Najnovije

Srbija

Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)

Ni sanjali nismo pre godinu dana da će nam se škola useliti u kuću i još ne izlazi. Pretvorili smo kuhinje, spavaće sobe, svaki slobodan ćošak u prostor za onlajn nastavu. Po ceo dan zuje TV, kompjuteri, telefoni i aplikacije. Roditeljske vajber grupe se ne gase. Internet jedva izdržava. Za ekranom mesecima i zaposleni roditelji i njihova deca. Mnogi od nas, razumljivo, nisu "dočekali" nastavu u kovid režimu potpuno spremni.Stalno čujemo da je obrazovanje besplatno. Trebalo je, međutim, svašta kupiti i drugačije organizovati život oko nove porodične aktivnosti. Želimo da izračunamo koliki je trošak onlajn nastave za roditelje u Srbiji tokom pandemije. Molimo vas da odvojite tri minuta da popunite našu anketu. Anketa je anonimna. Hvala unapred. 

Srbija

Demograf Nikitović: Više umiremo i odlažemo rađanje zbog pandemije

Broj umrlih je u 2020. u Srbiji porastao za skoro 12% u odnosu na 20-ogodišnji prosek (2000-2019), što je  prevashodno posledica uticaja pandemije Covid-19, ocenio je za Novu ekonomiju Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka. Kako kaže, bila su dva skoka broja umrlih - u periodu jul-septembar sa vrhuncem u julu (porast od 25% u odnosu na 20-ogod. prosek) i novembar-decembar, pri čemu je vrhunac dostignut u decembru (porast od skoro 90% u odnosu na 20-ogodišnji prosek).Podsećamo, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupan broj preminulih u Srbiji u 2020. godini iznosio 114.954, što je rast od 13.991 (13,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu, kada je broj umrlih bio 100.963.Nikitović objašnjava da je trend porasta ukupnog broja umrlih tokom 2020. koincidira sa trendom umrlih od Covid-19 prema zvaničnoj statistici umrlih od Covid-19 - skokovi su zabeleženi u istim periodima. Međutim, u poređenju ove dve statistike, zapaža se da je udeo umrlih od Covid-19 u porastu ukupnog broja umrlih tokom 2020. u odnosu na 20-ogodišnji prosek svega 27%. Drugim rečima, prema zvaničnoj Covid-19 statistici, izlazi da su za značajan skok smrtnosti u 2020. u 73% slučajeva odgovorni drugi uzroci smrti. "Čak i da zvanična Covid-19 statistika značajno potcenjuje broj umrlih od Covid-19 - ako bi se uvažile neke indicije koje su se letos pojavile u javnosti da je broj umrlih od Covid-19 možda i duplo veći od zvaničnog - može se zaključiti da je broj umrlih od indirektnog uticaja Covid-19 gotovo 50%, što je takođe šokantan podatak".On napominje da verovatno nikad pouzdano nećemo saznati koliki je bio direktan uticaj Covid-19 na smrtnost stanovništva zbog nekonzistentnosti metodologije identifikovanja uzroka smrti i kod nas, ali i između država, čemu je svakako doprinela velika brzina širenja virusa u odnosu na kapacitete zdravstvenog sistema ali i savremenog društva u celini da reaguje pravovremeno na ovakav globalni izazov. To znači da na osnovu osnovu porasta ukupnog broja umrlih možemo izvlačiti samo posredne zaključke o uticaju pandemije na taj trend. Merodavnije porediti Srbiju sa drugim zemljamaImajući u vidu da je Srbija među najstarijim svetskim državama u pogledu prosečne starosti stanovništva, kao i da je Evropa najstariji kontinent, trenutna poređenja sa evropskim državama po pitanju porasta umrlih u 2020. u odnosu na višegodišnji prosek pružaju dosta realnu sliku, ističe on. Porast broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2000-2019. je u Srbiji bio veći samo u odnosu na skandinavske države (prema za sada kompletiranim podacima za 2020. u 16 država). "Zanimljivo, u Norveškoj nije bilo porasta, a u Švedskoj tek 6,9%, tj. skoro upola manje nego kod nas. S druge strane, u zapadnoj Evropi porast je bio mahom preko 20%, u Španiji je dostigao čak 30%! (VIDETI TABELU)Više dece kad sve prođe?Nikitović ističe da se uticaj pandemije može  odraziti još nepovoljnije na inače stabilno nisku stopu rađanja u Srbiji u ovom veku (prosečno 1,5 živorođeno dete po ženi u reproduktivnom periodu), te na ukupan broj živorođenih već u ovoj godini. Taj efekat Covid-19 na rađanje (odlaganje rađanja) i njegova dužina će zavisiti najviše od dužine trajanja pandemije i brzine i načina prilagođavanja na drugačije uslove života i rada. Kako ističe, nakon perioda u kojem dolazi do značajnijeg pada rađanja usled nepovoljnog "spoljnjeg" uticaja, kao što je sada slučaj sa pandemijom, obično po okončanju dejstva tog faktora, nastupa period kompenzacije u stopama rađanja, odnosno "nadoknadi propuštenog" kada su mogući i veći skokovi od zabeleženih padova tokom trajanja nepovoljnog perioda, tj. dostizanje stopa rađanja većih nego u pred-pandemijskom periodu. Koliki bi taj porast bio i koliko bi trajao zavisi od dužine nepovoljnog perioda, kao i društvene klime u postpandemijskom periodu - koliko će se kraj pandemije doživeti, pre svega kod stanovništva u reproduktivnim godinama, kao olakšanje u smislu optimizma da je došlo bolje vreme.

Srbija

Finale studentskog takmičenja „Izazov COVID-19“ početkom februara

Veliko finale studentskog takmičenja Izazov COVID-19 u Srbiji će se održati onlajn i na programu je 4. februara, saopštio je Britanski konzul (British Council). Prva nagrada je vaučer od 1500 britanskih funti za kurseve na univerzitetima u Velikoj Britaniji, dok će drugoplasirani osvojiti vaučer od 1000 britanskih funti.Na takmičenju će učestvovati pet timova koji su sastavljeni od studenata ekonomije, psihologije, arhitekture, biznisa i engleskog jezika, koji će predstaviti svoja rešenja, odgovarajući na sledeća pitanja:- Kako solarni paneli i pošumljavanje mogu odigrati važnu ulogu u održivom oporavku od COVID-19?- Zašto je krizna komunikacija, zasnovana na naučnim činjenicama, od najvećeg značaja za održavanje psihološkog blagostanja ljudi tokom pandemije?- Koje mere mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje starih tokom krize COVID-19?- Kako omogućiti svakom detetu pristup nastavi na daljinu?- Zašto su biorazgradive višenamenske maske za lice dobre za ljude, ali neophodne za planetu?Tokom finalnog takmičenja svaki tim će imati tri minuta da predstavi svoj predlog praktične politike, nakon čega će uslediti deo sa pitanjima i odgovorima za žiri. Po završetku celokupne prezentacije, žiri će imati 15 minuta da odluči pobednika. Događaji su otvoreni za javnost i dobrodošli su svi koji žele da se prijave i koji žele da pozovu prijatelje, kolege i porodicu.Jezik događaja biće engleski, a prijava je dostupna putem SLEDEĆEG LINKA.BRITISH COUNCIL NAJAVIO NOVU SEZONU GEJMINGA PLAYUK

Svet

Građani regiona se opijaju u nivou svetskog proseka

Stanovnici zemalja engleskog govornog područja i Skandinavije opijaju se češće nego bilo koje druge nacije, dok su građani Balkana u nivou svetskog proseka po konzumaciji alkohola, navodi se u ovogodišnjem izdanju Global Drugs Survey. Istoimena nevladina organizacija koja sprovodi istraživanje navodi da je svega 16 odsto ispitanika prijavilo da se nijednom nisu napili tokom 2020. godine. U istraživanju je anketirano oko 110.000 ljudi iz preko 25 zemalja i regiona.Istraživanje opijanje definiše kao situaciju u kojoj ispitanici popiju toliko su njihove fizičke i mentalne sposobnosti oslabljene do te mere da je to uticalo na ravnotežu i govor, kada nisu bili u mogućnosti da se fokusiraju jasno na stvari, ili kada je njihovo ponašanje bilo drastično drugačije od uobičajenog.U proseku ispitanici su prijavili da su se u poslednjih godinu dana napili 21 puta, a najčešće je to bio slučaj s muškaracima mlađim od 25 godina (28 opijanja godišnje), a najmanje kod žena starijih od 25 godina (12 puta).Građani Balkana su takođe u nivou svetskog proseka, s nešto više od 20 opijanja godišnje u proseku.Na osnovu podataka od preko 90.000 ljudi koji konzumiraju alkohol, oko dva odsto je lane zatražilo hospitalizaciju zbog prekomerne upotrebe tog opijata.Žene mlađe od 25 godina su kategorija koja je najčešće tražila hitnu medicinsku pomoć nakon opijanja, jedna od 30 ispitanih.Oko trećine svih uživalaca alkoholnih pića je prijavilo da žali što su se napili, najčešće zbog mamurluka, a odmah zatim zato što su "izgovorili nešto što obično ne bi rekli".LSD je ocenjen kao droga sa najboljom vrednošću za novac na svetu, isto kao i prethodnih godina.Tokom 2020. godine zabeležen drastičan pad u percepciji ispitanika o vrednosti kanabisa u odnosu na utrošen novac.Pored magičnih pečurki, podaci pokazuju da se sintetičke droge koje se lako mogu proizvesti u velikim količinama smatraju za najbolje u odnosu na utrošen novac, nasuprot organskih narkotika kao što su kokain ili kanabis.

Srbija

Vlada pomaže početnicima u biznisu sa do 40 odsto cele investicije

Vlada Srbije saopštila je da početnicima u biznisu dodeliti bespovratnu pomoć koja će iznositi 30% vrednosti investicije, prenela je Ekapija. Uredbom koja je nedavno usvojena, predviđeno je da u manje razvijenim područjima ta pomoć bude 40% odsto uložene investicije.Preostali novac za pokretanje biznisa početnici će moći da dobiju kroz kredite Fonda za razvoj, čiji će zajmovi će biti odobravani na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1% uz garanciju banke ili 2% uz ostala sredstva za obezbeđenje duga.Uslovi kredita su znatno povoljniji nego do sada, jer osim dužeg roka otplate kamata je niža za pola procenta, uz garanciju banke i 1% uz ostala sredstva obezbeđenja. Dodaje se da je za bespovratnu pomoć u budžetu opredeljeno 150 miliona dinara, kao i da će za taj program pomoći moći da konkurišu tek stasali privrednici koji planiraju da u svoj posao ulože od 400.000 do šest miliona dinara.Naglašeno je da je ulaganje u uslužne delatnosti ograničeno na iznos do tri miliona dinara.Novac je namenjen za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre bar dve godine ranije u odnosu na godinu podnošenja zahteva.Na konkursu će moći da učestvuju i oni korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan.BIZNIS I FINANSIJE OBJAVILE LISTU NAJPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U SRBIJI Uslov je kako se navodi da je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano sa njim, pre oglašavanja javnog poziva.Novac od pomoći može da se koristi za kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila, kao i za tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora i za operativne troškove.Pomoć koja je obuhvaćena ovom vladinom uredbom nije predviđena za poljoprivredu, trgovinu, igre na sreću, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, za građevinu (izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u toj oblasti), za transport i saobraćaj, finansijske usluge, usluge marketinga, iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja (izuzetak su potrebe turizma).Ministarstvo privrede će, kako se navodi raspisati javni poziv, a zahtev za dodelu bespovratnog novca podnosi se istovremeno kada i zahtev za kredit Fonda za razvoj.

Svet

Javni dug Hrvatske se bliži nivou od 90 odsto BDP-a

Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) javni dug je na kraju septembra iznosio 42,9 milijarde evra (325,2 milijarde kuna) što je za 11,2 posto više u odnosu na kraj 2019. godine i uglavnom je posledica povećane javne potrošnje zbog borbe protiv pandemije, a analitičari Raiffeisen Bank (RBA) primećuju da je da je udeo javnog duga u BDP-u bio 86,4 odsto, piše portal Novac.U odnosu na kraj 2019. godine, javni dug je povećan za 4,3 milijarde evra ili 11,2 posto, a u odnosu na avgust za 61 milion evra ili 0,1 posto.Povećanje javnog duga u prvih devet meseci 2020. godine odgovor je na krizu izazvanu pandemijom koja je povećala potrebe državnih finansiranja usled naglog pada budžetskih prihoda prouzrokovanih nepovoljnim ekonomskim kretanjima i finansiranja ekonomskih mera za ublažavanje krize, navode analitičari RBA.Napominju da je povećanje javnog duga na kraju septembra u odnosu na kraj 2019. godine posledica rasta i domaćeg i inostranog duga.Domaći dug opšte države na kraju septembra iznosio je 28,9 milijarde evra (219,3 milijarde kuna), što je povećanje od 2,9 milijarde evra (22,1 milijarde kuna) ili 11,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, a velikim delom je rezultat rasta domaćeg duga dug središnje države što čini 97,1 odsto ukupnog domaćeg duga.Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskim obavezama koje dospevaju ove godine iznose oko 17 procenata BDP-a.Takođe očekuju da će se, pored sužavanja budžetskog deficita, ove godine odnos duga prema BDP-u vratiti u silaznu putanju.

Srbija

Firmi Milenijum tima oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela

Komisija za kontrolu državne pomoći dodelila je sredstva u iznosu 10,14 miliona evra kompaniji Milenijum resorts iz Beograda za realizaciju investicionog programa „Resort“ u Vranjskoj banji. Milenijum resorts je ćerka firma u 100% vlasništvu kompanije Milenijum tim koja je nezakonito rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za "Beograd na vodi“ i koja je navodno povezana sa bratom Siniše Malog.Nezavršen hotel i zemljište u centru Vranjske Banje, avgusta 2019. godine je za oko 200.000 evra kupila beogradska firma Milenijum tim nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO, o čemu je pisao portal Južne vesti 2019. godine.Spor je rešen je tako što je vlasništvo podeljeno na po 50 odsto, nakon čega je oglašena prodaja, a hotel i zemljište su već na prvoj licitaciji dobili novog vlasnika – upravo kompaniju Milenijum tim.Ova firma koja se, prema pisanju KRIK-a, blisko povezuje sa bratom ministra finansija Siniše Malog, angažovana je na jednom od najpoznatijih građevinskih projekata u državi – "Beogradu na vodi“, koji je sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispregovarao upravo - Siniša Mali. Policajci su saslušavali predstavnike ove kompanije u istrazi čuvenog rušenja u Savamali, jer je jedan od svedoka rekao da su bageri koji su srušili ceo kvart došli sa njihovog gradilišta.Privredni sud u Beogradu je 2017. godine utvrdio da je Milenijum tim nezakonito srušio dva objekta u Hercegovačkoj br. 4, koji su pukim previdom preživeli „fantomsko“ rušenje u noći između 24. i 25. aprila 2016, i time narušio državinu preduzeću Transport Peroni.Kako je tada KRIK pisao kompanija Milenijum tim je poznata i po tome što je radila gasifikaciju opština Smederevo i Grocka, dva posla koja su ukupno vredna oko 60 miliona evra, a zatim je dobila da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju za 15 miliona evra. Osim toga, učestvovala je i u desetinama drugih poslova, a njeni prihodi iz godine u godinu skaču.Država sada pruža finansijsku podršku Milenijum resortsu za realizaciju projekta u Vranjskoj banji čijim sprovođenjem će biti zaposleno najmanje 145 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i gde će Milenijum resorts uložiti najmanje 65,7 miliona evra u istom roku, navodi se u dokumentu Komisije.Milenijum resorts je u obavezi da obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć.Kompanija se takođe obavezuje da nova radna mesta, kao i samu investiciju zadrži na predmetnom području najmanje pet godina od završetka projekta.Kako Komisija navodi, projekat je označen kao ulaganje od posebnog značaja za Srbiju, imajući u vidu da se radi o ulaganju većem od pet miliona evra, a ulaganje se realizuje u Vranjskoj banji, koje pripada opštini grada Vranja, koji je kao jedinica lokalne samouprave razvrstan u drugu grupu prema stepenu razvijenosti.Milenijum resorts planira da izgradi velnes rezort sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije do kraja 2023. godine. Uložiće 65,7 miliona evra, od čega je 3,98 miliona za nabavku i oremanje zemljišta, 61,4 miliona za izgradnju i rekonstrukciju nedovršenog hotela, 9,8 miliona za novu opremu i 316.500 evra za patente i licence.Državna pomoć se dodelju u obliku bespovratnih sredstava, odnosno subvencija.

Srbija

Sve veći broj kafana „na dobošu“

Istražujući prodaju kafana, restorana, hotela i apartmana tokom pandemije u Srbiji, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata namenjenih hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju.Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212. i prodaje se za 750 hiljada evra.Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana.Jeftinije hotele nalazimo na Kopaoniku za 2,6 i u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i Niškoj Banji.Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.RAZLOG PRODAJE TEŠKOĆE U POSLOVANJUPrema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.“Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.Tim parama privrednici kako dodaje jednostavno spašavaju svoje matično preduzeće.Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže krodlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, opterećuju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.Sagovornik nove ekonomije aglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.“Veći hoteli mogu (lakše) da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (ranijih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu”, kaže Rajić.Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. “To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto”, ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, “Neću da ćutim”i vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić. On je objasnio da se bavi proizvodnjom i čuvanjem rakije, dok mu je dodatna delatnost ugostiteljstvo.“Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati”, smatra Nešić. Rakija bar u Beogradu inače nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode, alkoholna pića prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču.Branko kaže da se teret krize izazvane koronom u bogatijim zemljama lakše podnosi.Oba sagovornika nove ekonomije slažu se u oceni da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu dosta “rasli”.Čedomir Savković

Svet

Srpski tim programera u top 10 startapa na svetu

Kompanija Ipification, na čijem čelu je sprski tim programera, je od 2.000 prijavljenih startap-ova iz 100 regiona i zemalja izabrana u top 10 na svetski poznatom takmičenju Jumpstarter 2021 koje finansira jedna od najuspešnijih korporacija Alibaba iz Hong Konga. Ulaskom u top 10 startapa, Ipification je dobio priliku da se takmiči za dve glavne nagrade od 4 miliona američkih dolara, a dobiće i mogućnost da učestvuje u programu obuke Alibaba Netpreneur, koji obučava digitalne preduzetnike. Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić istakao je da je veoma počastovan što je Ipification prepoznat kao rešenje koje poboljšava mobilnu potvrdu identiteta i korisničko iskustvo bez ugrožavanja sigurnosti i privatnosti.“Izbor u top 10 na svetskom takmičenju je velika potvrda za uložen trud i rad. Uspeli smo jer smo radili kao tim, a nadamo se da ćemo osvojiti glavnu nagradu koja će nam dati vetar u leđa da sanjamo velike snove i osvajamo tržišta na svetskom nivou”, istakao je Kostić. Prijavljeni startapi su prošli kroz rigorozan proces selekcije, a u Top 10 su ušli na osnovu inovacija, tržišnog potencijala, razvojnog kapaciteta, porekla i snage njihovih timova. Očekuje se da će dobitnici glavnih nagrada biti proglašeni krajem marta.Podsetićemo da je Ipification nedavno osvojio prvo mesto na Elevator Lab takmičenju za Srbiju i nagradu od 5.000 evra, nakon čega je na istoimenom regionalnom takmičenju pobedio kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. 

Svet

Apple ponovo postao najvredniji brend na svetu

Epl (Apple) je pretekao Amazon i Gugl i po prvi put od 2016. godine zauzeo prvu poziciju kao najvredniji svetski brend, prema najnovijoj rang listi Brand Fajnens Global 500 za 2021. godinu.Prema novoj rang listi, objavljenoj na veb sajtu Brend Fajnensa, vrednost Eplovog brenda porasla je za 87,4 posto na 263,4 milijarde dolara, dok se vrednost brenda drugoplasiranog Amazona povećala za 15,1 odsto, na 254,1 milijardu dolara. Pođ vođstvom Tima Kuka, naročito tokom poslednjih pet godina, Epl je počeo da se fokusira na razvoj svojih strategija rasta koje idu i iznad Ajfona.Eplova transformacija i sposobnost da se iznova izdvaja od ostalih proizvođača hardvera doprinela je tome da brend postane prva američka kompanija koje je dostigla tržišnu vrednost od 2.000 milijardi dolara u avgustu 2020. godine, navodi Brend Fajnens.Među prvih deset najvrednijih brendova, čak sedam je iz SAD-a, dva je iz Kine i jedan iz Južne Koreje.Na trećem mestu, iza Amazona, nalazi se Gugl sa procenjenom vrednošću od 191,2 milijarde dolara, dok četvro mesto zauzima Majkrosoft koji vredi 140,4 milijarde i peti je južnokorejski Samsung sa procenjenom vrednošću od 102,6 milijardi dolara.Kako nove tehnologije pokreću vrednost brenda u različitim industrijama, tako je Tesla pretekla tradicionalne marke automobila sa skokom vrednosti od čak 158 odsto, na 32 milijarde dolara.Brendovi koji se fokusiraju na internet trgovinu su takođe napredovali u uslovima “nove normalnosti” izazvane globalnom pandemijom, pri čemu je kineska kompanija “Alibaba” udvostručila vrednost brenda, s rastom od 108,1 odsto na 39,2 milijarde dolara.Usled pandemije avio i vazduhoplovni sektori nalaze se među najbrže padajućim brendovima na rang listi.Ugostiteljstvo takođe trpi pad, pa je tako vrednost brendova kao što su Starbaks, Mekdonalds i KFC opala, a hoteli Meriot i turistička platforma Airbnb odjavili su se od rangiranja.Vrednost brendova tradicionalnih medija nastavlja da opada, pri čemu je najveći pad od 49 odsto zabeležila američka TV mreža CBS, dok, s druge strane vrednost brendova striming usluga raste.Kineska aplikacija za razmenu poruka ViČet (WeChat) pretekla je Ferari i postala najjači svetski brend, a Masterkardov Adžej Banga proglašen je za najboljeg izvršnog direktora.

2021

Humanitarni karavan obišao mnoge gradove i više od 1.000 mališana, od Sombora do Kuršumlije

Zvečanska, Zubin Potok, Institut za neonatologiju, Udruženje autizam Valjevo, Udruženje ratnih vojnih invalida u Somboru, sela pored Kuršumlije... Više od 1.000 paketića podelila je kompanija Mozzart prethodnih nedelja, a darovi za mališane stigli su na adrese mnogih organizacija i centara širom Srbije.Uoči Nove godine, predstavnici Mozzarta su zajedno sa Darijom Kisić Tepavčević, ministarkom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uručili paketiće Centru za zaštitu dece i omladine u Zvečanskoj, a jedan deo je stigao i u opštinu Zubin Potok na Kosovu i Metohiji.Takođe, FK Crvena zvezda je u saradnji sa ekskluzivnim beting partnerom organizovala darivanje najmlađih navijača srpskog šampiona širom zemlje. Ekspedicija crveno-belih je sa paketićima koje je donirao Mozzart obišla Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Bor, Zaječar, Ćupriju, Ivanjicu i mnoge druge gradove.Regionalni lider u oblasti priređivanja igara na sreću je kroz niz društveno odgovornih akcija širio praznični duh prethodnih nedelja, a paketiće su dobila i deca članova sindikata „Nezavisnost“ Instituta za neonatologiju u Beogradu, odnosno mališani iz sela pored Kuršumlije. Humanitarni karavan se sa juga Srbije uputio ka samom severu zemlje, do Udruženja ratnih vojnih invalida u Somboru.Akcija je nastavljena i na dan Svetog Save, a svečanost je organizovalo Udruženje osoba sa autizmom u Valjevu, koje okuplja 38 porodica.- Paketiće ne delimo samo za praznike, nego i za međunarodne dane osoba ometenih u razvoju i razne druge događaje. Zahvaljujući kompaniji Mozzart, dobili smo priliku da usrećimo decu i na Svetog Savu – kaže Gabrijela Šipoš, predsednik Udruženja.Tokom prethodnih nedelja je posebno bilo važno da deca osete duh praznika, jer je 2020. godina bila veoma teška za mnoge.- Zbog krize u jeku pandemije korona virusa, mnoge ustanove i organizacije nisu bile u mogućnosti da prikupe sredstva za paketiće. Zato smo u prethodnom periodu akcenat stavili upravo na ovakve akcije i trudili smo se da što više mališana obradujemo poklonima - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija u kompaniji Mozzart.

Svet

Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinuti

Od ulica prepunih kamera do aplikacija koje zahtevaju biometrijsku identifikaciju, upotreba tehnologije za prepoznavanja lica raste u Kini, a novo istraživanje pokazuje da su kineski stanovnici zabrinuti zbog upotrebe te tehnologije na javnim mestima, piše South China Morning Post.Anketa istraživačkog tima Beijing News Think Tank u kojoj je učestvovalo 1.515 anonimnih kineskih stanovnika otkrila je da se 87,46 odsto ispitanika protivi upotrebi tehnologije prepoznavanja lica u komercijalnim zonama.Gotovo 70 odsto ispitanika je smatralo da prepoznavanje lica ne treba koristiti za pristup stambenim oblastima, a između 43 i 52 odsto njih smatra da se ta tehnologija ne treba koristiti u bolnicama, školama i kancelarijama.Zabrinutost zbog sve veće upotrebe ove tehnologije u svakodnevnom životu stavlja kineske građane u sličnu situaciju u kojoj se nalaze zapadnjaci, gde već dugo postoji otpor tehnologiji prepoznavanja lica.Američki grad San Francisko zabranio je upotrebu softvera za prepoznavanje lica od strane policije i drugih vladinih agencija 2019. godine nakon što su grupe za građansku slobodu izrazile nelagodu zbog potencijalne zloupotrebe te tehnologije od strane vlade.U Kini se nadzorne kamere opremljene ovakvim softverom koriste za sve, čak i za sprečavanje krađe toaletnog papira.U međuvremenu, 2019. godine SAD su dodale kineske startapove koji razvijaju softver za prepoznavanje lica kao što su SenseTime, Megvii, Hikvision i Dahua, na svoju trgovinsku crnu listu zbog njihove navodne uloge u postupanju zvaničnog Pekinga prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama.Kina je trenutno drugo najveće tržište kamera za video nadzor.

Srbija

Nova aukcija petogodišnjih obveznica Srbije

Uprava za javni dug objavila je da je u utorak reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2025. godine.Prvi put je emitovana 28. januara 2020. godine.Obim aukcije iznosio je 86.867.950.000 dinara sa kuponskom stopom od 3,00 odsto.Ukupan obim tražnje iznosio je 15.475.100.000 dinara, a realizovano je 954.433 državnih obveznica, nominalne vrednosti 9.544.330.000 dinara.Odlukom o izmeni i dopuni odluke o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti povećan je obim emisije za dodatnih 50 milijardi dinara, tako da ukupan obim emisije iznosi 150 milijardi dinara.Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,23 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2025. godine.Isplata kupona u iznosu od 3,00 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 30. januara i 30. jula do datuma dospeća.

Svet

Fejsbuk trajno prestaje da preporučuje političke grupe

Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg u sredu je najavio da ova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, piše CNBC.Odluka dolazi nakon nedavnog napada na zgradu Kapitola u Vašingtonu.Fejsbuk je prethodno odlučio da privremeno prestane da preporučuje ovakve grupe uoči američkih izbora 2020. godine, međutim sada će ta mera biti trajna.Uz to, Zakerberg je rekao da kompanija sada razmatra korake za smanjenje količine političkog sadržaja koji korisnici vide na početnoj strani ove popularne društvene mreže.„Jedna od glavnih povratnih informacija koju trenutno čujemo od naše zajednice je da ne žele politički sadržaj“, rekao je Zakerberg.

Srbija

EBRD: Podrška izgradnji širokopojasne mreže u ruralnim krajevima

Gotovo 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija u ruralnim područjima u Srbiji dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije vlade Srbije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), navodi se u saopštenju ove banke.Kredit EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogući će Srbiji da finansira dizajn i izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao središta za razvoj IT sektora.Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). „Mere karantina zbog pandemije Covid-19 širom sveta pokazale su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom“, navodi se u saopštenju.Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za projekte u sektoru transporta, energetike i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje i slično.

Svet

Croatia Airlines dodatno smanjuje poslovanje

Croatia Airlines smanjiće svoju mrežu na devet međunarodnih odredišta iz Zagreba ovog februara, dok države članice Evropske unije nastavljaju da primenjuju i proširuju svoja ograničenja i zahteve za ulazak, smanjujući potražnju za putovanjima, piše portal exyuaviation.Sledećeg meseca, hrvatski nacionalni avioprevoznik povezaće se sa Amsterdamom, Frankfurtom, Londonom, Rimom (preko Splita), Briselom, Kopenhagenom, Cirihom, Parizom i Skopljem. Usluge do Sarajeva i Beča, koje su bile u funkciji deo januara, biće obustavljene tokom narednog meseca.Aviokompanija će i dalje održavati direktne letove iz Splita do nekoliko međunarodnih destinacija, uključujući Frankfurt, Rim i Minhen. Kroacija Erlajns se prvenstveno fokusira na održavanje letova do glavnih evropskih čvorišta gde se dalja povezanost može ponuditi preko njenih partnera.

Svet

Crna Gora uskoro blokira klađenje na stranim sajtovima

Novim nacrtom Zakona o igrama na sreću predviđena je blokara popularnih sajtova za klađenje poput Bet365, Bet-at-home ili William Hill, tako da građani Crne Gore više neće moći da se klade na tim stranicama, piše portal Bankar.Stav 107 Zakona o igrama na sreću je jasan i predviđa blokadu IP adresa priređivača koji ne posluju u Crnoj Gori.Takođe, dodaje se i da operatori moraju blokirati IP adrese svih sajtova za klađenje koji nemaju dozvolu za priređivanje igara na sreću u Crnoj Gori.Kako je navedeno u zakonu, priređivači su dužni da vode evidenciju IP adresa koje se ne nalaze na spisku odobrenih priređivača igara na sreću i dostavljaju ih nadležnim organima.Nedavni izbori u Sjedinjenim Američkim Državama dobro su ispraćeni u kladionicama, koje su nudile šanse za pobedu Donalda Trampa ili Džoa Bajdena. Međutim, u Crnoj Gori je ovaj vid klađenja izričito zabranjen novim zakonom.