Najnovije

Svet

Fejsbukova predizborna ograničenja nisu umanjila doseg političkih oglasa

Amerikanci su videli više političkih oglasa na Fejsbuku u nedelji pre predsedničkih izbora 2020. u odnosu na nedelju ranije, uprkos ograničenjima kompanije za nove političke oglase tokom tog perioda, prema Global Witness-u, grupi za ljudska prava koja se zalaže za tehnološke propise, piše Axios.Prema podacima Global Witness-a izvedenim iz Fejsbukove globalne biblioteke oglasa, politički oglasi prikazani su približno 5,3 milijarde puta na platformi u SAD-u u nedelji pre izbora, što je porast od 5 odsto u odnosu na nedelju ranije.Fejsbuk je u nedelji pre izbora od političkih oglasa uzeo oko 110 miliona dolara, samo 4 odsto manje u odnosu na nedelju ranije.Predsednički izbori bili su ključni test za Fejsbuk i druge vodeće društvene platforme koje su želele da dokažu da mogu da spreče širenje dezinformacija. Kritičari tvrde da su mere poput ograničavanja novih političkih oglasa jedva ostavile trag.Međutim, kompanija nikada nije nameravala da period ograničavanja novih oglasa umanji domet političkog oglašavanja. Umesto toga, mere su pomogle Fejsbuku da izbegne prikazivanje oglasa u poslednjem trenutku pre izbora koji mogu imati obmanjujuće poruke i čiji je cilj, recimo, obeshrabrivanje ljudi da glasaju, jer kompanija ne bi imala vremena da pregleda i blokira takve oglase.„Zahtevanjem da se svi politički oglasi podnesu 10 dana pre izbora, omogućilo je da naša biblioteka političkih oglasa bude unapred popunjena čime su svi oglasi bili dostupni za pregled“, rekao je portparol kompanije u izjavi dostavljenoj Global Witness-u. „Ovo je bila važna mera za borbu protiv dezinformacija i pomogla je“, dodao je on.„Transparentnost je samo polazna tačka“, rekla je Naomi Herst, šefica kampanje za digitalne pretnje u Global Witness-u, dodajući da je „nemoguć posao“ spoljnih moderatora i šire javnosti da procene da li su određeni oglasi problematični.Fejsbuk je takođe nametnuo potpuno zamrzavanje američkog političkog oglašavanja koje je stupilo na snagu odmah nakon zatvaranja birališta. Ta zabrana je još uvek na snazi, jer su se širile dezinformacije o procesima i rezultatima izbora.

Srbija

Uskoro se kroje lokalni budžeti, da li privrednike očekuju veći nameti?

Kase u gradovima i opštinama u Srbiji su pod velikim pritiskom, a tokom marta su dobile i nalog da svoje izdatke moraju da smanje za 20 odsto, pa privrednici strahuju da će im lokalne samouprave od sledeće godine povećati porez na imovinu i druge parafiskalne namete, pišu Večernje novosti.Na to podsećaju u Mreži za poslovnu podršku i ističu da će više detalja biti poznato krajem godine, kada budu definisani lokalni budžeti. S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ukoliko takva namera i postoji, neće moći da se realizuje zbog problema u kojima se nalazi privreda. "Problem je što firme za istu namenu plaćaju po dve,tri različite naknade, jednu republici, drugu lokalnoj samoupravi, treću nekom fondu koji skuplja novac, na primer, za reciklažu", objašnjava koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragovljub Rajić. Prema njegovim rečima tokom ove godine već su uvedene neke dažbine kroz komunalne usluge, a kompanije u nekim opštinama se žale da su dobile novu naknadu koja se zove protivpožarno održavanje."To im ide kroz komunalne usluge, iako to već plaćaju odvojeno, jer imaju ugovore sa firmama za zaštitu od požara", napominje Rajić.KOMPANIJE PLAĆAJU BLIZU 600 DAŽBINA"Kompanije plaćaju oko 590 parafiskalnih nameta, a ima čitav niz nerešenih pitanja u vezi sa kriterijumima na osnovu kojih se određuju i zašto se uvode", ističe predstavnik Mreže za poslovnu podršku.On dodaje da je neophodno napraviti registar tih dažbina kako bi se znalo kakve su obaveze privrednika. Podseća da je ove godine uvedena i ekološka taksa, kao i da mnoga preduzeća izdvajaju za ekološku zaštitu preko komunalnnih usluga.Rajić ističe da samo porez na imovinu predstavlja sve teže opterećenje, kao i da se privrednici plaše da će on ponovo biti povećan, kao što je bilo i u prethodnim kriznim situacijama.Suprotno mišljenje ima ekonomista Ivan Nikolić koji kaže da nisu najavljeni nikavi novi nameti, ili povećanje poreskih oblika"S obzirom na probleme u kojima se privreda nalazi, sumnjam da će lokalne samouprave uspeti da je realizuju, jer im je za to potrebna saglasnost Ministarstva finansija ili Vlade", istakao je Nikolić.U Mreži za poslovnu podršku naglašavaju da je tokom ove godine bilo dosta pozitivnih primera iz gradova i opština koji su odložili naplatu različitih naknada i zakupa poslovnog prostora, ali da zbog kresanja budžeta imaju veliki problem da obezbede finansiranje. Informacije o eventualnim povećanjima dažbina stigle su im kako dodaju od menadžera kompanija koje posluju na području nekih lokalnih samouprava koje kako kažu planiraju povećanje dažbina.Da je i tokom pandemije bilo poskupljenja komunalnih usluga, svedoči i primer Grada Užica gde je krajem septembra odlučeno da poskupi voda i to za 18 odsto.

Srbija

PKS organizuje besplatne konsultantske programe za mikro, mala i srednja preduzeća

Besplatni konsultantski program za mikro, mala i srednja preduzećaCentar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva mikro, mala i srednja preduzeća da se prijave za besplatni konsultantski program Speed 2.0 koji je namenjen ublažavanju posledica izazvanih pandemijom Covid-19, navodi se u saopštenju PKS-a.Sva mikro, mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju između 5 i 249 zaposlenih i redovno izmiruju obaveze prema državi, mogu da se prijave za program Speed 2.0 na sajtu Centra za digitalnu transformaciju.Digitalna transformacija ne podrazumeva prevashodno kupovinu hardvera i softvera, time i nove troškove za firme, već predstavlja promenu radi unapređenja komunikacije sa dobavljačima ili kupcima, marketinga, kao i poslovnih procesa i modela. Konsultanti CDT-a su već radili sa blizu stotinu mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u okviru sličnog programa Speed 1.0, tokom prvog talasa pandemije, pomažući firmama da ublaže direktne posledice pandemije Covid.Sva preduzeća koja apliciraju za program najpre će imati mogućnost da popune dva upitnika, odnosno test digitalnog imuniteta i digitalne konkurentnosti. Kroz tu samoevaluaciju, dobiće uvid u to koliko su spremna za izazove poslovanja u okruženju, izmenjenom zbog pandemije covid 19, a takođe i kolika je njihova konkurentnost u eri poslovanja, obeleženoj digitalnom transformacijom. Program Speed 2.0 je razvijen uz podršku Privredne komore Srbije i Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.

Srbija

Wiener Stadtische osiguranju uručen žig „Zaštićeni potrošač“

Wiener Städtische osiguranje nastavlja sa unapređenjem sistema menadžmenta kvaliteta za upravljanje zadovoljstvom korisnika u oblasti pružanja usluga osiguranja, uskladivši se sa principima  novog standarda SRPS ISO 10002:2019.Prema proceni Republičke unije potrošača, Wiener Städtische osiguranje zadovoljava sve neophodne uslove kojima se klijentima pr uža najviši nivo kvaliteta usluge  osiguranja i  brine  o zaštiti njihovih prava prilikom postupanja sa prigovorima.Uz Uverenje o ispunjenosti uslova za SRPS ISO 10002:2019, kompaniji Wiener Städtische osiguranje uručen je i žig „Zaštićeni potrošač“, zakonom zaštićeni znak poverenja, namenjen klijentima kao garant da je ova kompanija brine o svojim klijentima i njihovom zadovoljstvu pruženim uslugama.Wiener Städtische osiguranje je deo vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), lidera u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom dva veka.

Srbija

INAT Samit u digitalnom formatu sa eminentnim predavačima iz IT i HR industrije

Ovogodišnji, četvrti po redu, INAT samit (Innovation Attitude Summit) biće održan od 9. do 11. decembra. Učesnici će imati priliku da čuju iskustva kolega, koji će govoriti sa kojima izazovima su se susretali programeri i kako su promenili način rada.Organizatori navode da digitalni format predstavlja značajne promene, imajući u vidu da je komunikacija između predavača i posetilaca tokom pauza za kafu "jedna od prvih asocijacija na INAT samit", a da nisu želeli da njihova konferencija bude samo još jedan u nizu onlajn događaja IT zajednice.INAT samit će tako obezbediti :Onlajn umrežavanje uz dosta humora i zanimljive teme iz IT-a i života Pristup štandovima kompanija  27 konferencijskih sesija sa predavačima iz čitavog sveta koje ćete moći da odgledate do 15. februara 2021. godine Registrujte se za konferenciju i saznajte: - Kako veštačka inteligencija i mašinsko učenje podstiču razvoj IT biznisa?- Koji su najvažnije metrike u razvoju IT proizvoda? - Šta pokazuju globalni trendovi: koji programerski jezici i tehnologije će biti najtraženiji do 2025. godine?- Kako IT timovi iz našeg regiona mogu sarađivati sa ekosistemima u Severnoj Americi, Evropi i Aziji? - Šta nam donosi Cloud revolucija što se tiče bezbednosti podataka?Aleksandar Mastilović, konsultant za telekomunikacije i pionir za pametne gradove u našem regionu, govoriće o tehnologiji koja može da poboljša kvalitet života ljudi i o procesu urbanizacije uzimajući u obzir etički i socijalni uticaj sve većeg prisustva tehnologije i njene primene. Govornici koji se pored Aleksandra sa ponosom ističu su i: Bill Le Voir-Barry, CTO iz američke kancelarije IBM-a; Miri Rodriguez iz Microsofta; Emilia Korczynska iz londonske produkt kompanije Userpilot, Velimir Bulatović koji unutar organizacije Lazy Brain radi na mnogim AI/ML projektima.Kao i svake godine, predstavnici vodećih IT kompanija iz Srbije će biti i govornici i izlagači sa digitalnim štandovima, a biće predstavljeni i podsticaji i fondovi za inovativne kompanije koji su dostupni od 2021. godine.Prijavite se ovde za konferenciju i iskoristite opciju tri karte po ceni dve.Odaberite Team Spirit karte ukoliko dolazite sa još dvoje koleginica ili kolega (karte koštaju po 46 evra u dinarskoj protivvrednosti).Za one koji ipak učestvuju kao pojedinci IT Professional karta se može nabaviti za 69 evra u dinarskoj protivrednosti.Karte za studente su potpuno besplatne.Na sajtu konferencije možete pronaći više informacija o konferenciji, novim govornicima i temama koje će oni pokriti. Verujemo da je umrežavanje danas značajnije nego ikada ranije i ohrabrujemo vas da proširite zajednicu ljudi koji mogu postati vaši potencijalni saradnici. 

Srbija

APR: Oko 15 odsto preduzeća nije evidentiralo stvarne vlasnike

U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a više od 140.000 registrovanih subjekata do sada je elektronski evidentiralo svoje podatke, saopštila je Agencija za privredne registre.  Agencija dodaje i da je više od 85% registrovanih subjekata koji su u obavezi da poštuju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ispunilo svoju zakonsku dužnost.APR napominje da su u najvećem procentu svoje obaveze ispunile zadužbine (94%), akcionarska društva (93%), društva sa ograničenom odgovornošću (88,50%) i ustanove (83,50%).Podatke o stvarnim vlasnicima u najmanjem procentu do sada su evidentirala predstavništva stranih pravnih lica (30%), predstavništva stranih zadužbina (50%), predstavništva stranih udruženja (54%) i otvorena akcionarska društva (58%).Naglašava se da podatke o stvarnim vlasnicima treba da evidentiraju subjekti  koji su tek osnovani i oni koji manjaju vlasničku strukturu, članove organa ili u slučaju da registruju neku drugu promenu na osnovu koje su stekli svojstvo stvarnog vlasnika.APR: PRIVREDA SRBIJE 2019. GODINE POSLOVALA U PLUSU, NETO PROFIT PAO ZA 15 ODSTO Agencija podseća da se centralna evidencija stvarnih vlasnika vodi u elektronskom obliku, kao i da joj obveznici pristupaju preko internet stranice.APR napominje da će na svom sajtu objavljivati podatke u okviru Centralne evidencije stvarnih vlasnika i dodaje da su registrovani subjekti u obavezi da u periodu od deset godina čuvaju tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih su odredili stvarne vlasnike. Dodaje se da je svrha toga da ti podaci budu dostupni, dok je sa druge strane APR dužan da omogući elektronsku razmenu podataka sa državnim organima i Narodnom bankom Srbije, a u cilju nadzora i kontrole evidentiranja stvarnih vlasnika.Agencija podseća da su poslednje izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine izvršene krajem 2019. godine. Njihov cilj je, kako se dodaje da se unapredi sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma.

Svet

Hiljade veb-stranica širom Evrope i Balkana ugašeno zbog prodaje falsifikovane robe

Više od 20.000 veb lokacija zatvoreno je zbog prodaje falsifikovane robe širom EU i zapadnog Balkana, piše portal Bankar.U okviru zajedničke akcije Europola, Eurojusta, Interpola i nacionalnih centara za kontrolu intelektualne svojine pod nazivom IOS, zatvoreno je 21.910 veb lokacija koje nude nepostojeće ili falsifikovane proizvode za onlajn prodaju.Zaplenjeni su različiti proizvodi, od falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, preko piratskih filmova ili softvera, do ilegalnog prenosa TV signala i muzike, vrednog više od 2,5 miliona evra.Zaplenjeno je 22.614 kozmetičkih artikala, 22.042 dodataka za mobilne telefone, 69.657 bočica parfema, 8.929 komada odeće, 7.480 kutija deterdženta i 4.800 kutija kondoma.Operacija je izvedena u 26 zemalja sveta od toga 15 u EU i tri u regionu i to u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.Ovo je jedanaesta operacija u okviru operacije IOS, koja je započela 2014. godine u sklopu vladinih napora da „Internet učini sigurnijim mestom“.Pored policijskih i pravnih mera, Zavod EU za intelektualnu svojinu sprovodi kampanju za informisanje građana o rizicima i načinima kako da se zaštite od kupovine falsifikovanih proizvoda na mreži, pod nazivom „Don’t F *** (ake)Up“.

2020

ADBOOKA za SOS Dečija sela Srbija!

Promocija drugog izdanja publikacije ADBOOKA, u izdanju Marketing mreže i uz medijsku podršku lista Nedeljnik, organizovana je na šestom nacionalnom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2...

Srbija

Posečen drvored na niškom bulevaru, građani negoduju

Građani Niša tražili su da se sačuva drvored kedrova na Bulevaru Nemanjića, ali i pored apela on nije sačuvan, prenose Južne vesti. Nakon obarnja drveća ostao je transparent "Ne secite niške kedrove", a usledile su i burne reakcije na društevnim mrežama.I pored doskorašnjih protesta građana protiv seče prepoznatljivog drveća na Bulevaru, radnici zelenila JKP Mediana ipak su skupljali oborene kedrove. Oni objašnjavaju da su ih 2006. godine zasadili, da su bili neproceljive vrednosti, ali i da im je naloženo da ih poseku.Novinari Južnih vesti kažu da su poslali pitanja Kabinetu gradonačelnice Niša. Navode da traže informacije o planovima za to mesto, kao i potvrdu o tome da li je planirana izgradnja parkinga.Dodaje se da su tanovnici tog dela Niša ogorčeni jer su kedrovi ulepšavali grad i bili su izvor zdravlja.Građani se pitaju i da li je prilaz budućem tržnom centru na tom mestu mogao da bude sa neke druge strane, a bilo je i onih koji su o novim aktivnostima gradske vlasti govorili kao o nečemu što je nezamislivo i što ide do "granica virtuelnog".

Svet

Globalni oporavak kasni i zato što američki investitori ostaju kod kuće

Globalne investicije pokazale slabe napore za oporavak u septembru, jer američki investitori, tradicionalno najveći izvor globalnog kapitala, nastavljaju da favorizuju domaće, međudržavne projekte u odnosu na međunarodne poduhvate, pokazuju podaci fDi Markets-a.Indeks fDi, koji prati „raspoloženje“ stranih investitora, u septembru je iznosio 734 poena, što je za 26,2 odsto manje u odnosu na isti mesec 2019. godine. Indeks je izgubio 27,3 odsto vrednosti u prvih devet meseci godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Stav američkih investitora da ostanu samo na domaćem tržištu i dalje koči globalne investicije.U septembru su najavili 236 međudržavnih projekata (domaći projekti koje su kompanije sa sedištem u drugoj državi najavile do krajnje investicione destinacije), u odnosu na 198 projekata koje su počinili u inostranstvu. Šireći opseg na prvih devet meseci godine, američki investitori najavili su 2.322 međudržavna projekta, što je za 44 odsto više od 1.616 najavljenih u inostranstvu. Ova račva između međudržavnih i prekomorskih projekata američkih investitora nikada nije bila veća.Neki od većih investitora su pokretačka snaga ove promene. Uprkos tome što je držao korak sa rekordnim nivoom investicione aktivnosti u inostranstvu, Amazon je najavio dvostruko više investicionih projekata kod kuće. Kompanija je ubrzala domaće poslovanje, unajmivši još 175.000 zaposlenih kako bi se suočila sa naglo rastućom potražnjom tokom pandemije.Ostali glavni američki investitori gotovo u potpunosti su pauzirali svoju inostranu investicionu strategiju. Kompanija WeWork ušla je u pandemiju u finansijskoj nevolji i najavila je samo 18 investicionih projekata u inostranstvu u prvih devet meseci godine, u poređenju sa 132 godine ranije.Njihov rival Knotel najavio je četiri inostrana projekta tokom tog perioda, u odnosu na 40 godinu ranije. Lanac hotela Hyatt International do sada nije najavio nijedno međunarodno ulaganje ove godine, u odnosu na 15 projekata najavljenih u prvih devet meseci 2019. godine.Kineski Hengyi Petrochemical najavio je investiciju od 13,5 biliona dolara za proširenje svoje rafinerije na Bruneju, što se ističe kao najveći inostrani investicioni projekat najavljen u prvih devet meseci ove godine.

Srbija

Šta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju?

Vlada Srbije je usvojila uredbu o kriterijumima za državne pomoći kroz dokapitalizaciju koja je namenjena otklanjanju poremećaja u privredi koji su prouzrokovani pandemijom. Korisnici državne dokapitalizacije biće u obavezi da novac koriste u saniranju posledica do kojih je došlo zbog pandemije korona virusa.Kako se daglašava, uredbom se bliže uređuju uslovi i kriterijumi pod kojima se ostvaruje uslov za držvnu dokapitalizaciju.Naglašava se da se odredbe neće se primenjivati na one koji učestvuju na tržištu finansijskih usluga, a dokapitalizacija će biti moguća ako se ispune određeni uslovi. Jedan od kriterijuma je i da li bi bez državne pomoći korisnik dokapitalizaije prekinuo poslovanje usled pogoršanja odnosa svog duga i kapitala, ili značajnog smanjenja prihoda, kao i da li postoji interes države da interveniše. Među državnim interesima navodi se sprečavanje socijalnih teškoća, tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem neke važne usluge ili sa isporukom robe.Uredba će se odnositi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće horizontalne mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljni za održivost i likvidnost.Državna pomoć moći će da se dodeli mikro ili malim preduzećima koja su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, ali kako se navodi pod uslovom da nisu u stečaju, kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju  ili restrukturiranje.Državna pomoć kroz dokapitalizaciju neće moći da se dodeli nakon 30. septembra 2021. godine.Određene uslove moraće da ispune i korisnici kojima se dodeljuje iznos preko 250 miliona evra, a oni se odnose na likvidnost, kao i na to da li im je državna pomoć dovoljna da osiguraju opstanak na tržištu. Uzimaće se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID 19.IZNOS DOKAPITALIZACIJEDržavna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala korisnika koja je prethodila izbijanju epidemije zarazne bolesti COVID-19, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.Pri oceni kriterijuma iz stava 1. ovog člana, uzima se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID-19.NAKNADA  OTKUP DRŽAVNE POMOĆI KROZ DOKAPITALIZACIJUPrecizira se da naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavlja cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital.Otkup dokapitalizacije odnosiće se na isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni perioda. Nvodi se da će se naknada za državnu pomoć povećavati postepeno i približavće se tržišnim cenama zaduživanja, a cilj toga, kako se precizira biće da se zaštiti konkurencija.Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj.Кorisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju.ZABRANA UNAKRSNOG SUBVENCIONISANJADržavna pomoć u skladu sa uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje, pa će korisnici biti u obavezi da razdvoje račune. Cilj je da se novac za dokapitalizaciju ne koristi u druge svrhe, već samo za saniranje posledica koje su nastale zbog pandemije.Bonusi, varijabile ili uporedive naknade zaposlenima neće biti dozvoljeni sve dok se ne otkupi najmanje 75% državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.Кorisnik je dužan da periodično, svakih 12 meseci od dana dodele državne pomoći, podnosi izveštaj davaocu o napretku u sprovođenju rasporeda otplate i usklađenosti sa uslovima iz ove uredbe.Sve dok se ne otplate u potpunosti, korisnici mera dokapitalizacije, osim mikro, malih i srednjih preduzeća, u roku od 12 meseci od dana dodele državne pomoći, a zatim periodično svakih 12 meseci, objavljuju informacije o korišćenju primljene državne pomoći. Uredba će važiti do 31. decembra 2021. godine.

Srbija

„Krov nad glavom“: Sutra iseljenje Vuksanovića, presuda neizvršiva

Ponovo je zakazano prinudno iseljenje porodice Vuksanović iz kuće u Prilepskoj 7 za 1. decembar u 12 sati, a kako saopštava združena akcija „Krov nad glavom“, izvršiteljka Mirjana Dimitrijević pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu.Kako Krov nad glavom navodi presuda je neizvršiva iz dva razloga, odnosno izreka presude je napisana tako da stoji samo da se Vuksanovići isele iz „kuće na adresi Prilepska 7“, spor se vodio oko objekta i vlasničkih prava, a na adresi se nalazi više objekata, dok se u katastru nijedan ne vodi kao kuća.Izreka presude, koja se gleda prilikom izvršenja nema dovoljno komponenata da bi se uopšte zaključilo šta je predmet izvršenja.Drugi razlog je što se iz obrazloženja presude vidi da je predmet spora bila kuća od 66 kvadrata koja je srušena 2000. godine, navodi se u saopštenju.Iz tog razloga je izvršiteljka Mirjana Dimitrijević izvela veštake da utvrde predmet izvršenja. Oni su  veštačili onako kako je ona želela, ali se postupak na tome završio, izvršiteljka nakon njihovog veštačenja nije nigde konstatovala koja je njena odluka, odnosno nigde nije napisala precizniji podatak šta je predmet izvršenja, iako su oni to navodno utvrdili, nastavlja se u saopštenju.„Veštaci ne donose odluku već izvršitelj, a oni samo daju stručno mišljenje na osnovu koga izvršitelj donosi odluku“, ukazuje združena akcija Krov nad glavom.Tako je izvršiteljka zakazala novo izvršenje i napisala identičan zaključak kao i prvi put „kuća na adresi Prilepska 7“.„Izvršiteljka uzima kuću od 156 kvadrata, na osnovu presude gde izreka presude ne navodi odakle se izvršava, a obrazloženje kaže da je to kuća od 66 kvadrata“, piše ova organizacija.Prema rečima ove združene akcije, rešenje bi bilo da izvršiteljka napiše novi zaključak u kome na osnovu mišljenja veštaka preczira koji od više objekata na adresi je predmet izvršenja.„Problem je što kada bi ovo uradila ona bi direktno prekršila zakon i ostavila pisani trag da je to uradila. Kada slušamo od izvršitelja „mi samo izvršavamo sudske presude“ to se zapravo odnosi na formalni legalitet i podrazumeva obavezu izvršitelja da sprovodi izvršenje tačno onako kako se navodi u presudi i nema prava da menja izreku sudske presude“, naglašava se u saopštenju.Krov nad glavom zaključuje da je presuda napisana tako da ne može da se sprovede i da za to nisu krivi Vuksanovići.„Presuda i jesta ovako napisana zato što je ideja poverilaca da na osnovu presude za nepostojeću kuću od 66 kvadrata sagrađenu 1936. godine, uzmu za sebe novi objekat od 156 kvadrata sagrađen 2000. godine. Poverilac je u slučaju Vuksanovića u isto vreme i advokatica koja je pisala tužbu i vodila parnicu, tako da je odlično znala šta radi“, kazali su iz Krova nad glavom.Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi parnica oko utvrđivanja vlasničkih odnosa nad novim objektom, a kako Krov nad glavom zaključuje „to je još jedan od pokazatelja da ovaj iz presude ne postoji“.  

Svet

Britanci ne mare za Trampov poraz, ipak zabranjuju Huawei 5G opremu

Odluka o zabrani kineske kompanije Huawei u Ujedinjenim kraljevstvu doneta je tokom leta. Telekomunikacione kompanije koje posluju u toj zemlji prestaće sa instaliranjem 5G opreme kojiu je proizveo Huawei od sledećeg septembra, preneo je Gardijan.Državni sekretar Velike Brtianije Oliver Douden izjavio je da postoji jasan put za potpuno uklanjanje "bezbednosno rizičnih" dobavljača sa britanskog tržišta telekomunikacija."Takođe objavićemo novu strategiju kako bismo bili sigurni da nikada više nećemo zavisiti samo od nekolicine dobavljača na tržištu telekomunikacija", rekao je Douden.BRITANIJA PRAVI ZAOKRET, POTPUNO ZABRANJUJE HUAWEI 5G OPREMU Kako se dodaje, zakon kojim se to reguliše već je stigao u parlament, tako da Britanija po svemu sudeći neće odustati od te odluke ni nakon poraza Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Odlazeći američki predsednik inače je prvi pokrenuo pitanje zabrane te i ostalih kinsekih kompanija (poput Tik Toka) zbog, kako je naglašavao interesa nacionalne beznednosti.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Svet

Hrvatska uvela novčane kazne za nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Hrvatske planira (odlučila je) da od petka novčane kažnjavaju sva fizička i pravna lica koja ne poštuju mere zaštite od Kovida 19. Kazne se pre svega odnose na nenošenje zaštitnih maski, javna okupljanja i privatne zabave, preneo je Jutarnji list.Hrvatska vlada je proteklog vikenda radila na donošenju tri nova člana Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti koje su usvojene na današnjoj sednici. Obaveza nošenja maski u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru gde ne može da se održi fizički razmak od metar i po, uvedena je ranije, ali će tek od petka njeno nepoštovanje biti sankcionisano novčanim kaznama.U slučajevima u kojima se radi o privatnim zabavama, policija će izlaziti na teren na osnovu prijava, kao što je do sada činila u slučaju kršenja javnog reda i mira. Osim vlasnika stana odnosno osobe koja je organizovala zabavu, kazne zbog kršenja Odluke o ograničavanju okupljanja važiće i za zvanice ukoliko se utvrdi da ih je više od 10 u istom prostoru. Postoji i mogućnost da u toj situaciji budu dodatno kažnjeni ukoliko ne budu nosili zaštitne maske.HRVATSKI BDP U TREĆEM KVARTALU MANJI ZA 10 ODSTO Na javnih okupljanjima ubuduće će se kažnjavati, ne samo organizator, već i učesnici skupa ukoliko ih bude više od dozvoljenih 25.Kazne za pravna lica biće znatno više od kazni za fizička lica, a ovlašćenja za naplatu imaće policija, inspektori Civilne zaštite i Državnog inspektorata. Iako se o novčanom sankcionisanju u Hrvatskoj govorilo od uvođenja obaveze nošenja maski i ograničenja okupljanja, vlasti su do daljeg odlagale  tu odluku. Izmene zakona koje to omogućavaju biće usvojene po hitnom postupku kako bi što pre stupile na snagu.

E-biznis

Do novca na računu za manje od 15 minuta

Keš na Klik, nova digitalna platforma Crédit Agricole banke omogućuje klijentima Banke da koristeći potpuno on-line keš kredit dobiju novac na svom računu u rekordnom roku, za manje od 15 minuta, i to bez ijednog odlaska u filijalu. Uz jednostavnost, sigurnost i brzinu ovaj on-line keš kredit odlikuju i veoma povoljne kamatne stope.Jedan od osnovnih postulata poslovanja Crédit Agricole banke je neprekidan rad u interesu klijenata kao i društva u celini. To pre svega znači da Banka konstantno razgovara sa klijentima o njihovim potrebama kako bi za njih razvila jednostavne i sigurne proizvode i usluge. Jedan od najboljih primera je Keš na Klik, on-line keš kredit koji će klijentima uvek biti pri ruci i omogućiti im dodatna sredstva baš u momentu kada im je najpotrebnije.Keš na Klik pomaže klijentima da dođu do novca značajno brže i jednostavnije nego što je to do sada bio slučaj, bez odlaska u banku, štampanja i popunjavanja obrazaca i ostalih stvari za koje je do sada bilo potrebno više vremena. Putem računara ili mobilnog telefona klijentima je na raspolaganju iznos do čak 600.000 dinara na period do 60 meseci uz veoma atraktivne kamatne stope i bez troškova obrade zahteva.Osim Keš na Klik on-line kredita, Crédit Agricole banka već radi na razvoju novih digitalnih rešenja koje su klijenti ocenili kao veoma korisne, a jedna od prvih je on-line dozvoljeni minus.

Svet

Prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala 5,7 odsto

U trećem kvartalu ove godine prodato je 366 miliona jedinica pametnih telefona, što je pad od 5,7 odsto na globalnom nivou u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci istraživačke i savetodavne kompanije Gartner, piše Tech Crunch.Međutim, to je i dalje očigledno poboljšanje u odnosu na prvu polovinu ove godine, kada je prodaja opala za 20 odsto u svakom kvartalu, uglavnom zahvaljujući efektima Covid-19 na potrošnju i poverenje potrošača u celini.Prošle nedelje je kompanija IDC, koja takođe prati i analizira prodaju pametnih telefona, objavila izveštaj predviđajući da će prodaja porasti za 2,4 odsto u četvrtom kvartalu u poređenju sa prošlom godinom.Njihova pretpostavka je da će, iako će 5G pametni telefoni podsticati kupovinu, cene ove novije generacije telefona biti niže kako bi dostigli širu publiku. Prosečna prodajna cena pametnog telefona sa omogućenom 5G mrežom u 2020. godini iznosi 611 američkih dolara, rekao je IDC, ali smatra da će se to do 2024. godine smanjiti na 453 američkih dolara, verovatno pod vođstvom Android uređaja, koji godinama kolektivno dominiraju prodajom pametnih telefona.Samsung je sa svojim Android uređajima nastavio da prednjači po ukupnim prodatim jedinicama, sa 80,8 miliona jedinica i tržišnim udelom od 22 odsto.Samsung i kineski Xaomi su jedini proizvođači koji su zabeležili rast prodaje u trećem kvartalu.Kineski proizvođač uspeo je da prestigne Epl (Apple) i zauzme treće mesto u pogledu ukupnog plasmana po prodaji. Huavej (Huawei) je ostao na drugom mestu.Treba napomenuti da se čak i pre globalne zdravstvene pandemije prodaja pametnih telefona suočavala sa usporenim rastom. Tokom perioda ogromnog entuzijazma potrošača da kupe nove uređaje, mnoge zemlje su dostigle prodor na tržište. A onda, najnovije funkcije su previše povećane da bi podstakle ljude da prodaju svoje stare telefone i plate veći novčani iznos za novije modele.U tom kontekstu, velika nada u industriji je 5G, koji su i operateri i proizvođači mobilnih telefona plasirali na tržište kao uređaje sa većom efikasnošću i brzinom deljenja podataka od starijih tehnologija.Međutim, potrošači u velikoj meri još uvek nisu u potpunosti uvereni da im je potreban 5G.

Srbija

Forum beogradskih gimnazija: Prekratak rok za zaključivanje ocena tokom onlajn nastave

U delu osnovnih i u svim srednjim školama u Srbiji počelo se sa onlajn nastavom. Prelazak na taj način rada je teži, ali je trenutno u uslovima pandemije svakako bezbedniji i za učenike i za nastavnike, smatraju u Forumu beogradskih gimnazija. Ocenjuju da je raspust mogao da počne i pre kraja decembra."Direktori su se uglavnom organizovali i časovi traju mahom 45 minuta. U uputstvu (Ministarstva prosvete) su stavili da može da traju i kraće, bilo je nejsnoća da li treba da traje 30 minuta kao do sada ili 45 minuta", kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.Prema njegovim rečima onlajn nastava nije ništa novo, jer se tako radilo od marta meseca. Dodaje da se aktuelne nejasnoće uglavnom odnose na trajanje časova u osnovnim školama, kako i da do sada nije bilo informacija o nekim problemima u vezi sa onajn nastavom jer je ona tek počela."Onlajn nastava nije lakša, ali je bezbednija, pogotovu kada je reč o Beogradu. Mi smo ranije isticali da je dolazak do škole i odlazak kući najveći problem, jer učenici i nastavnici moraju da idu gradskim prevozom", kaže Aleksandar Markov.Podseća i da učenici često znaju da zaobilaze pravila o nošenju zaštitne maske, pa je skidaju kad god mogu. Objašnjava i da je to "u skladu sa njihovim uzrastom", kao i da je sada ta mogućnost isključena.UČENICI SU VEĆ MOGLI DA BUDU NA RASPUSTUMinistarstvo prosvete nedavno je odlučilo da se na školski raspust ode krajem decembra, iako je na teritoriji Srbije, izuzev Vojvodine on trebao da počne tek u februaru."Verujem da će najveći problem biti da se zaključe ocene učenicima u naredne tri nedelje, tako da je ostalo pomalo nejasno zašto nisu jednostavno iskoristili da učenici sada odu na raspust, a da se prvo polugodište administrativno okonča kao što je i bilo planirano", kaže sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovom mišljenju ocene na polugodištu možda i nisu morale da se zaključuju, kao i da nam sada ostaje da se vidi kako će učenici i nastavnici sve to da izguraju."Očekujem da se problemi jave kako se bude bližilo polugodište, za naredne, recimo dve nedelje", ocenjuje predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.Dodaje da su se škole mahom organizovale i da će držati časove uživo, preko platforme Zoom ili nekih guglovih platformi. Prema njegovim rečima, nastava se neće svesti samo na slanje materijala kao što je to bio slučaj u martu mesecu.Čedomir Savković