Najnovije

Srbija

Novi uslovi za kredite kojima je država garant

Na snagu su stupili novi zakoni koji uređuju novu garantnu šemu po kojoj će preduzeća moći da uzimaju kredite za koji će im garant biti Vlada Srbije, kao i registar punoletnih građana koji će dobiti novi set novčane pomoći u ukupnom iznosu od 60 evra.Svi punoletni građani sa prebivalištem u Srbiji i sa važećom ličnom kartom moći će da se u periodu od 28. aprila do 15. maja preko portala Uprave za trezor ili pozivom kol centra prijave da žele da dobiju novčanu pomoć.Za dobijanje novčane pomoći ne treba posebno da se prijavljuju primaoci socijalne pomoći i lica na izdržavanju krivičnih sankcija jer će njima novac svakako biti uplaćen.Ministarstvo finansija započinje isplatu prvog dela novčane pomoći u iznosu od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti u maju ove godine, dok bi drugi deo iste vrednosti trebalo da bude uplaćen u novembru.Stara garantna šema koja je doneta kao mera podrške privredi produžena je i sada važi za sve kredite koji su pušteni u tečaj do kraja jula 2022. godine.Utvrđena je i nova garantana šema u kojoj su promenjeni neki od uslova za dobijanje kredita kod banaka za koje će garantovati država.Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline Korisnici kredita sada mogu biti sva mikro, mala i srednja preduzeća koja su imala pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020. godini u odnosu na isti period 2019. godine. Od ovog uslova su izuzete firme koje posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima.U novoj šemi novina je i to što je dozvoljeno uzimanje kredita za refinansiranje ili prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita za likvidnost i obrtna sredstva, ali isključivo za kredite iste banke kod koje se uzima novi kredit.Maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od 30 odsto poslovnih prihoda korisnika kredita iz 2019. godine ili iznosa od 3 miliona evra, u zavisnosti koji od ova dva iznosa je manji.Država može garantovati samo za kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava.Krediti moraju biti pušteni u tečaj najkasnije do 31. jula 2022, a rok kredita ne sme biti duže od 60 meseci od puštanja u tečaj.Banka je dužna da izveštava Ministarstvo finansija i Narodnu banku Srbije o realizaciji garantne šeme, a njenu kontrolu vrši Ministarstvo uz stručno-tehničku podršku Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Užice.

Srbija

Privrednici traže od Skupštine da smeni ministra finansija

Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije saopštilo je da je zatražilo od Narodne skupštine da smeni sa funkcije ministra finansija Siniše Malog. Kao razlog za taj zahtev udruženje navodi ekonomsku politiku koju to ministarstvo, kako se naglašava u saopštenju, "vodi na štetu građana Srbije".Udruženje podseća da je nadzor nad radom izvršne vlasti jedna od osnovnih funcija parlamenta u Srbiji, kao i da se parlament sistematski urušava jer  on ne sprečava izvršnu vlast da radi suprotno interesu građana i privrednika Srbije, dodaje se u saopštenju.Udruženje ocenjuje da se zakoni usvajaju po hitnom postupku, u tome prema rečima njegovih predstavnika nema adekvatnog učešća struke i onemogućava se suštinska rasprava. "Podsećamo da Ustav definiše odgovornost Vlade parlamentu 'za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave'," dodaje se u saopštenju.ZAŠTO SU NESTALI PODACI SA SAJTA MINISTARSTVA FINANSIJA Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije navodi sćedeće razloge za smenu ministra:- Nenamensko trošenje sredstava iz budžeta koje ukazuje i državni revizor;- Nesprečavanje isisavanja kapitala iz Republike Srbije i pranja novca;- Nesrazmerna dodela subvencija stranim investitorima u odnosu na domaće;- Neadekvatna kontrola poslovanja stranih investitora korisnika subvencija od strane Poreske uprave, udruženje tvrdi da oni izbegavaju plaćanje poreza na dobit i na taj način iznose oko 4,5 milijardi evra godišnje iz Srbije;- Nepostojanje adekvatne strategije Ministartsva finansija za suzbijanje crnog tržišta, udruženje tvrdi da se u Srbiji na crno proizvede 180 miliona litara piva, 200 miliona kutija cigareta itd., kao i da se uveze 4 milijarde evra robe koja završi na crnom tržištu;- Neprofesionalnost i neefikasnost u kontroli rada na crno, tvrde da oko  700.000 ljudi radi na taj način, kao i da 750.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima zarade po minimalno obračunatoj osnovici;- Represivan odnos inspekcija prema registrovanim domaćim privrednim subjektima;- Ekonomska politika kojom se vrši opterećivanje malih zarada sa skoro 60 % nameta na neto zarade koja doprinosi rastu crnog tržišta rada;- Nametanje Zakona o budžetskom sistemu, posebno jer je dozvoljeno da se naknade namenjene ekologiji troše nenamenski što proizvodi štetno dejstvo po privredu i društvo;- Donošenje seta štetnih zakona i uredbi kojima se pravi šteta domaćoj privredi i šalje poruka da je isplativije poslovati na crno, tvrde da je u tom slučaju posebno upitan Zakon o fiskalizaciji, Zakon o elektronskim fakturama, kao i Pravilnik o PDV-u.

Svet

Korona naglo oborila svetsku potrošnju vina

Svetska potrošnja vina u 2020. procenjuje se na 234 miliona hektolitara što je za tri odsto manje u odnosu na 2019. godinu i predstavlja najniži nivo potrošnje od one iz 2002, saopštila je Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo (OIV) sa sedištem u Parizu.U izveštaju se procenjuje da je ukupni izvoz iz zemalja koje proizvode vino bio 29,6 milijardi evra, što je pad od gotovo sedam odsto u samo godinu dana. Kao glavnog krivca prozivaju pandemiju Covid 19 zbog čega su mnoge države morale da zatvore kafiće i restorane, a i turizam koji je važan za vinski sektor, generalno je patio.Kako se dodaje, najviše su trpela premium vina, a najveći pad potrošnje beleži Južnoafrička Republika od 19,4% zatim sledi Kina sa 17,4%, Francuska sa 7,8%, Italija sa 7,5%, Španija sa 6.8%.Istovremeno, svetska proizvodnja rasla je i to za jedan odsto u odnosu na 2019. godinu dosegnuvši 260 miliona hektolitara, a ostala je stabilna i površina pod zasadima vinove loze, pa se za prošlu godinu procenjuje na 7,3 miliona hektara."Sektor je visoko koncentrisan, stoga i rizičan. To nam pokazuje da je neophodna njegova diverzifikacija, počevši od potrošnje", izjavio je direktor OIV-a, Pau Roka. Između ostalih ciljeva, ova organizacija radi na tome da vino učini univerzalnijim potrošačkim proizvodom."Azija u kojoj raste potrošnja jedan je od glavnih izazova za vinski svet", zaključio je Roka.REKORDNA PROIZVODNJA VINA U SVETU U 2018. GODINI PADA I POTROŠNJA PIVAVino nije jedino alkoholno piće kojem je opala potrošnja u doba pandemije, preneo je Agroklub. Kako piše AP news, u Češkoj je konzumacija ovog pića pala za pet odsto i to na najniži nivo u gotovo 60 godina. Procene pokazju da je svaki stanovnik te zemlje u prošloj godini popio 135 litara, što je sedam litara po osobi manje u odnosu na 2019.Te godine Česi su trećinu piva, uglavnom sveže točenog popili u pivnicama, a prošle godine se taj udeo smanjio na četvrtinu. Proizvodnja piva, kao je naglašeno, pala je za 1,5 na 20,1 miliona hektolitara. Od toga je izvezeno samo pet miliona hektolitara, a pandemija je prekinula osmogodišnje razdoblje rasta.Globalna proizvodnja vina je u 2018. godini porasla na gotovo rekordan nivo, dok je potrošnja takođe stagnirala.

Srbija

Fortenova grupa preuzela Merkator i refinansirala njegov dug

Fortenova grupa postala je većinski vlasnik Merkatora i postigla dogovor o refinansiranju duga ovog trgovinskog lanca u iznosu od 385 miliona evra, rekao  je danas Fabris Peruško, izvršni direktor Fortenova grupe na vanrednoj online konferenciji  predstavnika dve kompanije. Fortenova grupa je osigurala refinansiranje kredita koje je  Merkatoru dalo 55 banaka.Refinansiranje duga je omogućeno nakon što je Fortenova prodala Poslovne grupu zamrznute hrane ( u čijem sastavu je i Frikom iz Srbije) za 615 miliona evra i to je omogućilo da refinansiramo glavni dug Merkatora od 385 miliona evra, kazao je on.  Sedište Merktora ostaje u Sloveniji, a Konzuma u Zagrebu, rekao je Peruško. Na pitanje šta će biti sa zaposlenima u Merkatoru, rekao je da ne planiraju smanjene broja radnih mesta.CILJ JE RAST MERKATORA U SRBIJIMerkatorova strategija je povezivanje sa lokalnim dobavljačima, istaknuto je na konferenciji. Tomislav Čizmić, izvršni direktor Mercatora,  rekao je da su tokom sledećih pet godina prioritet razvoj i obnova maloprodajne mreže u Sloveniji i Srbiji, i rast pre svega na srpskom tržištu.Na video pitanje menadžmenta iz konditorske industrije Pionir, koliko je teško doći na Merkatorove prodajne police, Peruško je odgovorio da sad "nije vreme da se o tome govori". "Pionir ima jedinstvenu mogućnost, ako ima inovativne proizvode, Merkator je kanal preko kojeg mogu doći do svojih potrošača", ocenio je Peruško.Nakon predaje područka zamrznute hrane Fortenova je i dalje vodeća u regionu u pet područja kao što su pića, jestiva ulja, prerađeno meso i značajan su igrač u mlečnim proizvodima, kazao je Peruško.Prema njegovim rečima, drugi stub rasta su ulaganja u nove proizvodne linije kao što je lokacija Dijamanta u Srbiji. Treći stub su inovacije i ulaganja u nove proizvode i digitalizaciju. Na konferenciji je rečeno da je Merkator u periodu restrukturiranja smanjio dug, prepolovio prodajne površine, uveo nove formate supermaketa, a ove godine će MErkator podneti svu dokumetaciju za građaevvinsku dozvolu za novi logistički centar koji će zaposliti 450 ljudi. 

Srbija

Počinje Bubble Cup 14

Microsoft razvojni centar u Srbiji poziva sve zainteresovane studente i srednjoškolce da se prijave na međunarodno takmičenje u programiranju „Bubble Cup 14”. Kvalifikacije za ovogodišnje takmičenje će trajati od 27. aprila do 1. juna, a finale je planirano za kraj septembra. Prijave će biti otvorene i nakon početka kvalifikacija, do 20. maja na bubblecup.org.Timovi za učešće moraju da se sastoje od najviše tri studenta ili tri srednjoškolca. Svi  članovi u studentskom timu moraju pohađati isti Univerzitet, ali mogu studirati na različitim fakultetima. Timovi srednjoškolaca mogu se formirati od učenika iz različitih škola.Bubble Cup je timsko takmičenje u programiranju i rešavanju algoritamskih zadataka koje se organizuje još od 2008. godine. Za cilj ima povećanje popularnosti programiranja među učenicima i studentima, promovisanje timskog rada, kao i da privuče talentovane mlade programere iz zemlje i regiona. U finale takmičenja plasiraće se timovi srednjoškolaca i studenata koji u  kvalifikacionoj online rundi  reše određeni broj zadataka prema jasno definisanim kriterijumima.O Razvojnom centru kompanije Microsoft u SrbijiRazvojni centar kompanije Microsoft u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS) prvi je razvojni centar ove kompanije u Jugoistočnoj Evropi. U njemu se razvijaju softveri i aplikacije koje koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren 2005. godine, kao četvrti razvojni centar kompanije Microsoft, tim u Srbiji danas čini više od 350 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   

Srbija

Domaćem krompiru sve manja cena, proizvođači prepušteni sami sebi

Krompir se prodaje za 12 dinara po kilogramu, na veliko. Reč je o prošlogodišnjem rodu.Naš sagovornik Vladan Rogić, kaže da u ponudi ima crveni i beli krompr i proizvodi ga u selu Ponikve, koje je kao i planinska sela u okolini Ivanjice i Arilja, poznato po dobrim uslovima za gajenje krompira.On trenutno imao oko sedam tona prošlogodišnjeg skladištenog krompira, a problem u vezi sa prodajom rešava tako što manje količine krompira odvozi automobilom u jednu manju prodavnicu u Užicu."Ljudi daju i po 10 dinara, ali i ispod 10 dinara po kilu. Isplatilo bi se kada bi se krompr oterao za Beograd i tamo prodavao, ali pitanje je kako to uraditi, a ja nemam ni vozilo za te namene," kaže Vladan.Poznato je da mnogi proizvođači krompira, naročito oni iz Arilja i Ivanjice, koji imaju manji kamion ili kombi vozilo preuzimaju stvar u svoje ruke, ne čekajući otkupljivače i krompir prodaju sami u Beogradu ili drugim većim gradovima u Srbiji.Neki od njih idu i po većim zgradama u Beogradu i nude krompir od vrata do vrata, pa za manji džak od desetak kilograma dobiju oko 500 dinara."Da imam svoje vozilo to bi se isplatilo, ali moraš da budeš tamo u Beogradu, ja sam imao 20 tona od prošle godine, problem je kako to prodati," objašnjava sagovornik Nove ekonomije .Kako dodaje, prošle godine kada je krenula pandemija situacija potražnja krompira bila bi znatno drugačija i on se tada "nenormalno" tražio. Cena je bila 30 dinara po kilu, a kasnije je stigla čak i do 40 dinara."Tada je sve što smo imali otišlo, a kupci su tražili još, dodatno," kaže Vladan.Sagovornik našeg portala objašnjava da je nekada imao veći kamion, koji je koristio za prevoz krompira do većih pijaca u Novom Sadu i Podgorici, a devedesetih godina odlazio je i do Višegrada u Republici Srpskoj.

Srbija

Vlasnici poslovnog prostora zabrinuti: Kako zadržati klijente?

Ne možemo zanemariti promenu društvenih navika, izjavio je Hubert Abt, izvršni direktor kompanije CEO at New Work and workcloud24 na online forumu" Da li će kovid dugoročno smanjiti potrebu za poslovnim prostorom".  75% poslova povezanih sa uslugama je već digitalizovano, što znači da bi ovi zaposleni trebali moći da rade od kuće između dva i tri dana u nedelji.Kompanije pronalaze alate za daljinsko upravljanje radnom snagom i to će dovesti do manje potrebe za prostorom. Poslovne zgrade će morati da privuku stanare sa zaista dobrim argumentima u pogledu usluga i fleksibilnih ponuda.Zašto rastu cene stanova u pandemiji? S druge strane, John J Fekete, izvršni direktor za konsultantske usluge u kompaniji MENA, tvrdi da nećemo videti potražnju za manje kvadratnih metara poslovnog prostora. Umesto toga, videćemo da je tražnja samo drugačija. Ljudi i dalje žele da odu u kancelariju, međutim, žele ga je koriste za različite aktivnosti. Žele da dobiju povratne informacije od svog menadžera, žele da mogu da se koncentrišu, rade individualni posao, žele da budu inspirisani i da stvaraju i inoviraju. Kancelarija će postati hab za saradnju, rešavanje problema i razvoj karijere.Jedna stvar koju moramo uzeti u obzir je da većina kompanija ima fiksni period najma. Oni su vezani za zakup. Dakle, čak i ako se rasprava o manjem prostoru bližila, još uvek treba da pregovaraju o tome, dodao je Gavin Bonner, potpredsednik Genesis Property. "Sada je potanje kako taj prostor iskoristiti za bolji krajnji proizvod. Prostori bi trebali postati agilniji, fleksibilniji kako bismo se vrlo brzo mogli prilagoditi okolnostima s kojima se suočavamo".Prema rečima Paul Deverell, poslovnom direktoru kompanije Future2, sve moramo gledati individualno. Mnogo će zavisiti od toga za koga radite, u kom sektoru radite i za šta se vaša kompanija zalaže.

2021

OMV Srbija neutralizuje emisiju CO2 goriva prodatog na Dan planete Zemlje

Svo natočeno gorivo na OMV Srbija benzinskim stanicama na Dan planete Zemlje 22. aprila, biće klimatski neutralno. Dobrovoljna neutralizacija emisije CO2 je deo holističkog pristupa u zaštiti klime, a na ovaj način OMV Srbija otvara novu temu putem konkretne inovativne akcije, podižući svest o tome šta kao pojedinci i kompanije možemo da uradimo kada je koncept klimatske neutralnosti u pitanju.OMV Srbija će neutralizaciju emisije CO2 celokupne količine prodatog goriva na dan Planete zemlje realizovati kroz ulaganje u internacionalni licencirani projekat pošumljavanja u saradnji sa ClimatePartner organizacijom. Takođe, sa ciljem kontinuiranog doprinosa neutralizaciji emisije CO₂ i očuvanju prirodnog bogatstva Srbije, i ove godine tim zaposlenih u saradnji sa javnim preduzećem Srbijašume organizovao je pošumljavanje u mestu Drenova. „Mesec u kome obeležavamo Dan planete Zemlje inspirisao nas je da nastavimo sa dosadašnjim konkretnim aktivnostima kojima doprinosimo neutralizaciji emisije CO₂ i očuvanju prirode. Uz već tradicionalnu akciju pošumljavanja u našoj prelepoj zemlji, pridružili smo se internacionalnoj inicijativi pošumljavanja kojom podržavamo ciljeve klimatskih promena. Veoma nam je važno da podelimo sa svim našim potrošačima ove informacije kako bi zajedno uticali na razumevanje značaja ove teme“ rekao je ovim povodom direktor prodaje OMV Srbija Nikola Bozalo.       „Svi možemo da delujemo na smanjenje količine emisije CO₂ kao i na neutralizaciju nužne emisije. Veoma smo zadovoljni kada znamo da je očekivani efekat naših aktivnosti samo tokom ovog meseca (neutralizacija emisije CO2 i sađenje drveća), neutralizacija preko 1.000 tona  CO2“ dodao je Bozalo i pozvao potrošače se pridruže i doprinesu uspehu akcije kupovinom goriva na OMV Srbija benzinskim stanicama 22. aprila.Inovativna kampanja OMV Srbija samo je jedna od inicijativa koje OMV kao kompanija globalno sprovodi u oblasti neutralizacije emisije CO2. Inače, OMV se obavezao da će podržati ciljeve Pariskog sporazuma i ključne klimatske ciljeve postavljene od strane Saveta EU za 2030. Konkretni ciljevi OMV u vezi sa klimom su: neto nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte iz operacija do 2050. godine ili ranije, liderska pozicija u cirkularnoj ekonomiji plastike (zahvaljujući inovativnim rešenjima kao što je ReOil®) i najmanje 60% portfelja proizvoda sa niskim sadržajem i bez ugljenika. Planirano je ostvarenje ovih ciljeva zahvaljujući povećanoj upotrebi sirove nafte za petrohemijske proizvode, većem udelu gasa u portfelju proizvoda, vodoničnim rešenjima za mobilnost i industriju, rešenjima za e-mobilnost i isporuci naprednih biogoriva. Organizacija ClimatePartner sa sedištem u Minhenu međunarodni je pružalac rešenja za korporativno klimatsko delovanje. Organizacija trenutno realizuje stotinu međunarodno priznatih licenciranih projekata neutralizacije ugljenika. Projekti za neutralizaciju ugljenika smanjuju emisije ugljenika putem tehnologija kao što su pošumljavanje ili obnovljivi izvori energije. Nezavisne organizacije nadgledaju tačnu količinu uštede ugljenika. Ove uštede se zatim prodaju u obliku sertifikata o smanjenju ugljenika kako bi se finansirao projekat.

Srbija

Omogućena anonimna prijava divljih deponija u Srbiji

Građani će anonimno moći da prijavljuju lokacije divljih deponija u Srbiji putem aplikacije pod nazovom Ukloni divlju deponiju, prenela je agencija Beta. Podaci koji budu dostavljeni preko aplikacije biće javno dostupni na mapi Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), pa će građani moći da prate da li su nadležne službe uklonile prijavljenu deponiju.Aplikacuju su pokrenuli Agencija za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, saopštio je UNDP. Biće poznat i ukupan broj divljih deponija koje su prijavljene u celoj Srbiji."Preko ove aplikacije će svi građani moći lako i anonimno da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji", navodi se u saopštenju.Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na teritoriji Srbije postoji preko 2.200 divljih deponija, ali se procenjuje da taj broj može biti daleko veći.GRAĐANI UBUDUĆE MOBILNOM APLIKACIJOM MOGU DA PRIJAVE DIVLJE DEPONIJE "Osim što kvare izgled okoline, divlje deponije utiču i na zagađivanje vazduha, voda i zemljišta i samim tim ugrožavaju zdravlje ljudi. Na njima ponekad dolazi i do požara, čemu doprinose i emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i drugih zagađujućih materija sa ovih deponija", naveo je UNDP.Prema njhovim rečima divlje deponije predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi kada se nalaze u blizini naselja, ili obale neke reke, potoka, jezera ili akumulacije."Kako bi prijavili divlju deponiju koju uoče u svojoj okolini korisnici treba da je fotografišu putem aplikacije i uz kratak opis pošalju prijavu, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine", ističe se u saopštenju.Nova aplikacija dostupna je na sledećem LINKU, a uskoro će se naći i na onlajn prodavnici Google Plany store.Ovo nije prva aplikacija za prijavu divljih deponija u Srbiji, jer je organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva početkom marta takođe pustila u rad sličnu mobilnu aplikaciju, pod nazivom PrijaviDeponiju. Ona takođe omogućava da se divlje deponije slikaju, uz kratak opis o mestu gde se nalaze i pruža infomacije o lokacijama svih onih koje su prijavljene.

Srbija

Knjaževac izdvaja 1,4 miliona za koncerte uprkos koroni

Koncerti i dalje ne mogu da se organizuju jer je na snazi zabrana okupljanja, ali je Turistička organizacija opštine Knjaževac (TOOK) uprkos tome sprovela javnu nabavku kako bi obezbedila nastupe estradnih izvođača na manifestacijama koje se organizuju u samom gradu, ali i u okolnim selima. Za ovu namenu izdvojeno je 1,4 miliona dinara (11,6 hiljada evra) i to tako što bi nastup Ane Bekute u okviru trebalo da bude plaćen 600.000 dinara, Darka Filipovića 570.000 dinara i Radiše Uroševića 200.000 dinara.Posao je dobila firma iz Knjaževca Good Job 019, koja je ujedno bila i jedina koju je TOOK pozvao da dostavi svoju ponudu s obzirom na to da je sproveden pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.Izvođači su dali saglasnost da u njihovo ime i za njihov račun ponuđač pregovara sa naručiocem i ugovori njihove nastupe na navedenim manifestacijama, piše u odluci o dodeli ugovora. Good job 019 će, osim pregovaranja, imati i obavezu da organizuje prevoz i obezbedi da izvođači budu na lokaciji održavanja koncerta dva sata pre nastupa, obezbedi prisustvo izvođača na probama i davanja izjava za medije, rešava sve zahetve izvođača i vezi sa realizacijom usluge i obračuna i isplatiti izvođačima dogovorene honorare.Izabrana firma, koja je u vlasništvu Zorice Stojanović, registrovana je za usluge sisteme obezbeđenja, ali ima i ogranke koji se bave štampanjem, uslužnim delatnostima u kopnenom saobraćaju, taksi prevozom a jedan je i agencija za zapošljavanje.Good job 019 je već organizovao nastupe izvođača za knjaževačke događaje i to kada je 2019. organizovao koncert Bobana Zdravkovića za 140.000 dinara.U Srbiji je trenutno na snazi zabrana okupljanja više od pet lica. Kulturno-umetnički događaji su od ove mere izuzeti, tako što je moguće pristustvo najviše 500 posetilaca, ali je u Vladinoj uredbi jasno istaknuto da to ne važi za koncerte i “druge manifestacije estradnog karaktera”. U opštini Knjaževac je takođe na snazi vanredna situacija zbog širenja virusa.“Molitva pod Midžorom”, događaj na kome bi trebalo da nastupa Ana Bekuta, održava se 6. maja, “Zvuci trube sa Timoka” na kome je planiran koncert Darka Filipovića u toku leta, a manifestacija “Sabor na Pandžuru” gde bi trebalo da se pojavi Radiša Urošević krajem avgusta. Ukoliko se do tada mere ne promene, ova nabavka za koju je već dodeljen ugovor, neće moći da se održi.Iz Turističke organizacije opštine Knjaževac za Novu ekonomiju objašnjavaju da se koncerti neće održati ukoliko epidemološka situacija to ne bude dozvoljavala i napominju da se svi događaji održavaju na otvorenom prostoru.“U ugovoru je određenim članom predviđeno da se neće realizovati u slučaju više sile ili nastupanja okolnosti koje onemogućavaju izvršenje usluge, o čemu ce naručilac pismenim putem obavestiti izvršioca usluge.U tom slučaju ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo niti ce naručilac imati obavezu da plati ugovoreni iznos na ime izvršenja usluge jer ista zbog nepovoljne epidemiološke situacije i propisanih mera kriznog štaba jednostavno nije mogla biti realizovana. “Iz organizacije ističu da su javnu nabavku sproveli jer da se poboljšala epidemiološka situacija, a da nije organizovana javna nabavka, nastupi ne bi mogli da se organizuju.Za planirane nastupe estradnih umetnika, Knjaževac je izvdvojio više od 11 hiljada evra, iako ova opština spada u IV kategoriju po razvijenosti, što znači da pripada veoma siromašnim krajevima i da je njen stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Ukupni planirani prihodi ove opštine za celu 2021. godinu trebalo bi da budu 1,1 milijardu dinara, odnosno 9,5 miliona evra. Prosečna plata građana ove opštine prošle godine bila je 45 hiljada dinara, što je za četvrtinu manje od republičkog proseka.

Srbija

United Group: Komisija odobrila plan za slamanje SBB-a i slobodnih medija

United Group ocenila je danas da je Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila da je uslovno odobrila ugovore kompanija Telekom i Telenor "uprkos jasnim anti-konkurencijskim ciljevima tih sporazuma".U saopštenju se dodaje da je Komisija ignorisala dokumente Telekoma Srbija o saradnji dve firme koje je objavio N1, kao i da je onemogućila SBB-u i United Media da učestvuju u postupku.TV N1, koji posluje u sklopu United Group, prethodno je objavio dokumente za koje tvrdi da dokazuju da je cilj sporazuma slamanje SBB-a i "stavljanje tačke" na poslovanje medija u sklopu iste grupacije, uključujući N1 i Nova S."Komisija je takođe odlučila i da potpuno ignoriše obrazloženi podnesak SBB-a kojim su precizno navedeni i anti-konkurencijski ciljevi ovih sporazuma, ali i njihovi anti-konkurencijski efekti po celokupno telekomunikaciono tržište u Srbiji. Upozoravali smo građane Srbije da sve ukazuje na to da je cilj vlasti da finansijski oslabi United Group... Nažalost, ova odluka Komisije pokazuje da se država ponovo umešala u medijsku sferu sa namerom da uništi slobodne medije i nametne potpuni monopol u informisanju građana Srbije", ocenjuje se u saopštenju. Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora United Group ne očekuje da uslovi pod kojim je Komisija odobrila saradnju dva preduzeća umanji anti-konkurencijski karakter ovih ugovora, iako celokupna odluka o tome nije objavljena."Upotrebićemo sva dostupna pravna sredstva da osporimo skandaloznu odluku Komisije za zaštitu konkurencije. U zaštiti naših legitimnih prava, obratićemo se i nadležnim institucijama u Evropskoj uniji, kako bismo ukazali na grubo kršenje principa konkurencijskog prava koje dolazi od tela koje bi ta prava trebalo da štiti", zaključuje se u saopštenju. 

Video

Da li profesor Kavčić ugrožava autorska prava (VIDEO)

U majskom broju Nove ekonomije, prof. Aleksandar Kavčić govori o svojoj ideji o besplatnim udžbenicima za sve đake u Srbiji.Da li su povređena autorska prava, zbog čega je osnovao Fondaciju i da li planira da se kandiduje na sledećim izborima?Prenosimo deo razgovora:

Srbija

Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Na društvenim mrežama osvanuli su po ko zna koji put snimci zagađenja Čukaričkog rukavca na reci Savi u Beogradu. Po vodi plutaju uginule ribe, a stručnjaci upozravaju da problem zagađenja tog rukavca i topčiderske reke mora pod hitno da se reši.Snimke uginulih riba u Čukaričkom rukavcu napravljene 21. aprila objavio je novinar Marko Dragoslavić, koji za Novu ekonomiju kaže da se okolinom širio nesnosan smrad."Stanje je katastrofa imate ribe od pet, deset, pedeset kila, ne preterujem, one plutaju, ovo smrdi na neku tešku hemiju," napominje Dragoslavić. Dodaje da razlog za to zagađenje treba da daju ljudi iz gradske uprave Beorgada."Ja sam pretrpan informacijama šta se sve dešava svuda u Beogradu, imate građevinske firme ispod mosta Gazela, koje betnoske blokove bcaju u vodu," kaže Dragoslavić.On tvrdi i da se u savskom priobalju odvijaju brojni građevinski radovi, sa teškim mašinama, bez tabele na kojima se nalaze informacije o njima. TOPČIDERSKA REKA DECENIJAMA ZAGAĐENA Prema rečima Branislava Božovića, geologa čija je specijalnost zaštita životne sredine, zagađenje Čukaričkog rukavca je dugogodišnji problem, još od vremena izgradnje nekadašnjih obližnjih industrijskih giganata IMT-a i 21. maja."Sad su tu brojne male kompanije koje sigurno proizvode hemijske materije, ali i nus proizvode koje prosipaju u vodu i od toga ribe, ali i drugi živi svet uginu," objašnjava Božović za Novu ekonomiju.Do uginuća riba dolazi i u slučajevima kada u rukavcu nestane kiseonika, odnosno kada voda u njemu naglo opadne, dok je u drugim slučajevima glavni krivac za to hemija. Mulj i nanos koji je star i po nekoliko decenija i koji se na tom mestu taložio, "bukvalno ostaje na svom mestu", Naš sagovornik ukazuje i na činjenicu da se u tom rukavcu nalazi mulj i nanos star i po nekoliko decenija."Ta uginuća riba su u Čukaričkom rukavcu postala trajna, a mi se uvek iznenadimo kao da se to dešava prvi put. To je ogledalo odnosa prema Beogradu i rekama,", naglašava Božović.Živi svet se međutim, kako dodaje, obnavlja nakon kada u rukavac dođe nova voda koja ima kiseonika.Topčiderska reka donosi svašta, a bilo je i projekata da se ona sanira, kao i da se ukloni mulj iz Čukaričkog rukavca, podseća Božović."Jedno vreme je čak i pumpana voda iz jezera Ade Ciganlije da bi se osvežila voda u Čukaričkomm rukavcu, ali očigledno je da se i to više ne radi, tako da je na žalost zapušteno," kaže sagovornik našeg portala.On upozorava da nije samo problem u trovanju riba, već i ljudi, jer trulež koja tu nastaje takođe opasna po zdravlje. Božović, koji je nekada obavljao funkciju gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da problem Čukaričkog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši. Kaže da prvo treba popisati sve male firme koje posluju u okolini Topčiderske reke, jer neke od njih otpadne vode ispuštaju u kišnu kanalicaciju, pa kasnije završe u Čukaričkom rukavcu.Nadležne inspekcije su nekada imale sve te podatke i po potrebi su, kako podseća, kažnjavale neodgovorne privrednike.Čedomir Savković

Srbija

Sistematski pregled o trošku firme nije deo zarade

U zaradu zaposlenog ne treba računati izdatak za privatni lekarski pregled koji plaća poslodavac, objavljeno je u  Biltenu službena objašnjenja i mišljenja za primenu finansijskih propisa. Na pitanje da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac za sve zaposlene obezbeđuje sredstva za zdravstvenu zaštitu plaćanjem iz svojih sredstava direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, navodi se da „sredstva za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i da ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljajudavanje koje predstavlja izdatak za poslodavca.“To znači da izdatak za sistematski pregled ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Međutim, kada poslodavac ne vrši plaćanje zdravstvenim ustanovama već privrednom društvu koje neobavlja zdravstvenu delatnost, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, navodi se u Biltenu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.Da li firma sme da nam meri temperaturu?Kako je raditi u kovid-bolnici: jedan skafander dnevno i pao lavabo

Srbija

Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline

Preduzeća koja imaju sedište u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi moći će da dobiju subvencije koje im pokrivaju do 70 odsto opravdanih troškova, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći.Pojedinačna pomoć neće moći da bude manja od 300.000 dinara niti veća od dva miliona dinara preduzetnicima koji nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga i tri miliona dinara onima koji vode poslovne knjige.Za ovu pomoć izdvojeno je ukupno 40 miliona evra i to tako što će preševske firme dobili 15,4 miliona, bujanovačke 16,6, a preduzeća iz Medveđe 8 miliona dinara.Od ukupnog iznosa 15 miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje projekata preduzetnika koji imaju tendenciju rasta i novog zapošljavanja, a 25 miliona za sufinansiranje projekata mikro i malih privrednih društava i preduzetnika u cilju ekonomskog rasta i povećanja zapošljavanja.Bespovratna sredstva su namenjena isključivo za nabavku opreme i mašina za projeketne aktivnosti u oblasti proizvodnje i proizvodnih usluga u sektorima poljoprivrede, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, vodom i građevinatrstva, osim u sektoru čelika, sintetičkih vlakana i uglja.Preševo, Bujanovac i Medveđa inače spadaju u četvrtu grupu opština, što znači da im je prosek razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.

Srbija

Novi McDonald’s restoran u Nišu

Danas je u Nišu otvoren novi McDonald’s restoran, u okviru šoping centra DELTA PLANET. „Kada smo prošle godine u junu otvarali dva restorana u šoping centrima Beo i Rajićeva, nismo mogli ni pretpostaviti da će pandemija ovoliko dugo trajati i da će ovoliko uticati na naše živote i poslovne aktivnosti. I pored svih izazova kojima smo svakodnevno izloženi, nastavljamo sa našim planovima i danas otvaramo novi restoran u Nišu u koji smo investirali 700.000 evra. Restoran u šoping centru Delta Planet je prvi koji otvaramo ove godine i na taj način podržavamo razvoj ovog regiona, ali celokupne privrede Republike Srbije.“, izjavio je Veselin Janićijević, direktor kompanije McDonald’s Srbija.McDonald’s nastavlja sa uvođenjem najsavremenijih tehnologija, pa će restoran u šoping centru DELTA PLANET poseduje na terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa šest pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Takođe će se i u ovom restoranu primenjivati made for you koncept, što znači da će tek nakon što gost naruči, njegova porudžbina početi da se sprema. Ovaj restoran takođe poseduje i digitalni meni board.