Najnovije

Svet

Mekdonalds počeo da testira biljne burgere

Novi biljni burger poznatog lanca brze hrane Mekdonalds, koji je kompanija najavila u novembru, pojavio se na „probnom radu“ u restoranima širom Danske i Švedske, piše The Verge.Nazvan McPlant, burger sadrži paštetu napravljenu od proteina graška i pirinča, a razvijen je u saradnji sa kompanijom Beyond Meat, koja se proizvodi alternative za meso na biljnoj bazi.Probna vaza ovog burgera počela je u januaru i trajaće do 15. marta u Švedskoj i 12. aprila u Danskoj. Uspeh ovog burgera na skandinavskom tržištu odlučiće o tome da li će se pojaviti i na drugim lokacijama širom sveta.Poslednjih godina, Burger King, Starbaks, KFC i drugi veći lanci okušali su se sa proizvodima na biljnoj bazi, a McPlant je najnoviji u tom trendu. 

Svet

Modna industrija zagađuje više energije nego avio i morski saobraćaj

EU mora da uvede stroge mere za suzbijanje prekomerne potrošnje u industriji „brze mode“ i poveća mogućnost recikliranja tekstila ako želi da postigne nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, navodi se u novom izveštaju Changing Markets Fondacije o zavisnosti brze mode na fosilna goriva, piše Euractiv.Brza moda je pristup dizajnu, kreiranju i promovisanju odeće koji koristi kopiranje trendova, brzu proizvodnju i materijale niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila jeftine stilove. Sve to rezultira štetnim uticajima na životnu sredinu.Modna industrija odgovorna je za petinu otpadnih voda na globalnom nivou, troši više energije nego brodarstvo i vazduhoplovstvo zajedno, a do 2050. godine očekuje se da činiti 25 odsto preostalog svetskog budžeta za ugljenik.Jeftini sintetički materijali, koji su se povećali devetostruko u poslednjih 50 godina, čine "kičmu" ove mode i koriste oko 350 miliona barela nafte svake godine, navodi se u izveštaju.U 2015. godini tekstilna industrija je koristila 98 miliona tona neobnovljivih resursa, uključujući ulje za sintetička vlakna, đubriva za uzgoj pamuka i hemikalije. Očekuje se da će taj broj porasti na 300 miliona tona do 2050. godine.Od 2000. godine proizvodnja odeće se više nego udvostručila. Ljudi kupuju više odeće i nose je kraće vreme. Prema podacima EU, Evropljani troše u proseku 26 kilograma odeće po osobi svake godine, dok godišnje odbacuju 11 kilograma.Odbačena odeća svake godine ispušta oko pola miliona tona štetnih mikrovlakana u okeane, što bi bilo oko 50 milijardi plastičnih boca kada bi se poredilo sa plastikom.Pored toga, recikliranje tekstila je veoma loše. Oko 87 odsto odeće se spali ili pošalje na deponiju.Otprilike 3 odsto odeće brendova poput Nike, H&M i Louis Vuitton nikada se ne proda i ide pravo na deponiju ili spaljivanje. Takav otpad kasnije proizvodi teške metale, kisele gasove, čestice i dioksine, koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.Ukoliko Evropska unija planira da postigne nulte emisije štetnih gasova, moraće da se pozabavi tom industrijom konkretnim zakonodavstvom, zaključuje se u izveštaju.

Srbija

Regionalni Challenge Fond podržava projekte dualnog obrazovanja

Regionalni Challenge Fond (RFC) objavio je poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra, navodi se u saopštenju Fonda.Otvaranju onlajn događaja koji najavljuje početak ovog projekta, prisustvovali su predstavnici međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata dualne obuke koje se sprovode u okviru partnerstava između Insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije. Pročitajte još: Đaci iz dualnog sistema vole praksu u kompanijama

2021

Donacija SOS Dečijeg sela Kraljevo porodilištu Opšte bolnice „Studenica“

Predstavnici SOS Dečijeg sela Kraljevo uručili su danas porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ više od 2000 sredstava za higijenu novorođenčadi. Donacija vredna 762.860 dinara predstavlja izraz podrške lokalnoj zajednici čiji je SOS Dečije selo Kraljevo deo, ali i poziv građanima i kompanijama da u godini pred nama pokažu solidarnost i humanost, dajući svoj doprinos upravo najbližem okruženju. „SOS Dečije selo Kraljevo postoji od 2004. godine. U proteklih 15 godina u našem Selu dom je našlo više od 160 dece i mladih bez roditeljskog staranja. Danas u Selu i Zajednici mladih živi ukupno 80 dece i mladih, dok je u Programu polu-samostalnog života još 12 studenata. Naš zadatak u proteklih deceniju ipo bio je im obezbedimo dom pun ljubavi. Na tom putu značajnu ulogu imala je upravno lokalna zajednica. U želji da uzvratimo podršku i na određeni način doprinesemo, odlučili smo da porodilištu Opšte bolnice „Studenica“, odakle u život kreću naše nove komšije, drugari, braća i sestre, poklonima sredstva za higijenu beba. Baš kao što za decu i mlade iz SOS Dečijeg sela Kraljevo kucaju neka zlatna srca, tako i naša danas kucaju za novorođene Kraljevčane i Kraljevčanke,“ – rekla je Vesna Mraković – Jokanović, direktor SOS Dečijeg sela Kraljevo. Donaciju je primio dr Milan Parezanović, pomoćnik direktora za internistički sektor.Zahvaljujući prijateljima iz SOS Dečijeg sela Kraljevo, jer misle i pomažu našim najmlađim sugrađanima, dr Parezanović je rekao: „Raduje podatak da se u poslednje tri godine povećava broj novorođenčadi u našem porodilištu. U 2018. godini rodilo se 1190 beba, u 2019. bilo ih je 1210, a u prošloj godini 1293. Ako je suditi po proteklom mesecu očekuje nas jedna još jednu lepa godina, budući da je u toku januara rođeno 95 beba,“ rekao je dr Parezanović.Fondacija SOS Dečija sela Srbija, u našoj zemlji prisutna je od 2004. godine, stvarajući porodice za decu i mlade u nevolji, pomažući im da izgrade stabilnu budućnostim, doprinoseći tako i razvoju zajednica u kojima žive. Podrška deci, mladima i porodicama u riziku sprovodi se dugoročno, kroz program SOS Dečije selo u Kraljevu, tri Centra za podršku porodici (u Beogradu, Obrenovcu i Nišu), i Centar „Jaki mladi”. Više informacija o radu Fondacije SOS Dečija sela Srbija pronađite na websajtu: www.sos-decijasela.rs 

2020

Liderstvo u viziji, odgovornost na delu

Ova godina pokazala je da je moguće reorganizovati poslovanje, sačuvati sigurnost i bezbednost zaposlenih, ali i biti odgovoran prema zajedniciAko ne pravite razliku u tuđim životima, ne treba da budete u biznisu. Toliko je jednostavno. Kompanije imaju odgovornost da pozitivno menjaju svet. One to duguju zajednici, svojim zaposlenima, klijentima, svima. Zapanjujuće je da činiti dobro takođe donosi dobro biznisu. Šta čekate? Ričard Brenson, čuveni milijarder i biznismen svetskog ranga nije se šalio kada je postavio ovo pitanje. Odgovor svakako treba da bude – nema čekanja, već pravo u akciju! Kompanija MK Group, sa svojim osnivačem i velikim humanistom Miodragom Kostićem na čelu, primenjuje upravo taj princip u svom poslovanju i uvek je tu da podrži kako svoje zaposlene, tako i zajednicu u kojoj radi. Zahvaljujući svojim društveno odgovornim projektima, u javnosti je prepoznata kao jedan od lidera filantropskih aktivnosti u Srbiji, ali i regionalno. Svoju tradiciju nije prekinula ni tokom ove 2020. godine, kada se čitav svet susreo sa posledicama izazvanim pandemijom korona virusa.Kontinuirana podrška od strane MK Group sistema nije usmerena isključivo ka jednoj društvenoj grupi, već je pružena svima kojima je to neophodno, zahvaljujući fleksibilnosti, odlučnosti ali i proaktivnosti kompanije. Svojim delima ojačala je kompanijske vrednosti - Pouzdanost, Timski duh, Inovativnost i Odgovornost, a preuzimanjem uloge lidera u izazovnim vremenima postavila još više standarde u poslovanju.Pomoć u startu za uspešniju borbu protiv korona virusaMK Group je bila među prvim kompanijama koja je pružila pomoć u borbi protiv virusa COVID-19 u Srbiji, a celokupan iznos koji je izdvojila iznosio je gotovo pola miliona evra. Uvidevši ozbiljnost situacije na samom početku, opredelila je šest miliona dinara Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, za nabavku neophodnih sredstava za dijagnostiku tada potpuno novog virusa. Vrlo brzo nakon pojave prvih slučajeva zaraženih korona virusom u našoj zemlji, postavilo se pitanje kako će zdravstveni sistem podneti sve više obolelih. Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group, bez dileme je pronašao način kako da pomogne: tokom vanrednog stanja, kada je to bilo najpotrebnije, ustupio je hotel u Novom Sadu na korišćenje Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i tako obezbedio preko potrebne dodatne smeštajne kapacitete.Kompanije članice MK Group sistema takođe su bile aktivne i pružale svoju pomoć. AIK Banka, koja posluje pod okriljem MK Group, izdvojila je 28 miliona dinara za Republički fond za zdravstveno osiguranje, zahvaljujući čemu je kupljeno 10 respiratora. Tako su zdravstvenom sistemu obezbeđeni značajni kapaciteti za lečenje pacijenata sa težom kliničkom slikom.Iako se odmah znalo da korona virus zdravstveno više utiče na starije građane i osobe sa hroničnim oboljenjima, bilo je jasno da posledice koje virus ostavlja u društvu utiču na sve nas. Zato je MK Group posebnu pažnju usmerila na socijalno ugrožena lica, pa su Sunoko, Carnex i Žito Bačka svoje proizvode u iznosu od 7,5 miliona dinara donirali upravo njima.Svesna nadljudskih napora koje medicinsko osoblje ulaže, rizikujući svoje zdravlje da bi spasili živote svojih sugrađana, MK Group je realizovala društveno odgovorni projekat „Za regionalne heroje“ u okviru kojeg je obezbedila zasluženi odmor u svojim hotelima za 450 lekara i medicinskog osoblja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Oni su bili na prvim linijama fronta u borbi protiv zarazne bolesti COVID-19, čime su pokazali da su heroji današnjice. Ovim humanim činom MK Group im je odala priznanje i pokazala svoju zahvalnost. Po završetku drugog talasa pandemije, a svesni napora koji tek očekuju medicinare na jesen, za 200 lekara i medicinskog osoblja iz Klinike za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije i 50 zdravstvenih radnika iz Kliničkog centra Vojvodine obezbeđen je trodnevni odmor na Kopaoniku, u hotelu Grand. Goran Stevanović, Aleksandra Stojanović, Zlatibor Lončar, Edita Stokić, Jovan Purar - Donacija medicinskim radnicimaZdravstveni radnici Univerzitetnog kliničkog centra u Ljubljani, Univerzitetnog kliničkog centra u Mariboru, Splošne bolnice Celje i Univerzitetne klinike Golnik odmorili su se u hotelu Kempinski Palace Portorožu, dok je za medicinare iz Hrvatske bio obezbeđen odmor u hotelu Kempinski Adriatic u Savudriji. Ovaj projekat predstavlja krunu dosadašnjih aktivnosti koje je MK Group realizovala tokom pandemije i za njega je izdvojeno 200.000 evra.Dodatno, MK Group je donela odluku da ne koristi sredstva koje je Vlada Republike Srbije uredbom namenila za pomoć privredi u kriznom periodu izazvanom pandemijom, čime je ostavila mogućnost da se ta sredstva iz budžeta u iznosu od pet miliona evra preusmere u najugroženije segmente.MK Group je obezbedila zasluženi odmor u svojim hotelima za 450 lekara i medicinskog osoblja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj Veliki značaj podrške na lokalnom nivouKompanije članice MK Group bile su aktivne i u doprinosu lokalnim zajednicama. Tako su Agrounija i PIK Bečej donirali svoje proizvode onima kojima je to bilo najpotrebnije, dok je Sunoko izdvojio 36 tona šećera za socijalno ugrožene građane Vrbasa, Šida, Rume i Sremske Mitrovice, kao i socijalno ugroženim penzionerima u Beogradu. Donirane su i maske Kliničkom centru Vojvodina, novosadskim školarcima i opštini Bečej. I nakon vanrednog stanja, kompanija MK Group je nastavila da pomaže zajednici u borbi protiv širenja virusa COVID-19.Kompanija MK Group ni ove godine nije zaboravila na svoje tradicionalne aktivnosti. Akcije Ekološkog pokreta Vrbas podržane su od strane kompanija Carnex i Sunoko i ove godine, zaposleni PC Sunoko Vrbas rado su se odazvali akciji „Čep za hendikep”, a Carnex je donirao svoje najkvalitetnije proizvode u vrednosti od preko 30.000 evra. Članice MK Group su na ovaj način, svaka za sebe, pokazale da zaista dele vrednosti svoje kompanije, kao i da je solidarnost njihova jača strana. Za sve uložene napore sistema, Srpski filantropski forum i Fond B92 odlikovali su MK Group povodom obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja specijalnom poveljom za doprinos tokom bitke protiv korona virusa. Mada je pomoć društvu sama po sebi bila cilj kompanije, činjenica da je trud prepoznat i vrednovan u zajednici veoma je značajna. Najveća odgovornost prema ljudima Organizacija zaposlenih MK Group sistema, sa svim kompanijama članicama, u trenutku kada su se pojavili prvi slučajevi korona virusa u našoj zemlji, predstavljala je veliki izazov. Bilo je pitanje kako pravilno organizovati rad tako da se obezbedi najviši mogući stepen bezbednosti zaposlenih, a da ne trpe poslovni procesi, jer je kontinuitet u proizvodnji i snabdevanju građana hranom jedan od najviših prioriteta. Rad od kuće tamo gde je to bilo moguće organizovan je u rekordnom roku, kao i usklađivanje procesa poslovanja. Zaposleni u kompaniji MK Group pokazali su visok stepen odgovornosti prema poslu, zahvaljujući čemu ni dobri rezultati rada nisu izostali. Svi ekrani širom kompanije, različiti posteri, obaveštenja, ukazivali su na značaj poštovanja propisanih mera. Slanjem mejlova i organizovanjem internih onlajn sastanaka, MK Group je redovno transparentno obaveštavala svoje zaposlene o novostima i pravilima kuće. Menadžment je posebno u ovo vreme bio u pripravnosti, svima na raspolaganju za različita pitanja i nedoumice.Miodrag Kostić sa zaposlenima MK Group - Projekat Podrška porodicamaIako je fokus tokom 2020. prvenstveno na sigurnom i bezbednom poslovanju, MK Group nije zaboravila na svoje tradicionalne projekte koji znače zaposlenima. I u izazovnim vremenima ova kompanija nastaviće da organizuje akciju „Podrška porodici“ u okviru koje se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima u sistemu koji su ove godine postali roditelji. Samo tokom protekle tri godine, u okviru ove akcije izdvojeno je 26 miliona dinara za 400 porodica i više od 860 dece.I u izazovnim vremenima kompanija je nastavila da organizuje akciju „Podrška porodici” u okviru koje se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su ove godine postali roditeljiPreko oblaka do prvih koraka Pored sistemske podrške i pomoći zdravstvenim institucijama, MK Group je često odgovarala i na individualne apele, kada naš zdravstveni sistem nije imao rešenje za životno ugrožene pacijente. Među njima je i individualna pomoć mališanima obolelim od retkih bolesti. Takav je i slučaj Sofije Markuljević, jednogodišnje devojčice obolele od spinalne mišićne atrofije, tipa 1. Jedini lek koji može da pomogne dostupan je samo u Sjedinjenim Američkim Državama, i to nakon što se uplati suma od čak 2,4 miliona dolara za lek i prateću terapiju.Aleksandar Kostić sa štićenicima Zajednice mladih, SOS dečija sela SrbijeZa Sofiju se ujedinila čitava Srbija i u roku od četiri meseca novac je prikupljen. Međutim, novi izazov koji je delio porodicu Markuljević od uspešnog izlečenja male Sofije bio je prevoz do Los Anđelesa. Kad se uzme u obzir njeno nestabilno zdravstveno stanje, kao i pandemija korona virusa, komercijalni let nije bio opcija. Svoje snage ovoga puta udružili su poslovni lider regiona Miodrag Kostić i najbolji teniser sveta Novak Đoković i obezbedili let privatnim avionom za Sofiju i njene roditelje do Amerike, kao i, nadamo se, srećan povratak u Srbiju. U proteklih pet godina, MK Group je sprovela više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti većoj od 5.000.000 evra, sa namerom da unapredi uslove života i rada u 123 lokalne zajednice u kojima posluje. Među onim najvrednijima su zimovanja za decu sa Kosova i Metohije i iz SOS Dečijeg sela Srbije, ustupanje porodične kuće u Novom Sadu, kao zadužbine porodice Kostić, na korišćenje Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, kao i izgradnja Zajednice mladih pri SOS Dečijem selu Kraljevo. Ustupanje porodične kuće porodice Kostić NURDOR-uOva godina pokazala je da je moguće reorganizovati poslovanje, sačuvati sigurnost i bezbednost zaposlenih, ali i biti odgovoran prema zajednici. Podrška društvu, ulaganje u razvoj mladih, prepoznavanje i odgovaranje na izazove koji se postavljaju, ostaju strateška opredeljenost MK Group i osnovne premise njenog odgovornog delovanja. Jer, za ovu kompaniju i njenog osnivača, poslovni uspeh i društvena odgovornost su nerazdvojivi imperativ poslovanja.  

Svet

Pfizer samo ove godine očekuje 15 milijardi prihoda od korona-vakcine

Farmaceutska kompanija Fajzer (Pfizer) očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, pokazuju finansijski izveštaji za poslednji kvartal 2020. godine koje je kompanija objavila, javlja CNBC.U celoj 2021, Fajzer predviđa ukupne kompanijske prihode u iznosu između 59,4 milijarde i 61,4 milijarde dolara.Fajzer je ostvario bolje rezultate u četvrtom kvartalu od onoga što je Vol strit očekivao.Prihod po Fajzerovoj akciji bio je 42 centa, iako je Vol strit očekivao 48 centi.Prihod je porastao za 12 odsto na 11,68 milijardi sa 10,44 milijarde u istom kvartalu prošle godine - bolje nego što su analitičari očekivali.Ukupni prihodi su na međugodišnjem nivou veći za dva odsto i iznose 41,9 milijardi dolara, ali je neto rezultat manji za 41 odsto, s obzirom da je pao sa 16,27 milijardi na 9,61 milijardi, pokazuje izveštaj."Kao kompanija, svedoci smo kulminacije desetogodišnje transformacije kompanije Fajzer u kompaniju usmerenu na nauku i inovacije. Pandemija je testirala našu sposobnost brzog odgora i korišćenja najsavremenije nauke za rešavanje najtežih medicinskih izazova“, rekao je šef kompanije Fajzer Albert Burla.Fajzer se kao i drugi proizvođači vakcina bori da zadovolji potražnju za dozama. Nedavno je zatražio pomoć od francuskog proizvođača lekova Sanofi da pomogne u proizvodnji vakcina.Kompanija je takođe rekla da planira da isporuči 200 miliona doza Sjedinjenim Američkim Državama do maja 2021. godine, što je ranije od prethodne prognoze za jul.Pored toga, smatraju da mogu da isporuče oko dve milijarde doza na globalnom nivou do kraja ove godine.Iz kompanije kažu da su spremni da se nose sa novim, zaraznijim sojevima virusa.Studija koju je sprovela kompanija otkrila je da su novi, vrlo zarazni sojevi koronavirusa pronađeni u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi imali samo mali uticaj na efikasnost njihove vakcine. Ipak, Fajzer razvija sistem kako bi ojačao zaštitu od novih varijanti. Fajzerove vakcine koriste se i u Srbiji.

Srbija

BIRN: I stranci se besplatno vakcinišu u Srbiji

Portal E-uprave omogućava da se za vakcinaciju prijave i strani državljani koji nemaju boravak u Srbiji, piše Birn.  Dok praktično u svetu traje "rat" za vakcine, nadležne institucije ne žele da odgovore kako je moguće da se u Srbiji vakcinišu i stranci, dok mnogi srpski državljani tek čekaju da budu pozvani na vakcinaciju. Da bi se neko od stranaca vakcinisao u Srbiji, prema pisanju Birna, dovoljno je da ima srpski broj mobilnog telefona, pa su tu pogodnost, kao i činjenicu da je vakcinacija besplatna iskoristili mnogi državljani Severne Makedonije. Sonja iz Skoplja koja ima 64 godine objašnjava da je čula od prijatelja i onih koji su se već vakcinisali da je procedura za prijavu za vakcinaciju u Srbiji veoma jednostavna. Mnogi građani Severne Makedonije prelaze granicu i kupuju kartice srpskih operatera zbog vakcinacije, dok su mnogi od njih shvatili da mogu da se prijave i preko mobilnog broja prijatelja ili rođaka koji žive u Srbiji. Nakon što nabave srpski broj telefona, prijavljuju se na portalu E-uprave gde je omogućeno da se vakcinišu i stranici koji nemaju prebivališe u Srbiji. Potrebno je još samo upisati broj makedonskog ili bilo kog drugog važećeg pasoša, a oni koji su se vakcinisali, kažu da ih u domovima zdravlja u Srbiji niko ništa nije pitao, niti je bilo šta proveravao, kao i da je procedura trajala svega par minuta.U prvi mah verovalo se da se za vakcinu mogu prijaviti samo oni državljani Severne Makedonije koji imaju i državljanstvo Srbije ili barem privremeni boravak u Srbiji, ali veoma brzo je neko shvatio da sistem omogućava prijavu i onima koji to nisu. Kao i za građane Srbije, ni građanima Severne Makedonije i drugim strancima, vakcina se ne naplaćuje. Sonja iz Skoplja se nada da će zahvaljujući vakcinisanju biti konačno u mogućnosti da vidi dve unuke koje žive u Holandiji koje je proteklih meseci videla samo preko Skajpa. EVROPLJANI U SUKOBU SA FAJZEROM OKO ISPORUKE VAKCINA Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče nedavno je izjavio da će prve vakcine protiv Covida 19 u tu zemlju doći tek u martu.Dnevni list Blic inače je pisao, kako Birn podseća, da je u Srbiji od ukupnog broja vakcinisanih, oko jedan odsto stranaca, što je brojka od oko četiri hiljade ljudi.Građani Severne Makedonije mahom se prijavljuju za vakcinisanje u mestima bliže granici u Nišu i Vranju, a prema nezvaničnim informacijama, u Vranju je prošle nedelje vakcinisano 70 građana Severne Makedonije. U Bujanovcu se juče vakcinisalo troje ljudi iz Severne Makedonije koji su imali dvojno državljanstvo, a u lokalnom domu zdravlja imaju uputstvo da vakcinišu samo ljude koji se prijave preko portala E-uprave. Neki građani Severne Makedonije koriste i sigurniju varijantu, odlaze u Srbiju kod rođaka, oni ih prijave kao goste, pa se kao stranci sa prijavljenim boravkom registruju za vakcinu.Procedura je lakša za ljude koji imaju srpsko državljanstvo, pa je Miroslav iz Kumanova prošlog utorka primio prvu dozu kineske vakcine "Sinofarm"."Registrovao sam se redovno na sajtu, zakazao sastanak i prošle nedelje bio pozvan u Beograd na vakcinisanje", kaže Miroslav koji je odlučio da prijavi i ženu i dvoje dece. Miroslav je dobio i dokument da je vakcinisan, pa se nada se da će mu ova kartica biti "pasoš " za putovanja i normalniji život.VAKCINACIJA STRANIH MEDICINSKIH RADNIKAZbog blizine granice, najviše vakcinisanih je iz Kumanova, malo je onih ljudi koji su spremni da razgovaraju sa medijima, ali mnogi potvrđuju da čak i bolničko medicinsko osoblje odlazi na vakcinisanje."I ja sam bila, vakcinisana sam sa kineskom vakcinom, samo molim vas nemojte da objavljujete moje podatke, bojim se da bi mogla da dobijem otkaz", kaže sestra iz doma zdravlja u Kumanovu.Predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara Gordana Bešliovska izjavila je da nema organizovanog odlaska medicinskih radnika u Srbiju na vakcinisanje. Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Institut Batut, nisu odgovarali na pitanja Birna o ovoj temi.Birn dodaje se da nadležne državne istitucije u Srbiji nisu želele da odgovore ni na njihovo pitanje da li postoji još bilo koja druga zemlja u svetu u kojoj postoji ovakva praksa.

Svet

Wizz Air otvara novu bazu u Sarajevu

Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air danas je najavila otvaranje svoje 41. baze u Sarajevu, kao i baziranje jednog aviona Airbus A320 na Međunarodnom aerodromu Sarajevo u maju 2021. godine. Osim uspostavljanja nove baze, Wizz Air je od maja 2021. najavio i pokretanje devet novih ruta iz Sarajeva ka gradovima u sedam zemalja. NJihov Airbus A320 obavljaće letove na devet novih linija: do brisela, Kopenhagena, Dortmunda, Ajndhovena, Gotenburga, Londona, Memingena, Bazel-Mulhaus-Frajburg (Euroairport) i do Pariza, sa ukupno više od 250.000 mesta u prodaji na letovima iz Sarajeva u 2021. godini. Wizz Air iz Bosne i Hercegovine leti još od maja 2013. godine kada je prvi avion poleteo iz Tuzle za Malme. U proteklih osam godina iz i prema BiH prevezli su skoro tri miliona putnika."Ovom ekspanzijom Wizz Air nastavlja porast svojih operacija u BiH za 50 posto, čime zadržava lidersku poziciju na tržištu... Wizz Airova široka mreža podržaće bh. ekonomiju i povezati Sarajevo sa dugo očekivanim destinacijama", navodi se u saopštenju.Dodavanjem opcije WIZZ Flex prilikom rezervacije, putnici mogu biti sigurni da će, ukoliko se okolnosti promene ili ukoliko žele promeniti datum putovanja, moći da rezervišu bilo koji WIZZ let po izboru. U ovim nesigurnim vremenima je važno da se smanji briga i da se osigura dodatni nivo zaštite putničkih rezervacija."Pre svega, moram istaći da smo veoma zadovoljni što je baš kompanija Wizz Air odlučila da uspostavi bazu na našem aerodromu, a verujem da je to vest koja će obradovati i brojne naše građane, kako zbog povoljnih cena karata, tako i zbog destinacija koje planira uvesti. Posebno je važno što će to biti destinacije na kojima živi naša brojna dijaspora", kazao je Nermin Zijadić, direktor Sektora saobraćaja i usluga u zračnom saobraćaju Međunarodnog aerodroma Sarajevo.

Svet

Vijesti: Crnogorskim „Plantažama“ potrebna hitna pomoć države

Crnogorska državna kompanija "Plantaže" nalazi se na ivici bankrota i potrebna joj je pomoć države od najmanje pet miliona evra u narednih mesec dana, pišu podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore bliske kompaniji i vlastima.Rukovodstvo ove državne kompanije uputilo apel premijeru i resornom ministru poljoprivrede da hitno nađu način da pomognu kompaniji.Predstavnici Vlade Crne Gore saopštili su nakon razgovora sa rukovodstvom kompanije da će uraditi sve što je u zakonskim okvirima, kako bi "Plantaže" opstale.Naveli su i da je njihov potencijal koji poiseduju trenutno ozbiljno ugrožen.Vijesti pišu da ta većinski državna kompanija otežano posluje zbog nedomaćinskog poslovanja i nekontrolisanog uzimanja kredita iz prethodnog perioda, kao i da ima problema u izvršavanju obaveza prema bankama, dobavljačima, državi i zaposlenima.CRNOGORSKI REVIZORI NAŠLI BROJNE NEPRAVILNOSTI U POSLOVANJU "PLANTAŽA" Poseban problem, kako je saopšteno premijeru i resornom ministru, predstavlja nedostatak sredstva za ovogodišnju proizvodnju i njenu održivost. Na osnovu kredita "Plantaže" duguju oko 24 miliona evra, a obaveze prema zaposlenima i državi iznose oko 7,5 miliona, od čega su samo iznosi poreza i doprinosa 4,5 miliona evra.Obaveze prema stranim i domaćim dobavljačima iznose oko šest miliona evra, a kompanija trenutno ima oko 600 zaposlenih, od čega je 150 višak. Tokom sezone zapošljava se još 400 ljudi.OTPREMNINE DO 250 HILJADA EVRAVesti pišu pozivajući se na svoj neimenovani izvor da je uzrok teške situacije u tom preduzeću preterano zapošljavanje, visoke zarade rukovodstva, od više hiljada pa do desetina hiljada evra, ogromne otpremnine u iznosima od 150 do 250 hiljada evra. Navodi se i primer jednog slučaja kada je firmu napuštala čistačica kojoj je isplaćena otpremnina od 40 hiljada evra.Izvor Vijesti podseća i na neuspeli projekat izgradnje briketnice, u koji su bili uključeni neki biznismeni, kao i na mnoge druge primere koji su uticali na smanjenje vrednosti kompanije.Sadašnje rukovodstvo apelovalo je da se kompaniji hitno pomogne, dok su u vladi bili iznenađeni lošim stanjem u "Plantažama" i rekli da su uvideli "ozbiljnost zatečene situacije".Specijalno državno tužilaštvo je nedavno potvrdilo da je formiralo predmet o "Plantažama" i bivšoj direktorki te kompanije, a protiv nje je ranije prijave podnosila finansijska direktorka "Plantaža".Državna revizorska institucija je u septembru prošle godine dala duplo negativno mišljenje na poslovanje "Plantaža" u 2018. godini.Tada je, između ostalog utvrđeno da je kompanija nenamenski koristila novac, izplaćivala ga bez jasnog cenovnika i kriterijuma, kao i da se poslovalo mimo zakona o reviziji, privrednim društvima, zaštiti na radu i sistemu unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru.Ukupna šteta mogla bi da bude između deset i 15 miliona evra.Među problematičnim poslovima "Plantaža" pominje se i prodaja svežeg lozovog destilata "Rubinu" iz Kruševca po ceni od 2,4 evra po litru.

Svet

Džef Bezos odlazi sa mesta generalnog direktora Amazona

Izvršni direktor Amazona Džef Bezos napustiće tu funkciju kasnije ove godine,a kormilo jedne od najvećih kompanija na svetu preuzima Endi Džesi, dosadašnji direktor Amazon Web Servisa. Bezos prelazi na funkciju predsednika Amazonovog odbora direktora, javlja CNBC.Kompanija je bila tiha o svojim planovima, očekivalo se da će Bezosa naslediti Džef Vilki, izvršni direktor Amazonovog svetskog potrošačkog poslovanja. Međutim, u avgustu je Vilki najavio da će se penzionisati 2021. godine.Endi Džesi (53) postaće novi izvršni direktor Amazona u trećem kvartalu 2021. godine.Džesi se pridružio Amazonu 1997. godine i vodio je Amazonov Web Servis koji je zaslužan za veliki deo Amazonovog profita.„Uzbuđen sam što mogu da najavim da ću u trećem kvartalu preći na mesto izvršnog predsednika Amazonovog odbora i što će Endi Džesi postati generalni direktor”, naveo je Bezos u pismu zaposlenima.Dodao je da namerava da kao izvršni predsednik svu energiju i pažnju usmeri na nove proizvode i inicijative, i poručio da će Džesi “biti izvanredan vođa” koji uziva njegovo puno poverenje.Džesi je i jedan od najplaćenijih u Amazonu, i u protekle tri godine zaradio je više od 20 miliona dolara.Njegov rad privukao je poštovanje i drugih tehnoloških lidera. U jednom trenutku, bivši izvršni direktor Majkrosofta Stiv Balmer obratio mu se sa idejom da postane njegov naslednik, a bio je i u trci za prvog čoveka Ubera 2017.Vest je stigla uz izveštaj o zaradi u kojem je Amazon objavio da je imao svoj prvi kvartal od 100 milijardi dolara. Amazon Web Servis (AWS) pod rukovodstvo Džesija izvestio je o rastu prihoda od 28 odsto za četvrti kvartal, a oko 52 odsto prihoda Amazona pripisano je AWS-u od oktobra 2020. godine.Bezos je rekao da će i dalje biti angažovan na važnim Amazonovim projektima, ali će takođe imati više vremena da se fokusira na svoje ostale projekte kao što je njegov startap za proizvodnju raketa Blu Oridžin.

Svet

Reddit investitori u gubicima nakon pada cene akcija GameStop-a

Nakon prošlonedeljnog vrhunca i vrednosti od 483 dolara, akcije kompanije GameStop danas su naglo pale na svega 83 dolara. Iako je to još uvek porast od 400 odsto u odnosu na njihovu vrednost početkom januara, mnogi trgovci udruženi na Reddit-u se sada suočavaju sa potencijalno zapanjujućim gubicima, piše portal PC Gamer.PC Gamer razgovarao je sa desetinom trgovaca sa Reddit-a čiji su se gubici kretali od nekoliko hiljada do čak 850.000 dolara. Svi oni kažu da su uznemireni naglim padom cene akcija GameStop-a.Na ovaj ishod upozoravali su mnogi finansijski stručnjaci otkako je Reddit prvi put primetio GameStop. Upozoravali su da bi pojedinci koji nemaju potpuno razumevanje u šta se napuštaju mogli da ispaštaju na kraju kada cena naglo padne.Forbes je danas naglasio hitnost tih upozorenja izveštajem koji je nazvan „Molimo vas da prodate GameStop pre nego što cena propadne“.Međutim, uprkos upozorenjima i naglom padu cene, još uvek nisu spremni svi da se predaju.Jedan od definitivnih oličenja zajednice trgovaca udruženih na Reddit-u je gotovo kultna posvećenost borbi protiv hedž fondova koji su započeli „šortovanje“ akcija GameStop-a. Poput vojnika u bitci, korisnici podstiču jedni druge da „drže liniju“ i „veruju u plan“.A ima i drugih koji, bar javno, dele taj optimizam. Milijarder-investitor i vlasnik košarkaškog tima Dallas Mavericks Mark Kjuban, sa jedne strane, ohrabrio je ljude da ne prodaju svoje akcije.„Najbolje što sada možete uraditi je da držite svoje akcije i nastavite da poslujete sa GameStop-om. Ako još uvek verujete u razlog zašto ste kupili akcije i to se nije promenilo, zašto prodavati?“, napisao je Kjuban na Reddit-u.Kjuban je rekao da veruje da je odluka Robinhood-a da ograniči kupovinu akcija GameStop-a doprinela padu cena, jer su time smanjili pristup značajnom broju kupaca, primoravajući prodavce da smanje svoju cenu kako bi privukli druge potencijalne investitore.To je stvorilo ono što je nazvao „Robinhood pad“.Međutim, sada je ova trgovinska platforma podigla ograničenja za kupovinu akcija, ali tek nakon pada cena.Prema ažuriranim ograničenjima, Robinhood će sada omogućiti korisnicima da kupe 100 GameStop deonica umesto 20 koliko je bilo prethodno.Korisnik na Reddit-u koji je započeo ovu bitku sa hedž fondovima izgubio je 19 miliona dolara za dva dana kako je vrednost akcije opala.Kit Patrik Gil, poznatiji na Reddit-u kao DeepFu**ingValue počeo je u septembru 2019. godine da deli svoj potrfelj sa ostalim korisnicima na sajtu čime je inspirisao hiljade amaterskih trgovaca da ga prate i ulože svoj novac u akcije GameStop-a.Nakon što je njegov račun dostigao vrhunac sredinom prošle nedelje, za samo dva dana Gil je izgubio više od polovine novca koji je akumulirao gotovo godinu dana.Iako je za hedž fondove ova suma praktično sitniš iz džepa, Gil je svoju „avanturu“ započeo sa 50.000 dolara i marljivo radio skoro dve godine kako bi stekao sledbenike i takvu sumu novca.Vrednost akcija koje Gil poseduje opala je za 75 odsto.Međutim i pored toga, Gil još uvek ima 22 miliona dolara, što znači da ostaje pobednik, iako je njegova pobeda nešto manja nego što je mogla da bude.

Srbija

Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji „Prokopa“

Prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje, izgradnja zgrade železničke stanice Prokop u Beogradu, na koju se čeka decenijama, koštaće 7,43 miliona evra, piše Politika. Ovaj dnevni list napominje da javnost još ne zna koji su detalji okvirnog ugovora za taj posao, kao i da u njegovu zakonitost sumnja i nevladina organizacija Transparentnost Srbija.Kako piše Politika cenu stanične zgrade potvrdio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu (RDI), ali se i dalje ne zna kada će ugovor između države i privatnog partnera kompanije Railway City Beograd biti konačan, od čega to zavisi, kao i da li neke njegove odredbe još mogu da se promene.Zajednička izgradnja, kako navodi RDI, predviđa da će Railway City o svom trošku, kao finansijer, sagraditi zgradu železničke stanice i parking mesta, dok će zauzvrat "dobiti pravo svojine na jednom delu parcela, pravo gradnje i isključivu svojinu nad određenim objektima, čiju će izgradnju u potpunosti finansirati".Prema Vorkapićevim rečima, zgrada železničke stanice i parkinga gradiće se po parametrima koji su opredeljeni urbanističkim projektom i po zakonu će biti u javnoj svojini Srbije, uključujući i poslove upravljanja i održavanja zgrade, kao i naplate naknada krajnjim korisnicima usluga, što ostaje prihod Srbije, odnosno nadležnih koji se bave javnim železničkim prevozom. OBJAVLJEN POZIV ZA IZGRADNJU ZGRADE NA STANICI "PROKOP" "Druga strana (kompanija Railway City) nema po ugovoru nikakva prava na ovom objektu u svojinsko-pravnom smislu, uključujući i pravo korišćenja, upravljanja ili prihodovanja po ovom osnovu", kaže Vorkapić.Upravo planovi za gradnju stanične zgrade i drugih sadržaja na Prokopu, odnosno samo partnerstvo države i Railway City-ja nedavno su, posle pisanja Politike, naišli na kritike Transparentnosti Srbija za nezakonit odabir privatnog partnera. Za Transparentnost, ova saradnja države i privatne kompanije je klasičan primer javno-privatnog partnerstva u kome država i Republička direkcija za imovinu nisu poštovali procedure i sve drugo što zahteva Zakon o javno-privatnom partnerstvu.Vorkapić u odgovorima Politici tvrdi suprotno, odnosno da ugovor sa Railway City-em nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer "u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade"."Zajednička izgradnja, procedura, postupak i svi elementi ovog posla zasnovani su na primeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini, za čije sprovođenje je Direkcija nadležna", naglašava Vorkapić. Vorkapić dodaje da je Zakonom o javnoj svojini propisano da nosioci prava javne svojine mogu zajednički ili sa drugim licima da investiraju u izgradnju dobra od opšteg interesa i da po tom osnovu mogu da stiču određena prava i da ostvaruju prihode.Vorkapić dodaje da je ceo postupak u vezi sa projektom izgradnje zgrade železničke stanice Beograd Centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja "bio u svakom delu javan i transparentan", kao i da je od objavljivanja javnog poziva do zaključenja ugovora potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kako naglašava prvi čovek RDI, građevinsko zemljište u javnoj svojini može da se otuđi ili da u zakup neposrednom pogodbom. Podseća da je to dozvoljeno u slučaju izgradnje objekata za poslove iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini i realizacije projekta od javnog značaja. U ovom slučaju, kako se naglašava Vlada Srbije je projekat proglasila projektom od značaja za Republiku Srbiju i dala saglasnost za okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji koji je zaključen u maju prošle godine."Ovde nije reč o dugoročnoj saradnji između javnog i privatnog sektora, koja je osnova definisanja javno-privatnog partnerstva, niti postoji biznis plan druge strane (Railway City) da ima interes da eksploatiše zgradu stanice", izričit je Vorkapić.Kako su nedavno u odgovorima naveli u kompaniji Railway City Beograd, čiji je jedan od vlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, gradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. U narednim fazama gradiće se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža, a plan je da ceo kompleks od oko 50 hiljada kvadrata sa svim saobraćajnicama bude završen tokom 2024. godine.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu. Ona po mišljenju nekih arhitekata, poput Dragoljuba Bakića, nije dobro povezana sa drugim delovima prestonice i nije dovoljno funkcionalna, a građani često ne znaju ni gde se ona nalazi.

Svet

Andreas Huber novi šef strategije Erste Groupe

Erste Grupa saopštila je da sprovodi promenu u svom rukovodstvu pripremajući se za vreme nakon pandemije korona virusa. Napominju da će njihova polazna tačka, kao i polazna tačka njihovog novog šefa strategije Andreasa Hubera biti rast, digitalna transformacija i efikasnost."Nadovezujuči se na svoju istoriju, želimo da se pozabavimo glavnim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja nakon pandemije i pre svega, usredsredimo se na to kako da na održiv način osiguramo i povećamo prosperitet za naše kupce u Centralnoj Evropi", izjavio je izvršni direktor Erste Grupe Bernd Spalt.Andreas Huber, kako se navodi započeo je karijeru 1995. godine kao savetnik za strateški menadžment u kompaniji Boston Consulting Group (BCG) u Frankfurtu i u Beču. Sedam godna kasnije, 2002. godine preselio se u Swiss Re u Cirihu, gde je bio potpredsednik u odeljenju za finansije. Tri godine kasnije, 2005. Huber se pridružio Erste grupi, gde je bio na različitim rukovodećim pozicijama u oblasti korporativnog bankarstva, upravljanja rizicima i poslovima digitalne transformacije. Huber je nedavno, kako se podseća bio šef u odeljenju za finansije Erste Group.Takođe dolazi do promene rukovodstva u odeljenju Grupe koje je nadležno za brendove i komunikacije.ERSTE BANKA NAPRAVILA KAMPANJU ZA MALA PREDUZEĆA Martin Radjabi-Rasset napušta finkcije na odeljenjima u Erste Grupi i Erste banci, a cilje je da se više bavi inovacijama.On će biti lični savetnik izvršnog direktora Bernda Spalta, pokretaće strateški brend i buduće projekte na svim tržištima Erste Grupe. Upravljanje brendom i komunikacijama grupe vodiće njegov trenutni zamenik Peter N. Thier, koji se vratio u Erste Group iz Austrian Airlinesa u oktobru 2020. Njegov glavni fokus, kako se naglašava biće na strateškom razvoju komunikacija, dijaloga i digitalne transformacije. Mario Stadler će u Erste Bank Oesterreich (Erste banka Austrija) preuzeti funkciju šefa odseka za upravljanje brendovima i komunikacije i zajedno sa svojim timom nastaviće uspešan razvoj brenda "Erste Bank und Sparkassen". Pored toga, kako se navodi, Stadler će preuzeti odgovornost za programe brenda Erste Grupe, gde će preuzeti funkciju zamenika šefa odeljenja.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Porezi i doprinosi na minimalac treba da budu 10 odsto

Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60% na 10% mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.Zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, kaže za Novu ekonomiju da su smanjenje poreza i doprinosa na minimalac od države tražili još tokom novembra, organizujući i potpisivanje peticije.Prema njenim rečima, ako bi se iznos poreza i doprinosa na minimalne zarade smanjio na 10%, radnici koji primaju minimalac bi umesto sadašnjih 32 hiljade dinara, "na ruke" dobijali oko 45 hiljada dinara, pa bi se povećala razlika izemeđu nekog ko je na primer socijalni slučaj i nekog ko radi, a prima minimalac."Taj poreski sistem treba da bude progresivan, da se rasterete ti minimalci, kao što je to (slučaj) u uređenim državama", smatra Milena Amon.SEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE MINIMALAC Ona podseća da je država nedavno podigla nepoporezivi deo minimalca, ali da je u isto vreme povećana osnovica za doprinose."Mi imamo bruto minimalac od nekih pedesetak hiljada od kojih zaposlenom "na ruke" stigne samo 32 hiljade dinara, što je neprihvatljivo za uređene ekonomije", smatra sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon naglašava da oni ne traže da se poveća bruto iznos minimalca, koji je 50 hiljada dinara, već da se smanje  nameti koji su i dalje veliki. Podseća i da država neke druge tokove novca, posebno one u sivoj ekonomiji, još nije dovela u red."Pet milijardi evra robe uđe u Srbiju "na crno", završi na tržištu u vrednosti od 10 milijardi evra, ne naplati se ni PDV (porez na dodatu vrednost) niti bilo kakav drugi porez", kaže predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Prema njenim država treba da spreči i krađu struje, koja se često dešava i zbog koje se gubi mnogo državnog novca.U sprotnom, kako naglašava, najveći teret će i dalje padati na leđa onih koji u Srbiji najmanje zarađuju primajući minimalac.

Svet

Milijarder Ilon Mask kaže da napušta Tviter „na neko vreme“

Milijarder Ilon Mask najavio je u utorak da će napustiti Tviter „na neko vreme“ bez navođenja razloga. Ovaj potez dolazi nakon što su neke njegove objave na toj platformi podstakle „vojsku“ berzanskih trgovaca udruženih na Reddit-u da kupuju akcije kompanije GameStop, piše Forbes.Maskov uticaj na društvenim mrežama je dubok i imao je neke vrlo stvarne posledice za tehnološkog mogula. Maskove objave na Tviteru o onlajn prodavnici Etsy ili aplikaciji za razmenu poruka Signal izazvali su veliko zanimanje investitora. U jednoj takvoj situaciji, akcije kompanije Signal Advance skočile su za 1.100 odsto kada su je investitori pomešali sa aplikacijom za razmenu poruka Signal, o kojoj je Mask govorio.Maskov tvit maja prošle godine koji je jednostavno glasio „Tesline akcije vrede previše“, prouzrokovao je pad vrednosti akcija te kompanije.Američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) je 2018. godine tužila Maska i Teslu za prevaru zbog obmanjujućih tvitova, nakon čega su postigli nagodbu prema kojoj kompanija i Mask treba da plate novčanu kaznu od po 20 miliona dolara.Muskova nedavna aktivnost na platformi prouzrokovala je dramatične promene na finansijskim tržištima. Cena Bitcoin-a skočila je nakon što je u svojoj biografiji na platformi stavio reč „Bitcoin“, a akcije kompanije GameStop skočile su za 56 odsto nakon što je tvitovao „GameStonk!“ u znak podrške trgovcima sa Reddit-a.

Svet

Google gasi svoje Stadia gejming studije

Gugl (Google) odustaje od planova da razvija ekskluzivne video igrice za svoju platformu Stadia i gasi dva gejming studija u Montrealu i Los Anđelesu, a veteran industrije Džejd Ričmond koja je vodila Guglovu diviziju za razvoj igara napušta kompaniju, saopštila je kompanija.Potpredsednik i generalni direktor Stadije Fil Herison saopštio je da če Gugl nastaviti da ulaže u tu platformu, piše portal Endgadget.„Razvijanje video igara zahteva mnogo godina i ulaganja, a troškovi eksponencijalno rastu. Trenutno je naš fokus na nadogradnji Stadije i na produbljivanju naših poslovnih partnerstava i zbog toga nećemo dalje ulagati u proizvodnju ekskluzivnog sadržaja za Stadiu“, rekao je Herison.Gugl je otvorio svoj prvi studio u Montrealu 2019. godine, a novi studio u Los Anđelesu su najavili prošlog marta. Harison je dodao da će većina zaposlenih iz ovih studija preći na druge uloge u firmi i da će im Gugl pomoći u pronalaženju novih pozicija.Prema Harisonu, Gugl veruje da je saradnja sa developerima i izdavačima „najbolji put za Stadiju za dugoročno i održivo poslovanje“. Još od pokretanja servisa prošle godine, Guglova Stadija nije uspela da privuče korisnike zbog mnoštva problema, kao što je bila premala kolekcija dostupnih igara ili činjenica da većina korisnika nije imala dovoljno brzu internet konekciju.Umesto da kupuju igre na disku ili ih preuzimaju iz digitalne prodavnice, korisnici Stadije strimuju video igrice, poput Netfliksa.Direktor igara Stadije Džek Buzer rekao je u novembru da je oko 400 naslova trenutno u razvoju za platformu.Prema pisanju mnoštva medija u gejming industriji, Stadija nema blistavu budućnost i većina njih očekuje da će Gugl uskoro ugasiti ovaj servis.

Srbija

EIB prošle godine povećala finansiranje u regionu za 50%

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima."Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora", kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje."Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Svet

COVID-19 nije ugrozio štednju u Evropi

Iako se stopa štednje domaćinstava u EU smanjila u trećem kvartalu 2020. godine, i dalje je bila za 4,5 procentnih poena veća nego pre godinu dana, pokazuju podaci Eurostata.Glavni razlog za međugodišnji porast je taj što su izdaci domaćinstava u Evropi i dalje bili za 3,6 odsto niži nego pre godinu dana. Bruto raspoloživi dohodak domaćinstva oporavio se i bio je 1,5 odsto veći u trećem kvartalu 2020. godine (u poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine).U poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine, stopa štednje domaćinstava porasla je u svim državama članicama (za koje postoje podaci) u trećem kvartalu 2020.Najveći međugodišnji porast zabeležen je u Holandiji od 7,9 odsto i Danskoj 7,7 odsto.U većini zemalja, međutim, međugodišnji porast bio je manji nego u prethodnom kvartalu. To je zato što su se izdaci domaćinstava za ličnu potrošnju povećali u odnosu na prethodni kvartal, iako su i dalje bili niži nego pre godinu dana u svim državama članicama, osim u dve – Poljskoj gde je potrošnja porasla za 3,8 odsto i Portugalu za 0,2 odsto.Najveći međugodišnji pad potrošnje domaćinstava zabeležen je u Španiji (-8,5%) i Italiji (-7,4%).

Srbija

Delez iz prodaje povlači Premia susam

Delez Srbija saopštila je da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100 grama, proizvođača Moravka Pro d.o.o.  Odluka o opozivu i povlačenju...