Najnovije

Srbija

„Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ predložio rešenje za frilensere

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje treba predvideti mogućnost da zaposleni rade po par sati na više mesta, smatraju u Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i dodaju da to može da bude rešenje za sve delatnosti gde rade frilenseri i honorarci.Prema njihovim rečima to bi trebalo predvideti članom 40. i tada bi svako mogao da uplati nadoknadu za određene sate sa pripadajućim dopirosima bez uslovljavanja da se plaćaju minimalni mesečni doprinosi kod poslodavca kod kojeg zaposleni radi. To objašnjavaju na primeru gde neko kod poslodavca radi po potebi dva sata."To ujedno predstvalja rešenje za sve delatnosti koje se mogu smatrati frilanserima ili honorarcima, a za koje godinama nema pravednog rešenja. Minimalne bruto zarade ne treba da se opterećuju sa više od 10% doprinosa i treba da budu oslobođene poreza", dodaje se u saopštenju. Udruženje "Zaštitnik preduzetnika" smatra da je preko tog iznosa potrebno primenjivati progresivne stope uz predviđena dodatna oslobođenja za kategorije kojima je potreban podsticaj (majke sa više dece, osobe sa invaliditetom, zaposleni na selu, stari zanati, i ostali).Napominju i da stope doprinosa ne mogu da budu jednake za one zaposlene primaju minimalnu zaradu i za one koji zarađuju dvadeset puta više od proseka (misli se na ono što je određeno članovima zakona 44, 46. i 47.).ZAŠTO DRŽAVA PRITISKA FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE UVOĐENJE PROGRESIVNOG PORESKOG SISTEMATakođe, udruženje smtra i da treba da se uvede progresivan poreski sistem kojim bi se rasteretile minimalne zarade. Smatraju i da je nezakonita naplata poreza i doprinosa putem formulara PP OD-O, za onsivače privrednih društava koji nisu u radnom odnosu. Napominje se da država mora da ostavi slobodu odlučivanja osnivačima privrednih društava, da se izjasne o tom pitanju."Jedna osoba može biti osnivač na desetine privrednih društava tako da je ova vrsta obračuna besmislena", dodaje se u saopštenju."Zaštitnik preduzetnika" predlaže i da se izjednači status majki preduzetnica sa majkama u ostalim sektorima i na taj način, kako se napominje prekine njihova diskriminacija (u Članu 65.).Udruženje smatra i da je potrebna veoma detaljna javna rasprava o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, radi formiranja kvalitetnijeg, pravednijeg i sveobuhvatnijeg poreskog sistema. 

Svet

Tviter će korisnike upozoravati ukoliko lajkuju tvitove sa dezinformacijama

Uoči američkih izbora 2020. godine, Tviter je počeo da prikazuje upozorenje ako pokušate da prosledite tvit koji je označen kao objava sa potencijalnim dezinformacijama, a kompanija sada planira da proširi tu funkciju upozorenja čak i kada pokušate da lajkujete označen tvit, piše The Verge.Nova funkcija će ove nedelje biti dostupna na računarima i iOS-u, dok će na Androidu biti dostupna u narednim nedeljama.Dodavanjem upozorenja, širenje dezinformacija smanjeno je za 29 odsto, saopštio je tehnološki gigant.Ova nova funkcija nije jedino ograničenje koje je Tviter dodao na svojoj platformi kako bi sprečio širenje dezinformacija.Trenutno, kada korisnici pokušaju da podele nečiju objavu, Tviter će otvoriti prozor za sastavljanje citata sa navodnicima, umesto da tu objavu podeli odmah.Kompanija je prethodno saopštila da će neka od ovih ograničenja biti na snazi „makar do kraja izbora“, međutim ta ograničenja su još uvek prisutna na platformi i deluje da će tako i ostati.

Svet

Nivo ugljen-dioksida raste uprkos merama protiv širenja koronavirusa

Usporavanje industrijske aktivnosti usled pandemije pomoglo je smanjenju emisija mnogih zagađivača i gasova staklene bašte, ali nije smanjilo rekordne nivoe ugljen-dioksida u atmosferi, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija (SMO).Rekordni nivoi gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi, povećavaju temperature i podstiču ekstremnije vreme, topljenje leda, porast nivoa mora i zakiseljavanje okeana, rekla je SMO, napominjući da „ugljen-dioksid ostaje u atmosferi vekovima i u okeanu još duže“.„Nivoi ugljen-dioksida zabeležili je značajan rast prošle godine, a globalni prosek zagađenosti vazduha bio je znatno veći od dozvoljenog. Rast se nastavio i 2020. godine“, saopštila je ova organizacija.Tokom usporavanja industrijskih aktivnosti tokom pandemije, Global Carbon Project (GCP) procenio je da su dnevne emisije CO2 možda smanjene do 17 odsto u svetu.„Kako je trajanje pandemije i mera protiv širenja virusa još uvek neizvesno vrlo je teško predvideti ukupno godišnje smanjenje emisije CO2 za 2020. godinu, međutim, preliminarne procene predviđaju smanjenje između 4,2 odsto i 7,5 odsto u poređenju sa nivoima iz 2019. godine“, ukazuje GCP.„Pandemija nije rešenje za klimatske promene", rekao je generalni sekretar SMO-a profesor Peteri Talas u saopštenju za medije.„Međutim, pruža nam platformu za održivije i ambicioznije klimatske akcije za smanjenje emisije na neto nulu kroz potpunu transformaciju naših industrijskih, energetskih i transportnih sistema“, dodao je on.

Srbija

Pristup informacijama o radu javnih preduzeća u Srbiji „veoma ograničen“

Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija su još jednom potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi.Istraživanje je sumirano u analizi “Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća” koja je predstavljena javnosti danas na onlajn konferenciji.Na onlajn konferenciji govorili su Slavoljupka Pavlović, iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nenad Kovačević i Rade Đurić autori Analize, kao i Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 5. februara 2018. godine započelo postupak javnih konsultacija o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Jedna od bitnijih izmena koju je sadržao Nacrt odnosi se na izuzimanje pojedinih organa javne vlasti iz primene Zakona.Ova Analiza je, pre svega, usmerena na razmatranje mogućih posledica uključivanja predloženih rešenja iz Pregleda iz 2019. godine u (novi) nacrt Zakona na dostignut nivo transparentnosti društava kapitala u javnom vlasništvu.Cilj Analize je da ukaže na štetnost i posledice koje usvajanje ovako definisanih odredbi može da ima na ostvarivanje prava građana na pristup informacijama od javnog značaja.

Srbija

Inicijativa A11 podnela žalbu zbog raseljavanja u Vinči

Inicijativa A 11 saopštila da Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni tim projektom, a žive i rade na deponiji. "Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči", kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A 11.Prema njegovim rečima u ovom slučaju prekršeni su i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnog iseljenja. Upozorava i da bi bez prihoda moglo da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada.Navode da su zbog toga podneli žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism - IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke. Podsećaju da je zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno neformalno naselje na obodu deponije u Vinči i tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih praktično ostao bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. FOTO: Inicijativa A 11, Deponija u VinčiNOVA POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE TPADOM U VINČI Podseća se da je uglavnom reč o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinula ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji. IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno kako se navodi u saopštenju Inicijative "Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD".  Taj mehanizam, dodaje se, može i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje Grada Beograda i konzorcijuma ne usaglasi sa politikom EBRD-a. "Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje", napominje Vasiljević. Inicijativa A 11 je još jednom pozvala Grad Beograd, konzorcijum  i investitora da kroz pregovore pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja.

Srbija

Počela rekonstrukcija Beograđanke

Kompanija Marera Properties otpočela je rekonstrukciju Palate Beograd (Beograđanke), u čiju će adaptaciju biti investirano preko osam miliona evra, saopštio je investitor. Planirani radovi odnose se ...

Svet

Većina Trampovih glasača smatra da Bajden nije pobedio na izborima

Džo Bajden je pobedio na predsedničkim izborima 2020, ali gotovo sve pristalice Donalda Trampa misle drugačije, pokazuje nova anketa portala CNBC  i agencije za istraživanje javnog mnjenja Change Research.Kako piše CNBC, dok Tramp iznosi neutemeljene tvrdnje o malverzacijama na izborima i seje sumnju u prebrojavanje glasova, samo 3% njegovih glasača koji su učestovovali u anketi smatra da on treba da prizna poraz.Ocenjuje se da neverovatnih 73% ispitanika smatra Trampa legitimnim pobednikom, dok se 24% izjasnilo da nije sigurno.Prema istom istraživanju svega 3% Trampovih glasača veruje da bi trebalo da popusti Bajdenu i započne mirnu predaju vlasti, dok 31% želi da se još aktuelni predsednik bori na sudu dok države ne potvrde rezultate glasanja. Dve trećine, odnosno 66%, smatra da Trump nikada ne bi smeo da prizna poraz.Ove činjenice neće predstavljati nikakvu prepreku da Bajden stupi na novu dužnost 20. januara 2021. godine, jer je pobedio u trci za Belu kuću sa 306 elektorskih glasova, preokrenuvši usput rezultat u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Arizoni.Tramp je inače više puta izgubio na sudu, jer se pokazalo da nepravilnosti koje je prijavio niszu uticale na rezultate. Sa druge strane, prebrojavanje glasova u Džordžiji potvrdilo je Bajdenovu pobedu.Kako se ocenjuje, anketa ukazuje na eventualno veću štetu koju Trampove tvrdnje nanose javnosti jer dovode u pitanje poverenje u izborni proces, jer se čini da je mnoge svoje pristalice ubedio u navodne gubitke koji su mu naneti.To se desilo i pored toga što su državni zvaničnici i sudije više puta oborili tvrdnje o navodnim "prevarama i nepravdam" tokom izbora.Za Trampa je na izborima glasalo više od 73 miliona ljudi, dok je više od 79 miliona dalo svoj glas Bajdenu.U pomenutoj anketi učestvovalo je 1.203 ljudi koji su ove godine glasali za Trampa širom SAD.BEZ PODRŠKE BAJDENUVelika većina Trampovih glasača koji su učestvovali u anketi, njih 81% izjavilo je da neće dati podršku Bajdenu kao predsedniku SAD.Ipak, napominje se da su Trampove pristalice podržale neke od politika koje bi Bajden mogao da vodi u Beloj kući. Skoro svi, tačnije 91% ispitanika, kaže da podržava predlog da se od savezne vlade zahteva da kupuje proizvode američkih kompanija i reformiše poreski sistem koji bi preusmerio lanac snabdevanja u SAD.Tri četvrtine podržava proširenje državne zdravstvene zaštite na ruralne sredine, sa ciljem da se malim i srednjim farmama pomogne u takmičenju sa velikim kompanijama. Sedam od deset ispitanika reklo je da podržava otvaranje novih radnih mesta popravkom infrastrukture i ulaganjm u obnovljivu energiju.Ipak, kako se dodaje dva Bajdenova ekonomska plana bila su manje popularna među ljudima koji su glasali za Trampa: 24% njegovih glasača podržava oporezivanje korporacija i ljude koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, a 13% bi vratilo minimalnu satnicu na saveznom na 15 dolara po satu.Anketa pokazuje i da glasači Donalda Trampa dosta manje identifikuje sa Republikanskom strankom, svega 28% ga dovodi u vezu sa njom.

Srbija

Unapredite svoja finansijska znanja

Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje CEFIN organizuje „Virtuelni money meetup“, seriju edukativnih onlajn predavanja o štednji i upravljanju finansijama, u subotu, 28. novembra od...

Svet

Prihod Crne Gore od stranih turista ove godine manji za 800 miliona

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 978 miliona, pokazuju novi podaci CBCG o platnom bilansu sa inostranstvom, piše Bankar.Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku Monstat, čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista.Prošle godine je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona evra, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona i usluge 178 miliona evra. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona evra. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Svet

EZ: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

U energetskoj tranziciji i dalje prednjači Crna Gora, dok je Ukrajina stigla na drugo mesto pretekavši Severnu Makedoniju i Srbiju, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica (EZ), organizacija sa sedištem u Beču. Naglašava se da Srbija, pored Severne Makedonije i Ukrajine kasni sa razvojem "zelene energije"."Crna Gora mora da se pohvali jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova) dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi", rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata EZ.Napominje se da su člance zajednce ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos pandemijskoj krizi.U odnosi na prethodni izveštaj prosečan procenat implementacije propisa kod članica EZ porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.U sredini rang liste su Kosovo i Albanija, sa kako se napominje "izvesnim napretkom", dok je reforma u Moldaviji bila skromna.Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila i Gruzija koja je najnovija članica EZ. Gruzija je uprkos slbijoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora.EZ tvrdi i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.Ocenjeno je da je EZ na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje, posebno u vezi sa renoviranjem zgrada, koje se radi većim intenzitetom, uprkos epidemiji korona virusa.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA OBNOVLJIVA ENERGIJAU toj oblasti je potvrđen "istinski napredak", nakon što je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra."Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020", rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i prvi put - sajber bezbednosti.

Video

Podrška ugostiteljima u Srbiji i širom sveta (VIDEO)

U cilju podrške ugostiteljstvu tokom pandemije, METRO Cash & Carry pokrenuo je globalnu akciju kojom promoviše poručivanje hrane i dostavu na kućne adrese, umesto odlazaka u objekte.I u Srbiji, kompanija kroz promociju podržava ugostitelje koji obavljaju isporuku i poziva potrošače da poručivanjem podrže svoje omiljene restorane.  Dodatno, METRO apeluje na potrošače da na još jedan simboličan način pruže oslonac zaposlenima u ugostiteljstvu – da poruče hranu za svoje praznične trpeze i tako doprinesu opstanku poslovanja.  Akcija se odvija pod sloganom #dajtesebipauzuukuhinji, u čak 18 zemalja u kojima METRO i pruža mogućnost da pokažemo i solidarnost sa našim sugrađanima koji rade u ugostiteljstvu, sektoru privrede koji trpi izuzetne gubitke od početka COVID-a 19. Izazovi sa kojima se ugostitelji susreću u svom poslovanju prethodnih meseci ostavljaju i dugoročnije posledice na šire okruženje i ekonomiju. Na ovaj način ljudi tokom praznika mogu da promene svoju rutinu, naprave pauzu od spremanja, a istovremeno pomognu zaposlenima u ugostiteljskom sektoru. Od početka ove svetske zdravstvene krize, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, METRO pruža različite vidove podrške HoReCa sektoru, poput besplatne promocije svojih profesionalnih kupaca iz ugostiteljskog sektora ili nuđenja za njih prilagođenih profesionalnih rešenja, ponuda i saveta. Cilj ovih kontinuiranih aktivnosti je ne samo trenutno olakšavanje situacije u kojoj su se našli mnogobrojni ugostitelji, već i skretanje pažnje javnosti na njihovu značajnu ulogu u svakodnevnom životu zajednica u kojima oni rade. Vrlo često su u pitanju mali i samostalni preduzetnici, čiji rad ne predstavlja samo ostvarenje njihovih životnih snova i talenata, već i bogatstvo i raznolikost koju donose u naše živote.Zbog toga – pridružite se i vi METRO prazničnoj inicijativi i dajte sebi i svojoj kuhinji predah tako što ćete za ovu Novu Godinu naručiti hranu iz vašeg omiljenog restorana!

Svet

Kovid-pozitivni najzarazniji u prvih pet dana od dobijanja simptoma

Novo istraživanje potvrđuje da su ljudi pozitivni na covid-19 vrlo zarazni u prvih pet dana nakon što razviju simptome, ističući potrebu za brzom izolacijom, piše Poslovni.Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet takođe sugeriše da asimptomatske osobe mogu brže ukloniti virus iz svog tela i mogu biti zarazne kraće vreme.U prvom sistematskom pregledu ove vrste, istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije korona virusa.Istraživači su uporedili svoja otkrića o covid-19 sa dva druga soja korona virusa da bi bolje razumeli zašto se covid-19 tako brzo širio. Otkrili su da virusno opterećenje (količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije) SARS-CoV-2 (virus koji uzrokuje covid-19) doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano tokom bolesti, između prve pojave simptoma i petog dana.

Svet

Bolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih

Tokom trećeg ovogodišnjeg kvartala nemačka ekonomija porasla je za rekordnih 8,5% u odnosu na prethodni kvartal, a razlog se vidi u činjenici da su tokom posmatranog perioda ublažene mere u suzbijanju pandemije, objavio je Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj.Međutim, kako je preneo Breakingthenews u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, najveća evropska ekonomija i dalje je niža za 4%.Dodaje se da su rashodi za potrošnju u domaćinstvima porasli za 10,8% tokom trećeg kvartala 2020, a znatno su se popravili i podaci o trgovini.Primera radi, oš krajem marta Nemačka je izdvojila 750 milijardi evra za podršku privredi koja je podrazumevala i garanciju otplate kompanijskih dugova, posebnu pomoć sektoru avijacije i turizmu, kao i fond od 100 milijardi za direktno investiranje u preduzeća.U cilju da smanji posledice pandemije Nemačka je još početkom aprila ublažila mere zabrane putovanja u tu zemlju i za sezonske radnike u poljoprivredi, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE

Svet

Deca bi mogla biti vakcinisana protiv korona virusa do sredine 2021. godine

Tal Zaks, glavni medicinski službenik Moderne, kaže za Axios da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti dostupna deci do sredine sledeće godine.Vakcina za odrasle postojaće mnogo pre vakcine za decu.Moderna još nije započela testiranje ni sa kim mlađim od 18 godina, dok je Fajzer (Pfizer) nedavno počeo testiranje na tinejdžerima.Klinička ispitivanja za mlađu populaciju trebalo bi da se kreću brže od kliničkih ispitivanja za odrasle, jer će proizvođači vakcina započeti sa mnogo više podataka.Zaks takođe upozorava da se dosad „rezultati ne tumače najbolje“ u pogledu efikasnosti, jer se oni odnose samo na zaštitu nekoga da se ne razboli, a ne protiv prenošenja virusa na druge."Škole možda neće moći ponovo da se otvore do kraja proleća, čak i ako je celo odraslo osoblje vakcinisano", zaključuje Zaks.

Srbija

Privredni forum mladih: Sajam omladinskog preduzetništva ove godine održava se onlajn

U okviru projekta "Privreda za mlade – Put mladog preduzetnika" 8. decembra prvi put u virtuelnom obliku održaće se treći "Sajam omladinskog preduzetništva i privrednih potencijala Srbije", saopštio je Privredni forum mladih .Sajam počinje u 11h, a projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta. Održaće se na internet platformi, a preko 50 mladih preduzetnika, privrednika, habova i privrednih inkubatora iz cele Srbije imaće priliku da predstavi svoj rad.Izlagači će biti iz svih krajeva Srbije, pa će posetioci moći da se upoznaju sa privrednim potencijalima naše zemlje, kao i sa uspešnim mladim preduzetnicima koji dolaze iz različitih gradova i okruženja. Oni će govoriti i o poslovnoj klimi u tim gradovima i o tome kako je izgledao njihov razvojni put.Naglašava se da je glavni cilj sajma da se mladi ljudi iz cele Srbije informišu o prilikama za započinjanje sopstvenog poslovanja, pa će sajam biti interaktivnog karaktera. Posetioci će moći da uživo posećuju virtuelne štandove i razgovaraju sa izlagačima, ali i da prisustvuju nizu predavanja, radionica i prezentacija programa podrške.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC (VIDEO) Na sajmu će biti predstavljena i dva dokumenta koja su važna za razvoj omladinskog "Industrijski potencijali za razvoj omladinskog preduzetništva i pokretanje posla u 4 statistička regiona Srbije" i predlog dokumenta "Definisanje termina – mladi preduzetnik". Napominje se da su ti dokumenti nastali u okviru istog programa kao i sajam.Na prethodna dva sajma bilo je 3000 mladih posetilaca, a preko 200 preduzetnika predstavilo je svoje poslovanje.Prisustvo na sajmu je besplatno i kako se naglašava dobrodošli su svi mladi ljudi koji žele da se informišu o mogućnostima da pokrenu sopstveno poslovanje.Sve dodatne informacije u vezi sa manifestacijom mogu da se dobiju putem elektronske pošte na imejl adresi pr@pfm.rs.

Svet

Amazon i Hrvatska pošta zaključili ekskluzivni ugovor, odredbe nepoznate

Sredinom ovog meseca Amazon je započeo ekskluzivnu saradnju sa Hrvatskom poštom (HP) na isporuci paketa za hrvatsko tržište s perspektivom pokrivanja tržišta susednih zemalja, pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Međutim, zasad ni Hrvatska pošta ni Amazon ne žele zvanično da komentarišu ovo poslovno partnerstvo, piše portal Poslovni.Međutim, kako piše Jutarnji list, Amazonovi paketi poslednjih dana prolaze kroz Novi sortirni centar Hrvatske pošte u Velikoj Gorici.Na pitanje Jutarnjeg lista, Džo Kempen, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Hrvatskoj pošti, odgovorila je na direktno pitanje o saradnji sa Amazonom rekavši da Hrvatska pošta ima sve više partnera, odnosno veb prodavaca za koje isporučuje.Inače, Amazonovi tehnički eksperti posetili su prošlog leta Hrvatsku i novoizgrađenu sortirnicu Hrvatske pošte u Velikoj Gorici koja vredi 46 miliona evra (350 miliona kuna), ali je rok za otvaranje sortirnice odložen za nekoliko meseci kako bi se ispunili svi rokovi i uslovi tehničkog pregleda, navodi Poslovni.Novi sortirni centar u Velikoj Gorici imaće mašinu za automatsko sortiranje paketa, koja za sat vremena može da obradi 15.000 paketa. To omogućava Hrvatskoj pošti da se proširi na brzo rastućem tržištu paketa, a Kempen ističe da sa ovim znanjem i kapacitetom mogu „spremno da odgovore na zahteve najvećih i najbrže rastućih svetskih kompanija i budu lider u ovom delu Evropske unije i regiona“.„Svoju mrežu za sortiranje i logistiku postavili smo na takav način da možemo optimalno pokriti područje Hrvatske i biti okrenuti ka regionu, a ovo je postrojenje koje je jedinstveno i napravljeno u skladu sa potrebama, odnosno projekcijama“, kaže Kempen.Hrvatska pošta ima sve jaču konkurenciju na tržištu, posebno DPD Grupu, ali i sve veće interesovanje raznih igrača. Pre tri godine pošta je ugovorila saradnju sa DHL-om, a trenutno sarađuje sa najvećim regionalnim e-trgovcem eKupi, zatim sa Bazaar-om, koji je najbrže rastući e-prodavac u Hrvatskoj, a ima mogućnosti za saradnju sa Shopsterom, projektom e-trgovine. United Group, koja je kupila Tele2 u Hrvatskoj takođe planira da razvije internet trgovinu.

Srbija

Udruženje radnika na internetu poslalo primedbe na nove zakone

Stručni tim Udruženja radnika na internetu poslao je svoje primedbe na izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana, koje je krajem prošle nedelje predložilo Ministarstvo finansija."Oba nacrta su objavljena na sajtu bez poziva na javnu raspravu i obrazloženja, čime je, smatramo, prekršen Poslovnik Vlade. Za eventualne primedbe ostavljen je rok od svega nekoliko dana, čime se takođe krši tačka Poslovnika koja predviđa najmanje 15 dana za dostavljanje predloga, inicijativa i sugestija", navode u Udruženju.Takođe su pozvali Ministarstvo da poštuje sopstveni poslovnik i organizuje javnu raspravu u koju bi uključilo i predstavnike radnika na internetu."Iako se konkretne izmene i dopune ne odnose direktno na radnike na internetu, smatramo da je ovo idealna prilika da se otvori dijalog na koji uporno pozivamo već duže od dve nedelje, otkad smo predali svoje zahteve Ministarstvu finansija", dodaje se u saopštenju. URI je naglasio da je neophodno izmeniti postojeće i doneti nove zakone kojima bi se konačno uredio položaj radnika na internetu, a zatražili su i izuzimanje te kategorije radnika od primene pomenutih zakona do regulisanja njihovog statusa, prava i obaveza. Predloge izmena i dopuna koje su uputili predstavnici Udruženja radnika na internetu dostupni su OVDE i OVDE. 

Svet

Najveća organizacija poslodavaca kritikuje ekološke ciljeve EU

BusinessEurope, najveća organizacija poslodavaca u Evropi, kritikovala je "vrednost i kredibilitet" ekonomske analize koja je osnov klimatskih ciljeva Evropske unije za 2030. godinu, što je izazvalo negodovanje "zelenih" poslovnih grupacija.Grupa, koja sa trgovinskim vezama u 35 evropskih zemalja predstavlja interese 20 miliona kompanija, u objavljenom dokumentu kritikuje ekološke polise EU zvaničnika, navodeći da je analiza Evropske komisije bila previše optimistična u ocenama troškova i beneficija klimatskih ciljeva do 2030. godine.Dokument dovodi u pitanje tvrdnju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da su strože klimatske javne politike nova strategija za rast trgovinskog bloka, navodeći da postoji previše nesigurnosti da bi takva ekonomska tvrdnja važila.Grupa navodi i da je svaki glavni scenario u pratećoj analizi Evropske komisije definisan na osnovu podataka pre izbijanja globalne pandemije, i da ne uzima u obzir ekonomski udar koji je izazvala kovid-kriza.”Analiza je sprovedena sa pretpostavkom brzog oporavka, (ne predviđa šra se dešava) ako očekivani ekonomski oporavak potraje duže nego što je predviđeno", navodi BusinessEurope.Organizaciju ukazuje na najnovije predviđanje Međunarodne agencije za energetiku (IEA), koje ocenjuje da u slučaju sporijeg oporavka globalna ekonomija do 2030. godine biti skoro 10 odsto manja nego u slučaju bržeg oporavka.Takođe se navodi da modeli korišćeni u analizi nisu dovoljno razvijeni niti detaljno raspravljeni, što "umanjuje vrednost i kredibilitet objavljenih rezultata, i sprečava informisano donošenje odluka".

Srbija

Rad od kuće – privilegija ili kazna?

Autor teksta je Bojan Urdarevći, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.Rad kod kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad kod kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti.Zakon o radu Republike Srbije predviđa mogućnost rada kod kuće, kao vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca zato zaposleni koji rade kod kuće ne bi smeli da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, Zakonom o radu propisani su i dodatni elementi koji ugovor o radu van prostorija poslodavca treba da sadrži, a odnose se na: trajanje radnog vremena, način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, korišćenje sredstva za rad za obavljanje poslova koje može da obezbedi poslodavac ili zaposleni, naknada troškova za korišćenje sredstava za rad, itd. Takođe, neophodna je i saglasnost volja zaposlenog i poslodavca da ovakav ugovor žele da zaključe imajući u vidu sve njegove prednosti i nedostatke.Za zaposlenog koji radi kod kuće to znači da poseduje: uslovnu prostoriju za rad, zavidnu samoorganizaciju, da može da usklađuje porodične i radne obaveze, kao i da mu izolovanost prilikom ispunjavanja radnih obaveza i nepostojanje neposrednog kontakta sa ostalim kolegama, ne predstavlja problem.Iz ovoga se vidi da je rad kod kuće jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva ispunjenje niza zakonskih, ali i ličnih uslova na strani zaposlenog i zato ne može svako da radi kod kuće, pa čak i onda kada je posao koji obavlja takav da bi teorijski mogao da ga obavlja van prostorija poslodavca.S obzirom na to da je upućivanje radnika na rad kod kuće u Srbiji bila više epidemiološka, a manje pravna mera, izgubilo se iz vida nekoliko činjenica. Prvo, da i pored toga što su zaposleni "poslati da rade kod kuće" i dalje postoji obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada i sigurnosti zaposlenog, nabavi opremu potrebnu za obavljanje rada, te vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi, u skladu sa odredbama Zakona o radu.Drugo, da se najveći broj zaposlenih koji sada obavljaju rad kod kuće, našao u jednoj novoj, privremenoj i pravno nedovoljno definisanoj situaciji. Novoj, zato što svi ovi zaposleni nikada pre nisu radili kod kuće, pa i ne znaju šta takav rad podrazumeva i šta se od njih sve može očekivati. Privremenoj, jer bi ovakav rad trebalo da traje samo dok traju razlozi za njegovo uvođenje, a u ovom trenutku se čini da će to biti jedan duži vremenski period.Konačno, da je situacija pravno nedefinisana svedoče i mnoga otvorena pravna pitanja u pogledu ovakvog rada. Na primer, nije definisano ko obezbeđuje opremu za rad u slučaju ovakvog rada kod kuće i koliko iznosi naknada za rad zaposlenom, ukoliko za rad koristi svoja sredstva. Nije definisana ni naknada drugih troškova na koje bi zaposleni imao pravo kada radi kod kuće, kao što su troškovi utroška električne energije, vode i ostalih komunalija, pa čak se i pitanje toplog obroka postavlja sve više kao sporno u praksi.S druge strane, ne deluje logično ni rešenje prema kojem jedan određeni broj zaposlenih (ne)radi kod kuće i prima punu zaradu, dok drugi deo dolazi na rad, u povećanom je riziku od zaražavanja i takođe prima punu zaradu. Ovo je posebno značajno, jer je ovakav rad kod kuće za pojedine zaposlene bio plaćeni nerad, a za druge neplaćeni prekovremeni rad. Takođe, u posebnoj situaciji nalazile su se zaposlene žene za koje je rad kod kuće bio posebno otežan, gotovo nemoguć -npr. živi sa suprugom koga je prijavljivala za nasilje u porodici.U cilju kontrole rada svojih zaposlenih koji rade kod kuće, dešavalo se da neki poslodavci prekorače ustavnu garantiju nepovredivosti stana kao specifičnog mesta rada i da dolaze kod svojih zaposlenih i proveravaju da li i kada rade. Naime, radi se o pravu na zaštitu privatnosti, gde poslodavac nema nikakva ovlašćenja, prema ustavu i zakonima da vrši bilo kakvu kontrolu izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog u njegovom stanu.Naš Ustav u čl. 40. propisuje nepovredivost stana, a to znači da niko ne može bez pisane odluke suda, osim ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne ili ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu, da uđe u tuđi stan protiv volje onoga ko tu stanuje.Na kraju i pitanje povrede na radu kod ovakvog rada nije zakonom regulisano, a trebalo bi da bude. Jedno od rešenja je da su zaposleni i poslodavac zajedno odgovorni za obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada u slučaju rada van prostorija poslodavca. Sve ovo, između ostalog, dovelo je do toga da su radni sati u Srbiji u drugom kvartalu 2020. godine opali za 14.8 procenata prema studiji Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj o uticaju COVID-19 na svet rada u Srbiji. Dakle, postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada kod kuće.Sve se manje čini izvesnim da će doći do povratka na "staru normalnost" jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad kod kuće očigledno je došao da ostane, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.o.Tekst je napisan u okviru projekta "Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratijua uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Кraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Кraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju. Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.