Najnovije

Vesti iz izdanja

Nikad više u državnu službu

Jovanka Nikolić je ceo svoj radni vek, do 50. godine života, posvetila novinarstvu. Bila je dugo novinarka i urednica tada čuvenog kragujevačkog nedeljnika „Svetlost“, bila je direktorka TV Kragu...

Vesti iz izdanja

Tri evropske krize

Ove jeseni je Evropska unija pored borbe sa novim talasom virusa, zapala u teškoće na tri fronta: usvajanje budžeta za period od 2021. do 2027. godine dovedeno je u pitanje zbog veta Mađarske i Poljsk...

Vesti iz izdanja

Troškovi bez objašnjenja

Izdaci države zbog korone bili su manji od planiranih, pad privrede će umesto tri odsto biti jedan odsto, stigli su neplanirani porezi na dobit, odlaganje poreza tražilo je znatno manje preduzeća od planiran...

Srbija

UNIQA grupa ostvarila snažan rast i značajno poboljšala svoj poslovni rezultat

UNIQA grupa ostvarila je snažan rast i sa premijom od 4,1 milijardu evra i dobiti pre oporezivanja od 213,8 miliona evra uspešno završila treći kvartal 2020. godine, usred krize izazavane pandemijom COVID-19.Iznos od 159 miliona evra dobiti pre oporezivanja ostvaren je samo tokom tri meseca - od jula do septembra, čineći ovaj kvartal jednim od najuspešnijih u istoriji kompanije.Sa novih 124,9 miliona evra UNIQA grupa je gotovo udvostučila svoj devetomesečni finansijski rezultat, uprkos tome što je kompanija od januara do septembra morala da isplati više od 70 miliona evra na ime ugovorenih osiguranja od prekida poslovanja i otkazanih događaja usled pandemije COVID- 19.Istovremeno, kapital Grupe je povećan na 3,46 milijardi evra. Rast od 1% je ostvaren u imovinskom osiguranju i osiguranju od nezgoda na 2,22 milijarde evra, dok je zdravstveno osiguranje poraslo za 3,2% na 882,8 miliona evra. U životnim osiguranjima, došlo je do pada premije od ukupno 5,3% na 983,8 miliona evra. Na međunarodnim tržištima, premija je umanjena za 3,9% u odnosu na isti period prošle godine na 1,12 milijarde evra, doprinoseći sa 27,6% ukupnoj premiji Grupe. Na austrijskom tržištu, bruto premija porasla je u odnosu na prošlu godinu za 1,1% odnosno na 2,93 milijarde evra.UNIQA grupa je povećala broj zaposlenih na 12.776 u prvih devet meseci 2020. Početak poslovanja UNIQA u Austriji datira još iz 1811. godine. Danas UNIQA posluje na 18 tržišta i jedna je od vodećih osiguravajućih grupacija u zemljama Centralno-Istočne Evrope. Ovogodišnjom akvizicijom kompanija AXA grupe, UNIQA će dodatno osnažiti poslovanje u Poljskoj, Češkoj i u Slovačkoj.

Srbija

„Exit“ ostaje u Novom Sadu

Muzički festival "Exit" definitivno ostaje u Novom Sadu, saopšteno je nakon sastanka gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i predstavnika te manifestacije, saopštila je Uprava grada Novog Sada.Pre izvesnog vremena, mrediji u regionu objavili su vest da usled krize izazvane pandemijom "Exit" festival razmatra selidbu iz Srbije."Značaj "Exit-a" za turizam i međunarodni imidž Novog Sada i Srbije je nemerljiv i zato poručujem svojim dragim kolegama u regionu da će Egzit zauvek ostati novosadski", izjavio je Vučević.Navodi se da su sagovornici tokom susreta izrazili zajedničku želju da "Exit" nastavi sa razvojem festivala u Novom Sadu i Srbiji.Vučević je rekao i da je upoznat sa veoma teškom situacijom u kojoj se našla celokupna muzička i festivalska privreda u Srbiji i svetu, kao i o praksi evropskih zemalja u vezi sa podrškom svojim najugroženijim industrijama.JUTARNJI LIST: SRBIJA BI MOGLA DA OSTANE BEZ EXIT FESTIVALA Osnivač festivala Dušan Kovačević upozorio je da je domaća muzička i manifestaciona scena pred nestajanjem. Prema njegovim rečima, podrška "Exit" festivalu je na njihov zahtev već godinama većinski prebačena sa budžeta na kulturu na budžet za razvoj turizma, jer upravo na tom polju festival najviše doprinosi lokalnoj zajednici."Drago mi je što smo uz veoma teške rezove i pre svega fanatičnim radom ove godine uspeli da sačuvamo radna mesta", zaključio je direktor i osnivač festivala."Exit"  festival je, kako se navodi od osnivanja do danas domaćoj turističkoj privredi doneo više od 200 miliona evra, a sledećih 200 miliona zarade se očekuje do 2030. 

Srbija

Doneta odluka od izgradnji bazena u Niškoj Banji

Grad Niš planira da uloži 20 miliona, a Ministartsvo turizma 40 miliona dinara za izgradnju 10 bazena na lokalitetu Kulište u Niškoj Banji, javile su Južne vesti."Ovom odlukom ulazimo u jedan novi projekat, a to je izgradnja 10 manjih bazena sa termomineralnom vodom u Niškoj Banji", izjavio je Miroslav Đokić član Gradskog veća u Nišu.Prema njegovim rečima, rok za završetak radova je 12 meseci.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Dodaje da će se kompleks nalaziti na kraju šetališta, kada se prođe pored hotela "Ozren" i "Partizan" sa desne strane.Kompleksu bazena moći će da se pristupi sa centralnog šetališta i od kraja staze zdravlja, odnosno od izvorišta u Niškoj Banji.U lokalnoj samoupravi navode da će se u narednim mesecima rešavati imovinski odnosi i pribavljati sve građevinske dozvole, posle čega se kreće u nabavku i izgradnju.PLANINKA POSTALA VLASNIK KURŠUMLIJSKE BANJE ZA 1,4 MILIONA EVRA

Srbija

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica tvrdi: Ugroženo tresetište blizu Tutina

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sopštilo je da je tokom sprovođenja projekta "Protect Pešter Wetlands!" uočilo da se na lokalitetu Svačiće u selu Mitrova kod Tutina ugrožava planinska tresava koju prave Stublina, Bezanac, Berovački i Staroselski potok. Tvde da se ona zatrpava kamenjem i komunalnik otpadom, kao i da se u blizini gradi turistički centar."Planinske tresave su jedan od najugroženijih tipova staništa na planeti Zemlji. U Srbiji i svetu su one zaštićene "Ramsarskom konvencijom". Tresave filtriraju vodu kroz zemljište i održava visok nivo podzemnih voda", napominje Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Šćiban napominje da je to posebno važno zbog kraškog karaktera tla i činjenice da celo područje ima problema sa vodosnabdevanjem i upozorava da zatrpavanje tresave kamenjem i komunalnim može i da utiče na zagađenje podzemnih voda.NEBODERI KRIVI ZA STRADANJE MILIONA PTICA GODIŠNJE Osvrnuo se i na činjenicu da je pored kamenoloma na mestu nekadašnjeg praistorijskog utvrđenja započeta i izgradnja velikog turističkog centra koji će ovaj arheološki lokalitet trajno uništiti."Opština novcem građana omogućava i podržava uništavanje najverovatnije ilirskog utvrđenja starog između 2700-2600 godina. Lokalna zajednica time umesto jedinstvene istorijske turističke atrakcije dobija privatni turistički kompleks kakav je mogao da bude izgrađen na bilo kojem drugom okolnom uzvišenju, napominje predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Prema njegovim rečima, žalosno je što širom zemlje svuda moramo da gledamo primere teškog nepoštovanja prema zajedničkom kulturnom i prirodnom nasleđu.

Svet

AstraZeneca će verovatno sprovesti još jedno ispitivanje vakcine protiv COVID-19

Izvršni direktor AstaZeneke (AstraZeneca) rekao je da će ta farmaceutska kompanija verovatno sprovesti još jedno globalno ispitivanje efikasnosti vakcine protiv COVID-19, nakon otkrića da je efikasnija doza u postojećem kliničkom ispitivanju faze 3 zapravo dodeljena slučajno, piše Tech Crunch.AstraZeneka i njen partner, Univerzitet u Oksfordu, izvestili su o privremenim rezultatima koji su pokazali efikasnost od 62 odsto za normalan režim od dve pune doze, međutim i stopu efikasnosti od 90 odsto za polovinu doze praćene potpunom dozom za koju su naučnici u razvoju leka kasnije priznali da je zapravo samo slučajno davanje smanjene doze.Iako su kandidati za vakcine iz Moderne i Fajzera (Pfizer) takođe pokazali vrlo snažnu efikasnost u ranim ispitivanjima faze 3, veće nade se ulažu u vakcinu AstraZeneke jer se oslanja na drugačiju tehnologiju, može se skladištiti i transportovati na standardnim temperaturama frižidera, a ne zamrznuti, a troškovi proizvodnje su samo delić onoga koliko ostale vakcine koštaju.

Srbija Moja prva plata

„Moja prva plata“: Od subote kreće potpisivanje ugovora sa kandidatima

Potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (u nadležnoj filijale), poslodavca i kandidata u okviru realizacije programa "Moja prva plata" planirano je da se obavi u periodu od 28. novembra do 14. decembra 2020. Poslodavac, kako se navodi na portalu Moja prva plata, treba da stupi u kontakt sa kandidatom i precizira datum početka programa. Taj datum mor da bude u periodu od 30. novembra do 14. decembra.Naglašava se da je za potrebe realizacije programa svim kandidatima obezbeđen namenski tekući račun kod banke "Poštanska štedionica A.D.", bez troškova održavanja računa, kao i da se uplata novčane naknade vrši isključivo na taj račun.Podseća se da će narednih dana službenici iz filijala NZS kontaktirati poslodavce telefonom ili mejlom radi dobijanja podataka za zaključivanje ugovora sa kandidatima, kao i u vezi sa oko načinom i mestom njegovog potpisivanja.Za poslodavce iz javnog sektora informacija o načinu i vremenu povezivanja sa kandidatima biće naknadno objavljena.Trojni ugovor, kako se objašnjava, potpisuje se između poslodavca, kandidata i Nacionalne službe za zapošljavanje, a lista poslodavaca kojima je odobreno učešće na programu može da se pronađe na sledećem linku.MOJA PRVA PLATA NE SME DA BUDE DŽEPARAC MOGUĆNOST DODATNE ZARADENapominje se da i pored toga što država država finansira osposobljavanje mladih u iznosu od 20.000 dinara za one sa srednjim obrazovanjem i sa 24.000 dinara za kandidate sa visokim obrazovanjem, poslodavac može da im isplati i dodatna sredstva, sa odgovarajućim doprinosima.Od programa "Moja prva plata", kako se navodi, očekuje se da doprinese rešavanju problema nedostatka stručnog kadra prema potrebama poslodavaca, kao i da smanji nezaposlenost mladih ljudi.

Svet

Apple preko TikToka promoviše svoj 5G telefon

Kompanija Epl namerava da preko društvene mreže TikTok reklamira telefon za koji tvrdi da je trenutno najmanji mobilni uređaj na svetu koji može da koristi 5G mrežu, piše Seebiz.Reč je o modelu telefona iPhone 12 mini, a Epl se nada u ideju koju je već počeo da sprovodi u delo. Naime, okrenuo se TikTok influenserima koji su plaćeni za izradu i promovisanje kratkih video filmova kojima se reklamira taj model telefona sa 5,4-inčnim "amoled" ekranom.Upravo zahvaljujući influenserima Eplov nalog na TikToku koji je u maj imao sam o 1.312 pratilaca, sada ima 366.500 pretplatnika, dok je četiri video filma koji su tamo postovani imalo 1,3 miliona pregleda.Svi filmovi se temelje na istom "zapletu" - neko ima mogućnost čudesnog smanjivanja stvari, a glavni uspeh je da se iPhone 12 smanji u iPhone 12 mini.Oba modela pokreće 5nm A14 Bionic SoC procesor, a osim veličine ekrana, razlika između njih je u tome što iPhone 12 ima 6 GB RAM memorije, a iPhone 12 mini 4 GBRazlika je i u kameri, jer mini za razliku od trostruke u iPhoneu 12 (Wide, Ultra-wide, Telescopic), poseduje Wide i Ultra-wide kamere.S više od 800 miliona aktivnih korisnika širom sveta, TikTok je postao glavni promotivni kanal Epla. Ostaje da se vidi da li će novi američki predsednik Džo Bajden slediti svog predsednika u nameri da zabrani društvenu mrežu TikTok u Sedinjenim Državama.

Srbija

Mlinari traže bescarinski izvoz brašna u Tursku

Predstavnici mlinara u Srbiji smatraju da treba pregovarati o bescarinskom izvozu brašna u Tursku, a razlog vide u činjenici da se turska oprema za mlinarstvo u Srbiju uvozi bez carine, piše Politika. Mlinari napominju da bi tako mogla da se "pregura" nepovoljna situacija u kojoj se nalazi domaća proizvodnja brašna.Udruženje mlinara "Žitounija" uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se odnosi na taj sektor poslovanja. Oni kako se dodaje traže da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. "Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće", kaže direktor Udruženja "Žitounija" Zdravko Šajatović.Prema njegovim rečima to bi bila vrednost ekvivalentna prosečnom godišnjem bescarinskom uvozu mlinske opreme iz Turske u našu zemlju. Šajatović napominje da je domaće mlinarstvo u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države opada, pa bi otvaranje tržišta Turske na osnovu neke vrste reciprociteta bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor."APSURDNE" BROJKEU "Žitouniji" smatraju da bi predlog mogao da tema na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje o unapređenju ekonomskih odnosa. "Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu", navodi se u saopštenju.Dodaje se i da je nelogično da se u Srbiju iz Turske bez carine uvoze proizvodi visokog stepena obrade u koju spada mlinska oprema, dok brašno iz Srbije, koje spada u niži stešen obrade nije oslobođeno carine."Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku", napominju u "Žitouniji".Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. To je kako kažu bila količina od oko 70.000 tona, iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe."U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji  - 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine", rekao je Šajatović.

Svet

Fejsbuk naredne godine planira lansiranje svoje digitalne valute

Dugo očekivana digitalna valuta Vaga (Libra) koju predvodi Fejsbuk priprema se za lansiranje već u januaru, prema rečima tri osobe uključene u inicijativu, ali u ograničenom formatu, piše Fajnenšal tajms.Udruženje Vaga sa 27 članova saopštilo je u aprilu da je planiralo lansiranje digitalnih verzija nekoliko valuta, plus „digitalni kompozit“ svih svojih kovanica. To je usledilo zbog zabrinutosti regulatora oko početnog plana za stvaranje jednog digitalnog novčića iza kojeg stoji više valuta.Međutim, udruženje bi sada u početku lansiralo samo jedan novčić koji podržava dolar, rekao je jedan od ljudi. Ostale valute i kompozit će biti uvedeni kasnije, dodala je osoba.Tačan datum pokretanja Vage zavisio bi od toga kada projekat dobije odobrenje za rad kao platna služba od švajcarske Nadzorne službe za finansijsko tržište (Finma), ali bi mogao doći već u januaru, prema izvorima Fajnenšal tajmsa. Finma je rekla da neće komentarisati Vagu koja je pokrenuta u maju.Iako ograničeni opseg može udovoljiti opreznim regulatorima, kritičari su se žalili da bi prelazak na kovanice u jednoj valuti mogao da pogodi korisnike koji žele da pretvaraju valute sa dodatnim troškovima, podrivajući njegovu ambiciju da omogući veću finansijsku inkluziju.Prvobitno pokrenutu od strane rukovodilaca Fejsbuka, Vaga je pretrpela težak udar kada se broj članova osnivača, uključujući PayPal, Mastercard, Vodafone i eBay, povukao krajem 2019. i početkom 2020. godine i distancirao od kontroverznog projekta.Udruženje je potom u aprilu najavilo da preispituje svoju viziju kako bi se pozabavilo zabrinutostima regulatora, ograničavajući svoj obim i obećavajući dodatne mere kako bi svoj sistem zaštitili od zloupotrebe.Vaga se takođe našla na udaru kritike zbog tesne povezanosti sa Fejsbukom koji se suočavao sa više skandala u vezi sa privatnošću.

Srbija

NALED: Oko 200.000 ljudi u Srbiji ostalo je bez posla u prvom talasu pandemije

Prvi talas pandemije izazvao je oko 200.000 ljudi, osam odsto svih zaposlenih u Srbiji, a neizvesnost na tržištu rada posebno se negativno odrazila na Rome, Romkinje i druge marginalizovane grupe, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Ministarstvo za rad, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, procenjuje da je od početka pandemije do danas bez posla ostalo tek nešto više od 44.000 ljudi, navodi FoNet.Na konferenciji "Inkluzija - solidarnost i potencijal za razvoj" je najavljeno da će 210 teže zapošljivih osoba dobiti priliku za dodatni angažman kroz "Cash for work" poslove, nalik javnim radovima.Podrška radnom angažovanju predviđena je u Vranju, Pirotu, Aleksincu, Kruševcu, Kragujevcu i Subotici, gde će i oko 300 Roma i drugih osoba iz marginalizovanih grupa pohađati obuke za aktivno traženje posla, kako bi obezbedili svoje dugoročno zapošljavanje."Već nekoliko godina broj Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kreće se oko cifre od 25.000. Mere socijalne pomoći tiču se najsiromašnijih delova stanovništva i romske porodice su najbrojniji korisnici ovog vida podrške", rekla je minitarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.Ambasador Nemačke Tomas Šib smatra je da je pandemija "unela neizvesnost u svakodnevni život lokalnih zajednica" i da su marginalizovane grupe posebno osetljive i trpe "značajne posledice te situacije"."Postoji očigledna potreba za bolje koordiniranim odgovorom lokalnih samouprava kako bi se pomoglo njihovim lokalnim zajednicama, a posebno onima koji su najviše pogođeni trenutnom situacijom", rekao je Šib.Drugi deo projekta "Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave u vreme pandemije COVID-19" obuhvatiće i 3.500 romskih porodica u 18 gradova i opština, koji će biti informisani o merama prevencije i oporavka od koronavirusa.Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović rekla je da, prema zvaničnim podacima, u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a da je nezvanično taj broj i do četiri puta viši."Kako bi se ostvarila bolja komunikacija sa romskom populacijom i brže reagovalo na njihove potrebe, plan projekta je da u svakoj od 18 lokalnih samouprava, u saradnji sa Asocijacijom koordinatora za romska pitanja, bude angažovani i obučeni lokalni medijatori, koji će u kontinuiranom radu sa osetljivim grupama raditi na njihovom informisanju i osnaživanju", rekla je Jovanović.

Svet

Hrvatski BDP u trećem kvartalu manji za 10 odsto

Hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je svoju prvu procenu prema kojoj je bruto domaći proizvod (BDP) tokom prošlog kvartala pao za 10% na godišnjem nivou, preneo je portal Seebiz.Hrvatska privreda pala je u trećem tromjesečju 2020. godine za 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to je kako se navodi najviše zbog pada lične potrošnje.Ipak napominje se da je pad manji u odnosu na prethodni kvartal kada je zbog restriktivnih pandemijskih mera bio rekordnih 15,4 odsto.Pad BDP-a u Hrvatskoj, nešto je manji od očekivanja sedam analitičara koji su učestvovali u anketi Hine i u proseku očekivali da pad BDP-a bude 10,4%.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP Lične procene tih analitičara kretale su se u rasponu od 9,5 do 11 procenata.Budući da je privreda u Hrvatskoj pala u drugom tromesečju zaredom, to istovremeno znači i da je uronila u prvu recesiju od 2014. godine.Ipak, pad u trećem tromjesečju manji je nego u drugom, kada je gospodarstvo zbog restriktivnih mjera usmjerenih na suzbijanje koronavirusa, potonulo rekordnih, prema revidiranim podacima, 15,4 posto.