Najnovije

Svet

Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema

Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.

Srbija

PAKT iz Loznice: Mi smo organizatori protesta na Brezjaku

Povodom teksta "Ekološke organizacije čekaju sastanak koji im je obećao Rio Tinto" objavljenog na portalu Nove ekonomije stigao je demanti organizacije "Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" iz Loznice."Naime, apsolutno je netačno da je udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" organizovalo protest na Brezjaku, a tek je neačna informacija da ih podržavaju meštani", stoji u saopštenju "PAKT-a" koje je stiglo na adresu Nove ekonomije. Inače, reč je o protestu koji je 27. oktobra održan u selu Brezjak ispred kancelarije kompanije Rio Tinto, gde su okupljeni meštani izneli svoje mišljenje o realizaciji "Porojekta "Jadar"."Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" u svom saopštenju koje je objavio na istoimenom portalu, tvrdi da tada došlo do "grube zloupotrebe protesta" jer je, kako dodaju "dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto".

Svet

Slovenija subvencioniše strane avioprevoznike

Slovenija će subvencionisati osam stranih aviokompanija kako bi nastavile da obavljaju saobraćaj do te države. Prva tranša podsticaja vredna je oko 985.000 evra, saopštilo je slovenačko Ministarstvo ekonomije, a prenosi eKapija.Devet avioprevoznika je predalo prijave, od kojih su svi ranije obavljali letove do Ljubljane, a subvencije su dobili Turkish Airlines, Swiss Air, Air Serbia, Montenegro Airlines, Lufthanza, Air France, Wizz Air i LOT.Easy Jet je jedini podnosilac prijave kome neće biti date subvencije.Lufthanza će dobiti najviše novca, oko 371.000 evra, a slede je Air France sa približno 176.000 evra i Turkish Airlines sa 148.500 evra.Preostalih pet aviokompanija će dobiti manje od 100.000 evra.

Lifestyle

Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje dobrobiti koje recikliranje donosi, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi, navodi se u saopštenju.Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže.Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20odsto.Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna da sijalica od 100W svetli četiri sata, dok se od iste količine stakla takođe sačuva onoliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. Zato je GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom. "Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom", kazala je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama.Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu. 

Svet

Delimični oporavak turizma u EU tokom leta

U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupno je zabeleženo 1,1 milijardi noćenja u turističkim smeštajima (hoteli, apartmani, drugi smeštaji) na teritoriji EU. To predstavlja pad od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Eurostat.Gledajući mesečne podatke, najveći pad u brojevima noćenja osetio se u aprilu, sa smanjenjem od 95 odsto na međugodišnjem nivou, kao i u maju, sa padom od 89 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine.Tokom leta, došlo je do delimičnog oporavka, sa padom od 71 odsto u junu, 42 odstu u julu i 32 odsto u avgustu.Od jula do avgusta 2020. godine, broj noćenja u turističkim smeštajima opao je za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu.U istom periodu, smanjenje je bilo veće za goste iz inostranstva (pad od 60 odsto) nego za domaće goste kojih je u proseku bilo 17 odsto manje.Pad broja noćenja od januara do avgusta varira kroz zemlje članice EU, pa je u Holandiji zabeleženo smanjenje od 29 odsto, a u Grčkoj od 77 odsto.

Srbija

U padu broj živorođenih, broj umrlih veći za 3,1 odsto

U periodu od januara do oktobra 2020. broj živorođenih u Republici je iznosio 51 753, dok je broj umrlih bio 86 798, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).U periodu od januara do oktobra prošle godine broj živorođenih je iznosio 53 082,  pa se 2020. godine beleži se pad od 1 329, odnosno za 2,5%.Broj umrlih u istom periodu prošle godine bio je 84 168, a ove godine beleži se rast od 2 630, odnosno za 3,1%.Podaci su skupljeni na osnovu podataka upisanih u matične knjige rođenih i umrlih, napominje Republički zavod za statistiku.PADA BROJ ŽIVOROĐENIH, BROJ SMRTI DO SEPTEMBRA VEĆI ZA 3,6 ODSTO

Srbija

Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženje turističkih agencija Srbije "UTAS" saopštili su da će 2. decembra organzovati "protest upozorenja male privrede".U protestu koji će se sa početkom u 12 časova održati ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, navodi se u njihovom saopštenju.Podseća se da privrednici Srbije duže vreme apeluju na dijalog sa resornim ministarstvima u vezi sa uslovima poslovanja malih domaćih privrednika u vreme krize i onda kada krize nema.Organizatori podsećaju da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem. Smatraju se i da se "simultano vrši represija nad malim domaćim preduzetnikom"."ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA I PRIVREDNIKA" PREDLOŽIO REŠENJE ZA FRILENSERE"Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.Mali privrednici od države zahtevaju pomoć ugroženim sektorima koji godinama izdašno finansiraju javni sektor, kako i kako se navodi pravedan model uvođenja frilensera i ostalih honoraraca u poreske tokove.Zahtevaju i promenu poreskog sistema, kao i obustavljanje novih parafiskalnih nameta.

Srbija

Krizni štab predložio da stariji učenici pređu na onlajn nastavu

Krizni štab je predložio da kolski raspust počne 21. decembra i da traje do 18. januara, saopštio je epidemiolog Branislav Tiodorović. Pema njegovim rečima, nastaviće da rade niži razredi osnovne škole i vrtići, dok se višim razredima preporučuje da pređu na onlajn nastavu do početka zimskog raspusta, preneo je Insajder."Takva odluka (za onlajn nastavu) važi i za sve srednje škole jer se u srednjim školama sprovodi najviše rizičnog zaražavanje srednjoškolaca koji onda to donose svojoj kući", rekao je Tiodorović.Kako je dodao, fakultetima se predlaže da odluče, ali je preporučeno da ko god može ide na onlajn nastavu, dok će neki morati da organizuju laboratorijske vežbe uz svo poštovanje mera.On je naveo da se osnovne škole i vrtići neće zatvarati  i da će osnovne škole nastaviti da rade po postojećem sistemu od prvog do petog razreda.  Prema njegovim rečima, Krizni štab je predložio da se od petog do osmog razreda ide na onlajn nastavu do početka raspusta.ONO ŠTO VIDIMO NA EKRANU NIJE OBRAZOVANJE ZA 21. VEK Tiodorović je izrazio želju i da do početka raspusta školski sistem funkcioniše u manje rizičnom okruženju.Kako je obrazložio, u celoj Srbiji u srednjim školama je nepovoljnija situacija i veći je broj učenika koji su tamo zaraženi, ali to kako je naglasio nije više od 0,24 odsto.Član Kriznog štaba je rekao da je u osnovnim školama veći  problem sa nastavnicima, bilo da su bolesni ili da moraju da budu u izolaciji, kao i da je taj procanat 2,2 odsto u odnosu na ukupan broj nastavnika.Odluke Kriznog štaba trebalo bi da potvrdi Vlada, a premijerka Ana Brnabić je najavila da će odluke Vlade biti u skladu s datim preporukama.

Srbija

Svetska banka smanjila prognozu privrednog rasta za Srbiju

Svetska banka u najnovijoj projekciji za Srbiju očekuje da će rast u 2021. godini biti tri ili 3,5 odsto. Najveća neizvesnost u procenama privrednog oporavka odnosi se na nivo investicija u idućoj godini, kaže Lazar Šestović iz kancelarije Svetske banke u Srbiji, piše portal Biznis i Finansije.Šestović je na Beogradskom ekonomskom forumu upozorio da su ove godine u Srbiji značajno opale domaće privatne investicije, kao i strane direktne investicije za koje navodi da su u prva tri kvartala manje za 50 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.„Ako sudimo po tome, sledeća godina ne obećava mnogo i zato smo malo konzervativniji u projekciji privrednog rasta za 2021. što se tiče Srbije”, kaže Šestović.Šestović kaže da se u predviđanjima za ekonomski oporavak u svetu sve vrti oko toga kada će se postići optimalni imunitet na korona virus, a da je najnovija procena da će do toga doći sredinom iduće godine.„To znači da prva polovina godine može ponovo da bude problematična za ekonomski rast. U skladu sa tim, manje smo optimistični i pooštrili smo projekcije za 2021. za ceo svet“, objasnio je Šestović.Naveo je da je ove godine pad bio manji u Srbiji nego u drugim zemljama regiona, pa i sveta, pomenuvši veliki finansijski paket državne pomoći koji je dostigao skoro 13 odsto BDP-a.„To je uporedivo sa onim što su davale mnogo bogatije zemlje OECD-a. U iznosu tih sredstava koja su odobrena daleko smo iznad zemalja u tranziciji koje su davale mnogo manje”, rekao je Šestović i naveo da je, na pirmer, iznos tog paketa pomoći u Rumuniji iznosio svega 2,5 odsto BDP-a.U istočnoj Evropi, u zemljama u tranziciji, očekuje se pad nešto veći od globalnog i procenjuje se da će iznositi 5,1 odsto.

Srbija

U Srbiji 35 opština nema industrijsku zonu

U Srbiji trenutno postoje 374 industrijske zone i to u 133 opština širom zemlje, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) koji je tokom ovog meseca radio na istraživanju "Registar industrijskih zona u Republici Srbiji". RZS naglašava da te zone “naseljava” ukupno 1.859 poslovnih subjekata.Broj industrijskih zona u izgradnji iznosi 64 i one će se nalaziti kako se dodaje u 44 opštine. Naglašava se da trenutno samo 35 opština u Srbiji nema industrijske zone.U onima koje ih imaju nalaze se sedišta i pogoni mnogih proizvodnih kompanija, među kojima se u najvećem broju nalaze proizvođači motornih vozila, prikolica i poluprikolica, zatim proizvođači osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, odevnih predmeta i ostalog.RZS je mapu industrijskih zona objavio na svom sajtu i do nje može da se dođe putem sledećeg linka. Tu se nalaze podaci o tome koliko su udaljeni od važnih saobraćajnica i o infrastrukturi koju poseduju.Napominje se da lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nisu učestvovale u istraživanju.

Srbija

Preminuo novinar Dragan Milivojević

Dragan Milivojević, nekadašnji glavni urednik novosadskog Dnevnika i dugogodišnji član Udruženja novinara Srbije (UNS) preminuo je u 65. godini, saopštio je UNS.Dragan Milivojević rođen je 30. septembra 1956. godine u Rekovcu. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik lista Dnevnik od 2014. do 2016. godine i dugogodišnji šef dopisništva tog lista iz Beograda.Novinarstvom je počeo da se bavi 1982. godine u studentskom Radiju Indeks i Drugom programu Radio Beograda. Radio je u Informativnom programu tadašnje Televizije Novi Sad, a zatim odlazi u zagrebački Vjesnik na mesto komentatora spoljne politike, urednika vesti i prve strane ovih novina.Posle novinarskog angažmana, Dragan Milivojević je bio pomoćnik generalnog direktora "Nova komjunikejšns", a u njegovoj biografiji ostaće zabeleženo da je jedan od autora knjige "Dosije Vojvodina" i jedan od osnivača Naprednog kluba.Član UNS-a bio je od 1992. godine.Redakcija Nove ekonomije izražava duboko žaljenje zbog smrti kolege Dragana Milivojevića sa kojim je imala dugogodišnju uspešnu saradnju.

Srbija

Od naredne godine novi uslovi za odlazak u penziju

Početkom sledeće godine, žene će raditi dva meseca duže ako žele da idu u punu starosnu penziju i to će moći sa 63 godine i dva meseca, dok za muškarce promene nema, ostaje 65 godina života i najmanje 15 godina radnog staža, javlja RTS.Direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Vladimir Stanković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da u prevremenu penziju i muškarci i žene naredne godine odlaze pod novim uslovima: žene sa 58 godina i četiri meseci života i 39 godina i četiri meseca staža, a muškarci moraju imati najmanje 59 godina i 40 godina staža.Stanković dodaje da su u ukupnom broju podnetih zahteva prevremene penzije u 2019. činile 20 posto, a ove godine 13 odsto, što je oko 35.000 zahteva.Bez obzira na godine života i muškarci i žene mogu da se penzionišu sa 45 godina radnog staža i u proseku 500 lica godišnje ostavri pravo na penziju na osnovu ovog radnog staža, kaže direktor sektora PIO fonda.Građani koji moraju da raskidaju radni odnos poslednjeg dana ove godine zahtev za ostavrivanje prava na penziju mogu da podnose na šalterima PIO fonda, putem pošte ili elektronskim putem. "Mogućnost elektronskog podnošenja zahteva Fond PIO je omogućio ove godine, pre početka epidemije, tako da je to za sada oko 7.000 zahteva podneto na ovaj način", kaže Stanković.Prema njegovim rečima najbolje je da, kada se završi neko radno angažovanje kod poslodavca, proveriti šta je evidentirano odnosno da li je upisan radni staž.Sa prikupljanjem podataka krenuti na vremePreporuka je, kaže, da pre nego što se ode u penziju, bar dve godine ranije da se proveri šta je evidentirano i da se na vreme krene sa prikupljanjem podataka koji su neophodni za rešenje o penziji.Porodičnih penzija je 20 posto u ukupnom broju. Od 2020. godine omogućeno je da pravo na porodičnu penziju ostvare i vanbračni partneri. Da bi se ostavrilo to pravo neophodno je da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili da lica imaju zajedničko dete. "Postoji mogućnost ukoliko je vanbračna zajednica prestala, a sudskom odlukom je potvrđeno izdržavanje, i u tom slučaju ostavriti pravo na penziju", objašnjava direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome je neophodno da lice koje aplicira za ostvarivanje prava na porodičnu penziju da ima odgovarajuće godine života. Za žene je 53 godine, muškarce 58, a deca najkasnije do 26 godine ukoliko se školuju.

Srbija

Ekološke organizacije čekaju javni sastanak koji im je obećao Rio Tinto

Ekološke organizacije i građani zatražili su sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto jer žele razjašnjenje o uticaju Projekta "Jadar" na životnu sredinu. Pokret Odbranimo reke Stare Palanine (ORSP) traži da sastanak bude otvoren za javnost jer smatra da tako može da se informiše najširi krug ljudi.Meštani lozničkog kraja okupljeni u Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" nedavno su održali protest ispred predstavništva Rio Tinta u selu Brezjak, jer tvrde da ima mnogo nepoznanica u vezi sa eksploatacijom litijuma koju ta kompanija planira da započne u slivu reke Jadar. Oni strahuju da će anglo-australijski gigant koristiti prljave tehnologije u eksplataciji rude i da će to pogubno uticati na životnu sredinu. Kako je tada preneo N1, predstavnici Rio Tinta napustili su kancelarije uoči protesta, odbivši da razgovaraju sa okupljenima.Građane su podržale brojne ekološke organizacije, među kojima je i Pokret "Odbranimo reke stare planine". Član pokreta, Aleksandar Jovanović-Ćuta, kaže za Novu ekonomiju da nisu direktno komunicirali sa Rio Tintom. Prema njegovim rečima, građani i predstavnici ekoloških organizacija pokušali da prisustvuju prezentaciji projekta koju je kompanija organizovala u Beograd."PR služba Rio Tinta zabranila nam je da uđemo na javnu prezentaciju u "Hotelu Metropol" (u Beogradu) iako smo se uredno prijavili da učestvujemo na radnom doručku koji su organziovali", kaže Jovanović.Nakon toga su ih kako kaže iz Rio Tinta zvali i rekli da će organizovati sastanak sa ekološkim pokretima, nevladinim organizacijama, ali se na taj sastanak se još čeka. "Postavili smo uslov da budu prisutni predstavnici medija i celokupne javnosti. Ako ne, onda će tu biti naše kamere. Ne želimo da prepirčavamo o čemu se razgovaralo na sastancima iza zatvorenih vrata, ako neko nešto ima da krije, mi u tome ne učestvujemo", objašnjava Jovanović.On dodaje da mu je u PR službi rudarske kompanije rečeno da će sastanak uskoro biti organizovan i napominje da je najveći problem to što se ne zna kako će tačno projekat eksploatacije rude jadarit uticati na životnu sredinu."Stručnjaci, poput Dragane Đorđević, naučnog savetnika iz Instituta za hemiju Univerziteta u Beogradu, kažu da u ovom slučaju ne postoji tehnologija koja nije prljava. ", kaže Jovanović.Sa druge strane, podseća da predstavnici Rio Tinta i ministarka rudarstva Zorana Mihajlović kažu da će ekologija i zaštita životne sredine biti na prvom mestu, tvrde da postoji zatvoren sistem i nulto zagađenje. "Ako je tako, dajte da vidimo koji je to sistem i gde to funkcioniše? Ima tu mnogo pitanja", kaže Jovanović.MIŠLJENJE STRUČNJAKAU raspravu koja se vodi u javnosti na temu eksploatacije jadarita uključili su se mnogi stručnjaci, a jedan od njih je i Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju. Ona je nedavno objasnila kako će izgledati postupak eksploatacije jadarita iz kog se izdvaja litijum. Smatra da će se jadarit će se kopati i obrađivati sumpornom kiselinom na 250 stepeni Celzjusa, a energija će se dobijati iz lignita ili nekog teškog lož ulja koje će se dopremati na lice mesta. "Koktel agresivnih i toksičnih hemiklaije će završavati u vodotokovima i podzemnim vodama, a jalovišta će predstavljati ekolikoške tempirane bombe, koje će se aktivirati i vekovima nakon prestanka rada rudnika. Na tom zemljištu više nikakva poljoprivredna kultura neće moći da se gaji", objasnila je Dragana Đorđević.ŠTA ŽELE GRAĐANI?Aleksandar Jovanović iz ORSP-a kaže da o projektu eksplatacije litijuma treba da se organizuje ozbiljna rasprava, jer ljudi koji žive u Srbiji moraju da se pitaju da li žele takav projekat:"Rio Tinto je proteran sa desetine mesta u svetu jer su pravili pustoš. Onaj ko u njima vidi strateškog partnera, ne sme da zanemaruje tu činjenicu. Drugo, čak i da je taj projekat najbolji za nas, o njemu moraju da se pitaju građani ove zemlje". Jovanović podseća da je zbog poslova koje planira Rio Tinto, u lozničkom kraju izrađen plan posebne namene gde se menja namena zemljišta, a da "ljudi koji tu žive o tome nisu obavešteni". Kaže i da je ohrabrujuće to što je javnost počela da se buni i traži zaštitu životne sredine."U Loznici, ali i Boru, Smederevu, Zrenjaninu i desetinama mesta ekologija briše razlike među ljudima jer je to tema u kojoj nije bitno ko je za koga glasao, kog smo pola, nacionalnosti i slično", smatra sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovim rečima "to je sve veći problem za one koji donose odluke i misle da mogu da rade šta hoće, a da ne pitaju narod" i poručio da će predstavnici Rio Tinta pre ili kasnije morati da izađu u javnost sa konkretnim odgovorima na otvorena pitanja."Već sam ranije rekao da ćemo imati ekološki marš na Drinu kada je u pitanju Rio Tinto. Kao što sam, u slučaju malih hidroelektrana, bankama poručio da će im propasti svaki evro koji u njih budu uložili, tako sam rekao i službi za odnose sa javnoštu Rio Tinta", kaže predstavnik Pokreta "Odbranimo reke Stare Planine".Čedomir Savković

Svet

Mongolija traži reviziju dogovora sa Rio Tintom

Rio Tinto suočava se sa znatnim pritiskom u Mongoliji, gde vlada traži nezavisnu reviziju zbog kašnjenja i prekoračenja troškova u podzemnom širenju jednog od najvažnijih projekata ove rudarske grupe, piše Fajnenšal tajms.Vlada Mongolije želi da zajedničko ulaganje koje poseduje Oju Tolgoj, ogromno ležište bakra u pustinji Gobi, formira poseban odbor upravnih odbora sa mandatom da odabere i imenuje kompaniju koja će izvršiti zadatak.Prema mišljenju ljudi koji su upoznati sa situacijom, revizija oko kašnjenja proširenja i prekoračenja budžeta fokusiraće se na upravljanje projektima i dizajn rudnika. O predlogu treba razgovarati na sastanku odbora kompanije Oyu Tolgoi LLC.Poziv na reviziju dodaće napetosti između Rio Tinta i vlade Mongolije koja nastoji da poboljša sporazume koji podupiru razvoj rudnika. Takođe ima potencijal da privuče pažnju regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji.Podzemna ekspanzija Oju Tolgoja povećaće proizvodnju bakra u Rio Tintu u trenutku kada prelazak na obnovljivu energiju pokreće potražnju za metalom za upotrebu u električnim vozilima i vetroturbinama.Međutim, projekat proširenja, koji je usko povezan sa odlazećim izvršnim direktorom Rio Tinta Žan-Sebastijanom Žakusom, bio je problematičan.Rio Tinto je prvobitno obećao da će podzemni rudnik dostići prvu održivu proizvodnju u prvom kvartalu 2021. godine po ceni od 5,3 milijarde dolara.To je pomereno najmanje za oktobar 2022. godine, dok se budžet povećao na vrednost između 6,6 milijardi i 7,1 milijardu dolara.Iako Rio Tinto upravlja rudnikom Oju Tolgoj, on nema direktno učešće u akcijama. Oju Tolgoi LLC je 66 odsto u vlasništvu kompanije Turquoise Hill Resources (TRQ) iz Kanade, u kojoj Rio ima 50,8 odsto kontrolnog udela, a 34 odsto Vlada Mongolije.Vlada Mongolije svoj deo troškova podzemnog razvoja finansira zajmovima iz Rio Tinta.Rio je za kašnjenje optužio teške terenske uslove u rudniku, ali manjinski akcionari TRQ-a tvrde da je to bilo uzrokovano neispravnom izgradnjom pristupnog okna.Kašnjenja i prekoračenje troškova takođe su privukli interesovanje regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji nakon što je uzbunjivač, bivši zaposleni Ričard Bouli tvrdio da je Rio Tinto bio svestan problema sa projektom proširenja mesecima pre nego što su obelodanjeni investitorima.Rudnik je ključni deo ekonomije Mongolije. Ne samo da je najveći izvor stranih direktnih investicija u zemlji, već pruža i hiljade dobro plaćenih poslova.Prema nekim procenama, podzemni rudnik mogao bi da doprinese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje kada dostigne vrhunac proizvodnje.

Srbija

EIB investirala 65 miliona evra u digitalizaciju srpskih škola

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 65 miliona evra u modernizaciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji za uvođenje digitalne opreme i brze internet veze, kao i izgradnju kapaciteta za obuku 50 000 nastavnika, saopštila je ta finansijska institucija.U skladu sa nacionalnom obrazovnom strategijom Srbije, ova investicija banke Evropske unije bi trebala da poveća digitalne kapacitete škola i doprinese rastu ekonomije, produktivnosti, inovativnosti i zapošljavanju mladih."Učionice širom Srbije dobiće modernu kompjutersku opremu i bežični internet, a 50.000 nastavnika proći će obuku za sticanje digitalnih veština. Očekuje se da će projekat otvoriti do 700 novih radnih mesta", dodaje se u saopštenju.Investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji, a banka će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta.Do danas je EIB uložila 50 miliona evra u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28.000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova.Ulaganjem 200 miliona evra u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima. Više informacija o ovom projektu možete pronaći OVDE. 

Srbija

Izostale reforme, Srbija može da očekuje kazne zbog „Srbijagasa“

Na dnevnom redu sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ) u decembru biće problem dugogodišnjeg restrukturiranja javnog preduzeća "Srbijagas" i kršenje propisa, uz kako se dodaje, zahtev da se Srbiji zbog toga izreknu penali, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)."Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo", ističu u EZ.Dodaje se da restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja, a u Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone:"Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa", naglašavaju u EZ. Prema njihovim rečima poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i "Srbijagasom" održan je u Beogradu prošle godine i tada je dogovoren sveobuhvatan akcioni plan u cilju rešavanja delatnosti unutar tog javnog preduzeća čiji je 100% vlasnik država.U EZ kažu da je neki pomak ipak napravljen, kao što je uspostavljanjem funkcionalne ćerke kompanije "Transportgas Srbija", ali naglašavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna.ŠTA KAŽE MINISTARSTVO?Ministarstvo rudarstva i energetike podseća da zahtevi Energetske zajednice  proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine. "Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje", saopštilo je to ministarstvo.SRBIJAGAS UZIMA KREDIT, DRŽAVA GARANTUJE NJEGOVO VRAĆANJE KAKVE BI MOGLE DA BUDU SANKCIJE?"Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća", kaže Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.On podseća da je restrukturiranje "Srbijagasa" obaveza još od 2007. godine, pa su kako naglašava po tom pitanju probijeni svi rokovi, a podseća i da nije prvi put da protiv Srbije EZ pokreće jedan takav postupak.Prema njegovim rečima, Srbija može da bude kažnjena suspenzijom prava glasa u Ministarskom savetu EZ i to bi bila loša vest za našu zemlju. Medović dodaje i da obaveza razdvajanja delatnosti "nije sama sebi svrha"."Svako ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, napominje Medović.Ipak naglašava da znatno ozbiljnije sankcije Srbiji može da izrekne Evropska unija, jer pregovaračko poglavlje 15 o energetici nije otvoreno i podvlači da EU može da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata u Srbiji dok se ne ispune obaveze.JOŠ JEDNA PREPREKA NA EVROPSKOM PUTUReforma "Srbijagasa" jedan je od prioriteta u sektoru energetike i redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, a u poslednjem se ukazuje da u tom sektoru poslovanja izostaje konkurencija.Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015. i ona se (prema izjavi direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića iz marta 2016. za TV N1) odnosila na formiranje dva nova preduzeća "Transportgas Srbija" i "Distribucija gas Srbija".Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.NESUGLASICE I KREDITI "SRBIJAGASA" (UZ GARANCIJU DRŽAVE) Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora "Srbijagasa" Dušana Bajtovića koji je kadar SPS-a i nove ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je kadar SNS-a. Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastanka koji je ministarka Mihajlović održala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike, ali nije naglašeno šta mu je direkto zamereno.Članovi skupštinskog odbora za finansije inače su nedavno usvojili predlog zakona o davanju državne garancije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima "Srbijagas" za izgradnju novog gasovoda kojim će se Srbija priključiti na "Turski tok". Reč je o dodatnom zaduživanju u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država."To je jedan model koji predstavlja začarani krug plaćanja i potraživanja kome nema kraja i u jednom momentu to se zaista mora preseći", ocenjuje Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar".Problem je kako naglašava što država otpisuje te dugove, a "Srbijagas" kasnije nastavi da uzima nove kredite.Kako podseća Slobodna Evropa, prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koji je "Srbijagas" imao prema državi i koji je iznosio 1,2 milijarde evra. Dug se, kako se navodi gomilao godinama, a 80% je nastalo kada su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao "Srbijagas".RSE podseća  da je ruski projekat "Turski tok", koji je naslednik propalog projekta "Južni tok", takođe  van EU regulative. Od izgradnje "Južnog toka" Rusija je inače odustala 2014. godine jer nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije i omogući konkurenciju.Evropska zajednica je više puta ukazivala na probleme u vezi sa "Turskim tokom" i naglašavala da bi trebala da se omogući i dostupnost gasa koji potiče od drugih proizvođača, čime bi se obezbedila veća konkurencija mađu snabdevačima.

Svet

Snapchat lansira Spotlight, konkurenciju TikTok-u

Snepčet (Snapchat) je u ponedeljak pokrenuo Spotlajt (Spotlight), video funkciju u okviru svoje aplikacije koja, poput TikTok-a, distribuira video snimke na osnovu popularnosti, piše Axios.U pokušaju da privuče korisnike da isprobaju novu funkciju, Snepčet kaže da će deliti ukupno oko milion dolara dnevno kreatorima video snimaka sa najboljim performansama na Spotlajtu do kraja 2020. godine, a potencijalno i kasnije.Milion dolara biće raspoređivano na više korisnika u toku dana.Novčana nagrada dizajnirana je za nagrađivanje kreativnosti među raznim grupama korisnika. Da bi se kvalifikovali, korisnici moraju biti stariji od 16 godina i po potrebi pribaviti pristanak roditelja da zarade novac. Snepčet kaže da će aktivno nadgledati prevare i osigurati da pobednici budu originalni kreatori.Portparol kaže da će svaki originalni sadržaj biti digitalno označen vodenim žigom kako bi se osiguralo da nagradu mogu dobiti samo originalni kreatori.U avgustu je Fejsbuk predstavio svog konkurenta TikTok-u, nazvanog „Reels“. Nekoliko drugih aplikacija, poput Byte, Dubsmash i Triller, pokušavaju da pridobiju korisnike TikTok-a sličnim proizvodima.Svako može da objavi video na Spotlajtu, ali video snimci će biti vidljivi samo prijateljima korisnika, osim ako ih posebno ne postave kao javne, čime će ispuniti uslove za nagradu.Algoritam Spotlajta funkcioniše tako što prikazuje najpopularnije snimke na osnovu ličnih preferencija korisnika, uključujući i to da li se korisnik pozitivno ili negativno bavio sličnim sadržajem.Snap Inc. imenovao predstavnika za SrbijuU skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Snap Inc. u čijem je vlasništvu Snepčet predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji i to advokatsku kancelariju Živković Samardžić.Poverenik ili drugo lice može se njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Srbija

Peticiju za zabranu sirovog lignita potpisalo skoro 16.000 građana

Peticiju za zabranu sirovog lignita u Srbiji, koju je pre nedelju dana pokrenula organizacija "Srbija u pokretu", za sada je potpisalo preko 15.800 ljudi. Organizatori navode da dostizanje cilja od 10.000 potpisa znači da će predati zahteve za promenu pravnog okvira, zabranu prodaju sirovog lignita i uvođenje rigoroznije kaznene politike za kršenje tih propisa Vladi Srbije i nadležnom Ministarstvu.U slučaju da sakupe 25.000 potpisa, ekspertski tim "Srbija u pokretu" će izraditi detaljan predlog mera koje će proslediti na usvajanje Vladi Srbije i nadležnim ministarstvim.A dostignu 40.000 potpisa, zahtevaće od Vlade Srbije i da izrade digitalnu platformu na kojoj će biti dostupni svi relavantni propisi kao i izveštaji organa koji sprovode inspekcijski nadzor, kako bi građani mogli i sami da provere da li proizvođači ili prodavci energenata koji kupuju poštuju zakon.Dodaju i da prema izveštaju "Hronično zagađenje uglja" svaki teravat sat struje proizvedene iz uglja, u proseku izazove 24,5 smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha, 225 slučajeva teških kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, kao i 13.288 slučajeva lakših bolesti u Evropi."Ne želimo da kada prođe pandemija i dalje nosimo maske čim zahladni! I ne želimo da se gušimo, jer nismo ranije, ne moramo ni sada. Nije lignit jeftin koliko je normalno disanje vredno", navodi se u peticiji.