Najnovije

Video

Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO)

Pivo se ne pije po danu, a uveče i ako to poželite, ugostiteljski objekti su zbog mera već zatvoreni. Da vam dostave na kućnu adresu domaće zanatsko pivo, ne isplati se, a i gubi svežinu. Proizvođači domaćeg piva teško će preživeti ako ne dobiju pomoć države. U Srbiji je, pre korone, pivo proizvodilo oko 55 malih fabrika širom zemlje, ali je pitanje koliko će njih opstati. Nezvanično, već 20 odsto njih je stavilo katanac. Piva koja proizvode moraju na poseban način da se skladište, a za razliku od flaširanih i konzerviranih, kraft pivo se ugostiteljima dostavlja u većim burićima i mora što pre da se toči.Domaći pivari nisu mogli ni svoju prodaju da preusmere na internet platforme i dostavne servise koji su procvetali u pandemiji, kao što su to mogli proizvođači hrane. “Nije lako dostaviti pivo. Mnoge kurirske službe su povećale cenu dostave naših proizvoda jer je to roba koja se prilikom transporta lako oštećuje”, kaže za Novu ekonomiju Dejan Smiljanić iz Udruženja malih i nezavisnih pivara.NA 1000 DINARA SKOČILA CENA DOSTAVE KOD PRIVATNIH KURIRSKIH SLUŽBIPredlagali su  mere za pomoć resornom Ministarstvu poljoprivrede, ali oni osim razumevanja nemaju nikakvu moć odlučivanja, kaže on. “Ministarstvo finansija može da pomogne, ali još uvek nisu čuli naše vapaje”.Udruženje pivara predložilo je da im se umanje akcize na 50 odsto, što se u svetu odavno praktikuje kada je reč o proizvođačima kraft piva, odnosno da im se vrati toliko od plaćenih akciza iz prethodnih godina kada se normalno poslovalo. Ministarstvo finansija je, kaže Smiljanić, to odbilo. “Preformulisali smo zahtev u oblik koji je njima prihvatljiv, kroz registar gde se vidi koliko promet je ostvaren, gde se vidi veoma transparentno poslovanje u skladu sa svim propisima države, i odgovor čekamo, kaže Smiljanić. Za razliku od velikih proizvođača piva, dobar deo malih pivara obustavio  je proizvodnju do daljnjeg. Država ih sabira sa velikim fabrikama i samim tim ne može da prepozna koji su njihovi realni problemi. Mali broj njih je svoje proizvode izvozio jer su uglavnom namenjeni domaćem tržištu. 350 LJUDI UGROŽENO DIREKTNO, A INDIREKTNO NEKOLIKO HILJADASubvencije države postoje, ali malo ko ima uslove za njih.“Da biste dobili subvenciju države, treba da imate manje od 40 godina I da poslujete na teritoriji Vojvodine. Te uslove retko ko može da ispuni. Mi smo predlagali da nam umanje akcize na pola jer tako možemo opstati, a primera radi da se svih 55 pivara spase od zatvaranja potrebno je novca koliko je država namenila jednom hotelu u Beogradu,” objašnjava Dejan Smiljanić. 55 domaćih zanatskih pivara poslovalo pre korone Još uvek se čeka rešenje iz Ministarstva finansija, a iz Udruženja kažu da polako gube nadu da će im se pomoći. Smatraju da su veliki turistički potencijal i da mogu dosta da pruže. Nestankom domaćih nezavisnih pivara, egzistencija oko 350 zaposlenih biće dovedena u pitanje, a možda i nekoliko hiljada koliko je povezano sa ovom delatnošću.Da li zbog toga što domaći pivari doprinose državnoj kasi za 1% država smatra da je jeftnijije pustiti ih niz vodu ili zato što ih ne vidi kao prodavce, već samo kao proizvođače, industrija kraft piva u Srbiji gotovo da nema šanse da preživi.

Srbija

Udruženje radnika na internetu: „Predstavnici Vlade Srbije nisu usvojili naše zahteve i argumente“

Nakon današnjih pregovora sa predstavnicima Vlade Srbije, Udruženje radnika na internetu saopštilo je na svojoj fejsbuk grupi da država nije usvojila njihove zahteve i argumente. Predstavnici radnika na internetu podsećaju kako žele da se problem koji je nastao jer država želi da im naplati porez za nekoliko godina unazad, reši u obostranu korist.Prema rečima prestavnika Udruženja radnika na internetu Vlada Srbije je predložila da se do donošenja odgovarajućih izmena zakona, koje se očekuju u aprilu, nastavi sa obustavom poreske kontrole.Sa druge strane, kako naglašavaju novim zakonskim odredbama bi se regulisale njihove prošle i kako kažu "navodne" poreske obaveze frilensera na nekoliko načina:- Otpisom kamata.- Podizanjem normiranih troškova sa 20 na 43%.- Reprogramom duga sa najdužim rokom otplate od 10 godina.Ovaj obračun bi, kako navodi Udruženje radnika na internetu, važio i za buduće prihode frilensera, odnosno radnika na internetu, sve do donošenja novog zakona koji bi regulisao takozvane "fleksibilne" oblike rada.Podsećaju i da je taj novi zakon je planiran za kraj ove ili za početak naredne godine."Mi smatramo ovu ponudu, odnosno predloženo rešenje Vlade potpuno neprihvatljivim", kažu u tom udruženju.Dodaju i da u Vladi Srbije nisu iskazali ni minimum razumevanja za trenutne probleme radnika na internetu koje su predstavnici države "sami izazvali dogogodišnjim nečinjenjem, a potom naprasnim delovanjem Poreske uprave i hajkom na ljude koju su pošteno radili i izdržavali se".Iz tog udruženja poručuju da neće i da ne mogu da stanu sa svojom borbom.Pozivaju sve ljude koji to žele, da iskažu svoje mišljenje o najnovijem predlogu vlade, koja će ga zvanično, prema njihovim rečima, predstaviti u ponedeljak.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Udruženje radnika na internetu nekiliko puta je organizovalo proteste zbog namere države da im jednokratno naplati porez, od 2015. godine do danas.Tokom poseldnjeg protesta koji je održan u Beogradu i na koji su došli mnogi frilenseri iz drugih gradova Srbije, kabinet predsednice vlade pozvao ih je na pregovore o aktuelnim problemima.Pre početka današnjih pregovora predstavnik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar, izjavio je da se frilenseri bore jer žele da ostanu, rade i da žive u Srbiji, kao i da je to suština njihove borbe."Ako pregovori ne uspeju, dići ćemo pola Srbije. Ja se nadam da će nadležni imati razumevanja, da ne treba da se igraju s nama i da se mi ne šalimo, već da ćemo preduzeti naredne korake", izjavio je Pogačar, a preneo portal Startit.Među frilenserima ima i dosta studenata koji zarađuju za džeparac predavajući engleski jezik putem interneta, pa su i oni, kao i mnogi drug koji ne zarađuju velike sume novca, bili ili se nalaze pod kontrolom Poreske uprave, o čemu je nova ekonomija već pisala.PORESKA UPRAVA KONTROLIŠE I ONLAJN NASTAVNIKE ENGLESKOG

Srbija

NBS: Rast udela javnog duga u BDP-u znatno manji nego u članicama EU

Prema najnovijoj analizi Narodne banke Srbije (NBS) rast učešća javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 4,8 procentnih poena na 56,8 odsto u 2020. godini, duplo je manji nego u članicama Evropske unije.U Evropskoj uniji posmatranoj u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 odsto BDP-a - sa 77,6 odsto BDP-a na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP-a. Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto BDP-a, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a.Učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. povećano je za svega 4,8 procentnih poena i zadržano je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta, ukazuje NBS u saopštenju.Kada se posmatra opšta država, cifre su praktično iste. Javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 procenata na kraju prošle godine.Iz NBS ukazuju na činjenicu da je navedeno povećanje bilo mnogo manje u odnosu na druge zemlje EU i zbog povoljnijeg rezultata rasta BDP-a Srbije, te da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.Dodaju da je osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.Prema proceni Narodne banke Srbije, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6 odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, naglašava NBS.Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 odsto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine.Donošenje obimnog paketa pomoći u najkraćem roku (ukupne vrednosti oko 12,5 posto BDP) i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije 2020, ispostavilo se kao klčuč brzog oporavka najvažnijih sektora privrede - industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza, ocenjuju u centralnoj banci.

Srbija

VIDETI ZA KAD !!! Novi Sad će subvencionisati kupovinu bicikala

Glavni grad Autonomne pokrajine Vojvodine odlučio je da počne kampanju subvencionisanja kupovine bicikala, koja već postoji u nekim zemljama okruženja, poput Makedonije i Crne Gore, saopštila je Novosadska biciklistička inicijativa. Ta organizacija je još pre godinu dana uputila predlog Vladi Srbije da počne sa dodelom subvencija za kupovinu bicikala.Nakon predloga Novosadske biciklističke inicijative, tadašnji ministar životne sredine, Goran Trivan, uputio je apel lokalnim samoupravama u Srbiji da pomognu građanima u nabavci popularnih dvotočkaša.U februaru 2021. godine, sa gotovo 40.000 redovnih biciklista, Novi Sad bi mogao da postane prvi grad u Srbiji koji će dati podsticaje za kupovinu bicikala. U javnosti se uglavnom navodi da su glavni zagađivač industrijski pogoni i individualna ložišta. Štetan uticaj prevelikog broja starih automobila se uglavnom zanemaruje, mada se mogu čuti i tumačenja da automobili zagađuju vazduh na nivou jednocifrenog procenta. Godinu dana ranije, biciklisti su uputili predlog kao reakciju na davanje subvencija za kupovinu novih taksi vozila, za koje je država pripremila značajne subvencije. Međutim, mali procenat tih subvencija je iskorišćen, dok se za bicikle očekuje da će ih svi rado koristiti. Uprkos tome što nije objavljeno na koji način će se ovi podsticaji dodeljivati i u kom iznosu, na nivou grada je opredeljen ukupan iznos od 8 miliona dinara za 2021. godinu. Uprava za zaštitu životne sredine nazvala je ovu stavku "Podsticanje korišćenja bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta". Prema opisu, cilj "povećanje broja biciklista na ulicama Grada Novog Sada u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha i zagađenja životne sredine". PLANET BIKE DOBIJA POLA MILIONA EVRA SUBVENCIJA ZA IZGRADNJU FABRIKE BICIKALAFoto: Screenshot/ Odluka od dodeli subvencija za kupovinu bicikala koju je objavila Novosadska biciklistička inicijativa INFRASTRUKUTURA ZA BICIKLE U NOVOM SADUNovi Sad je jedan od prvih gradova u Srbiji u kome su izgrađene biciklističke staze i ima gotovo najrasprostranjeniju mrežu od preko 100 kilometara biciklističkih staza, poručuju iz Novosadske biciklističke inicijative.Kažu i da je Novom Sadu prvi put postavljen biciklistički semafor, postavljena prva stanica za besplatnu popravku bicikala u Srbiji. Niz brojača na biciklističkim stazam redovno daje podatke o broju biciklista, a pre 10 godina uveden je i prvi rent-a-bike sistem pod okriljem Parking servisa. Novi Sad je i prvi grad koji je od 2011. godine dopustio biciklistima zvanično kretanje kroz pešačku zonu, nakon protesta na kome je osnovana biciklistička inicijativa.Nedugo zatim su se prvi put u Srbiji pojavile i biciklističke trake u suprotnom smeru u jedosmernim ulicama. U Novom Sadu je rano počelo i da se "eksperimentiše" i sa crvenom bojom na biciklističkim prelazima i biciklističkim trakama.Od prošle godine 2020. godine, grad je počeo da radi i na uklanjanju ivičnjaka sa biciklističkih staza. Osim podsticaja za kupovinu bicikala, novosadske bicikliste ove godine očekuju i radovi na biciklističkim stazama na Futoškom putu i prema nekim najavama, na nasipu od Limana i Telepa do Futoga, duž međunarodne biciklističke rute  Eurovelo 6. 

2021

Pametne klupe Gradskoj opštini Vračar

U cilju unapređenja kvaliteta života na Vračaru i ugodnijeg boravka na javnim površinama predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković i kompanija dm drogerie markt Srbija pot...

Svet

Robinhood postepeno uklanja limite na trgovinu akcijama GameStop-a

Brokerska aplikacija Robinhood ukinula je ograničenja koja je prethodno nametnula na trgovanje akcijama GameStop-a i AMC-a, nakon burne nedelje na američkim tržištima, javlja agencija Rojters.Talas trgovaca sa popularnog veb-sajta Reddit prošle nedelje kupilo je veliki broj akcija koje su hedž fondovi pokušali da „šortuju“ (short selling) što je rezultiralo vrtoglavom skoku vrednosti i gubicima za te hedž fondove.Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Ova bitka između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije izazvala je burnu reakciju na američkoj berzi.U pokušaju da obuzdaju tržište, Robinhood je uveo privremene restrikcije na kupovinu akcija GameStop-a, nakon čega su mnogi korisnici aplikacije podneli udruženu tužbu protiv ove kompanije.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca.Danas su te restrikcije podignute i trgovci ponovo mogu slobodno da kupuju akcije, međutim postoje još uvek neki limiti jer trgovci mogu kupiti najviše 500 akcija GameStop-a i 5.500 akcija AMC-a.  Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a

Srbija

Er Srbija smanjila broj letova prema Zagrebu

Prethodnih meseci Er Srbija je od Beograda do Zagreba uglavnom imala od tri do četiri, pa čak i više nedelnjih letova. Međutim, od 8. februara na toj liniji biće dostupna svega dva leta nedeljno, piše portal Croatian Aviation.Air Serbia će do kraja ovog meseca na liniji Beograd - Zagreb - Beograd saolbraćati dva puta nedeljno, ponedjeljkom i petkom.Ponedjeljkom će biti dostipni letovi u jutarnjem, a petkom u večernjem terminu avionima tipa ATR75, koji imaju manje sedišta.Od 8. do 28. februara Er Srbija će između Zagreba i Beograda obaviti svega šest povratnih letova, a putnicima će biti dostupno otprilike 850 sedišta u oba smera.Očekuje se da će Er Srbija u letnjem režimu letenja obnoviti veći broj linija prema Hrvatskoj, uz letove do Dubrovnika i Splita.Navodi se da je moguć i povratak linija iz Beograda prema Puli i Zadru, ali za to treba sačekati da se približi letnja sezona i da se utvrdi koliko je interesovanje putnika.Srbija je nedavno povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa dosadašnjih 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza, koji je našoj državi poslovni partner u tom poslu, umanjen sa 49 na 18 odsto.Etihad nije uspeo u svojoj poslovnoj nameri da se proširi na kroz partnerstvo sa još nekim evropskim kompanijama, a Er Srbija je jedna od retkih u kojima i dalje drži svoj vlasnički udeo, pa se postavlja pitanje koliku ulogu u tome imaju državne dotacije koje ona prima.DRŽVA DOKAPITALIZACIJOM POVEĆALA UDEO U ER SRBIJI

Srbija

Obeležen Dan zaštite podataka o ličnosti

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u četvrtak obeležila Dan zaštite podataka o ličnosti.U svečanoj sali Kluba poslanika uz poštovanje propisanih preventivnih mera, zbog pandemije izazvane koronavirusom, prisustvovali su samo govornici i predstavnici određenog broja najviših državnih institucija, dok su svi ostali zainteresovani mogli da prate događaj uživo putem zvaničnog Youtube kanala Poverenika.Govornici su bili Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Jan Bratu, šef Misije OEBS u Srbiji, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper i Majk de la Rosa, direktor Misije USAID u Srbiji.Poverenik je izjavio da se ove godine proslavlja 40 godina od kada je otvorena za potpis Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi pravno obavezujući međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Takođe, pre deset godina prvi put je Dan zaštite podataka o ličnosti obeležen u Republici Srbiji.Nažalost, ove godine jubilej se obeležava u specifičnim okolnostima usled pandemije. U 2020. godini sa izazovima koje je donela pandemija, posebno je vidljiv značaj zaštite podataka o ličnosti, te je iskazano nadanje da će se uskoro pristupiti i izmenama Strategije zaštite podataka o ličnosti iz 2010. godine. G. Marinović se zahvalio EU i međunarodnim organizacijama na podršci koju pružaju nezavisnim institucijama u Republici Srbiji.Pomoćnik generalnog sekretara Zlatko Petrović predstavio je publikaciju Poverenika broj VI "Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja Poverenika".Snimak događaja može se pogledati na zvaničnom Youtube kanalu Poverenika.

Svet

Otkupna cena svinja u Evropskoj uniji pala za 36 odsto

Za razliku od međunarodnog trenda, u Evropskoj uniji došlo je do smanjenja otkupnih cena svinja i one su u decembru 2020. godine za žive svinje pale za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše portal Agroklub.Prosečna cena po kilogramu bila je 1,34 evra, što je oko 160 dinara. Prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cena tovljenika, do 120 kg, trenutno se kod nas kreće od 130 dinara u Mačvi do 160 u Pčinjskom okrugu.Međutim, nije u svim zemljama članicama loša situacija, a najviše su profitirale one koje izvoze u Kinu poput Španije gde je iznosila 1,55 evra, dok je na primer u Belgiji jedan evro.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu očekuje se za samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine, a to znači i da bi cene mogle da ostanu niske zbog količine mesa koje bi moglo da ostane "zarobljeno" na tržištu EU, a nema puno nade ni za povećanje spoljne trgovine.S druge strane, Kina obnavlja svoju proizvodnju zavidnim tempom nakon što je afrička svinjska kuga usporila njihovu proizvodnju.Kada je reč o mesu živine, očekuje se da će proizvodnja na globalnom nivou da raste kao i potražnja. Ali, u Evropi bi moglo doći do pada u odnosu na prošlu godinu, dok bi potražnja trebalo da ostane ista. U EU je prošle godine pao izvoz, ali i uvoz piletine.Sektoru preti i ptičji grip jer treće zemlje i izvozna tržišta nameću ograničenja kako bi se sprečio uvoz zaraženog mesa. Poslednji slučaj ove bolesti registrovan je na živinarskoj farmi, treći u nekoliko nedelja u nemačkoj saveznoj zemlji Bradenburg gde je usmrćeno oko 14.000 ćuraka.Sveukupno, oba sektora suočavaju se sa značajnim padom potražnje jer se turizam i ugostiteljstvo smanjilo zbog ograničenja zbog pandemije.

Srbija

Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo

Živite u Srbiji i želite da putujete novim vozom, novom prugom, po pristipačnoj ceni, uz sve to i da "poterate" bicikl, bez ikakve rasprave sa kondukterima? Već nekoliko godina srpskim prugama saobraćaju novi vozovi koji na nekim relacijama, kao što je ona koja povezuje Beograd i Užice, nude sve te pogodnosti.Stare železničke stanice u Beogradu više nema i do Prokopa, odnosno stanice Beograd centar je uglavnom teško doći, o čemu svedoče iskustva brojnih putnika.To "uglavnom" znači i da postoje izuzeci od uvreženog pravila. Putnik koji treba da dođe do Prokopa, ako je dobro informisan, može da koristi i železničku stanicu Vukov spomenik, ili bilo koju drugu na liniji voza koji saobraća između Batajnice i Ovče.Jedna od stanica na toj relaciji je Beograd centar, odnosno Prokop, nova glavna železnička stanica u prestonici Srbije.Za ulazak na stanicu Vukov spomenik potrebna je Bus Plus karta od 90 dinara, putovanje traje svega pet minuta, ali "gradska železnica" ne ide često i problem je zapravo u tome, šta vredi takva pogodnost kada je nema dovoljno.Mane i pogodnosti te linije najbolje poznaju ljudi koji gradskom železnicom putuju na posao.Oni ne ulaze u poslepodnevni špic u Beogradu, preko mosta Gazela, pa od Zemuna do Vukovog spomenika stižu za oko pola stata.Put do Užica mnogo se razlikuje od onog ranijih godina, pre nabavke novih vozova iz Rusije i Švajcarske i pre poslednje rekonstrukcije pruge od Resnika do Valjeva.Ta pruga rekonstruisana je novcem iz čuvenog ruskog kredita kojim su u Srbiji nabavljeni i prvi novi ruski vozovi, posle duže godina, dom su Štadlerovi vozovi kupljeni posebno.Ranije se na "Barskoj pruzi" često dešavalo da lokomotiva vuče svega dva vagona, pa su gužve bile neminovne, nije bilo autoputa i više je ljudi putovalo vozom.Štadlerov voz na delu "Barske pruge" od Beograda do Valjeva sada praktično klizi brzinom koja je oko 100 kilometara na čas.Foto: Nova ekonomija/ Voz "Štadler" koja saobraća srpskim prugamaBrzo se stiže i do Barajeva, nekada se kompozicija do te stanice "vukla" i po čitavih 50 minuta. Za to vreme sada "lagano" stižete do Lazarevca.Voz posle Lazarevca i Lajkovca, brzo stiže u Valjevo, usput primećujemo da su zgrade nekih stanica sveže renovirane.Utisak kvari naselje puno smeća u Lajkovcu koje je tik uz prugu i podseća na nekadašnje nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu, ali je dosta manje od njega.Usput se zbog kolubarskih ugljenokopa i loženja uglja oseća ugljenmonoksid, ali podnošljivo je, danju se iz voza vide noviji kopovi u okolini Vreoca i napuštene kuće u nekim delovima naselja odakle su iseljeni meštani zbog proširenja REI Kolubara.Voz pristaje u valjevsku stanicu i nastavlja prema kanjonu reke Gradac, inače čuvenom po lepoj prirodi, ali sada je noć, pa nema uživanja u pogledu.Na izlasku iz Valjeva vidimo železnički nadvožnjak i tunel bez pruge koji je verovatno deo nedovršene pruge Valjevo - Loznica, o kojoj se govori pred svake izbore.Foto: Nova ekonomija/ U vozu se poštuju mere protiv pandemijeVoz kroz kanjon reke Gradac osetno usporava, jasno je da taj deo pruge nije rekonstruisan, čuje se škripa točkova i sve podseća na "nekadašnja" putovanja, put je manje udoban, puca u ušima, blagim usponom voz se penje uzbrdo.Danju i u letnjim mesecima ako putujete vozom od Valjeva do Kosjerića pogled prosto "mami", priroda je u tom delu Srbije očuvana, kada je lepo vreme u vozu često možete da sretnete i planinare.Štadlerovi vozovi su niskopodni, podsećaju na španske tramvaje u Beogradu, ali su prostraniji i veći, prilagođeni invalidima, imaju utikače za struju, konstruisani su i za transport bicikala.Prema informacijama sa sajta železnice, kao i prema rečima samih konduktera, doplata vozne karte za bicikl iznosi 100 dinara i ne mogu da vas odbiju.Biciklistima, naročito "zaluđenicima" to mnogo znači jer nema rasklapanja i pakovanja bicikala u sprecijalne torbe za tu namenu.Redom se smenjuju stanice Samari, Lastra, Drenovački Kik, Ražana, Kosjerić i ostale, ima ih dosta i građene su za meštane, kojih u planinskim selima ima sve manje, pa na nekim stanicama putnici retko ulaze, ali voz uredno staje na njima, ako je putnički.Posle Kosjerića, voz polako ubrzava, nema nikakvnih ukrštanja sa drugim vozovima, pa nema ni kašnjenja, stiže na vreme u Užice, gde prolazimo kroz nedavno renoviranu zgradu železničke stanice.Foto: Nova ekonomija/ Železnička stanica u UžicuTo je ujedno i zadnja stanica Štadlerovog voza koji iz Beograda kreće u 19 i 40h, bez kašnjenja u polasku. Večernji vozovi iz Beograda ranije su po pravilu išli do Prijepolja ili do Bara u Crnoj Gori.Nije tajna da je pruga od Užica do Prijepolja u lošem stanju i da joj je već godinama potrebna rekonstrukcija, na šta često apeluju uglavnom mašinovođe.Međutim, ozbiljnijih radova na pruzi Beograd - Bar, sem rekonstrukcije njene trase od Resnika do Valjeva, od 1976. godine kada je puštena u rad, kao svojevrstan građevinski podvig (radnici su tokom izgradnje na neka mesta morali da stižu helikopterom), nije bilo.O brzini Štadlerovog voza i o stanicama putnici se redovno obaveštavaju na displeju, ali i glasovno.Zabranjeno je pušenje i to je možda jedna od najbitnijih razlika u odnosu na nekadašnja pravila koja su se kršila ili su to prosto dozvoljavala.Voz je pod video nadzorom, što znatno olakšava kontrolu nesavesnih putnika, nema prljanja i sečenja sedišta, pisanja po inventaru.Cena povratne karte od Beograda do Užica je 1066 dinara, kondukteri su u novim uniformama, ljubazni su, svako mora da ima kartu i nema nikakvog "švercovanja" u prevozu.Put vozom od Užica do Beograda, u vreme kada je cela pruga bila u dobrom stanju i kada je njom saobraćao takozvani "poslovni voz", prema rečima konduktera trajao je manje od dva i po sata.Putnički voz danas na toj relaciji putuje nešto duže od tri i po sata.Čedomir Savković

Srbija

Bregzit negativno utiče na srpske malinare

Bez potpisanog Ugovora o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom, to tržište biće izgubljeno za srpske malinare, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije i izvoznik maline Rade Ljubojević u gostovanju na Nova S televiziji, piše portal Nova.rs.On je rekao da su pregovori našeg Ministarstva trgovine sa britanskim predstavnicima u toku i da se nada da će do sporazuma uskoro doći, jer bi u suprotnom britansko tržište bilo izgubljeno za Srbiju.On je objasnio da je sticaj nesrećnih okolnosti, usred pandemije, doveo do toga da Srbija još nema potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a da bi, ukoliko se dogovor uskoro ne postigne, šteta mogla da bude velika i to ne samo po malinare.“To se odražava na kompletan izvoz Srbije u Veliku Britaniju, koji nije baš mali i to tržište je veoma interesantno za Srbiju. Ono je rastuće i svake godine se povećava. Trgovina sa Velikom Britanijom je praktično stala, a ono što je ide preko granice je podložno carinama koje su veoma visoke”, kaže Ljubojević i dodaje da se, kada je reč o malini, plaća 14 do 20 posto na jedan kilogram te robe.On napominje da će, ukoliko se Srbija uskoro ne vrati na britansko tržište, tamošnji klijenti potražiti robu iz drugih zemalja i podseća da su Britanci potpisali sporazum sa EU.Ljubojević kao konkurente Srbiji i zemlje koje bi mogle da preuzmu naš deo na britanskom tržištu vidi Poljsku, Bugarsku i Bosnu.

Svet

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji na rekordnom nivou

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji dostigli su novi rekord u prvih devet meseci 2020. godine, pokazuju podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku, piše BBC.Između januara i septembra registrovano je 5.460 smrtnih slučajeva zbog alkohola, što je za 16 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine.To je najveći broj od kada su evidencije počele 2001. godine.U prva tri meseca 2020. zabeleženo je 12,8 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi i ta brojka se zadržala na ovom nivou do septembra.Kao i proteklih godina, stopa smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom bila je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena.Stručnjaci kažu da je pandemija imala malo uticaja na to kako su podaci prikupljani i evidentirani, ali da još uvek nije u potpunosti jasno koliko je doprinela ovom rekordnom broju smrti od alkohola.Britanska grupa za lečenje zavisnosti rekla je da je iz prve ruke znala koliko se ljudi bori sa alkoholom od početka pandemije.

Srbija

Iz trgovina u Srbiji povlači se 20 tona kontaminiranog susama

Sa srpskog tržišta povlači se oko 20 tona susama jer je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom, rekao je direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, piše portal N1.Srbija je preko evropskog sistema RASFF o obaveštena o problemu sa etilen-oksidom u susamu, aktivirane su poljoprivredna i fitosanitarna ispekcija i sprečen je ulazak 35 tona susama.Milosavljević je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rekao da su svi proizvodi koji uđu u zemlju predmet kontrole i da se rade analize na sve parametre bezbednosti hrane i prisustvo patogena.„Verujem i siguran sam da građani nemaju bojazan da je hrana koja se nađe na rafovima u prodavnicama i pijacama bezbedna“, istakao je Milosavljević.Susam uvezen iz Indije koji je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom od septembra je problem u mnoštvu evropskih zemalja, a prošle nedelje je i Hrvatska povukla niz proizvoda sa susamom sa svog tržišta.U utorak je Delez Srbija saopštila da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100g, proizvođača Moravka Pro, zbog prisustva etilen oksida u proizvodu.

Srbija

Javna preduzeća: Blato umesto blaga

Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. Javna preduzeća imaju 23 odsto ukupnog kapitala u privredi Srbije. Privatizacija ih je, uz retke izuzetke, do sada zaobišla, ako izuzmemo NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu privatizaciju Er Srbije. U Srbiji trenutno funkcioniše 549 javnih preduzeća na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Država je vlasnik i nekoliko preduzeća organizovanih kao d.o.o. ili a.d. (formalno nisu javna preduzeća), kao što su Državna lutrija, DIPOS, Koridori Srbije, JAT Tehnika, Prosvetni pregled, tri akcionarska društva izdvojena iz Železnice i još nekoliko manjih preduzeća. U javnim preduzećima je zaposleno oko 115.000 radnika (130.000 uz Telekom i RTS), odnosno oko 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Najviše ih ima na lokalnom nivou (lokalna komunalna preduzeća, pretežno vodovodi), ali to su uglavnom mikro (174) i mala preduzeća (260). Velika preduzeća zapošljavaju skoro 2/3 od ukupnog broja zaposlenih  u javnim preduzećima. Javna preduzeća raspolažu ogromnom imovinom. Po bilansima poslovna imovina iznosi 2.573 milijarde dinara (oko 22 milijarde evra), a vrednost nepokretnosti 1.938 milijardi dinara (oko 17 milijardi evra) i to ne računajući Telekom, Aerodrom i Er Srbiju. U pitanju je ogromno bogatstvo - danas bi gradnja hidrocentrale Đerdap koštala od 3 do 5 milijardi evra, a da ne govorimo o ostalim energetskim objektima u sastavu EPS-a ili o mreži beogradskog vodovoda i kanalizacije. Međutim, iako raspolažu ogromnom imovinom i imaju monopolski položaj, javna preduzeća su 2019. godine poslovala (kumulativno) sa gubitkom od 574 miliona dinara. Ona ostvaruju samo 5,9 odsto od ukupnih prihoda srpske privrede, iako im poslovna imovina čini 16,3 posto od njene ukupne poslovne imovine. To pokazuje da se ogromna javna sredstva vrlo neefikasno i neracionalno koriste, odnosno da privatni sektor iskazuje neuporedivo bolje rezultate poslovanja.SUNOVRAT, PA STABILIZACIJA, PA NOVI SUNOVRATPosle relativne konsolidacije, koja počinje 2001, usledio je veliki sunovrat 2008. godine, pa delimična stabilizacija od 2014. uz početak novog negativnog ciklusa 2018. godine. Kao dobra ilustracija propadanja javnih preduzeća mogu da posluže Telekom i Srbijagas. Telekom od 2008. godine prestaje da investira u razvoj i time praktično prepušta jedinu tehnologiju budućnosti (multimedije) konkurenciji SBB, koji postaje de fakto monopolista sa oko 50 odsto tog tržišta. Preko niza malih firmi-pijavica počinje izvlačenje novca iz kompanije i poslovne performanse preduzeća počinju naglo da opadaju. Pokušaj privatizacije neslavno propada, a da bi se pre izbora 2012. godine podelile besplatne akcije građanima, Telekom uzima kredit od preko pola milijarde evra i otkupljuje od grčkog suvlasnika 20 procenata akcija po basnoslovnoj ceni od 420 miliona evra. Od tada do danas, sve vlade insistiraju na isplati dividendi, pa kompanija lagano propada. Kao posledica desetogodišnje pogrešne poslovne politike, Telekom je bio prinuđen da u iznudici otkupi sve preostale operatere kablovske televizije i da ulaže u produkciju televizijskih serija (u žargonu - kontenta), uz enormno zaduživanje. Da je, recimo, umesto otkupa grčkog udela i isplate dividendi Telekom uložio sredstva u razvoj multimedija i širenje optike, danas se ne bi nalazio u situaciji da njegove korporativne obveznice mora da otkupljuje Narodna banka, već bi državi donosio ogroman profit. I, što ne reći, od njegove prodaje moglo bi se možda inkasirati i dve do tri milijarde evra (trenutno ne može da se dobije ni pola milijarde).Srbijagas od 2011. godine uzima kredite za likvidnost u vrednosti od milijardu evra, uz garancije države i visoke kamate. Pošto nije bio u stanju da vraća te kredite, narednih godina su svi oni pali na teret budžeta. Novac nije uložen u razvoj, već je Srbijagas postajao suvlasnik čitavog niza firmi, i to ne samo potrošača gasa - neplatiša, već i političkih projekata kao što je, na primer, beogradska Informatika. Inače, zbog neprihvatanja da država izdaje garancije Srbijagasu smenjena je 2011. godine ministarka finansija Diana Dragutinović, a pitanje garancija je bio jedan od uzroka prekida aranžmana sa MMF-om. U krajnje nezahvalnoj situaciji, posle početnog nesnalaženja, vlada počinje 2014. godine delimičnu konsolidaciju javnih preduzeća (tome je kumovao i MMF). Država je prestala da izdaje garancije za tekuću likvidnost javnim preduzećima (ostale su garancije za investicije) i došlo je do povećanja cena usluga određenih preduzeća. Javna preduzeća su prestala da tolerišu večite neplatiše kao što su Azotara (pet miliona evra mesečno na teret Srbijagasa), Petrohemija, Staklara u Paraćinu, Železara u Smederevu i RTB Bor. Neka od tih preduzeća su završila  u stečaju, neka su privatizovana, a Petrohemija je počela da izmiruje obaveze. Uvedena je zabrana zapošljavanja tako da se lagano smanjuje broj radnika. Javnim preduzećima je „prijalo“ i što je država de fakto fiksirala kurs dinara, pa nisu morala da snose gubitke po osnovu kursnih razlika za kredite u stranoj valuti. Poboljšanju položaja doprineo je i veliki pad kamatnih stopa za kredite. Javna preduzeća su imala veliku korist od povećanja finansijske discipline građana otkako je naplata komunalnih usluga prebačena sa sudova na izvršitelje, što je dovelo do ogromnog skoka naplate, koja je danas praktično 100 odsto (ranije je 85–90 odsto).Posle kratke stabilizacije, ubrzo se nastavilo po starom, pa su javna preduzeća opet počela intenzivno da propadaju. Jedan od uzroka je odluka da sva javna preduzeća isplaćuju dividende u budžet umesto da ulažu u razvoj. Posebna ironija je da Telekom ove godine mora da isplati dividende u iznosu od 2,5 milijardi dinara, mada je morao da emituje korporativne obveznice usled nemogućnosti normalnog zaduživanja kod banaka (deo obveznica završio je kod NBS, jer nije bilo adekvatne komercijalne tražnje). EPS je takođe isplaćivao državi dividende, da bi prošle godine poslovao sa gubitkom, a ove spao na subvencije iz budžeta od 4,8 milijardi, prvi put u istoriji kompanije.Međutim, nije samo povlačenje dobiti od strane vlade dovelo javna preduzeća u krizu. Nestručnost rukovodećeg kadra, kao i sve raširenija korupcija, počele su da dolaze na naplatu. To se može uočiti na primeru Jugoimporta-SDPR, čije je poslovanje doduše najmanje poznato zbog poverljive prirode trgovine oružjem. I SDPR je jesenas pored Telekoma morao da izda korporativne obveznice od 200 miliona evra (nije poznato da li je deo tih obveznica završio kod NBS), a 2012. godine na računu su imali 150 miliona evra gotovine, što govori o nivou propadanja te firme.NEDOSTATAK KVALITETNE UPRAVE Država kao vlasnik nema efikasnu kontrolu nad javnim preduzećima. Pre sedam godina u okviru Ministarstva privrede formiran je sektor za javna preduzeća koji prati poslovanje 37 „republičkih“ firmi. To telo se nije pokazalo preterano delotvorno u kontroli javnih preduzeća, što nije ni čudo pošto ima samo desetak službenika. Javna preduzeća kontrolišu i resorna ministarstva, koja imaju presudan uticaj na kadrovsku politiku i vrše operativnu kontrolu.Partijski uticaj na poslovodstva javnih preduzeća se do sada pokazao kao najveća kočnica za njihov efikasni rad. Mada se još od pre pet-šest godina u javnosti najavljuje „korporativizacija“ EPS-a (koja, po Zorani Mihajlović, treba da reši sve probleme u tom preduzeću), od toga do danas nije bilo ništa. Doduše, nije ni jasno šta bi se postiglo ako bi se EPS formalno korporatizovao – Telekom je organizovan kao akcionarsko društvo, ali vidimo da to nije uticalo na njegovo bolje poslovanje. Posebna priča je nepoštovanje Zakona o javnim preduzećima kada je reč o izboru direktora. U velikom broju javnih preduzeća ne sprovode se konkursi  za izbor direktora već preduzećima godinama upravljaju vršioci dužnosti, iako zakon eksplicitno ograničava da se u tom statusu može biti samo godinu dana, bez mogućnosti reizbora (EPS je najbolji primer – dva puta je raspisan konkurs a da nije okončan). Kada Vlada tako direktno krši zakone – nije ni čudo da javna preduzeća propadaju.U određenim slučajevima preko javnih preduzeća se vodi socijalna politika, pošto vlast ne dozvoljava formiranje adekvatnih cena – odličan primer je EPS koji je prinuđen da isplaćuje skupe „zelene kilovate“ privatnim vlasnicima vetroparkova, a da od naknade koju naplaćuje potrošačima prikupi manje od 20 odsto potrebnih sredstava. DIREKTNE I INDIREKTNE SUBVENCIJETradicionalno najveći korisnici subvencija iz budžeta su JP PEU Resavica, Putevi Srbije i železnica. Resavica godinama dobija 4,8 milijardi dinara, za železnicu se izdvaja oko 15 milijardi dinara a Putevi Srbije dobijaju 14 milijardi dinara. Država već deceniju i po planira restrukturiranje Resavice, ali praktično ništa nije urađeno, i to će se nastaviti sve dok se za te rudare ne nađe alternativno zaposlenje. Železnica je navodno „uspešno“ restrukturirana pod nadzorom Svetske banke – međutim, tu je samo napravljena dodatna zavrzlama sa izdvajanjem tri preduzeća iz matice. Jedini ozbiljniji pomak bio je u pogledu smanjivanja broja zaposlenih – za proteklih 20 godina broj radnika je prepolovljen: sa 40.000 sveden je na 20.000. Poslednjih nekoliko godina ta redukcija je išla uz gašenje velikog broja pruga, i pitanje je da li će na kraju od toga dugoročno biti više štete nego koristi. Pored toga, nije došlo do poboljšanja usluge niti konkurencije; subvencije za železnicu ostaju iste godinama (i pored znatnog smanjenja broja zaposlenih), a podela na tri preduzeća je izvedena amaterski, pa su nastali brojni sporovi. Pri tome je sa tri nova pravna lica znatno povećan birokratski aparat. Nije sporno da je železnici potrebna subvencija – u celoj Evropi se železnički saobraćaj dotira iz budžeta; međutim, problem je u tome što u Srbiji nema opipljivog pomaka iako se za naše prilike izdvajaju značajna sredstva.Putevi Srbije upravljaju imovinom od oko šest milijardi evra, i taj iznos se značajno uvećava kako se završavaju novi auto-putevi. Prihodi od putarine (koja je među najnižim u Evropi) ne omogućavaju pokrivanje troškova, a nisu obezbeđeni adekvatni izvori sredstava za održavanje magistralne putne mreže, tako da je neophodno davanje subvencija. To preduzeće je posebno bilo na udaru kritike državnog revizora zbog nepoštovanja propisa o javnim nabavkama, pošto se poslovi održavanja poveravaju mimo tendera. Pored toga, pošto se izgradnja puteva ugovara preko međudržavnih aranžmana, mimo konkursne procedure, prostor za korupciju je enorman. Pored direktnih subvencija iz budžeta, država indirektno subvencioniše pomenuta javna preduzeća tako što otplaćuje njihove kredite. Tako je u budžetu predviđeno 2,5 milijardi dinara za kamate po garantovanim kreditima, a 17 milijardi za otplatu glavnice, dakle dodatnih 19,5 milijardi dinara.U sve ovo nije uključeno izdvajanje za Er Srbiju od nekoliko stotina miliona evra tokom ove i naredne godine. Za sada država „krije“ podatke o davanjima i najavljuje plan restrukturiranja koji treba da odobri i Evropska komisija zbog pravila o državnoj pomoći.UMESTO BLAGA – BLATOJavna preduzeća upravljaju ogromnim resursima i povrh toga imaju (najvećim delom) monopol na tržištu. Međutim, poslovni rezultati, odnosno neto gubitak sektora, pokazuju razmere nesposobnosti i korumpiranosti upravljačkih struktura. Ključna javna preduzeća, koja su svuda u svetu ekstraprofitabilna, dovedena su u ponižavajuću situaciju – EPS dobija subvencije, a Telekom i SDPR izdaju obveznice koje završavaju kod Narodne banke...Umesto da bude motor privrednog razvoja sa velikim investicijama, javni sektor (izuzev izgradnje puteva) „kašljuca“ i jedva uspeva da obezbedi normalno funkcionisanje. Za velike investicije koje bi značajno unapredile poslovanje i doprinele kvalitetnijem pružanju usluga stanovništvu nedostaje novac. Ta sredstva ne mogu da se obezbede iz redovnog poslovanja pošto većina javnih preduzeća iskazuju gubitke (a i kada iskažu dobit država uzima dividende u budžet umesto da se investira u razvoj). Zato su preduzećima ograničene mogućnosti zaduživanja, pa se to pokriva garancijama države. Naravno, pitanje je i do kada će država moći da izdaje garancije za nove kredite usled naglog skoka javnog duga ove godine.Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. To ne znači da treba privatizovati javni sektor – po pravilu, privatni monopol je gori od državnog. Naravno, možemo da kažemo da sa NIS-om Srbija nije loše prošla i da za sada koncesija za aerodrom deluje dobro (pošto je privatni partner krenuo u velike investicije u trenutku ogromne krize avio-saobraćaja). Ipak, iskustvo iz komšiluka nalaže oprez – Hrvatska je nezadovoljna kako je prošla sa zagrebačkim aerodromom „Tuđman“, a ni mađarska iskustva oko auto-puteva nisu nimalo bolja.Za budućnost privrede i opšti boljitak društva neophodan je značajan preokret u javnom sektoru koji mora postati generator razvoja. Bez toga, neće proći mnogo vremena i doći ćemo u situaciju da budemo prinuđeni na privatizaciju državnih preduzeća pod uslovima koji neće biti povoljni.Bogdan Petrović

Svet

Mađarska i Poljska najavile borbu protiv „cenzure“ na društvenim mrežama

Mađarska i Poljska nameravaju da preduzmu mere protiv kompanija društvenih mreža kako bi se borile protiv onoga za šta smatraju da su predrasude protiv konzervativaca, piše Fajnenšal tajms.Ministarka pravde Mađarske Džudit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora.Ovaj potez Mađarske prati konzervativnu vladu Poljske koja je nedavno predložila zakon kojim bi se omogućilo kažnjavanje kompanija društvenih mreža zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.Mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama, pisao je Euractiv.Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čije su objave uklonjene ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.