosti 117,9 miliona evra.Podaci APR-a, kako se navodi u saopštenju, pokazuju da se finansiranje putem lizinga ove godine polako vraća na nivo iz 2019. godine, kada je u prvih pet meseci bilo registrovano 7.016 ugovora vrednosti 183,3 miliona evra.Najviše ugovora o lizingu sklopljeno je za putnička vozila i ona čine 54,2% tih slučajeva, teretna vozila su 25%, druge vrste vozila 14,5%, mašine i oprema 6%, dok su nepokretnosti zastupljene u 0,3% slučajeva.Prema podacima iz Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2020. godinu, 13 davalaca finansijskog lizinga je u 2020. godini zapošljavalo 332 radnika.Ova grupa finansijskih institucija je u protekloj godini imala ukupnu aktivu od 114.304 miliona dinara, ukupan kapital 8.293 miliona dinara, a ostvarila je pozitivan rezultat perioda od 371,7 miliona dinara.U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Svet

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država, navodi se u saopštenju UNHCR-a."Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji", navodi se u saopštenju.Broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini, uprkos pandemiji, popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi" koji je objavljen danas u Ženevi.Ovo predstavlja dodatno povećanje od četiri odsto povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.Agencija za izbeglice UN-a pozvala je svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila, piše u Izveštaju. Kako se dalje navodi, devojčice i dečaci mlađi od 18 godina čine 42 odsto svih prisilno raseljenih osoba, a prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine."Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi.On je ocenio da je potrebna mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravju ljude na beg na prvom mestu. "Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.Najviše izbelica na svetu sedmu godinu zaredom prihvatila je Turska, 3,7 miliona, a slede Kolumbija koja je prihvatila 1,7 miliona, Pakistan 1,4 milion, Uganda, 1,4 milion i Nemačka koja je prihvatila 1,2 miliona. 

Srbija

Prvi put u Srbiji: Beli mišar primećen u okolini Šida

U okolini Šida meštani godinama unazad primećuju belu pticu grabljivicu privukla je pažnju članova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Orintolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica utvrdili su da se radi o belom mišaru, ptici grabljivici sa potpuno belim perjem.Orintolozi Nataša Tomić i Marko Šćiban u petak 11. juna posetili su okolinu sela Sot kod Šida, kako bi proverili te navode. Na kraju su u speli da slikaju pticu."Krenuli smo ka vozilu i trenutak pre nego što bismo napustili lokaciju iznad naših glava ukazala se potpuno bela ptica grabljivica. Na osnovu veličine, oblika tela i ponašanja ustanovili smo da se radi o mišaru (Buteo buteo), inače najčešćoj ptici grabljivici u Srbiji", objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Beli mišar je kako kažu izleteo iz šume, kružio iznad njih i nestao visoko na nebu, odletevši ka Suncu.Tokom više od veka istraživanja ptica u Srbiji mišar potpuno belog perja nije fotografisan, pa su ovo prvi snimci ovog retkog fenomena u Srbiji.Ornitolozi smatraju da ova ptica ima redak poremećaj koji se ogleda u boji perja. Poremećaj je poznat kao potpuni leucizam koji predstavlja nedostatak crnog pigmenta, melanina u telu.Ovakav poremećaj obojenosti jedinki koje prirodno nisu bele kao labudovi ili čaplje uglavnom im smanjuje mogućnost preživljavanja u prirodi. Međutim, belog mišara iz okoline Sota meštani sreću već dve godine, što ukazuje da uspešno odoleva svim izazovima.Ove zime uočen veći broj orlova krstaša, vrsta još daleko od oporavka

Srbija

Veličanstvena inovativnost – LG ARTCOOL

Inovacija može da se definiše kao početak nečeg novog - ideje, metode, usluge, proizvoda ili tehnologije koja unapređuje postojeće temelje neke oblasti tako da korisnicima pruži originalne i praktične...

Lifestyle

Buba zaslužna za pomor stoke u Srbiji nije opasna po čoveka

Klintonka nije opasna, ali njen ujed prati bolan otok i neophodno je javiti se lekaru.Verovatno ste čuli za bubu "Klintonku", iz grupe insekata bliskih komarcima iz familije simulida (black fly, na engleskom), za koju se tvrdi da se pojavila na ovim prostorima nakon bombardovanja 1999. godine. U to vreme, građani su prijavljivali ujede i otok, tipičan za ujed Klintonke, pa su njihovu pojavu povezivali sa bombardovanjem. Iako je bio reč o ujedima buva, izraz se odomaćio za grupu insekata bliskim komarcima (simulida). Međutim, one su oduvek bile prisutne na ovim prostorima."Oduvek su prisutne na ovim prostorima. Najpoznatija vrsta je takozvana golubačka mušica (Simulium colombaschense) koja je izazivala u prošlosti pomor stoke na našim prostorima i prate je brojne legende i uzrok je nekih verovanja i mitova stanovništva u Istočnoj Srbiji. Poslednja takva epidemija je bila pedesetih godina prošlog veka. Izgradnjom Đerdapa, uništena su njena staništa i ova vrsta više ne predstavlja problem, kao što je to bio slučaj u prošlosti", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Biološkog fakulteta u Beogradu dr Željko Tomanović.Crna mušica jaja polaže u slatkim vodama u kojima žive njihove larve, nakon čega dolazi do rojenja odraslih insekata. Samo se ženke hrane krvlju, a ubod, prema rečima prof. dr Željka Tomanovića, nije opasan. U našoj zemlji ne prenose na ljude nikakve bolesti. Preventiva u zaštiti postoji."Sve što koristimo u zaštiti protiv komaraca, deluje i na ovu vrstu. Ubod obično prođe bez posledica, ali se kod osetljivijih osoba može javiti burnija reakcija i otok. U tom slučaju se treba obratiti lekaru", objašnjava prof. dr Tomanović.Možda se pitate čemu služe ovakve jedinke, ali entomolog Željko Tomanović kaže da svaka organska vrsta ima svoju ulogu u prirodi, te da su važne za stabilnost ekosistema u kojima žive.

Srbija

Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Vlada Srbije upostavlja novi portal eKonsultacije kao sastavni deo portala eUprava, objavljeno je u Službenom glasniku.Novi portal trebalo da bi da omogući učešće javnosti u procesu primene i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa.Svi nadležni organi državne uprave biće u obavezi sa na portalu eKonsultacije objavljuju sve relevantne informacije o konsultacijama i javnim raspravama koje sprovode.Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu biće zadužena za izradu i realizaciju posebih planova obuke državnih službenika koji će biti ovlašćeni za upravljanje pojedinačnim postupcima na portalu eKonsultacije. Kancelarija za IT će upravljati ovim portalom i biće zadužena za njegovu promociju kao i obaveštavanje javnosti o početku rada portala eKonsultacije.

Srbija

Beograd planira ozoniranje Gradske uprave

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za ozoniranje objekata Gradske uprave u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti.Procenjena vrednost javne nabavke je 9.700.000 dinara, a rok za podnošenje ponuda je 29. jun.Pod javnom nabavkom se podrazumeva usluga dezinfekcije i sterilizacije, odnosno ozoniranje objekata koje koriste zaposleni u organima Grada, a koja je potrebna radi sprečavanja širenja bolesti izazvane koronavirusom. U dokumentaciji je navedeno 14 objekata gradske uprave koji bi potencijalno koristile ovu uslugu. Obaveze privrednog subjekta su između ostalog da uslugu pruža uređajem koji generiše ozon, da mereč ozona bude baždaren, kao i da uslugu sprovodi sopstvenim materijalno-tehničkim sredstvima i radnom snagom.Kako se navodi u dokumentaciji ugovor se zaključuje na 12 meseci.

Srbija

U planu proširenje KBC „Bežanijska kosa“

U okviru Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa" priprema se izgradnja novog bolničkog objekta i dve pasarale, piše u Službenom glasniku.Objavljeno rešenje utvrđuje postojanje javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti za zemljište i objekte na čijem mestu bi trebalo da se izgrade objekat i pasarele.Ova izgradnja u skladu je sa Planom detaljne regulacije šireg područja uz Kliničko bolnicčki centar "Bežanijska kosa", dodaje se u Rešenju. Prema navedenom planu, u širem poručju KBC "Bežanijska kosa" trebalo bi da se izgrade i predškolske ustanove, škole, visokoškolske ustanove, domovi zdravlja, javni parkinzi, kao i dodatni stambeni i poslovni objekti.Podsetimo, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević najavio je u januaru 2019. da bi naredne godine trebalo da počne izgradnja Ginekološke-akušerske klinike Narodni front na Bežanijskoj kosi.U avgustu 2020. godine Vlada je donela Rešenje o utvrđivanju javnog intresa o eksproprijaciji nepokretnosti u cilju izgradnje objekta ginekološko-akušerske i naučno-istraživačke delatnosti na širem području KBC "Bežanijska kosa".

Srbija

Žene na vojnu obuku samo dobrovoljno

Žene iz Srbije će ići na obuke za rukovanje oružjem i vojnom opremom, ali samo ako se dobrovoljno prijave.Na obuke koje za potrebe odbrane zemlje organizuje Ministarstvo odbrane, učestvovaće žene vojni obveznici, ali samo ako se dobrovoljno prijave, predviđeno je najnovijim izmenana uredbe o načinu obučavanja i kategorijama građana koje za potrebe odbrane zemlje obučava Ministarstvo odbrane.Vlada Srbije donela je 2019. uredbu kojom se uređuje način obučavanja građana i kategorije građana koje će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane.Prva kategorija građana koje obučava Ministarstvo odbrane su lica u rezervnom sastavu koja nisu odslužila vojni rok, što znači građani koji su sa navršenih 30 godina života rešenjima nadležnih teritorijalnih organa Ministarstva odbrane prevedeni u rezervni sastav.Druga kategorija su lica u rezervnom sastavu koja su odslužila vojni rok sa oružjem, a nemaju raspored u jedinicama Vojske Srbije, civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane. Poslednju kategoriju čine žene vojni obveznici.Kako se navodi u odluci, teorijska nastava obuhvata sadržaje kao što su osnovne odredbe međunarodnog humanitarnog prava i Pravila upotrebe Vojske Srbije.Takođe obuhvataju „razvijanje i negovanje bezbednosne kulture, vojničke tradicije i moralnih normi, kao značajnih komponenata ukupnih priprema za odbranu i sprovođenje odbrane zemlje".Praktična nastava izvodiće se vežbanjem strojevih radnji, rukovanja, upotebe i održavanje naoružanja i vojne opreme i taktičkih radnji za uspešno samostalno i grupno vođenje borbe.Zašto ljudi napuštaju Vojsku SrbijeAbehajci Srbije u senci ruske dezinfekcijeIzdaci za vojsku i policiju porasli 1000% za četiri godine