Najnovije

Svet

Kinezi žele da razjasne nedoumice iz prethodnih lunarnih misija

Naredne nedelje Kina planira da lansira bespilotnu letelicu na Mesec, a cilj je da se prikupe i na Zemlju donesu uzorci njegovog tla iz zone koja do sada nije bila posećena, javlja Rojters. To će biti prva misija tog tipa još od sedamdesetih godina prošlog veka.Kinezi pomoću sonde Chang'e-5 (nosi ime po staroj kineskoj boginji Meseca) žele da prikupe materijal koji će naučnicima pomoći da dođu do saznanja o poreklu i nastanku Meseca.Uspeh misije svrstaće Kinu uz Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez koje su slične misije izvele pre nekoliko decenija.Prvi objekat koji je napravio čovek i koji je stigao do nekog drugog nebeskog tela bila je sovjetska letelica koja se 1959. godine srušila na površinu Meseca, a slične misije preduzimali su jo samo Japan i Indija.U programu Apolo SAD su na Mesec poslale su 12 astronauta tokom šest letova od 1969. do 1972. godine i na Zemlju je tada doneto 382 kilograma stena i tla.Sovjetski Savez je tokom sedamdesetih godina u tri uspešne robotske misije takođe dopremio uzorke. Poslednja misija, Luna 24, obezbedila je 170,1 gram uzoraka, 1976. godine, iz bazaltne površine Mora kriza (Mare Crisium).Kineska sonda pokušaće da sakupi dva kilograma materijala u području koje do sada nije posećeno i nalazi se u ogromnoj ravnici poznatoj kao Okean oluja (Ocean of Storms).KAKO SU NAUČNICI SRPSKOG POREKLA DOPRINELI DA ČOVEK SLETI NA MESEC IZ RANIJIH LUNARNIH MISIJA SAD-a I SSSR-a OSTALE NEDOMUICE"Zona na Mesecu sa koje su misije Apolo i Luna uzimale uzorke, iako je bila presudna za naše razumevanje, područje je koje obuhvata daleko manje od polovine Mesečeve površine", kaže je Džejms Hed, naučnik Univerziteta Braun.On objašnjava da su naknadni podaci iz orbitalnih misija u kojima su korišćene metode daljinskog otkrivanja, pokazali raznolikost stena, minerala i starosti nego što je predstavljeno u kolekcijama uzoraka misija Apolo i Luna."Naučnici koji istražuju Mesec zalažu se za robotske misije za uzimanje uzoraka iz mnogih različitih kritičnih područja kako bi se rasvetlila brojna pitanja preostalih iz ranijih istraživanja", rekao je Hed.Kineska misija će po stizanju u orbitu Meseca poslati dva vozila ka njegovoj površini. Jedno je zaduženo za bušenje i prikupljanje materijala, dok će drugo uzleteti ka sondi noseći prikupljene uzorke tla.

Srbija

UNICEF-ov konkurs nagrađuje tehnološka rešenja za zaštitu dece na internetu

Inovacioni fond UNICEF-a, Globalno partnerstvo za prestanak nasilja nad decom i inicijativa Giga nameravaju da ulože 100 hiljada dolara u startap kompanije koje mogu i žele da doprinesu čovečanstvu i zaštite decu na od štetnih sadržaja na internetu.UNICEF-ov inovacioni fond traži vlasnike startap kompanija koje se bave mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću. Uslov je i da posluju u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe.Na konkus mogu da se prijave kompanije čije se softversko rešenje bavi rizikom sadržaja, zatim one koje prave alate pomoću kojih internet sadržaj, društvene mreže ili platforme za video-igre mogu postaju bezbednijim za decu.Važno je da se softversko rešenje neke kompanije koristi naukom o podacima i veštačkom inteligencijom u identifikovanju i analizi sadržaja koji šire mržnju.Podrazumeva se i da se koristi blokčejn tehnologija za verifikaciju sadržaja na internetu, zatim alatke kojima se identifikuje i obeležava neprikladni sadržaj na sajtovima koji se obraćaju deci, nezavisno od platforme. Napominje se da su važne oblasti u zaštiti dece na internetu rizici sadržaja i rizici koji su povezani sa kontaktom.Među rizike sadržaja spadaju izloženost štetnim sadržajima neprimerenim dečjem uzrastu, poput pornografije, materijala koji su u vezi sa seksualnim zlostavljanjem, govorom mržnje i ekstremizmom, kockanjem i ostalim. Među rizike koji su povezani sa kontaktom spadaju štetne interakcije sa drugim ljudima koje podrazumevaju seksualno zlostavljanje i eksploataciju dece. Tu treba uključiti vrbovanje, proganjanje, seksualnu iznudu, zlostavljanje na internetu, ucenjivanje i uznemiravanje. JUTJUB POD ISTRAGOM ZBOG KRŠENJA PRIVATNOSTI DECE ŠTA TREBA DA KORISTI SOFTVERSKO REŠENJE?Softversko rešenje kompanije koja želi da učestvuje na konkursu treba da između ostalog koristi alate kojima se detektuje i prekida živi prenos seksualnog zlostavljanja dece pred kamerama, zatim blokiranje pristupa radi zaštite dece od seksualnog zlostavljanja na digitalnim platformama.  Rešenje treba da koristi platforme koje direktno targetiraju seksualne prestupnike koji napadaju decu na internetu i odrasle koji se seksualno interesuju za decu.  O ostalim uslovima konkursa kako i o načinu prijave više informacija na portalu UNICEF-a, dok se prijava za konkurs nalazi na sledećem linku.

Lifestyle

Švajcarska kompanija razvija zamenu za meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacionom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters (Reuters).Kuvar Sem Brunšvajler kreirao je novu alternativu u obliku telećeg šauarma jela, koje ima prikladan izgled i ukus mesa, iako je napravljeno od biljnog proteina.Švajcarska kompanija i njeni konkurenti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i blagostanje životinja.Kako navodi Flavio Garofalo, šef u oblasti slanih ukusa za Givaudan, kompanija analizira kako mast, proteini, šećeri i voda u mesu proizvode različite ukuse kad se meso zagreje, budući da većina ukusa dolazi iz pripreme.Imitacijom uslova u smesi sa biljnim proteinima, šećerima i mastima, kao i korišćenjem manje vode za pečene i više vode za kuvane ukuse, dozvoljava stručnjacima za rekreiraju ukus mesa bez korišćenja istog, kao što je moguće stvoriti ukus jagode od banana i jabuka.Stejsi Pjet, koja sprovodi proteinski program u univerzitetu Wageningen University & Research u Holandiji, navodi da istraživanje pokazuje kako je ukus soli primetniji u sočnoj kobasici nego u suvoj, što je indikacija da sočnije biljne alternative za meso mogu dozvoliti upotrebu manje soli tokom proizvodnje.Garofalo kaže da je Givaudan razvio alternativu koja zadržava isti ukus, ali sadrži od 35 do 40 odsto manje soli.Kompanija je takođe razvila tehnologiju koja dozvoljava da se tokom pripreme zadrži masnoća u biljnom mesu kao što je slučaj sa pravim, budući da obično većina masti završi u tiganju.Tehnologija, koja trenutno isčekuje patent, zadržava mast unutar zemičke čime ostaje sočnija, što dozvoljava smanjenje sadržaja masti do 75 odsto i kalorija od oko 35 odsto.Očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, koje trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine.

Svet

Globalni dug na rekordnom nivou, dostigao 272 biliona dolara

Ekonomska kriza usled pandemije koronavirusa podigla je nivo globalnog duga preko rekordnih 272 biliona (hiljada milijardi) dolara u trećem kvartalu ove godine, piše CNBC.Kako navodi Međunarodni institut za finansije (IIF), globalni dug će dostići 277.000 milijardi dolara do kraja godine, što bi predstavljalo odnos duga prema svetskom BDP-u od 365 odsto.Glavni uzrok povećanja bila je podrška od nacionalnih vlada kompanijama i stanovništvu usled pandemije, koja je dovela i do uvođenja zabrana kretanja i drastičnog smanjenja privredne aktivnosti.Preduzeća su usled toga bila primorana da se okrenu alternativnim metodama finansiranja, dok su oba faktora dovela do drastično više pozajmicaIIF navodi da se, zbog ovakvih pozajmica od strane vlada i korporacija, globalni dug povećao za 15.000 milijardi dolara u prva tri kvartala ove godine.Međutim, pandemija koronavirusa nije jedini uzrok za ovu količinu globalnog duga, imajući u vidu da je stopa rasta globalnog duga bila ogromna još od 2016. godine, sa povećanjem od preko 52 biliona dolara, kako navodi IIF.U razvijenim nacijama dug je skočio iznad 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja skok od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, od čega su Sjedinjene Američke Države odgovorne za skoro pola ovog povećanja.U evrozoni, postupci vlade doveli su do povećanja javnog duga od 1.500 milijardi dolara u istom periodu, za ukupno 53.000 milijardi dolara, što je i dalje manje od nivoa u drugom kvartalu 2014. godine, kada je iznosio  55.000 milijardi dolara.

Srbija

Šta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list Politika.Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000."Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva", objašnjava Pogačar.Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, saglasan je s tim."Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez".Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Radosavljević napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran."Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem", kaže Radosavljević.Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo."Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja", navodi se u saopštenju.

Srbija

Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu, navodi se u saopštenju.Budžetom za 2021. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara.Projektovani deficit u 2021. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se javni dug na nivou opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.Budžetom je od 1. januara predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, kao i povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5 odsto,  ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5 odsto, a zatim će od 1. aprila 2021. godine i za njih ukupno povećanje biti 5 odsto.I u 2021. godini predviđene su mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 16.300 na 18.300 dinara od 1. januara.Kapitalni izdaci su u ukupnom iznosu od 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda.Paketom ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19, tokom 2020. godine, stvoreni su uslovi za brži oporavak privrede i ostvarenje dinamičnog rasta u 2021. godini.Očekivani oporavak ekonomije uticaće na ubrzanje priliva stranih direktnih investicija, koje će obezbediti punu pokrivenost deficita tekućeg računa u 2021. godini.

Svet

Italija najveći izvoznik vina

U Evropskoj uniji je 2019. godine proizvedeno gotovo 16 milijardi litara vina, objavila je Evropska statistička služba povodom Dana božolea koji se ove godine obeležava 19. novembra, piše Euractiv.Članice EU izvezle su u prethodnoj godini 7,1 milijardu litara vina od čega je 43 odsto isporučeno u zemlje van Unije, najviše u Veliku Britaniju (0,69 milijardi litara) i SAD (0,65 milijardi).Italija je najveći izvoznik vina i u 2019. je u zemlje van EU isporučila 1,1 milijardu litara. Slede Francuska sa izvozom 0,8 milijardi litara i Španija sa 0,7 milijardi.Istovremeno su članice EU u 2019. uvezle 4,8 milijardi litara vina. Samo 16% uvoza je došlo iz zemalja van EU, najviše iz Čilea (23%) i Južne Afrike (21%).Najveći uvoznici vina su Nemačka i Holandija koje apsorbuju 30 odnosno 15% uvoza vina iz zemalja van EU.Praznik mladog vina ili Dan božolea obeležava se svake godine u četvrtak u trećoj nedelji novembra.

Srbija

Radovi na novom mostu između Srema i Mačve teku po planu

Izgradnja novog mosta na Savi, koji će biti deo budućeg autoputa od Rume do Šapca napreduje, a rok za završetak radova je dve i po godine, preneo je RTS."I ovde radimo dugo, sedam godina, radimo zajedno dobro, sve se razumemo i mislim da ćemo brzo da završimo most i građevinski biće super", rekao je Ibrahim Husein iz azerbejdžanske firme Azvirt, koja je izvođač radova.Obale Save će treći put kod Šapca spojiti novi most dug više od 1.300 metara sa 28 stubova, od kojih je sedam već podignuto, a spremni su i temelji za nove.Šef projekta iz Koridora Srbije, Nikola Karadžić, navodi da je dve trećine šipova završeno, kao i da je dobar deo radova završen što se tiče sremske i mačvanske strane u zemlji, kao i da preostaje dobar deo radova koji se nalazi na samoj reci Savi.U samo jedan temelj ugrađeno je 750 kubika betona i 62 tone armature. Leži na 13 šipova pobijenih u 25 metara dubine, a na njegovom nalivanju radilo je 15 sati više od 30 radnika."Napravio sam više ne znam koliko mostova, od juga do severa, Maroka, Rusije, ali na Savi je prvi i to je najveći izazov za mene", kaže Avdo Đedović, šef gradilišta.Najveći izazov boće deo radova koji je planiran za proleće, kada će se postavljati stubovi u reci, dok će uporedo sa premošćavanjem Save naredne godine početi i izgradnja saobraćajnica od Rume i ka Loznici.POČELA IZGRADNJA MOSTA PREKO BEGEJA

Srbija

BCBP: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU

Građani Srbije kao svoje najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu, dok su najvažniji spoljnopolitički prioritet očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i Rusijom, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedeno tokom septembra i oktobra. Najviše ispitanika koji su odgovarali na pitanja BCBP, njih 40% doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je njen uticaj u Srbiji pozitivan i to je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Sa druge strane samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a rast takvog raspoloženja posebno je vidljiv od početka pandemije: čak 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći, iako o tome ne postoje zvanični podaci. Naglašava se da je prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), ali da to prepoznaje samo 3% građana Srbije. Skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan.  ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJIPored činjenice da se Srbija još 2005. godine izjasnila da će joj članstvo u EU biti strateški cilj, samo 9% ispitanika prema novom istraživanju BCBP smatra da je to glavni spoljno-politički prioritet Srbije. Naglašava se da građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo, što ukazuje da se broj protivnika EU integracija povećao u poslednje tri godine. Pre toga samo 35% ispitanika se izjasnilo protiv evroitegracija.BCBP: NAJVEĆA PRETNJA ZA BEZBEDNOST SRBIJE KORUPCIJA I KRIMINAL, POLITIČARI I LOŠA VLAST U OKRUŽENJU SE NALAZE (NE)PRIJATELJIBroj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%. Ipak, naglašeno je da je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. KAo najvećeg neprijatelja, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD. Nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu. KOSOVSKI PROBLEMIstraživanje ukazuje i na činjenicu koja pokazuje da je kosovski spor veoma važan u srpskoj javnosti, a o tome kako se navodi govori  činjenica da 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba.Skoro polovina ispitanika, njih 47% bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Nasuprot tome 69% ispitanika je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini. Većina građana se ne bi uključila u te sukobe. BCBP naglašava da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora u vezi sa statusom Kosova. 

Srbija

Unija poslodavaca i Privredna komora uputile Vladi predlog novih mera za podršku privredi

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je zajedno sa Privrednom komorom Srbije, uputila juče Vladi Srbije predlog pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije Covid-19.Unija podseća da nijedna zemlja, kompanija, ili pojedinac nisu ostali nedodirnuti ovom krizom, a Srbija treba da partnerstvom svih zainteresovanih strana sačuva svoju privredu i da istovremeno unapredi konkurentnost.Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora Vladi Srbije predlažu:- smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10 odsto. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.- dalje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.- obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou- nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda- nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.„Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora podržavaju napore Vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode krizu. Nužno je da nađemo balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, koja je preduslov da imamo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Covid-om 19, kao što i radi od marta od ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Srbija

Drvena vikendica na obroncima Goča za „prirodni“ odmor

Vikendica "Kamenica" sagrađena je dobrim delom od drveta i skreće pažnju na njegov veliki potencijal – kako u pogledu konstrukcije, tako i u pogledu estetike enterijera i eksterijera, piše poral Gradnja.rs.Kuća za odmor u podnožju planine Goč, u najvećoj meri je sagrađena od drveta, plemenitog, prirodnog materijala koji je u gradnji sličnih objekata u Srbiji nepravedno zapostavljen.Građena je u takozvanom etno stilu. Namera je bila da se vizuelno uklopi u planinski ambijent, pa su izbor materijala i tehnika građenja bili od presudnog značaja. "Moja ideja je bila da se u formi zadrži deo te tradicije, ali da se obradi drveta ipak pristupi na malo drugačiji način. Uspeli smo da transformišemo etno momenat i unesemo specifičan skandinavski vajb", objašnjava arhitekta Filip Rašković.Rezultat zajedničkih zalaganja arhitekte i vlasnika kuće je objekat skladnih proporcija, nesvakidašnje lepote i dizajna.Vikendica je smeštena na padini i usmerena ka reci koja protiče kroz plac. Izgrađena je na dva nivoa: prvi je suterenski i koristi se u toplijim mesecima, a drugi boravišni, sa velikim prozorima koji unutrašnjost povezuju s prirodom.Foto: Gradnja.rs / Filip RaškovićFUNKCIONALNA PODELA NA TRI CELINEU suteren je smeštena letnja kuhinja i mali vinski podrum. Prizemlje je predviđeno za dnevne aktivnosti, pa se barska kuhinja, trpezarija i dnevna zona međusobno prepliću. Galerija se nalazi u potkrovlju i namenjena je za odmor i noćni boravak."Nosioci cele konstrukcije su tri drvene grede. Glavna se oslanja na drvene stubove iz prizemlja i nosi celokupnu konstrukciju gornjeg dela objekta s otvorenom terasom. Druga greda je nosač galerije u enterijeru, a treća nosač krovne konstrukcije. Dve masivne grede su vidljive na fasadi i poslužile su kao oblikovni motiv, formirajući upečatljivo ćirilično slovo "П", kaže arhitekta Rašković.Drvo je kako dodaje u svetlo-sivim tonovima dominira u fasadi i stolariji i korišćeno je nekoliko vrsta različite završne obrade, kako bi se drugačijim teksturama doprinelo dinamici prostora. Za konstrukciju i podne obloge, drvo je zadržalo svoj prirodni ton, dok se za zidnu oblogu toniralo u svetlije nijanse. Vikendica je projektovana za odmor i uživanje u prirodi. Zato je glavni cilj bio da se prostor rasteretiti od suvišnih sadržaja i stvori mala oaza mira.

Srbija

Savet stranih investitora predstavio Belu knjigu za 2020. godinu

Ove godine analiza koja je rađena za Belu knjigu Saveta stranih investitora bila je usmerena na sve aspekte krize izazvane pandemijom, a među prioritetnim oblastima su porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje. Posebno je naglašen značaj digitalizacije i e-trgovine. Naglašava se i da je poslednjih nekoliko meseci postalo jasno da digitalizacija nije samo puka fraza već prilika koju Srbija treba da iskoristi u cilju unapređenja svoje konkurentnosti.Predsednik Saveta Majk Mišel istakao je da Srbija to treba da sagleda kao priliku za unapređenje konkurentnosti, kako u e-upravi, tako i u privatnom sektoru."Poboljšanja u tim oblastima imaće višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniće zemlju privlačnijom za strane investitore", naveo je Mišel.Opšti je utisak da će  kako  je naglašeno pad aktivnosti invstitora članova Saveta biti blag ove godine, uz znatno brži oporavak sledeće godine. Kriza će više uticati na investicije, nego na izvoz i zaposlenost, a takođe će više, kako smatraju varirati profit nego poslovni prihod.U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen, nego realni sektor. Napominje se da se do tih podataka došlo putem ankete koja je urađena pre drugog talasa pandemije i objavljivanja podataka o drastičnom padu BDP tokom drugog kvartala i u EU i u Srbiji. VLADA OBRAZUJE GRUPU ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA STRANIH INVESTITORA Međutim, dodaje se da je neizvesno koliko će se očekivanja o aktivnosti u 2021. godini stvarno ostvariti, jer se još ne zna koliko će dugo pandemija da traje i kakve će sve zdravstvene mere morati da se preduzimaju, kako i kakve će negativne efekte one izazvati. Savet, kako se dodaje smatra i da je zastoj u institucionalnim promenama u Srbiji uslovljen eksternim faktorima, pa napominje i da nema smisla porediti nivo ovogodišnjih i prošlogodišnjih reformi u toj oblasti.Investitori su istakli da, uprkos trenutnoj situaciji, očekuju da Srbija ubrzano nastavi reforme, pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju sprovođenja zakona. Savet stranih investitora je poručio da će i dalje biti pokretač poslovnog  sektora i da će konkretnim znanjem i ekspertizom podržati ekonomski oporavak zemlje kroz predloge za  rešavanje gorućh pitanja.Savet stranih investitora broji više od 120 kompanija članica, koje zapošljavaju 100.000 ljudi. Podseća se da su kompanije koje su članice Saveta do sada u Srbiju uložile više od 36 milijardi evra.

Svet

Montenegro Airlines u minusu 15 miliona evra

Montenegro Erlajns (MA) je na kraju trećeg kvartala imao deficit od 14,99 miliona evra, što je za preko šest miliona više nego u istom periodu prošle godine, saopštili su iz crnogorske nacionalne aviokompanije, piše portal Bankar.U prvih devet meseci ukupni prihodi iznosili su 11,59 miliona evra. Prihodi u istom periodu prošle godine iznosili su 60,4 miliona, pa je pad prihoda bio 48,8 milion ili 80,8 odsto.„Uprkos tako ozbiljnim pokazateljima, borimo se za očuvanje strukture nacionalne aviokompanije i osoblja, što je više moguće u ovim uslovima. Ograničenja i mere putovanja utiču na smanjenje potražnje i otkazivanje putovanja. Nastojimo da budemo fleksibilni, da razumemo trenutne potrebe putnika, da podstaknemo putovanja, da ispunimo složene organizacione zahteve putovanja“, naveli su iz MA.Ukupni troškovi aviokompanije za prvih devet meseci iznosili su 26,6 miliona.Usred pandemije, kako su naveli, aviokompanije iz celog sveta bile su prinuđene da traže pomoć od vlada svojih zemalja.„U regionu imamo primere Srbije i Hrvatske čije vlade čine sve da spasu svoje avio-kompanije, iako imaju odlične autoputeve i mnogo bolju železnicu od nas. Kriza komercijalnog vazduhoplovstva je toliko velika da male države ne mogu samostalno da prežive. Crnoj Gori treba Montenegro Erlajns i Crna Gora je potrebna nama. Jer samo kao državno, subvencionisano preduzeće možemo opstati“, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Raspisan javni poziv za dodelu subvencija turističkim agencijama

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih subvencija turističkim agencijama i organizatorima turističkih putovanja zbog teškoća u poslovanju nastalih tokom pandemije korona virusa. Kako se navodi u saopštenju dodeljivaće se iznosi do 150 miliona dinara, a predviđeni su državnim budžetom za 2020. godinu.Subvencije se kako se navodi dodeljuju turističkim agencijama na ime pokrića troškova u vezi sa obezbeđenjem garancije putovanja. Njihova isplata će se vršiti u zavisnosti od kategorije lecence.Za licencu kategorije A 10, isplaćivaće se maksimalno do 2.250 evra, za A 15 do 2.500 evra, za A 20 do tri hiljade, A 25 do četiri hiljade i za licencu kategorije A 40 do pet hiljada evra.Isplata subvencijavršiće se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena.PRAVO NA KORIŠĆENJE SUBVENCIJA I USLOVI POD KOJIM SE DODELJUJUPravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici, upisana u odgovarajućem registru i koja poseduju  licencu organizatora putovanja.Da bi Turistička agencija ostvarila pravo na subvenciju, potrebno je da je obezbedila garanciju putovanja, da nad njom nije pokrenut stečajni postupak, da nema pripremljen plan reorganizacije, postupak reorganizacije ili likvidacije.Zahtevi za korišćenje subvencija podnose se nadležnom ministarstvu na adresi: Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. Pravo na podnošenje zahteva ima privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje lecencu ili je u 2020. godini posedovao licencu, a koji je Agenciji za privredene registre podneo zahtev za izdavanje nove licence.Rok za podnošenje zahteva je 4. decembar 2020. godine. Po objavljivanju spiska korisnika kojima se odobravaju subvencije, potrebno je da navedeni korisnici otvore namenske račune u Upravi za trezor u svojim filijalama.Pored zahteva za dodelu subvencija, podnosioci zahteva prilažu i potvrdu o troškovima premije osiguranja, fotokopija ugovora o osiguranju, ili potvrdu o visini naknade za izdavanje bankarske garancije i fotokopiju ugovora o izdavanju bankarske garancije, ili potvrdu o troškovima osiguranja koju izdaje ugovarač osiguranja i fotokopija ugovora sa ugovaračem osiguranja.

2020

Svetski dan deteta u McDonald’s-u

Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta kompanija McDonald’s će u periodu od 20.novembra, kada se obeležava Svetski dan deteta, pa do 30.novembra, od svakog prodatog Happy Meal obroka donirati 10,00RSD Humanitarnoj organizaciji „Pomoć Srpskoj Deci“ koja ima cilj da pomogne svoj ugroženoj deci u Srbiji.Kompanija je odlučila da sav novac koji se sakupi tokom novembra i decembra meseca u „humanitarnim kasicama“ u svim McDonald’s restoranima u Srbiji, a što su donacije gostiju restorana, takođe donira ovoj organizaciji. Dodatno u saradnji sa Fondacijom „Fond B92“, McDonald’s će donirati 100 dečijih knjiga Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova,  Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić’’ i Bolnici za pedijatriju "Dr Olga Popović - Dedijer".„Novembar je svake godine za McDonald’s u znaku dece. Tako je i ove godine, bez obzira što nas je pandemija sprečila da organizujemo tradicionalna druženja u našim restoranima i kroz druge aktivnosti obeležimo Svetski dan deteta. Ove godine smo uz pomoć naših partnera iz Fonda B92 donirali 100 knjiga dečijim odeljenjima i nadamo se pomogli da deca u bolnicama uz knjige lakše prebrode zdravstvene probleme“, izjavila je Desanka Landauer, direktorka marketinga u kompaniji McDonald’s u Srbiji.Ove godine je tačno 30 godina od kada je nastala i usvojena Konvencija o pravima deteta na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Tada se svet obavezao da će zaštiti i unaprediti  prava dece. Svake godine McDonald’s restorani u Srbiji doniraju milione dinara za pomoć deci, ali i kroz podršku različitim manifestacijama podstiču inovativnost, kreativnost i sportske veštine kod dece.

2020

CarGo Batler pomaže ugostiteljima

Usled drastično manje posećenosti i velike ugroženosti ugostiteljskih objekata zbog Korona virusa, kompanija CarGo će ugostiteljima pružiti podršku kroz veliku akciju popusta za poručivanje preko CarGo Batler servisa, čime pomaže da se ublaže efekti krize i sačuvaju radna mesta. “CarGo je domaći brend i želimo da pružimo podršku ostalim domaćim brendovima i našim ugostiteljima da prebrode krizu. Zato smo odlučili da ugostiteljima ponudimo popuste koji još uvek nisu viđeni na tržištu. CarGo platforma je posebna po tome što će profitabilnost ugostitelja biti znatno veća, a na pomoći u tome zahvaljujemo i partnerima iz Mastercarda”, istakao je direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić. On je dodao da CarGo Batler ugostiteljima nudi platformu koju koristi više od million članova Udruženja CarGo uz posebne, prilagođene cene i popuste. “Korona virus je doveo do velikih finansijskih gubitaka, ali i do velikih promena u poslovanju na tržištu. Kao što su mnoge grane privrede morale da se prilagode, tako se i ugostitelji sve više prebacuju na online poručivanje i dostavu hrane u domove korisnika, a CarGo Batler je tu da im olakša ovaj proces”, rekao je direktor CarGo. Guberinić je istakao da finansijska kriza i smanjena potrošnja utiču na prihode države od poreza i da je zato važna podrška CarGo Batlera kao jedine domaće platforme za dostavu, čime će zajedno doprineti tome da sav novac ostane u zemlji. “Platforma je 100% domaća i to želimo da pokažemo u svakom segmentu, zato je i sva naša oprema kupljena kod domaćih proizvođača - od garderobe za batlere, preko kesa i pakovanja, pa sve do bicikala”, kaže Guberinić. Prema njegovim rečima, svaka kriza menja ponašanje potrošača, zbog čega očekuje da će za ugostitelje dostava biti jedan od fokusa i nakon Korone, a da će komoditet dostave za mnoge korisnike postati svakodnevica.

Lifestyle

Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu?

Međunarodni dan deteta, koji se obeležava širom sveta 20. novembra, između ostalog skreće pažnju javnosti na obaveze društva prema deci i promoviše njihovu dobrobit. Važno je da se kod dece postavi temelj buduće finansijske pismenosti i da se nauče da razumeju novac i njime upravljaju na odgovarajući način.O značaju finansijske edukacije dece govori i činjenica da ona u mnogim državama postaje deo obrazovnog sistema. Važno je znati da se odgovoran odnos prema novcu kod dece može razvijati od najranijih dana, kroz uobičajene životne situacije. Deca vrlo brzo uče i postaju svesna nekih zakonitosti, naročito ako se sa njima često susreću u svakodnevnim okolnostima. Tako je i kada je reč o novcu.Čak i ako primećujete da se vaše dete dobro snalazi kada je u pitanju novac, preporučljivo je da stvari ne budu prepuštene slučaju.Ophodite se prema novcu onako kako biste želeli da se i vaše dete ophodiPred detetom se sa novcem ponašajte na način koji biste želeli da i dete usvoji. Ako ste i vi skloni tome da trošite na nepotrebne stvari koje donose samo kratkotrajno zadovoljstvo, tako će činiti i vaše dete. Sa druge strane, ako štedite samo radi posedovanja novca, dete će dobiti pogrešnu poruku da je novac sam sebi svrha, nepotrebno se odričući raznih zadovoljstava koja svakako imaju svoju ulogu u izgradnji stabilne, zadovoljne ličnosti.Podstičite dete da samostalno upravlja novcemPustite dete da, uz vaš nadzor, samo odabere novčanicu nakon što sazna cenu, kao i da prebroji kusur. Zatim postepeno počnite da podstičete dete da samo ode do kioska i obavi izbor i kupovinu.Omogućite mu da samo zaključi šta može da kupi za novac koji ste mu dali i utvrdi da li je kusur ispravan. Još jedan način da deca počnu da rukuju novcem je i raspoređivanje novčanica i kovanica.Omogućite detetu da samo odluči šta da radi sa svojim novcemDešava se da vaše dete dobije na poklon neke simbolične sume novca, pa je to dobra prilika da ga podstaknete da samo smisli za šta da ga iskoristi. Možete ga, međutim, posavetovati u razmatranju alternativa – da li za taj iznos može da se kupi deset kesica sa sličicama, ili penjanja na veštačku stenu. Ili, da deo ili ceo iznos sačuva i sakupi novac za neku skuplju stvar ili uslugu.Uključite dete u raspoređivanje ograničenih resursaU situacijama kada imate ograničenu sumu novca za stvari koje su potrebne vašem detetu, kao što su odeća, obuća ili školski pribor, uključite dete u proces donošenja odluka kako će se budžet rasporediti. Krenite u kupovinu zajedno i sabirajte cene željenih stvari pa se onda „uklapajte” u vaš budžet.Otkrivajte detetu svet digitalnih finansija i inovacijaAko su vaša deca u nižim razredima osnovne škole, već možete da im pokažete i neke modernije načine plaćanja – skenirajte zajedno QR kod na POS terminalu u prodavnici ili na računu, pokažite detetu kako izgleda e-banking i m-banking na vašem računaru ili telefonu, ili obavite zajedno neko onlajn plaćanje za stvar koju ste naručili za dete – ono može da tapne ili klikne na dugme „Plati”.Iskoristite putovanja za finansijsku edukacijuIako ove godine nije bilo mnogo prilike za putovanja, to nije prepreka da dete upoznate sa raznovrsnim valutama i da ih uz pomoć osnovnih matematičkih operacija uputite u elementarne menjačke.Kreirajte priliku da dete svojim trudom zaradi novacPokušajte zajedno sa detetom da smislite neki koristan posao koji će mu omogućiti da oseti trud uložen u zarađivanje, kao i rezultate tog truda, i to ne samo finansijske. Izrada predmeta za prodaju je uvek dobar način, bilo da su u pitanju dečji crteži, ukrasi ili drugi predmeti koje dete tog uzrasta i te kako već može samo da izradi.Ne izostavljajte džeparacDžeparac je veoma važan alat finansijskog opismenjavanja. Samopouzdanje koje dete stiče samostalnom brigom o određenoj sumi novca je bitno i čini ekonomsko osamostaljivanje mladih lakšim, nego u slučaju da se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek kao odrasli ljudi. Iznos odredite prema mogućnostima domaćinstva, ali vodite računa o tome da bude redovan i da ne bi trebalo da zavisi od postignuća i ponašanja deteta.

Svet

Danska: Ministar priznao grešku i dao ostavku

Zbog nezakonitog usmrćivanja 17 miliona kuna ministar za hranu i poljoprivedu Danske saopštio je na svom tviter nalogu da je podneo ostavku. "Obavestio sam premijera da želim da dam ostavku na dužnost u vladi. Shvatam da nemam potrebnu podršku među parlamentarnim zastupnicima", objavio je ministar za hranu i poljoprivredu Mogens Jensen na Tviteru.Danski ministar za hranu i poljoprivredu rekao je da će odstupiti i zbog manjka poverenja u Parlamentu.Do smanjenog poverenja došlo je nakon nezakonite vladine naredbe o usmrćivanju 17 miliona kuna na farmama.Njegov potez događa se u svetlu najveće krize vlade od početka pandemije, pošto je nezakonito naredila usmrćivanje svih kuna uzgojenih na farmama sa ciljem da se spreči širenje koronavirusa, uključujući i novi, mutirani soj.DANSKA PLANIRA DA ISTEBI 17 MILIONA KUNA ZBOG NOVOG SOJA KORONA VIRUSA