Najnovije

Srbija

Srpsko-američkoj naučnici dodeljeno evropsko priznanje

Naučnica koja je poreklom iz Srbije Gordana Vunjak Novaković dobitnica je prestižne Evropske nagrade za pronalazače 2021, preneo je portal 021. Nagrada se dodeljuje za inovativni doprinos u bio-medicinskom inženjerstvu."Gordana Vunjak Novaković otvorila je nove horizonte u regenerativnoj medicini novim načinom uzgoja tkiva van tela, koristeći ćelije pacijenta. Ovaj revolucionarni pristup omogućava precizniju i manje nametljivu metodu obnove lice", navodi se na sajtu Evropskog zavoda za patente.Njen patent mogao bi da služi i zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva."Tokom svoje naučne karijere, Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života", rekao je prethodno predsednik Evropskog zavoda za patente Antonio Kampinos.Apsolutno znanje nije dato čoveku Nagrada za životno delo pripala je fizičaru Karlu Leu.Srpsko-američka inženjerka biomedicine Gordana Vunjak-Novaković rođena je u Beogradu 1948. godine. Trenutno živi u Njujorku, univerzitetska je profesorka najvišeg akademskog ranga na Univerzitetu Kolumbija.Profesorka je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesorka stomatologije i direktorka laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbij.

Srbija

Cigarete od jula skuplje za deset dinara

Cigarete svih velikih proizvođača poskupće od 1. jula za 10 dinara po paklici, prenosi Biznis.rs. Povod za poskupljenje je usklađivanje akciza sa rastom cena na malo, ali i povećanja specifične akcize koja, prema novom Akciznom kalendaru, usvojenom krajem proše godine, raste na svakih šest meseci.Prema Akciznom kalendaru, cigarete bi u Srbiji na kraju 2025. godine mogle da koštaju kao i u zemljama Evropske unije, odnosno oko pet evra. Predviđeno je da specifična akciza sa 76,75 dinara po pakli, što je iznos sa kojim smo započeli ovu godinu, skoči na čak 90,25 dinara.To znači da će ovaj državni namet u naredne četiri godine još ukupno devet puta promeni svoju vrednost. Na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna od 33 odsto, koja nije menjana već godinama, a na sve to dodaje se i PDV.Maloprodajne cene cigareta u EU se kreću u rasponu od 2,5 evra u Bugarskoj pa do blizu 10 evra u Irskoj.

Svet

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Svet

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom,  možemo očekivati  da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki -  zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu,  umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka.  To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara -  zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine.  Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje  za koje  i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana.  Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti  sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.  

Srbija

„EPS Distribucija“ više nije deo EPS-a

Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je na Republiku Srbiju, koju zastupa Vlada Srbije, prenele svoj celokupan osnivački i vlasnički udeo u preduzeću Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija". Novim osnivačkim aktom "EPS Distribucija" promenila je ime i sada se zove "Elektrodistribucija Srbije".Prema zakonu, kako se precizira u saopštenju, odgovornost izdvojene "Elektrodistribucije Srbije" je distribucija struje, izgradnja i održavanje distributivne mreže. Deo te mreže su merni uređaji, priključenja na mrežu, očitavanje brojila, kao i prekidi u snabdevanju strujom.Prenosom EPS-ovog udela to javno preduzeće je, kako se dodaje u saopštenju ispunio obaveze iz zaključka Vlade Srbije kojim su prihvaćeni izveštaj o usklađivanju poslovanja Operatora distributivnog sistema sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o energetici, kao i Plan za reorganizaciju "EPS Distribucije". Dodaje se da je promena vlasništva u "EPS Distribuciji" upisana 31. 12. 2020. godine rešenjem Agencije za privrede registre (APR).Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije Vlada Srbije donela je 28. januara 2021. godine odluku o izmenama osnivačkog akta "EPS Distribucije" kojim je promenjeno njeno ime i uređeno poslovanje operatora. Na osnovu toga je 29. januara doneta odluka o osnivanju "Elektrodistribucije Srbije" doo Beograd.Kako se objašnjava u saopštenju, "Elektroprivreda Srbije" nastavlja da se bavi svojom osnovnom delatnošću proizvodnje električne energije i snabdevanja građana i privrede.Veliku polemiku u javnosti početkom godine izazvala je najava "EPS Distribucije" da će od korisnika preuzimati električna brojila. "U skladu za Zakonom o energetici, 'EPS Distribucija' kao operator distributivnog sistema u Srbiji dužna je da od korisnika preuzme merne uređaje, merne ormare, priključni vod i instalacije, jer čine deo mreže", rekli su tada u EPS-u.Mnogi korisnici tada su se pobunili tvrdeći da su sami platili svoja brojila prilikom ugrađivanja, čak i do 100.000 dinara. Smatrali su da je nekorektno da brojila bez naknade ustupaju "EPS Distribuciji."Za sva pitanja u vezi sa distributivnim sistemom moguće je obratiti se na pr@ods.rs, dok za pitanja iz nadležnosti EPS možete se obratiti na pr@eps.rs.Zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom oblasti energetike, država je nedavno od preduzeća "Srbijagas" preuzela upravljanje nad preduzećem "Transportgas". Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović krajem prošle godine je izjavila da je izdvajanjem "EPS Distribucije" stvaraju uslovi za dobijanje potpuno nezavisnog operatera u Srbiji, dok su neki analitičari to tumačili kao stvaranje uslova za privatizaciju "EPS-a".Razdvanje u "EPS-u" je predviđeno Zakonom o energetici i posledica je prihvatanja pravila iz Trećeg energetskog paketa Evropske unije, koja su uvedena kako bi se povećala konkurencija na tržištu.Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji

Svet

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Srbija

Da li je broj nezaposlenih koji su dobili pomoć tajna?

Nacionalna služba u nekoliko navrata izbegava da Novoj ekonomiji odgovori koliko nezaposlenih je dobilo državnu pomoć u iznosu od 60 evra, odnosno koliko nezaposlenih je 15. aprila bilo na njihovoj evidenciji.Državna pomoć od 60 evra za nezaposlene počela je da se isplaćuje 14. juna. NSZ je za naš portal potvrdila da su tog dana prebačena sredstva na namenske račune otvorene u Banci Poštanska štedionica i to za sva nezaposlena lica koja su ostvarila pomoć prema Zaključku Vlade.“Isplata kako smo informisani od strane Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd teče po planu. Shodno tome, neophodno je da nezaposlena lica radi isplate obrate najbližoj pošti.”Na pitanje - koliko lica će dobiti ovu novčanu pomoć, NSZ odgovara:“Novčana pomoć namenjena je za lica koja su na dan 15. aprila 2021. godine bila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.”NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć Nova ekonomija je zato ponovo postavila pitanje - koliko je nezaposlenih bilo na evidenciji 15. aprila?Na ovo pitanje nije stigao odgovor. Nakon telefonskog poziva, uputili su nas na osobu koja se bavi odnosima sa medijima, čiji telefon je bio nedostupan. Poslali smo još jedan mejl sa molbom da nam odgovore na pitanje, međutim ni nakon toga nismo dobili odgovor na pitanje.Podsetimo, Nova ekonomija je početkom maja od NSZ tražila podatke o tome koliko nezaposlenih će dobiti pomoć, ali nam je tada rečeno da se još uvek kompletira spisak, te da nemaju konačan presek. Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za isplatu pomoći za nezaposlene izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Na kraju aprila na evidenciji NSZ bilo je 613.580 lica koja traže zaposlenje (nezaposlena lica, privremeno nespremni ili nesposobni za rad, zaposleni koji traže promenu zaposlenja, mirovanje prava po zakonu i drugi). Mesec dana kasnije, u maju, ova brojka bila je neznatno manja pa je ukupno 613.348 građana tražilo zaposlenje prema evidenciji NSZ.

Srbija

Makiško polje: Seča drveća, isušivanje, nasipanje peskom, sve zbog metroa

Javno vodoprivredno preduzeće “Srbijavode” planira uređenje kanalske mreže na Makiškom polju, kao pripremu za izgradnju početne stanice metroa sa okretnicom pokazuju podaci objavljeni na Portalu javnih nabavki. Uređenje kanala podrazumeva i seču drveća, nasipanje peska, kao i isušivanje močvarnog područja.“Projektanti zaduženi za izradu Idejnog rešenja izgradnje depoa metroa izneli su pedlog rešenja koji predviđa izgradnju depoa na površini od 72 ha”, piše u specifikaciji.Sastavni deo projekta izgradnje depoa je donošenje 1,7 miliona kubika materijala, od čega bi trebalio da se nasipe 400 hiljada kubika peska.Planira se i izgradnja dva kolektora za prikupljanje atmosferskih voda koje bi trebalo da se ispuštaju u Glavni kanal.Ovi kolektori su deo hidrotehničkog repšenja i predstavljaju samo deo sistema za odvođenje atmosferske i površinske vode i ne mogu funkcionisati samostalno, ističe se u specifikaciji.“U vreme velikih padavina sve bujične vode završavaju u ovom najnižem delu aluvijona i plave područje.”Dodaje se da slaba vodopropusnost prašinastih sedimenata utiče da je veći deo godien lokacija bude zamočvarena i povremeno plavljena do 74 metara nadmorske visine. Zbog toga, navode, izgradnja stanice metroa i samog metroa zahteva da hidromeliracioni sistem (sistem za odvodnjavanje suvišne vode) “Veliki Makiš” radi punim kapacitetom, odnosno barem deo koji sprovodi vodu sa prostora predviđenog za gradnju.Dovođenje kanalske mreže u pun kapacitet podrazumeva uklanjanje biljne vegetacije i zemljane radove, pojašnjava se u specifikaciji.“Prvi radovi će se izvoditi na prostoru gradnje stanice metroa, počeće se sa prosecanjem pristupnih puteva uz kanale i biološkim radovima ručnim sečenjem šiblja i stabala sa vađenjem panjeva,” piše u dokumentaciji.Božović: Štetno je isušivati područje zbog metroaDreniranje površinskog dela može da bude korisno ukoliko je u funkciji dreniranja samih močvarnih delova i čuvanja površine odakle se i prihranjuje voda u izvorište, objašnjava diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije.Međutim, štetno je ukoliko se prostor isušuje da bi se uređivalo i pripremalo za nešto što je izvan funkcije vodoizvorišta, objašnjava.“Pošto oni to rade za potrebe isušivanja i dreniranja podloge, da bi nasipali te prostore na kojima će se graditi objekti depoa, to je apsolutno štetno”, kaže Božović za Novu ekonomiju.Smatra da bi to moralo da bude odrađeno, ali po odgovarjućim projektima. Na ovaj način, doći će i do zagađivanja vodoizvorišta.Hoće li onda Beograd ostati bez čiste vode?Božović kaže - očuvanje vode je sa trenutnim planovima nemoguće, ali će to biti rešeno menjanje kategorizacije vode.“Mi smo skloni menjanju kategorije vode i kvaliteta vode, kako nam odgovara. Sada su sve vode koje su bile treće kateogorije, koje su bile neupotrebljive, prebačene su u drugu kagtegoriju ili kažu - može se koristiti i treća kategorija za piće, tehničku vodu. Do sada je mogla samo druga kategorija da se koristi i to sa prečišćavanjem.”"Sve što se radi na Makiš je nezakonito. I ne samo nezakonito, nego je nestručno i ugrožava elementarno pravo građana i čistu i zdravu vodu."Vi ne vidite kako se kreće zagađenje tokom godina, kaže Božović.“U ekologiji postoji rečenica: u ekologiji i u zaštiti životne sredine ne postoji smrtnosna doza, to je trovanje, nego postoji dozirana smrt.”Zbog toga ni zagađenje zbog urbanizacije Makiškog polja nećemo osetiti odmah."Oni kažu - neće doći zagađenje ako napravimo depo tamo i metor. Neće odmah, neće za tri godine, pet godina, ali će ljudi već tada piti vodu koja je zagađena i koju vi lepo dozirate i dopunjavate."

Svet

Raspad Jugoslavije: Nacionalni dohodak otišao najbogatijima

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.Deo nacionalnog dohotka koji uglavnom završava kod 1 odsto populacije porastao je između 1898. godine i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast od 4-5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji odlazi kod 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo najsiromašnijih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto popilacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.

Srbija

Počeo s radom beogradski vodič za digitalne nomade

Pokrenut sajt za promociju Beograda kao destinacije za digitalne nomadeInicijativa „Digitalna Srbija“ i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su danas sajt BelgradeGets.digital kako bi promovisali Beograd kao atraktivnu destinaciju za život i rad digitalnih nomada i drugih digitalnih profesionalaca iz celog sveta.U iščekivanju smirivanja situacije sa pandemijom, sve više zemalja pokreće međunarodnu promociju okrenutu digitalnim nomadima među njima su egzotične turističke destinacije kao što su Barbados i Kosta Rika, ali i evropske zemlje poput Češke i Estonije, ili Hrvatske i Crne Gore iz neposrednog komšiluka.Kroz inicijativu BelgradeGets.digital, poteklu iz domaće digitalne i startap zajednice, Beograd kreće u odbranu titule jedne od 20 najpopularnijih destinacija prema ocenama korisnika Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada. Ideja ovog projekta je i da se Beograd predstavi u novom svetlu onima koji sebe možda ne doživljavaju kao digitalne nomade, ali se sada odlučuju da novostečenu mogućnost „rada od kuće“ zamene „radom sa bilo koje tačke na planeti“. Kao polazna tačka u razvoju platfome BelgradeGets.digital i pozicioniranja Beograda na digitalnoj mapi sveta je zajednička inicijativa koju su pokrenuli i razvili Nova Iskra, SHARE Fondacija i Startit. Sajt posetiocima daje praktične informacije i savete o tome kako da doputuju, gde da odsednu, kako da pronađu prostor za rad, ali i prijatno okruženje za opuštanje. Tu su i preporuke za kulturne sadržaje i lokalnu hranu koju treba probati. Sajt pruža podršku korisnicima i u vidu besplatnih vaučera koji se mogu iskoristiti za konsultacije sa advokatima i računovođama o administrativnim procedurama koje ih čekaju. Konačno, BelgradeGets.digital korisnicima predstavlja iskustva drugih digitalnih nomada iz celog sveta koji su već boravili u našoj prestonici — kroz video intervjue, ali i direktni kontakt sa onima koji su se pridružili mreži „ambasadora Beograda“.„Inicijativa „Digitalna Srbija“ se uključila u ovaj projekat pre skoro godinu dana jer smatramo da se ovakvim pozicioniranjem Beograda proširuje mreža digitalnih profesionalaca koji u lokalnu zajednicu donose potrebna znanja i međunarodne kontakte, kreiraju nove prilike, te popravlja globalna reputacija naše prestonice i gradi imidž centralne tačke digitalne ekonomije šireg regiona,” kaže Tijana Stefanović iz ove neprofitne organizacije.Razvoj sajta pratilo je istraživanje i testiranje utisaka onih nomada koji su već bili u Beogradu, kao i brojni razgovori sa nomadima koji do sada nisu posetili našu zemlju. Rezultati istraživanja su prošle godine objavljeni u izveštaju „Skener digitalnih nomada“. „UNDP-jeva Laboratorija za ubrzani razvoj podržala je inicijativu BelgradeGets.digital jer želimo da digitalni profesionalci koji razmišljaju o nomadskom stilu života svoj rad započnu baš u Beogradu i da na jednom mestu dobiju najvažnije informacije neophodne za takvu odluku. Pandemija i rad na daljinu doveli su do preispitivanja kako će u budućnosti izgledati rad, naše radno okruženje i kako i odakle ćemo obavljati svoje poslovne zadatke. Mislimo da trend rada na daljinu može da ima značaj kako za Srbiju tako i region, jer može da utiče na smer i intenzitet ekonomskih migracija,“ rekla je Kristina Jazinka Nikolić iz UNDP-a.BelgradeGets.digital predstavlja Beograd kao nesavršeni, ali autentični evropski grad koji je uvek spreman da se menja i može da privuče digitalne profesionalce svojom iskrenošću, otvorenošću i kosmopolitskim duhom. Dodatni adut je i izuzetno živa digitalna i startap scena koja poslednjih godina privlači sve veću međunarodnu pažnju.U razvoj projekta uključio se i Kulturni centar GRAD, dok je agencija DIRECT MEDIA United Solutions, kao član Inicijative „Digitalna Srbija“, doprinela razvoju dinamičnog vizuelnog identiteta koji prati brend BelgradeGets.digital.

Svet

Zemlje G7 više ulažu u fosilna goriva nego u zelenu energiju

Zemlje članice G7 troše milijarde dolara više na fosilna goriva u odnosu ne zelenu energiju, objavila je Razvojna humanitarna organizacija "Tearfund", prenosi Statista.com. Uoči samita G7 organizacija "Tearfund" objavila je izveštaj u saradnji sa Međunarodnim institutom za održivi razvoj i Institutom za prekomorski razvoj. Između januara 2020. godine i marta 2021. Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Ujedninjeno Kraljevstvo upumpale su 189 milijardi dolara u ugalj, naftu i gas, dok je samo 147 milijadri bilo uloženo u zelenu energiju.Najveći deo novca dobio je sektor transporta, a posebno velikog broja planova spasavanja avio i automobilske industrije tokom ranih faza pandemije koronavirusa. Autori izveštaja tvrde da su paketi kojima spasavanja tih industrija, sadržali vrlo malo "zelenih" podsticaja, te da se njima u doglednoj budućnosti podržava industrija koja zagađuje. Samo 17 odsto obaveza koje su usmerene ka sektorima koji zagađuju u sebi sadrže "zelene elemente", dok 83 odsto obaveza nije uključilo zahteve za smanjenje zagađenja, a ni klimatske ciljeve.  Zajedno sa direktnim ulaganjem u prljave oblike energije, neke Vlade su i povukle propise koje utiču na industriju fosilnih goriva. To se kretalo od uvođenja izuzeća na takse na goriva, do suspenzije kazni za kompanije koje krše ekološke propise. Navodi se i da je samo 1 od 10 dolara koji su posvećeni odgovoru na pandemiju išlo u prilog merama za čistiju energiju. 

Srbija

Sombor: Firma za privatno obezbeđenje menja vodomere za 2,4 miliona

Posao zamene vodomera u Somboru dobila je firma Anakonda sekjuriti d.o.o koja je bila jedini ponuđač na javnoj nabavci, prenosi portal Soinfo. Frima je registrovana za obezbeđenje imovine i lica, kao i za promet roba i usluga, a javnu nabavku je raspisalo lokalno preduzeće JKP Vodokanal.Izabrana ponuda Anakonde security iznosila je nešto manje od dva miliona dinara ili na nivou procenjene vrednosti posla. Sa pripadajućim porezom, ukupna vrednost javne nabavke dostigla je 2,4 miliona dinara ili nešto više od dvadeset hiljada evra.Kako se navodi, trajanje ugovora overeno je na narednih godinu. Prema tehničkoj specifikaciji javne nabavke, izabrani ponuđač će tokom ugovornog perioda biti u obavezi da zameni hiljadu manjih i sto većih vodomera, kao i da pravilno evidentira taj postupak. Takođe, u obavezi je da promeni 500 gornjih delova ventila i 500 fitinga.Javnom nabavkom je predviđeno da vodomere i kompletan materijal za ugradnju obezbedi naručilac javne nabavke JKP Vodokanal.Kako se navodi, Anakonda sekjuriti ima aktivnu saradnju sa javnim komunalnim preduzećem ima od kraja oktobra 2020. godine u okviru ugovora za "čitanje vodomera i raznošenje flajera".Anakonda sekjuriti je u poslednjih nekoliko godina bila izabrani ponuđač na javnim nabavkama za poljočuvarsku službu u Somboru i Apatinu.Zaposleni u Anakondi angažovani su i na poslovima obezbeđenja u javnim upravama i više javnih preduzeća i ustanova. Preduzeće je registrovano i za usluge pomoći u kući na teritoriji Sombora.

Srbija

Kuršumlija lane naplatila samo 35 odsto poreza na imovinu

Državna revizorska institucija utvrdila je brojne nepravilnosti u opštini Kuršumlija, a između ostalog da nije utvrđivala i naplaćivala naknade za javne površine za oglašavanje, kao ni komunalne takse za držanje sredstava za igru. Utvrđeno je da opština nije utrvrđivala, naplaćivala i kontroilsala prihode po osnovu naknade za korišćenje javne površine za oglašavanje, kao ni lokalne komunalne takse za državnje sredstava za igru, piše u Izveštaju o reviziji кonsolidovanih finansijsкih izveštaja završnog računa budžeta Opštine Kuršumlija za 2020. godinu. Ni druge mere od strane Kuršumlije nisu bile adekvatne, navodi DRI. Tako je, za porez na imovinu, od strane opštine ostvarena naplata od 35 odsto, dok je za naknadu korišćenja građevinskog zemljišta ostvarena naplata od 0,5 odsto. Za taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru Opština je ostavarila naplatu od 61 odsto, dok je za naknadu za unapređenje životne sredine ostvarena naplata od 51 odsto. Takođe, Odlukom o budžetu za 2020. godine, nije utvrđena visina i rok za uplatu dobiti javnih preduzeća čiji je osnivač opština, navodi DRI. Među nepravilnostima se navodi i to da nadležni organ Opštine nije utvrdio jedinstvenu ekonomsku cenu Programa vaspitanja i obrazovanja Predškolske ustanove "Sunce" Кuršumlija po detetu za kalendarsku 2020. godinu.Opštinska uprava, PU "Sunce" Narodna biblioteka i Sportski centar nisu uspostavili adekvatan sistem kontrole obračuna zarada, a vršilac dužnosti direktora Narodne biblioteke obavlja navedenu funkciju duže od jedne godine, navodi DRI. Kako se dalje navodi, glavna knjiga Opštinske uprave nije sveobuhvatna evidencija o finansijskim transakcijama, jer nisu evidentirani prihodi za sredstva primljena na podračun, izdaci izvršeni sa podračuna i izdvojena novčana sredstava na podračunima u okviru konsolidovanog računa trezora. Deo rashoda i izdataka za usluge i radove izvršen je i evidentiran bez validne računovodstvene dokumentacije. Opština nije u potpunosti uspostavila efikasan sistem internih kontrola što je dovelo do nastanka određenih nepravilnosti, kod sprovođenja popisa imovine obaveza, adekvatnog dokumentovanja, evidentiranja poslovnih promena, upoređivanja i usaglašavanja evidencija i pouzdanog izveštavanja, zaključuje se u izveštaju DRI. 

Srbija

Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirode

Jedan od razloga zbog kojih je Vlada Srbije predložila izmene Zakona o zaštiti prirode je izgradnja mini-hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima. Prema je podacima koje su dostavili upravljači zaštićenih područja, do avgusta 2019. godine u zaštićenim područjima planirano je da se izgradi čak 51 mini-hidroelektrana.Prema istim podacima izgrađeno je 18 mini-hidroelektrana, a pet je bilo u izgradnji, piše u predlogu izmena Zakona o zaštiti prirode.Pored toga, napominje se da prilikom njihove izgradnje nikada nije 

Svet

Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana

Jedan od četiri stanovnika Evrope se usled pandemije koronavirusa oseća nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije, sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja o mentalnom zdravlju Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm.U okviru istraživanja Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti.Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja "Kantar" za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Mogućnost da se dobije COVID-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije.Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji. Maske za lice i posle kovidaKada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate.Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54 odsto) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu.  Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91 odsto), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25 odsto). Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida."Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade. "Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili  kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

Srbija

Novi U-Report stikeri UNICEF-a dostupni za preuzimanje

Od danas Viber korisnici mogu da pronađu i preuzmu novi besplatan paket U-Report Viber stikera sa sloganom "Neka se i tvoj glas čuje!", saopštio je UNICEF. U-Report je besplatna digitalna platforma za izveštavanje, koja prikuplja i mapira mišljenja mladih u realnom vremenu kroz anketna pitanja, a koju sprovodi UNICEF sa partnerima.Rakuten Viber se priključio ovoj inicijativi kroz globalno partnerstvo sa UNICEF-om.Platforma je kreirana da istakne teme koje su mladima važne, tako da državne institucije, nevladine organizacije, kao i mediji mogu da iskoriste rezultate anketa u radu na projektima, razvoju politika i strategija za mlade kao i za merenje i analiziranje napretka u različitim oblastima vezanim za decu i mlade.U-Report omogućava direktno i brzo prikupljanje i analizu podataka, a učešće je potpuno anonimno i svi podaci su sigurni. Preuzimanjem Viber stikera, mladi dobijaju mogućnost da postanu U-Reporteri i da iskažu svoja mišljenja i stavove na teme koje su za njih važne.Više o U-Report platformi:- U-Report je besplatna onlajn platforma za ankete namenjena mladima- Anketama za Srbiju možete pristupiti putem Viber-a- U maju 2021. godine, U-Report je proslavio deset godina postojanja. Trenutno postoji više od 15 miliona U-Reportera u 83 zemlje, dok je u Srbiji registrovano preko 8.000 U-Reportera.- Rezultati anketa i mišljenja mladih su dostupni u svakom trenutku na sajtu serbia.ureport.inViber stikere možete da skinete OVDE. 

Lifestyle

U Hrvatskoj smišljena aplikacija za sparivanje vina i jela

Vivino - aplikacija koja pomaže pri otkrivanju ukusnih vinaAplikacije koje se specijaliziraju za skeniranje etikete na vinima kamerom na pametnim telefonija nisu ništa novo, a ovo je definitivno jedna od najpopularnijih. Osim, što prepoznavanja vina, pomaže i upariti vrste vina s određenima jelima, a nudi i čitav niz drugih informacija.Mnogi će tvrditi kako je vino sam dar bogova koje su nam dali kao naknadu za sve boli i tegobe, a premda će jednako tako mnogi povremeno uživati u čašici nekoga ukusnoga vina, ne treba posebno isticati kako je ipak riječ o alkoholnom piću i kako je kod toga vrlo važna umjerenost i ustručavanje od vožnje automobila ako se popije koja čaša previše.S time na umu, vrijedi i pametni telefon opremiti aplikacijom kao što je Vivino, a ona će od koristi biti već i pravim vinskim znalcima, kao i onima koji samo žele provjeriti koje vino odabrati za neku svečanu priliku ili za serviranje uz večeru.Naime, Vivino ne samo da omogućava prepoznavanje o kojem je vinu riječ tako da se slika naljepnica koja se nalazi na butelji, a onda se vrlo lako može doznati je li to vino na dobrom glasu ili ga je bolje izbjegavati, nego nudi i čitav niz drugih informacija kao i mogućnosti.Tako je moguće čitati recenzije vina drugih korisnika aplikacije, tu je i pomoćnik koji će sparivanje vina iz jela učiniti vrlo jednostavnim, a posebno je zanimljivo to što je vina moguće i kupovati (aplikacija će preporučiti trgovine ako nije moguće kupovanje izravno putem aplikacije). Osim toga, putem aplikacije se mogu otkrivati i domaća vina (u bazi ih ima nešto više od 150), ali većina vina kojima aplikacija vlada su ona inozemna pa to valja imati na umu.Vina je moguće i brzo uspoređivati, otkrivati ključne karakteristika vina i okusa te prema tome izabrati najbolje, a zgodna je i mogućnost stvaranja profila zahvaljujući kojem je lakše pronaći vino prema vlastitom ukusu. Bilo kako bilo, ovo je idealna aplikacija za sve ljubitelje vina i one koji će to tek postati.